za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Uskoro regionalni projekat zbrinjavanja izbeglica
BEOGRAD - Zemlje regiona trebalo bi da do marta završe zajednički projekat zatvaranja dugotrajne izbegličke krize, koji će biti usvojen na međunarodnoj donatorskoj konferenciji, najverovatnije polovinom ove godine, izjavio je komesar Vlade Srbije za izbeglice Vladimir Cucić.

Cilj konferencije je osnivanje Fonda za zbrinjavanje izbeglica na osnovu tog zajedničkog projekta, a sredstva će obezbediti strane vlade, pre svega SAD i zemalja EU, kao i drugi donatori, rekao je Cucić u intervjuu Tanjugu.

On je objasnio da su sredstva Fonda namenjena za podršku integraciji izbeglica u BiH i Srbiji, stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj i zbrinjavanje interno raseljenih i manjeg broja izbeglica u Crnoj Gori.

Cucić je naveo da su zemlje regiona izvršile popis pojedinačnih potreba i naveo da je Srbija jasno istakla zahtev za zbrinjavanje izbeglica koji još žive u kolektivnim centrima, onih na granici siromaštva i koji se nalaze u stanju potrebe, što čini oko 38.000 porodica.

Potrebe

Utvrđujući pojedinačne potrebe, srpski komesarijat za izbeglice i UNHCR su zajedno ustanovili da je među njima 18.000 izbeglica na granici siromaštva, koji žive sa manje od 40 dolara mesečnih primanja.

Četiri zemlje regiona upravo izvode konačne računice, a budući da je u pitanju zajednički projekat, trebalo bi da se zasnivaju na jedinstvenoj metodologiji, objasnio je Cucić.

On je naveo da su protekle godine vođeni intenzivni pregovori s Hrvatskom na osnovu obaveza preuzetih na regionalnoj konferenciji održanoj lane krajem marta u Beogradu, ali da Srbija "ni do danas nije dobila niz podataka od vitalnog značaja za zatvaranje otvorenih pitanja".

Prema njegovim rečima, ključna obaveza bila je razmena podataka o statusu i pravima izbeglica.

"Upoređivanje podataka o statusu pokazalo je, suprotno tvrdnjama Hrvatske, da je broj duplo evidentiranih izbeglica gotovo beznačajan, a nastao je zbog toga što ranije nije bilo razmene informacija. Međutim, kada smo došli do razmene podataka o pravima izbeglica s Hrvatskom, naišli smo na ogroman zid", rekao je Cucić.

"Ni danas nemamo podatke o oduzetim stanarskim pravima; nemamo podatke o tome šta je s 7. 500 zahteva u drugostepenom postupku za obnovu kuća i objekata. Dobićemo podatke o licima koja su preko (hrvatske) Agencije za nekretnine prodala svoju imovinu i trebalo bi da dobijemo podatke o stambenom zbrinjavanju", precizirao je srpski komesar za izbeglice.

Pregovori

I pored toga, on je ocenio da je u pregovorima, "od onog veoma restriktivnog koncepta stambenog zbrinjavanja, napravljen veliki iskorak".

"Očekujemo da će Hrvatska omogućiti novi rok od godinu dana za podnošenje zahteva za stambeno zbrinjavanje van područja od posebne državne skrbi i otkloniti nekoliko diskriminatorskih uslova.

Tada će sva lica koja su bila državljani Hrvatske u momentu izbijanja sukoba, a nisu više tamo, moći da konkurišu za program stambenog zbrinjavanja, imaće pravo otkupa i nasleđivanja stanova", naveo je on.

"Insistirali smo da Hrvatska ukloni i izrazito diskriminatorski uslov, da oni koji konkurišu za program zbrinjavanja ne smeju imati nikakvu nekretninu na području bivše SFRJ" , kazao je Cucić.

On je naveo da je Hrvatska iskazala spremnost da pojednostavi proceduru za podnošenje zahteva i preuzme obavezu da po službenoj dužnosti pribavlja neke dokumente, podsetivši da je dosad izbeglicama trebalo po godinu dana i dve - tri hiljade evra za "papirologiju".

"Ostao je jedan veliki problem, a to je cena otkupa stanova. Na tome intenzivno radimo" kazao je srpski komesar i dodao da ni po tom pitanju ne sme biti nikakve diskriminacije.

"Cena otkupa stana u Zagrebu, na primer, koji košta oko 1.400 evra po metru kvadratnom, prema predlogu hrvatske strane bila bi 800 evra minus godine izbeglištva, što bi iznosilo oko 500 evra".

Realne vrednosti

"Ako se zna da su svi u Hrvatskoj i bivšoj Jugoslaviji otkupili stanove za desetak odsto od njihove realne vrednosti, teško da izbeglice i ratom pogođena lica sada treba da plate 30 do 50 odsto vrednosti stana. Mi smatramo da je to visoka cena", objasnio je Cucić.

"Veliki problem u pregovorima s Hrvatskom predstavlja i pitanje otvaranje novog roka za podnošenje zahteva za obnovu oko 10.000 srpskih kuća i objekata, koji su unisteni na području van posebne državne skrbi na kojem nije ispaljen ni metak za vreme proteklog rata".

"Mi ćemo insistirati da ti ljudi budu u istom položaju kao i svi drugi koji su dobili pravo obnove", kazao je Cucić.

Ukazavši da je hrvatski program stambenog zbrinjavanja neka vrsta programa kompenzacije, on je naglasio da je ključni i veliki problem da li se ljudima vraća manje nego što su imali.

"Međutim, svi smo dobili jasan signal da međunarodna zajednica želi da podvuče crtu ispod problema izbeglištva u regionu", rekao je on i naglasio da je "došlo vreme svođenja računa" i da "svi naši ljudi treba da shvate da moraju doneti neku vrstu konačne odluke".

Prema njegovim rečima, Srbija je definisala minimum potreba ispod kojih ne možemo i ispod tog minimuma bi postojala istorijska i svaka druga odgovornost.

"Smatramo da ćemo, ako budu obezbeđena sredstva za različite programe zbrinjavanja i integracije, zatvoriti skoro sva pitanja vezana za stambene potrebe izbeglih iz Hrvatske", rekao je Cucić i zaključio:

"To nikad i nikako ne isključuje njihova individualna prava koja moraju biti rešena u državi porekla. Naprotiv"!

(Objavljeno na web sajtu " RTV Vojvodina", 2. januara 2011, www.rtv.rs)  
Twitter