za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Ne biramo sami slučajeve, radimo na osnovu pritužbi

Politika: O ugroženosti se, sa pravom, često govori, ali ponekad se stiče utisak u javnosti da nadležni više štite njihova prava, nego prava ostalih građana i da su naročito blagonakloni prema Romima.

Petrušić: Ne mogu se izvesti ovakvi zaključci, jer su Romi ti koji su izloženi napadima, maltretiranju, omalovažavanju i raznim vidovima diskriminacije. Samo u 2011. desilo se na desetine incidenata – mladi Rom je pretučen u gradskom autobusu u Beogradu, napadnuta je romska porodica u Banatskom Karađorđevu, u Čačku su tri romska mladića napadnuta nožem, u Novom Pazaru romska deca su izdvojena i nastavu pohađaju u posebnoj zgradi...

Politika: Neki građani smatraju da se najviše bavite zaštitom manjina, iako postoje i druge vrste diskriminacije. Da li je to tačno?

Petrušić: Želim da istaknem da poverenik nije u mogućnosti da sam bira slučajeve na kojima će raditi jer po zakonu ne može da sprovodi postupak po službenoj dužnosti već samo ako je podneta pritužba. Do sada smo dobili više od 800 pritužbi na diskriminaciju na osnovu pola, invaliditeta, godina starosti, seksualne orijentacije i po mnogim drugim osnovama. Uspešno smo rešili mnoge slučajeve čije su žrtve bile čitave grupe građana: poslovne banke su uklonile uslov koji je onemogućavao da pozajmicu po tekućem računu i kredite koriste osobe starije od 67 godina, Nacionalna služba za zapošljavanje i svi internet portali više ne objavljuju diskriminatorne oglase za posao, preporučili smo izmenu propisa o advokatskom zastupanju koji diskriminiše siromašna lica... Bilo je na desetine pritužbi osoba sa invaliditetom zbog nepristupačnosti javnih objekata, Ministarstvu zdravlja i RFZO - u uputili smo preporuku kako bi sve trudnice i porodilje imale jednako pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na to da li im poslodavac redovno uplaćuje doprinose...

Politika: Kako razmatrate slučajeve kojima se bavite?

Petrušić: Postoji standardna procedura postupanja na osnovu pritužbi koja je propisana Zakonom o zabrani diskriminacije. Koje su činjenice relevantne, zavisi od oblika diskriminacije. Ako je u pitanju direktna diskriminacija nekog lica, ispitujemo da li je to lice zbog svog ličnog svojstva stavljeno u nepovoljniji položaj u odnosu na drugog koji se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji, a nema to lično svojstvo. Ako je u pitanju govor mržnje, ispitujemo da li konkretna javno saopštena ideja ili mišljenje podstiče diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe zbog njihovog ličnog svojstva. Kada su iznete pretnje prema nekoj grupi zbog njihovog ličnog svojstva, ili mišljenje koje stvara prezir prema toj grupi, izaziva strah, podstiče nasilje, sve to predstavlja govor mržnje.

Politika: I naš list je bio na  „meti“ Vaše kritike kada smo pisali o tome ko krade šahtove, prema podacima policije. Da li nam je time uskraćeno pravo na objektivno izveštavanje?

Petrušić: Veoma je važno da mediji pišu o društvenim problemima, da na njih ukazuju i otvaraju javnu debatu. Takođe je važno da se u objektivnom izveštavanju iznesu činjenice, ali i da se vodi računa o tome da sadržina samih priloga ne bude takva da vređa dostojanstvo ljudi zbog njihovog ličnog svojstva, ili da doprinosi širenju predrasuda i stereotipa. Novinari ponekad pominju etničku pripadnost osumnjičenih za izvršenje krivičnih dela iako se taj podatak objavljuje ako je etnička pripadnost od ključne važnosti za prirodu krivičnog dela.

Politika: Ima li vlasnik fabrike, u koju se bespravno usele Romi, pravo da ih prinudno iseli, a da ne bude žigosan kao diskriminator?

Petrušić: Naravno da ima i ovlašćen je da koristi sve zakonske mehanizme da bi zaštitio svoje pravo na mirno uživanje imovine. Niko mu zbog toga ne može reći da je diskriminator.

Politika: Kada Romi voze olupine bez oznaka i sakupljaju sirovine – nadležni ih tolerišu. Ako to rade drugi građani, policija ih sankcioniše. Kako to komentarišete?

Petrušić: Mi nemamo informacije o ovom vidu diskriminacije. Svako ko ima takva saznanja, može podneti pritužbu i mi ćemo sprovesti postupak i utvrditi da li policija u svom delovanju i sankcionisanju saobraćajnih prekršaja nejednako tretira ljude različitih nacionalnosti. Kad su u pitanju saobraćajni propisi, oni važe za sve i njihova nejednaka primena svakako predstavlja diskriminaciju.

Politika: Naložili ste da se vladika Amfilohije Radović izvini gej - alijansi, a on je to odbio. Šta je sa tim  „slučajem”?

Petrušić: Postupili smo u skladu sa zakonom i obavestili javnost da nije postupio po preporuci. Poverenik nije ovlašćen da diskriminatore kažnjava ako ne poštuju preporuke, već ih u to može ubediti autoritetom institucije, snagom argumenata i pritiskom javnosti.

Politika: Neke organizacije Vas optužuju da promovišete  „paradu ponosa”. Da li je to tačno?

Petrušić: Jedna od osnovnih zakonskih dužnosti poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste da svojim delovanjem radi na suzbijanju diskriminacije i promociji ravnopravnosti. I 2010. i 2011. ukazivala sam na to da LGBT osobe imaju pravo, kao i svi drugi građani, da se mirno okupe i da su nadležni državni organi dužni da spreče i zaštite od nasilja svaku grupu koja želi da se mirno okupi jer im to pravo garantuje Ustav Srbije. Time se štiti sama ideja vladavina prava. Podsetiću da je Ustavni sud Srbije utvrdio da je otkazivanje  „parade ponosa” 2009. Bilo protivustavno i ova odluka bi trebalo da bude opomena vlastima – ali i svima nama.

D. Ivanović

Izvor: Politika 25.09.2012.

Twitter