za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Povređivanje radnika "na crno"
Radovan Ristanović

Ukupan broj smrtnih povreda na radu u Republici Srbiji, tokom prvih šest meseci ove godine, manji je za oko 30 odsto u odnosu na isti period 2009. U prvom polugodištu 2010, dogodilo se devet smrtnih povreda na radu, dok se u periodu januar - jun 2009. godine, desilo 13 smrtnih povreda.

Građevinarstvo predstavlja jednu od delatnosti u kojoj je rad "na crno" izuzetno zastupljen. Tako se u delatnosti građevinarstva za šest meseci 2010. godine dogodila jedna smrtna povreda na radu, a u istom periodu 2009. godine pet.

U periodu januar - jun 2010. godine, Inspektoratu za rad je prijavljeno 126 povreda na radu na teritoriji grada Beograda. Nije bilo smrtnih povreda na radu, ali su se u navedenom periodu dogodile dve teške povrede na radu sa smrtnim ishodom i to obe u delatnosti građevinarstva.

Za prvih šest meseci 2009, Inspektoratu za rad je prijavljeno 137 teških, dve smrtne povrede na radu i dve teške povrede na radu sa smrtnim ishodom, od toga tri u građevinarstvu i jedna u industriji.

Dakle, evidentno je smanjenje broja povreda na radu koje su se dogodile u prestonici u kojoj se, kao privredno i ekonomski najrazvijenijem delu zemlje, i događa trećina svih povreda na radu u celoj Srbiji. 

Najčešći uzroci povređivanja su: rad na neobezbeđenoj visini i na nepropisno montiranim skelama; nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, prvenstveno rad bez zaštitnog šlema i zaštitnog opasača; rad u nepropisno obezbeđenim iskopima; neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova; odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada; nepropisna saradnja (koordinacija) učesnika u radu; nepropisan rad sa opremom za rad; neosposobljenost angažovanih na radu za bezbedan rad; nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada; angažovanje znatnog broja neobučenih lica koja rade na "crno".

Povrede na radu se, na teritoriji Beograda, najčešće dešavaju u delatnosti industrije i građevinarstva (čak 78 procenata svih povreda na radu prijavljenih Inspekciji rada). Oko 65 odsto povreda na radu pretrpela su lica u starosnoj dobi od 31 do 55 godina; 62 odsto povređenih na radu je završilo III i IV stepen stručne spreme; najčešći izvor povreda na radu je oprema za rad; a važno je napomenuti i da 16 odsto povreda sa smrtnim ishodom otpada na rad na "crno". Reč je o licima koja su poslodavci angažovali bez ugovora o radu, uglavnom radi obavljanja povremenih i privremenih (sezonskih) poslova, koji su stupili na rad bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada, pri čemu se nedovoljno vodilo računa o njihovoj stručnoj kvalifikaciji za obavljanje tih poslova, kao i o njihovom osposobljavanju za bezbedan i zdrav rad, a vrlo često nisu imali ni adekvatnu opremu za ličnu zaštitu na radu.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu utvrđena je obaveza inspektora rada da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.

Znatan broj poslodavca, koji su registrovali delatnost na teritoriji Beograda i Srbije, doneo je ili je otpočeo sa procedurom donošenja akta o proceni rizika.

U slučajevima kada je, tokom inspekcijskog nadzora, utvrđeno da postoji neposredna opasnost po život i zdravlje zaposlenih, inspektori rada su donosili rešenja o zabrani rada na radnom mestu i za pola godine doneto je ukupno 250 rešenja o zabrani rada, od čega 50 u Beogradu.

Od januara do juna ove godine u Beogradu su podneta 23 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu; 14 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv preduzetnika, kao i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu.

Kako je cilj politike inspekcijskog nadzora, u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, smanjenje broja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, Inspektorat za rad će i u narednom periodu preduzimati sve preventivne i druge zakonom predviđene mere kako bi se broj povreda na radu smanjio na najmanju moguću meru.

Poseban problem, međutim, predstavlja dugo trajanje prekršajnog postupka, izricanje kazni daleko ispod zakonskog minimuma, kao i vrlo često obustavljanje postupka iz različitih razloga, i zastarevanje predmeta.

Autor je direktor Inspektorata za rad Republike Srbije

(Izvor: Danas, 14. jul 2010)
Twitter