za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Intervju DPF: Bojana Ristić
Bojana Ristić, direktorka Američke privredne komore u Srbiji

Gospođo Ristić, Američka privredna komora u Srbiji ima cilj da promoviše najbolja američka poslovna iskustva i da kroz investicije utiče na ekonomski razvoj u Srbiji. Kroz koje aktivnosti ispunjavate svoju misiju u eri ekonomske krize?

Kao poslovno udruženje koga čine 160 američkih, internacionalnih i lokalnih kompanija, koje su ukupno investirale preko devet milijardi eura u domaću ekonomiju, Američka privredna komora u Srbiji želi da promovisanjem najboljih međunarodnih poslovnih praksi, doprinese unapređenju postojećeg režima poslovanja u zemlji, kao i podizanja konkurentnosti srpske ekonomije u globalnom kontekstu. Američke kompanije kao što su US Steel, Philip Morris, Ball Packaging i Microsoft uložile su preko milijadu eura u domaću ekonomiju. Kroz našu poslovnu asocijaciju, ove kompanije su pokazale spremnost da aktivno učestvuju u ključnim ekonomskim reformama u Srbiji.

Stav Američke privredne komore u Srbiji je da je održavanje redovnih sastanaka između predstavnika privrede i državnih institucija važno radi uspešnog oporavka od krize i sveukupnog napretka poslovnog okruženja u Srbiji.

Kada su u pitanju naši konkretni stavovi, Američka privredna komora u Srbiji smatra da je dosledna primena reformi ključna za buduće privlačenje stranih investicija, a posebno onih reformi koje podrazumevaju smanjenje birokratije i administrativnih procedura. U periodu krize, kada je nivo direktnih stranih investicija niži, od suštinske važnosti je da se pripremi teren za priliv novih investicija i podstakne preduzetnišvo, i u tom smislu se trudimo da na sve moguće načine predstavimo Srbiju kao dobru destinaciju za investicije.

Globalna ekonomija je povezana i negativni efekti finansijske krize snažno se osećaju u svim delovima sveta. Međutim, ima li nečega što iz naše lokalne perspektive, možemo da učinimo da ublažimo ili otklonimo neke njene efekte?

Mišljenje kompanija članica AmCham-a je da Vlada treba, pre svega, ozbiljno da se posveti strukturnim reformama, jer će to imati pozitivan efekat na ekonomiju u celini. Ima mesta poboljšanju u oblasti radnih odnosa (eliminisanje negativnog uticaja Opšteg kolektivnog ugovora na poslovni sektor i detaljne izmene Zakona o radu), propisima koji regulišu tržište nekretnina, a potrebno je i da se ubrza implementacija mera u okviru projekta Giljotina propisa.

Na nedavnom sastanku sa predstavnicima Vlade dobili smo uveravanja da će se Premijer lično založiti da se mere u okviru projekta Giljotina propisa sprovedu kao i da nadležna ministarstva podnose redovan izveštaj o progresu.

Koje strateške mere biste sugerisali Vladi Srbije kako bi prevazišla izazove ekonomske krize i kreirala povoljniji investicioni ambijent?

Srbiji je potrebna brža reforma javne administracije. Tu prvenstveno mislim na skraćivanje administrativnih procedura i smanjenje javne potrošnje. U tom smislu, veoma je izražena potreba za uvođenjem moderne javne uprave, odnosno servisa koji je u funkciji privrede i modernog načina poslovanja, samim tim i olakšavanja poslovanja.

Imajući u vidu ekonomsku krizu, bilo bi nerealno očekivati velike investicije u Srbiji, pa bismo u tom smislu želeli da budemo umereno optimistični. Ipak, verujemo da bi potencijalni strani investitori svakako mogli da, iz prve ruke, iskoriste iskustvo kompanija koje već posluju u Srbiji.

AmCham je spreman da kao najveće dobrovoljno poslovno udruženje u zemlji pomogne Vladi u naporima koje čini da privuče nove investicije.

Američka privredna komora posebno obraža pažnju na principe društveno odgovornog poslovanja? Kako ocenjujete društvenu odgovornost naših preduzeća i kako podstaći njihovo uključivanje u rešavanje društvenih problema?

Američka privredna komora veliki značaj pridaje razvoju koncepta korporativno društvene odgovornosti u Srbiji i veoma smo zadovoljni brojem implementiranih projekata naših kompanija članica. Naš zadatak kao poslovne asocijacije i jeste da najbolja svetska iskustva prenesemo poslovnoj javnosti, pa smo zato prošle godine u cilju edukacije šire javnosti organizovali jednu od najvećih konferencija o odgovornom poslovanju "CSR tokom ekonomske krize", tokom koje su kompanije članice bile u mogućnosti da razmene iskustva o ovoj oblasti.

Želeći da ostanemo dosledni ovom konceptu, uz pomoć Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, realizujemo Nedelju poslovne etike od 14. do 18. juna kao seriju sastanaka, predavanja i okruglih stolova sa ciljem promocije etike, ne samo kao principa poslovanja, već ponašanja svih aktera u društvu.

Pored toga, već nekoliko godina sprovodimo program "Upoznajte biznis iz prve ruke", gde mladi ljudi imaju priliku da vide kako funkcioniše poslovno okruženje na licu mesta, u nekim od najvećih kompanija članica AmCham-a. Sve je više kompanija koje po uzoru na svoje centrale u matičnim zemljama mnogo ulažu u projekte od društvenog značaja.

Kako ocenjujete realizaciju "giljotine propisa" i koje zakonske i podzakonske akte je, po Vašem mišljenju, potrebno još doneti kako bi bio omogućen veći priliv stranih investicija?

AmCham je prosledio oko 130 komentara na oko 30 propisa, ali prvi rezultati ovog projekta su daleko od naših očekivanja. Među usvojenih 212 preporuka za izmenu postojećih propisa nalazi se 11 AmCham-ovih preporuka, i to iz domena Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o radu. Kao što znate, prva grupa preporuka za izmenu postojećih propisa (212) i za stavljanje propisa van snage (204) usvojena je krajem prošle godine. Mi se zalažemo za doslednu primenu ove reforme koja podrazumeva korenitu promenu regulative privrede prvenstveno u smislu smanjenja birokratije. Nadamo se da postoji jaka politička volja da se istraje na polju implementacije Giljotine propisa, kao i da očekivanja investicione zajednice i šire javnosti koja su kreirana na početku reforme neće biti izneverena. Smatramo da bi nedosledna primena ove reforme bila propuštena šansa za brži oporavak srpske ekonomije.

(Beograd, 15. juna 2010)
Twitter