za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Mladi sve suroviji
Granica maloletničkog nasilja sve niža, krivična dela sve teža

Porodica, nastavnici i država moraju temeljno da se uključe u rešavanje nasilja među mladima, pošto živimo u svetu poremećenih društvenih vrednosti

BEOGRAD - Začarani krug nasilja i surovosti među mladima postaje sve zamršeniji. Starosna granica delinkvenata sve je niža, oblici brutalniji, a životi vršnjaka ugroženi.

Radomir Zdravković, devetnaestogodišnji maturant iz Leskovca, tragično je preminuo kada je ga je u nedelju u centru grada nožem u prepone posle kraće svađe ubo dvadesetogodišnji Miloš L. Prethodno je iskrvario, a ni višesatna operacija nije pomogla da mu se život spase.

Učenik trećeg razreda subotičke Medicinske škole dobio je četiri uboda nožem zbog neraščišćenih računa sa siledžijom iz Hemijsko-tehničke škole iz istog grada. Ovo su samo neki primeri zabeleženi prethodnih dana. Kada bi se nabrojali svi slučajevi koji se svakodnevno dešavaju, činjenice bi bile isuviše mučne...

Biljana Radosavljević, predsednica Pedagoškog društva Srbije, ističe da je nasilja u školama i čitavom društvu bilo i ranije, ali da su zabrinjavajući sve učestaliji primeri koji imaju fatalne posledice.

- Iako postoje projekti poput Akcionog plana za suzbijanje nasilničkog ponašanja za Beograd to svakako predstavlja samo jedan mali korak u rešavanju problema maloletničke delinkvencije teškog oblika. Svi zajedno, porodica, nastavnici i država, moraju temeljno da se uključe u rešavanje nasilja među mladima. Živimo u svetu niskog praga tolerancije, poremećenih društvenih vrednosti. Među mladim ljudima formirana je pogrešna slika o herojima ulice i žestokim momcima, ističe i dodaje da se u medijima kao poželjno plasira nasilničko ponašanje. Retki su primeri onih koji učine neko dobro delo, što je manje zapaženo i propraćeno - kaže ona.

MLADIĆ IZ SUBOTICE U KOMI

SUBOTICA - Maloletni učenik Medicinske škole iz Subotice M. M. koji je povređen nožem u dvorištu škole nalazi se u stanju duboke kome i na aparatima za veštačko disanje, rekao je juče direktor Opšte bolnice u tom gradu Goran Bićanin.

- To je jedina prava informacija, a mi ćemo kako bismo izbegli dezinformacije, redovno pratiti njegovo stanje i obaveštavati javnost o promenama - rekao je Bićanin.
M. M. je teško povređen kada ga je, takođe maloletni O.O. učenik Hemijsko-tehnološke škole, posle kraćeg razgovora u dvorištu Medicinske škole više puta ubo nožem.

KAZNE DO 10 GODINA

Advokat Veljko Delibašić u izjavi za Glas objašnjava kakve su kazne i sankcije predviđene u važećem krivičnom pravu. Za maloletnike su predviđene različite kazne u zavisnosti od godišta.

- Deci do 14 godina bez obzira na vrstu krivičnog dela ne izriču se nikakve kazne. Mlađim maloletnicima od 14 do 16 godina u slučaju izvršenja krivičnih dela može se izreći sudski ukor, pojačan nadzor od strane roditelja ili ustanove, upućivanje u vaspitno-popravni dom... Ukoliko su počinjena teška krivina dela, poput ubistva, izriče se kazna maloletničkog zatvora od šest meseci do pet godina. Međutim, za krivična dela za koja su predviđene kazne od 20 do 40 godina maloletniku se može izreći kazna i do 10 godina- objašnjava Delibašić.

Milan Jovković, rukovodilac Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu napominje da je najveći problem to što posle boravka u vaspitno-popravnim ustanovama i maloletničkim zatvorima, država nije u mogućnosti da ovim mladim ljudima koji su krenuli stranputicom ponudi odgovarajući način da se vrate u društvo.

- NJima se ne nudi posao, a većina njih ne živi u skladnim porodičnim odnosima, pa su često i sami prinuđeni da se vrate kriminalu, razbojništvu i starom načinu života. Pri tome, oni idu dalje i okreću se sve težim krivičnim delima, pa čak i ona sa smrtnim ishodom. Poražavajuće je to da kada su u kontaktu sa „prihvatljivim“ vršnjacima, dešava se da „oni bolji“ često budu više agresivni i neprijatni prema već obeleženim nasilnicima, tako da oni ne uspevaju da se resocijalizuju - ističe Jovković.

U Vaspitnom-popravnom domu u Kruševcu u prva tri meseca ove godine primljena su 23 maloletnika, dok je u istom periodu prošle godine primljeno 16. Međutim, prema rečima Saše Stojkovića, rukovodioca ustanove, to ne mora da znači da je nasilje u porastu, već da su sudski organi efikasniji.

- Najveći broj je onih koji su počinili po nekoliko lakših krivičnih dela ili teška dela razbojništva, ubistva, silovanja. Problem u resocijalizaciji jer posle izlaska iz naše ustanove, mi nemamo nikakvih podatka o bivšim štićenicima. Ohrabruje činjenica da je država preko takozvanih „poverilaca“ počela da prati odrasle osuđenike i nadam se da će takvo rešeno uskoro primenjivati i na maloletnike - objašnjava Stojković.

Autor: Sandra Mališić

(Izvor: Glas javnosti, 4. april 2008)
Twitter