za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Ulazak u EU nije konačna tačka razvoja

Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije

Autor: Lidija Valtner

Izvor: Danas

 

Evropska unija nastala je iz mešavine više razloga - idealističkih (kao ostvarenje težnje ujedinjenja Evrope), bezbednosnih, interesa zemalja koje su se udružile, ali i zbog konkretnih koristi koje donosi građanima. Tako je i doživljavam - kao evropsku kuću, koja se stalno unapređuje, popravlja, proširuje... Ali, iako se i u njoj stvari povremeno „pokvare“ ili ne rade, mislim da je izdvaja sposobnost da probleme prevazilazi.

Naravno da ima mana, svako ko bi je idealizovao bio bi veoma razočaran, od nekada preterano „papirnatog“ i ljudima nezanimljivog jezika do velikog birokratskog aparata, ali smatram da prednosti prevazilaze mane - kaže za Plave strane Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, odgovarajući na pitanje šta za nju znači Evropska unija, ima li ona mane i koje bi one bile.

 

Šta Uniju danas čini jedinstvenom, da li je to skup pravila kojih se pridržavaju zemlje članice, odnosno, njihovi interesi, ili je reč o zajedničkom duhu i vrednostima?

- Mislim da EU jedinstvenom čini činjenica da je tokom svog postojanja postala mnogo čvršće povezana zajednica članica, kao i da se broj članica povećao, čineći je panevropskom. S druge strane, što je više članica, različitije su, a to donosi i nove izazove u funkcionisanju, i za pravila i za vrednosti.

Šta za jednog prosečnog građanina Nemačke, Bugarske ili Poljske znači živeti u Uniji, koje su to konkretne koristi, odnosno, prednosti koje oni imaju u odnosu na građane Srbije?

- Rekla bih da su građani zemalja koje su članice EU u tolikoj meri navikli na sve ono što proizilazi iz međusobne povezanosti, da teško mogu zamisliti kako bi svakodnevni život izgledao da EU ne postoji. To, naravno, ne znači da im se često ne čini da su neka pravila preterano detaljna, da bi na njih želeli više da utiču, da se Brisel mnogo „meša“, ali njihov život je, u celini, mnogo uređeniji i predvidljiviji nego život naših građana, a mogu računati i na veću međusobnu pomoć i solidarnost, nego što je to slučaj sa nama, „pridruženim“ članovima porodice.Kako ocenjujete tempo i kriterijume proširivanja EU od nastanka do danas? Jesu li kriterijumi vremenom postajali sve stroži i zašto je to tako?- Ne bih rekla da se menjaju kriterijumi, ali se mnogo strože primenjuju. Primajući nove države u članstvo, EU stiče nova iskustva, i teži da kriterijume proveri na način da se loša iskustva ne ponove. Naročito u teškim ekonomskim okolnostima.

Da li Evropa danas usled novih okolnosti poput svetske ekonomske krize i priliva sve većeg broja imigranata odstupa od vrednosti koje su je karakterisale, a to su jednakost, jedinstvo, zalaganje protiv nacionalne i verske netrpeljivosti?

- Imam utisak da se kod nas razume da je ulazak u EU konačna tačka razvoja. Nije, i unutar EU postoje izazovi, neki davno rešeni se danas postavljaju na drugačiji način. I nisu svi odgovori koji budu ponuđeni uvek dobri. Ali, činjenica da se ove vrednosti smatraju suštinskim, dovodi do pritiska, debate, pa, na taj način, i do drugačijih, boljih rešenja.Koliko je Srbija bila blizu evropskim vrednostima 2005, na primer, a koliko je sada blizu i prema čemu se to može videti i zaključiti?

Drugim rečima, koliko su EU i proevropske snage u Srbiji uspeli da uvedu evropske vrednosti u ovdašnje društvo?

- Danas smo u ugovornom odnosu sa EU, na snazi je Prelazni trgovinski sporazum, a u toku ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Konsenzus da je članstvo u EU cilj kome Srbija teži mnogo je širi. S druge strane, i donekle paradoksalno, što je više ljudi za evropsku integraciju Srbije, i što se o tome više govori, kao da se značenje izgubilo. Dok je postojala jasna polarizacija na za i protiv Evrope, oba tabora su imala jasne vrednosne reference. Danas je to drugačije, više izgleda kao neko opšte mesto o boljem životu. A trenutak naših evropskih integracija vrlo je konkretan, i za životna pitanja građana, i za vrednosti koje usvajanjem i sprovođenjem zakona treba sprovoditi.

Da li je ukidanje viznog režima za Srbiju doprinelo usvajanju evropskih principa među našim građanima?

- Naravno, putovanje bez viza bilo je najjasniji znak prihvatanja i pripadnosti, i tako su ga doživeli i građani koji možda ovu mogućnosti nisu iskoristili. Takođe, otvorilo je vrata našim građanima da upoznaju iskustva drugih evropskih zemalja i bolje razumeju šta će se to i kako menjati približavanjem članstvu.

Twitter