za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Intervju DPF: Milan Stanimirović
Milan Stanimirović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije

Gospodine Stanimiroviću, ovo je Vaš četvrti mandat na funkciji narodnog poslanika u republičkom parlamentu. Šta biste izdvojili kao Vaše najznačajnije poslaničko iskustvo od demokratskih promena 2000-te godine do danas?

Narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije sam neprekidno od 2000. godine, dakle desetak godina. U regularnim uslovima bio bih na polovini trećeg mandata, a to što sam u četvrtom govori o burnim političkim dešavanjima i posle demokratskih promena krajem 20. veka. Petooktobarski događaji doveli su do političke promene ali nade u ekonomski preobražaj su u velikoj meri poljuljane i izneverena velika, često nerealna očekivanja građana.

Kao na učesnika i svedoka parlamentarnog života u najvišem zakonodavnom telu Srbije, najveći utisak na mene je ostavila potvrda teze da su dva veka moderne srpske državnosti i danas kao i prethodnih dve stotine godina, mrtva trka između reformista, i boraca za modernizaciju društva i konzervativaca i antireformatora. Moje iskustvo mi govori da nigde kao u parlamentu se jasnije ne vidi da su otpori reformama u stvari želja za konzervacijom anahronih političkih odnosa.

Glasajući za populizam i jeftinu demagogiju građani daju legitimitet onima koji su izvorno odgovorni za položaj u kome se danas nalazi društvo, građani i država. 

Najveći nedostatak modernističke političke opcije jeste svakako što nisu u dovoljnoj meri uspeli da nametnu temu sveobuhvatnih reformi u društvu kao ključni odgovor na razvoj u svakom pogledu. S druge strane, konzervativci su svesni da u društvu gde su promene, demokratizacija i modernizacija glavne teme, nemaju šta da traže na političkoj sceni. Zato je parlament u protekloj deceniji prečesto bio pozornica ispraznih ideoloških rasprava, umesto diskusija po zakonskim predlozima. Čini mi se da danas imamo pokušaj tradicionalista i konzervativaca da se mimikrijom predstave biračkom telu kao neko ko je takođe za modernizaciju ali pod ''našim'' uslovima, ne bi li se na taj način domogli vlasti.

Da li mislite da je Narodna skupština Republike Srbije ostvarila ulogu definisanu Ustavom Republike Srbije i načelima parlamentarne demokratije i podele vlasti?

Gledajući statistički, broj evropskih zakona, rezolucija, deklaracija i odluka koje je donela, kao i donošenje novog ustava Narodna skupština Republike Srbije je u velikoj meri ostvarila svoju osnovnu ulogu. Međutim više je nego jasno da danas kao i od obnavljanja višestranačkog sistema postoji izvesna supremacija izvršne nad zakonodavnom vlašću, pri čemu je i treća grana vlasti, sudska, trenutno u refоrmama koje su dočekane na nož od konzervativnih snaga, što je bilo za očekivati ali i od mnogih interesnih grupa koje su bile za reformu sudstvа, ali ''pod njihovim uslovima''.

Borba za jasnu podelu vlasti sigurno nije laka i ovo je takođe proces, koji uprkos svemu ide dobrim smerom, a teško se i u ovoj oblasti izboriti i sa komunističkim nasleđem u glavama mnogih, jer je više od pola veka ''jedinstvo vlasti'' bilo aksiom političkog delovanja.

U kojoj meri izborni sistem utiče na položaj narodnog poslanika i koje su granice slobodnog delovanja i mišljenja narodnog poslanika?

Imperativni mandat sveo je, kako je to nedavno primetio profesor Goati, poslanika na poštara koji sprovodi stranačke direktive u najvišem zakonodavnom organu vlasti. Svojevrstan apsurd je da bi doslednom primenom imperativnog mandata njegove najveće žrtve postali oni na čije je insistiranje svojevremeno i donesena čuvena ustavna odredba.

Slobodni mandat, kao što je to u Norveškoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji, Španiji i da ne nabrajam dalje, preduslov je za slobodno mišljenje i delovanje narodnog poslanika, i preduslov da na pravi način bude reprezent građana koji su na njega preneli svoj suverenitet.

Ogoljeni pragmatizam koji je u mnogim segmentima društva nadvladao ideje i vrednosti i ovde se pokazao na delu. Stranačkim pragmatizmom pri donošenju ustava odbačena su demokratska načela o slobodnom mandatu bez koga nema istinskih poslanika, istinske demokratije a ni istinski uvažavanog parlamеnta.

Kao dugogodišnji novinar, kako biste opisali odnos između parlamenta i medija danas u Srbiji?

Činjenice su svetinja, osnovni je postulat novinarske profesije. Nažalost danas u borbi za čitaoce i gledaoce, ogroman broj štampanih i elektronskih medija, pribegava jeftinom senzacionalizmu želeći po svaku cenu opstanak na tržištu.

Skupština Srbije kao zakonodavni organ i najotvorenija od svih grana vlasti za svoj rad prema javnosti, postala je tako žrtva svoje transparentnosti. Osim zakona o bezbednosti saobraćaja i štetnosti duvanskog dima ni jedan od nekoliko stotina zakonskih predloga u ovoj godini nije od strane skupštinskih izveštača zavredeo veću pažnju. Odgovoran odnos prema najvišoj zakonodavnoj instituciji, podrazumeva i da novinari izveštači pročitaju zakonske predloge, da analiziraju šta oni znače sa stanovišta građana i države i da istaknu argumente za i protiv, pozicije i opozicije. Čast izuzecima, dobar deo novinara od svog skupštinskog materijala uspeo je do sada da pročita samo jelovnik u skupštinskom restoranu, što bi se jasno dalo utvrditi iz analize njihovih tekstova. Na taj način, umesto da političari i novinari budu na istom poslu izgradnje institucija i krhke demokratije, mnogi rade na njenom konstantnom urušavanju i tabloidizaciji političkog života.

Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno učiniti da se osnaži ugled i uloga parlamenta u Srbiji?

Povećano učešće građana u javnim poslovima i podizanje njihovih interesovanja za politički život, kao i stalna edukacija stanovništva su neophodan uslov za shvatanje uloge i značaja parlamenta.

Aktivan individualac, građanin u pravom smislu te reči, jedini može sutra kao birač da razluči ko se zalaže za opšte dobro a ko za lični i stranački interes. Samo selekcijom odgovornih, razboritih i stručnih ljudi moguće je svim institucijama pa i parlamentu vratiti ugled i osnažiti njegovu ulogu u društvu.

U informatičkom dobu kada se javnost i u najrazvijenijim društvima kreira, nezamenljiva je uloga medija, a pre svega je tu ključna uloga javnog servisa. Izgradnja institucija demokratskog društva zajednički je posao svih i učešće svih je više nego dobrodošlo.

(Beograd, 23. maja 2010)
Twitter