za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Intervju DPF: Marko Đurišić
Marko Đurišić, član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije

Navijačko nasilje i nasilje ekstremnih desničarskih organizacija koje se odvijalo na ulicama Beograda i na sportskim utakmicama, otvorilo je mnoga pitanja. Član ste Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, bili ste među prvim funkcionerima koji su ušli u sedište Demokratske stranke dok je zgrada još uvek gorela. Tačno deset godina nakon petooktobarskih promena u kojima ste takođe učestvovali, kako danas ocenjujete mogućnost države, društva, političke elite da stane na put nasilju i ekstremizmu?

Država mora da nađe odgovor na ovakve pojave i ne sme se tražiti opravdanje u teškom ekonomskom trenutku u kome živimo. Mi na žalost više od 20 godina živimo u teškim vremenima kada smo prolazili kroz ratove, sankcije, izolaciju i razaranje jednog društvenog poretka.

Deset godina od petooktobarskih promena očigledno nije bilo dovoljno za popravljanje načinjene štete, pogotovo ako sagledamo da je i u to vreme bilo ozbiljnih udaraca na naše društvo koje su omele to "ozdravljenje" (ubistvo premijera Đinđića, proglašenje nezavisnosti Kosova, ali i nespremnost vlade Vojislava Koštunice da se uhvati u koštac sa problemima sa kojima živimo).

Skupština Srbije upravo raspravlja o Predlogu zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku kojim se predlaže mogućnost produžavanja trajanja pritvora za krivična dela koja u sebi sadrže elemente nasilja. Ovu hitnu izmenu predložila je Vlada kao jednu od mera za obračun sa huliganima. Šta je po Vašem mišljenju još potrebno učiniti da se slike koje smo videli desetog i jedanaestog oktobra ne bi ponavljale? 

Pomenuta izmena zakona samo je jedna od mera koja treba da doprinese da se takve stvari više ne dešavaju u našoj zemlji. Ipak smatram da je mnogo važnije da se kroz stvaranje drugačijeg sistema vrednosti promeni odnos našeg društva prema nasilju uopšte. Kroz rad sa mladima takvo huligansko ponašanje treba da bude neprihvatljivo mladim ljudima u budućnosti.

Vodeću ulogu u tome treba da imaju državni organi, ministarstva prosvete i sporta, pravosudni organi, ali i svi učesnici u društvenom životu, mediji, političke organizacije, predstavnici nevladinog sektora, ljudi iz kulturnog života, crkva i sl. Ovakvo ponašanje nije nastalo preko noći i za promenu će takođe trebati izvesno vreme i puno rada kako bi se u našem društvu uspostavio sistem vrednosti koji postoji u evropskim zemljama danas.

Kao član Odbora za bezbednost pratili ste pripreme za organizaciju Parade ponosa u Beogradu, sa svojim kolegama poslanicima šetali ste sa učesnicima ove povorke, i bili na ulicama Beograda dok je nasilje trajalo. Razgovarali ste nakon ovih događaja sa Ministrom policije, direktorom BIA ali i povređenim pripadnicima policije. Kako ocenjujete spremnost naše policije ali i obaveštajnih službi za kontrolu bezbednosti u pripremi ovog događaja i da li je po Vašem mišljenju bilo ozbiljnijih propusta u pripremi i organizaciji?

Sve što se dešavalo po mom mišljenju pokazuje da naša policija na žalost nema dovoljno ljudi i materijalnih sredstava da u potpunosti i na najbezbedniji način sačuva građane ali i svoje pripadnike od takve vrste nasilja. Činjenica je da je BIA pripremila informaciju koja je predvidela mete napada huligana, ali da policija nije mogla da spreči divljanje na svim tim tačkama na vreme.

Tako se još jednom pokazalo da postoji problem u popunjenosti policije ali i u nedovoljnoj opremljenosti. Danas se na žalost preko 85% budžeta MUP-a troši na plate koje nisu velike, a ostatak na materijalno opremanje i održavanje, što je dovelo do toga da naša policija nije mogla adekvatno da odgovori na napade huligana i što je jedan od razloga za veliki broj povređenih policajaca.

Nedavni događaji, ponovo su otvorili i pitanja o sprezi politike i sporta. Da li je političarima mesto u upravnim odborima sportskih klubova, i da li su neke pojave mogle biti sprečene činjenicom da u upravama klubova sede predstavnici političkih stranaka?

Lično smatram da je učešće političara u upravama klubova loša tradicija, ali ne mislim da je u tome razlog što pojedine navijačke grupe navodno uživaju blagonaklonost države.

Smatram da političari treba da iskoriste svoj uticaj za popularizaciju sporta i razvoj sportskog duha kod mladih ljudi, a ne za ličnu promociju i korist. Zato mi je prihvatljivo učešće političara u sportskim savezima, pogotovo u onim sportovima u kojima nema novca. Mi smo narod koji voli da se pohvali rezultatima svojih sportista, ali na žalost opšta sportska kultura i bavljenje sportom je daleko ispod proseka koji postoji u drugim zemljama i smatram da političari treba tome da se posvete u svom angažovanju u sportu.

Devetog marta 1991. godine "zaradili" ste gumeni metak na protestima opozicije ispred Narodnog pozorišta. Danas ste narodni poslanik. Šta se, po Vašem mišljenju, u međuvremenu promenilo u društvu i odnosu između policije i građana.

Nadam se da većina građana, kao i ja, danas doživljava policiju kao deo države koji štiti njihove interese i štiti red i mir, a ne jedan nedemokratski režim kakav smo imali devedesetih.

Za mene je sjajan primer policajca Saše Čordića, ne zbog onoga što je rekao huliganu, već zbog činjenice što je postupio po pravilima službe i nije ga udario dok je bio na zemlji, a svi smo bili svedoci besomučnog batinjanja građana od strane policije kada smo mirno protestovali u vreme Slobodana Miloševića. Takođe, danas policiji nije dozvoljena upotreba gumenih metaka što je verovatno i posledica ozbiljnih povreda koje su nastale njihovom upotrebom u prošlosti.

(Beograd, 20. oktobra 2010)
Twitter