za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
"MMF opet čekamo s reformama na papiru: Bez rezova, sledi krah privrede"

U javnom sektoru Srbije je od 2008. do kraja 2012. godine broj zaposlenih uvećan za oko 13.000. Na drugoj strani, samo u prerađivačkoj industriji bez posla je u tom periodu ostalo oko 70.000 radnika.

Sa ovakvom statistikom srpske vlasti sutra dočekuju MMF, sa kojim će pregovarati o zaključivanju aranžmana iz predostrožnosti. Iako ta institucija, po pravilu, svaki aranžman sa Srbijom uslovljava reformama u javnom sektoru, svaka vlada uspe da taj zahtev prebaci sledećoj. 

- Ukoliko brzo ne uđemo u sprovođenje strukturnih reformi, za desetak godina možemo očekivati finansijski krah.

Od 2000. smo Đinđićevu vladu koja je bila spremna na strukturne reforme. Kasnije smo na političkoj sceni imali sve više populizma. Više se razmišljalo o rejtingu, nego o merama - kaže za “Blic” Božidar Đelić, nekadašnji ministar finansija.

Da bi izbegao takav scenario, aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić, najavljuje prolećno sređivanje ekonomije. Ono će, između ostalog, obuhvatiti i završetak restrukturiranja državnih firmi, koje godišnje Srbiju koštaju oko milijardu evra. Za taj posao bi do kraja ove sedmice trebalo da bude donet akcioni plan. - Takođe, donećemo odluku iz kojih javnih preduzeća će država da se povuče iz upravljanja, a iz kojih i iz upravljanja i iz vlasništva - otkriva Dinkić.

To podrazumeva da će se jasno definisati koje javno preduzeće je potrebno zadržati u vlasništvu države, a koje je potrebno prodati.

Nezvanično, sredinom prošlog meseca već je doneta odluka da se, ukoliko se uspešno završe načelni pregovori, raspiše javni poziv za prodaju „Telekoma“. I to, ne (samo) da bi se obezbedile pare u budžetu, već i kako bi ova firma krenula uzlaznom putanjom. Ona je, prema tvrdnjama stručnjaka, tipičan primer državne firme koja je pokazala da ne može da se nosi sa konkurencijom na tržištu. Profit „Telekoma Srbija“ u 2012. godini je, da podsetimo, duplo manji nego u godini pre, dok su profiti njegovih konkurenata na srpskom tržištu značajno uvećani.

Dinkić dodaje i da aktuelni podaci pokazuju da je Srbija ove godine svoj izvoz na finalnim proizvodima, kao što je „„Fijat“, a ne na poluproizvodima i sirovinama.  Guverner Narodne banke kaže da u reforme moramo da uđemo zbog sebe, a ne zbog međunarodnih finansijskih institucija.

- Ako nam je glavno opredeljenje priliv investicija i neto izvoz, onda je ključno sprovesti strukturne reforme i fiskalnu konsolidaciju, konstatuje guverner Jorgovanka Tabaković, a koja je i guverner u MMF, kao predstavnik Srbije.

Zašto se u reforme nije ušlo ranijih godina i da li je sada konačno došlo vreme da se i to desi, pitanja su na koje odgovor juče nije bio spreman da da doskorašnji premijer i ministar finansija Mirko Cvetković. Nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom dr Goran Pitić kaže da je za Srbiju važno da sprovede reforme javnih preduzeća, penzionog sistema, zdravstva i da su, u tom smislu, zahtevi MMF logični.

- To su zahtevi koje bi svaka vlada morala da ima u vrhu prioriteta, zaključuje Pitić.

 

Katarina Marković/Stevan Veljović  

 

Izvor: Blic, 08. maj 2013.

 

Twitter