za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
OSIGURANJE OD POVREDA NA RADU I PROFESIONALNIH OBOLJENJA RADI OBEZBEĐENJA NAKNADE ŠTETE

Autor: Vera Božić-Trefalt, dipl.pravnik, Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu (Ministarstvo rada i socijalne politike)  

Socijalna obezbeđenja zaposlenih uvode se još u periodu ranih početaka masovne industrijske proizvodnje. U okvirima socijalnog obezbeđenja uvode se razne vrste osiguranja, pa i između ostalih, i osiguranje od povrede na radu i profesionalnih oboljenja. Tako npr. u SR Nemačkoj ovaj vid osiguranja uveden je još 1883. godine, pa  svako ko je zaposlen u kompaniji osiguran je od posledica povrede na radu i profesionalnih oboljenja.               

U zemljama EU osiguranje od povrede na radu i profesionalnih oboljenja uređeno je na više načina, međutim zajedničko im je da teret po osnovu ovog osiguranja pada na  poslodavca ukoliko je  povreda na radu ili profesionalno oboljenje u direktnoj vezi sa aktivnostima na radnom mestu.           

U Austriji  ovo osiguranje uređeno je u okviru Opšteg zavoda za osiguranje u slučaju nesreće (AUVA), SR Nemačkoj preko privrednih strukovnih udruženja (HVBG), u Italiji  preko Nacionalnog instituta za osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja - INAIL, itd..            

Treba istaći da u zemljama EU osiguranje po osnovu povrede na radu i profesionalnih oboljenja, pored drugih davanja po ovom osnovu, uključuje i obezbeđivanje naknade štete zaposlenom.            

Zemlje članice koje su se skoro priključile EU, osiguranje po osnovu povrede na radu i profesionalnih oboljenja uredile su tako što su formirale posebne državne fondove (fondove za prevenciju-uslove rada, fondove društvenog osiguranja i sl.).            

Zakonom o bezbednosti i zdravlja na radu („Sl.glasnik RS ”, broj 101/05), propisana je obaveza poslodavca da zaposlene osigura od povrede na radu i profesionalnih oboljenja, radi obezbeđivanja naknade štete. Takođe, utvrđeno je da finansijska sredstva za osiguranje zaposlenih padaju na teret poslodavca, a određuju se u od zavisnosti nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja  na radnom mestu i radnoj okolini.Uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja  zaposlenih uređuju se zakonom.           

Osnov za uređivanje osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja sadržan je u konvencijama MOR-a (br.102 i 121), koje promovišu dostojanstven rad u smislu podjednake mogućnosti za žene i muškarce da dobiju dostojanstven i produktivan posao u uslovima slobode i jednnakosti, bezbednosti i ljudskog dostojanstva. Strateški ciljevi navedenih dokumenata, između ostalih su i socijalna zaštita, odnosno povećanje obima i dostojanstva socijalne zaštite za sve.  

Potvrđivanjem navedenih konvencija, naša država se obavezala da će svoje zakonodavstvo u oblasti socijalne zaštite uskladiti sa ciljevima tih konvencija. Socijalna zaštita obuhvata i davanja po osnovu povreda na radu i profesionalnih bolesti.

Prava koja proističu iz konvencija u oblasti socijalne zaštite utvrđena su u Republici Srbiji Zakonom o zdravstvenom osiguranju („Sl.glasnik RS ”, broj 107/05),  Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl.glasnik RS ”, br.43/03, 64/04, 84/04 i  85/05)  i Zakonom o doprinosima za obavezno  socijalno osiguranje („Sl.glasnik RS ”, br.84/04, 61/05, 62/06 i 5/09).  

Navedenim propisima nije uređeno pitanje osiguranja zaposlenih od povrede na radu i profesionalnih oboljenja radi obezbeđenja naknade štete, a čiji je osnov sadržan u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.Takođe, važećim propisima  u Republici Srbiji kroz obavezno zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje nije posebno izdvojeno osiguranje po osnovu povrede na radu i profesionalnog oboljenja, odnosno davanja po ovom osnovu. Ovaj sistem osiguranja potrebno je urediti jer se postavlja niz pitanja, kao što su pitanje odgovornosti poslodavca  da finansira nadoknadu za slučaj povrede na radu i profesionalnog oboljenja kada mere za bezbenost i zdravlje na radu nisu bile primenjene, pravičnu nadoknadu zaposlenom koji je pretrpeo povredu na radu, odnosno profesionalno oboljenje kao i motivaciju poslodavca za ulaganja u preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.           

Nedostatak uređenosti  obezbeđivanja naknade štete koja je nastala povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem  prouzrokuje dugotrajne sudske procese tako da zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu ili profesinalno oboljenje teško dolazi do pravične nadoknade. Prednost uređivanja pitanja obezbeđivanja nadoknade štete po osnovu povrede na radu i profesionalnih oboljenja je u tome što je poslodavac direktno zainteresovan za ulaganje u primenu mera za bezbedan i zdrav rad, radi otklanjanja i smanjenja povreda na radu i profesionalnih oboljenja.              

Ova vrsta osiguranja  je u direktnoj zavisnosti od nivoa rizika  na radnom mestu i u radnoj okolini i  pada na teret poslodavca.           

U koliko želimo da se približimo standardima EU ovom pitanju u narednom periodu treba da se posveti posebna pažnja, što bi doprinelo shvatanju poslodavaca da ulaganja u primenu mera za bezbedan i zdrav rad ne predstavlja trošak već ekonomski ostvarivu dobit, kako za poslodavca i  zaposlenog tako i za društvo u celini. 

Twitter