za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Ko stoji iza "Srbija nikla"?

Oni tvrde da ležišta nikla nisu perspektivna i da bi svaki pokušaj dolaska do tankih slojeva siromašne rude bio poguban za čitav kraj i njegovu okolinu. A vazduhom, vodom, saobraćajem, nadaleko bi se raznosili opasni zagađivači životne sredine.

Da li je to tako za  „Politiku” govore Vidojko Jović, profesor Rudarsko - geološkog fakulteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, i Radomir Vukčević, vlasnik  „Srbija nikla” i bivši profesor na metalurškim fakultetima u Pertu, Melburnu i Johanesburgu.

Politika: Da li je Srbiji potrebno istraživanje i eksploatacija nikla?

Jović: Istraživanje je potrebno bez obzira na to što su pojave nikla poznate 50 i više godina. Problematična je potencijalna eksploatacija. Nalazišta rude nikla nisu kao u drugim delovima sveta, kod nas su dosta siromašna i sadrže ispod jednog procenta.

Najviše ga ima na Mokroj gori i Lipovcu kod Topole, dok u Ruđevcu kod Vrnjačke Banje nisu velike zalihe. Kao geolog bih postavio pitanje: ima li smisla istraživati ako nećete moći kasnije da eksploatišete?

Vukčević: Aplicirali smo kod države i zakonskim putem dobili dve koncesije: kod Topole i Trstenika. Nadam se da ćemo dobiti i treću. Ova faza je faza bušenja, analiza i probnog rudarenja.

Sa stanovišta investitora postoje dva rizika: da li ima rude i kakvog je kvaliteta. Rizikujemo 15 miliona evra samo da proverimo da li je ima. Ako je nema zahvalićemo se državi, dati rezultate reći da nam se ne isplati da radimo. Ako ima rude, finansiraćemo fizibiliti studiju. Uradiće je jedna od tri vodeće svetske kompanije, čije rezultate prihvata banka.

Vukčević: Svašta sam o tome čuo. Navodno iskopa se rupa u zemlji i pospe se kiselinom. To nema veze s mozgom. Onaj ko to servira hoće da uplaši narod i plasira priču da su Srbiji potrebne samo šljive, jabuke i prasići. Navedite neku zemlju u svetu koja će se odreći prirodnog blaga koje ima.

Jović: Pojedine bogate zemlje neće da eksploatišu svoje rude jer ih čuvaju za budućnost. Kupuju ih od drugih.

Vukčević: Siromašne zemlje kao Srbija to ne mogu. Španija se izvlači iz krize zahvaljujući rudarstvu. Aktivirali su sve rudnike. U Srbiji neko ima interes da ovu priču zaustavi.

Politika: Da li zato što misli da je eksploatacija i prerada nikla opasna po životnu sredinu i zdravlje ljudi?

Vukčević: Nemojte molim vas. Danas je svet nezamisliv bez nikla. Svaka šerpa od nerđajućeg rostfraja ima od 8 do 10 odsto nikla.

Jović: Sigurno da utiče na životnu sredinu. Meštani u Lipovcu koji su šezdesetih godina prošlog veka dolazili u kontakt sa ugljem imali su alergije na koži. Zna se da u prisustvu viška nikla nastaje jedna vrsta srčane bolesti. U literaturi su opisana i kancerogena svojstva nikla.

Vukčević: Nikl je kopan u Vardištu za železaru u Bosni i korišćen kao železna ruda. Nisam video da su ljudi tamo umirali i da im je zbog toga nešto falilo. Pročitao sam u novinama da će u krugu od 100 kilometara od nalazišta 40 odsto ljudi umreti od raka. Stvorena je lažna propaganda.

Jović: Evidentni problem eksploatacije je narušavanje životne sredine. Na Mokroj gori i Lipovcu, vađenjem rude, menjate reljef terena i narušavate pejzaž.

Vukčević: Govorite o kompletnom rudarstvu ili samo o niklu?

Jović: O kompletnom rudarstvu. Ono je jedno od najtežih vidova narušavanja životne sredine.

Vukčević: Znači rudarstvo treba zaustaviti?

Jović: Može da se radi u nenaseljenim predelima, da ne kažem u zapadnoj Australiji. Ali ovde imate divan pejzaž na Mokroj gori, silne vinograde u Lipovcu kod Topole, izvore kod Vrnjačke Banje. Eksploatacija ima uticaj na podzemne vode. To se odnosi na bilo koje rudarstvo i nikl nije ništa specifičniji u odnosu na druge rude.

Politika: Da li je tačno da je tehnički postupak pri kome se nikl ispira sumpornom kiselinom prljav i izuzetno opasan, kao i sam transport kiseline kroz Srbiju?

Jović: Postoji ekološka opasnost ako tretirate materijal sumpornom kiselinom i veoma ćete se namučiti da je isperete. Značajno pitanje je i šta raditi s jalovinom, gde je deponovati i da li će atmosferske padavine dolaziti u kontakt s njom.

Vukčević: Mnogo opasnije od toga je pepelište u piroprocesu. Ovde je reč o hidrometalurškom procesu gde ništa ne može izaći iz njega s pe - ha vrednošću manjom od 6, 5.

Jović: Opasnost vreba od jalovine.

Vukčević: Testiranje će sve da pokaže. Bilo bi nam jeftinije da napravimo fabriku za proizvodnju sumporne kiseline. Šta će država da radi sa 400. 000 tona kiseline iz Bora, ja vas pitam. Hoćete li možda da zaustavite proizvodnju bakra?

Jović: Ovo mi izgleda da rešavamo probleme Bora preko Mokre gore? Ostaje problem sumporne kiseline i transporta.

Politika: Šta je rešenje prema vašem mišljenju?

Jović: To treba da rešavaju tehnolozi, ali nije rešenje ni ovo.

Politika: Gde će biti fabrika za preradu nikla?

Vukčević: U zoni gde se dogovorimo s državom. Sigurno neće biti u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku i Topoli.

Politika: A na Mokroj gori?

Vukčević: Ne. Ona nam ne odgovara ni konfiguracijski ni zbog podzemnih kopova.

Politika: Čime vaša firma garantuje da je ozbiljna i da će primeniti čistu tehnologiju?

Vukčević: Garantujemo svim ugovorima sa državomd a će proizvodnja da bude po tehnologiji koja je u skladu sa zakonom i na osnovu ocene svih relevantnih svetskih eksperata. Država neka kaže da li može ili ne.

Jović: Ne znam zašto ste izabrali najlepše krajeve u Srbiji?

Vukčević: Zato što su tu ležišta nikla.

Jović: Hajde da ima 10 odsto nikla pa da razumem.

Vukčević: Ako znate da igde ima 10 odsto nikla, odmah ćemo da idemo tamo.

Jović: Ne znam. Zato nam to nije neophodno. Bolje je gajiti vinograde u Lipovcu, nego vaditi rudu.

Vukčević: Ne mogu da shvatim ljude u ovoj državi, pogotovu one na odgovornim mestima. Umesto da razmišljaju kako da pomognu državi da izađe iz siromaštva oni opstruiraju investicije. Ne isključuje nikl vinograde, profesore.

Jović: Nego ćemo da idemo s podzemnim radovima u Lipovcu?

Vukčević: Kavadarci u Makedoniji, koji se spominju u javnosti, nalaze se neposredno pored vinograda iz kojih se proizvode tikveška vina. Kavadarci primenjuje staru tehnologiju, to jest pirometalurgiju. I uprkos tome tamo nikome ništa ne fali.

Jović: Pominje se ulaganje od 1, 2 milijarde evra. Kolika bi bila korist države?

Vukčević: Jako velika. Sedam odsto od svega što radimo.

Jović: Čiji stručnjaci bi bili angažovani?

Vukčević: Lokalni.

Jović: A imamo li laboratorije koje će da utvrde kvalitet rude?

Vukčević: Nažalost, ovde nema nijedna laboratorija čije analize bi banka kao finansijer priznala kao pouzdane.

Jović: Zašto investitor ne bi uložio u jednu takvu laboratoriju?

Vukčević: Kako vi zamišljate investitore? Kao ovce koje treba ošišati? Za akreditaciju laboratorije treba pet godina. Samo dve laboratorije u svetu mogu pouzdano da analiziraju laterite. Jedna je u Australiji, a druga u Kanadi. One su preduslov za inženjersku analizu i svaka banka u svetu će tražiti njihove rezultate. Jer banke imaju različita iskustva. Sve analize rađene ovde do osamdesetih godina 20. Veka su pouzdane, a posle toga su falsifikovane.

Jović: Koliko para će biti upotrebljeno za geološka istraživanja?

Vukčević: Prvo da vidimo da li ima nikla i da li je to ekonomski isplativo. Naš rizik je sto miliona evra.

Jović: Zašto je tajanstveno ko stoji iza  „Srbija nikla”?

Vukčević: Vi ste akademik. Mi smo ozbiljni ljudi. Da li vam je jasno da ako je neko izlistiran na Londonskoj berzi, kao što smo mi, uz njegovo ime ne sme da se nađe nijedna mrlja.

Jović: Čudno je da se ne otkriva ko stoji iza toga.

Vukčević: Država zna. I nema nijedan Srbin.

Politika: Da li Milo Đukanović stoji iza  „Srbija nikla”?

Vukčević: Čuo sam tu priču. Ja živim s njegovom sestrom Anom Kolarević i to je jedina moja veza s Đukanovićem.

Politika: Zašto vam je problem da kažete ko stoji iza firme. Posle priča o štetnosti eksploatacije i prerade nikla javnost se zainteresovala za ovu temu i želi da zna kome je poveren taj posao?

Vukčević: Znači li to da javnost treba da uđe u moj krevet da vidi s kim spavam?

Politika: Ako Akademija nauka i umetnosti kaže da je štetno, mnoge organizacije za zaštitu životne sredine...

Vukčević: Na osnovu kojih podataka? Na osnovu rekla - kazala!? Jeste li čuli iz ovog razgovora koliko je štetno?

Politika: Morate priznati da mišljenje SANU, kao jedne od najznačajnijih naučnih institucija, ima težinu.

Vukčević: SANU je institucija za najdublje poštovanje, ali nisam znao da je ona institucija za eksploataciju nikla. Saopštenje koje je potpisao akademik Nikola Hajdin daleko je ispod nivoa koji se očekuje od SANU. Gospodine Joviću, izjavili ste da će eksploatacija i prerada da se koriste za odlaganje opasnih otrova iz Evrope.

Jović: Rekao sam da postoji takva mogućnost i da se to radi u svetu.

Vukčević: Takve se izjave, moj dobri akademiče, ne daju jer utiču direktno na biznis i nanose štetu. Ako imate dokaz za to što govorite, nemam ništa protiv.

Jović: To je bilo u poredbenom smislu.

Vukčević: Takve priče se ne iznose u poredbenom smislu. Ja samo želim da znam šta smo mi uradili protivzakonito. Mi hoćemo da uložimo u istraživanja. Hajde da se dogovorimo da li su ona potrebna Srbiji.

Politika: Zašto ste se baš odlučili za Srbiju?

Vukčević: Zato što je jedna od malobrojnih zemalja koja ima slobodnih laterističkih ležišta nikla.

Politika: Ima li ih Grčka?

Vukčević: Grčka je zauzeta. Ima tri velika ležišta i proizvodi feronikl.

Politika: Znači da nije tačno da Evropska unija prljave tehnologije prebacuje u nerazvijene zemlje?

Vukčević: To su budalaštine. U skandinavskom Kristijansenu, u centru grada, postoji rafinerija nikla. Prerađuje se u Engleskoj, Francuskoj, Švajcarskoj...

Prema zvaničnom dokumentu Evropske unije nikl je u samom vrhu po važnosti metala. Na skali od 0 do 5 po opasnosti nikl je na 0, 2. Ovde čitam da će nikl i Čačak zacrniti ne bi li probudili Velju Ilića da i on nešto kaže.

Jović: U zemljama s čvrstim ekološkim zakonima to možda može da prođe. Kod nas to nije tako.

Vukčević: Ne znam kako vi zamišljate investicije. Ako smo izlistirani na Londonskoj berzi moramo da se ponašamo prema strogim pravilima. Napravimo li najmanji prekršaj akcije odoše u ponor. Zato ljudi koji rade preko listiranih kompanija ne smeju ništa da falsifikuju i kradu.

Svaka država ako želi da ide u Evropu mora da ima iste zakone. Tako nećete moći da se ponašate kaubojski.

Jović: To je ono što nas brine. Mi smo malo kaubojska zemlja i kod nas se često ne poštuju zakoni.

Politika: Da li su vama argumenti gospodina Vukčevića dovoljan dokaz da će se držati ekoloških zakona i primeniti čistu tehnologiju?

Jović: U našoj zemlji, nažalost, ništa nije garant. Poštujem ovo što je gospodin Vukčević rekao, ali kada vi dođete na brdoviti Balkan pitanje je kako će se to dalje razvijati.

Politika: Da li i dalje stojite iza saopštenja SANU o štetnosti eksploatacije nikla po zdravlje ljudi, floru i faunu?

Jović: Svakako. Doći će neko novo vreme s možda još boljim tehnologijama, sa integralnim eksploatisanjem. Hajde nešto i da ostavimo potomcima. Da ne koljemo bika zbog kile mesa, već da sve upotrebimo.

Vukčević: Tehnologija je savršena. Koliko investicija u ovoj zemlji ima na nivou milijarde evra, 5. 000 zaposlenih i velikog procenta koji ostaje državi. Jeste li vi protiv prosperiteta i protiv investicija?

Jović: Možemo da okrenemo i ovako. Koliki je vaš profit?

Vukčević: To može jedino da kaže fizibiliti studija.

 

Marijana Avakumović, Daliborka Mučibabić

Izvor: Politika 05. novembar 2012.

Twitter