za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Srbija razgovara: Predlog zakona o zabrani diskriminacije
Hočevar: Zakon diskriminiše judeohrišćansku tradiciju
Vodinelić: Amandmane crkava pisala osoba bliska DSS-u

Kada je Vlada Srbije, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, povukla iz skupštinske procedure Predlog zakona o zabrani diskriminacije, samo dan pre nego što je parlament trebalo da se o njemu izjasni, deo javnosti protumačio je to kao mešanje crkve u državna pitanja. S druge strane, crkve su, uz objašnjenje da nisu bile pozvane na javnu raspravu, kao razlog za svoje zahteve navodile i neprecizne formulacije koje bi mogle da ugroze slobodu ispovedanja njihove vere, ali i, kako su rekli, da ovakav tekst na mala vrata uvodi prava kojima se vređaju javni moral i osnovne etičke, odnosno, objektivne vrednosti.

Crkve i verske zajednice nisu zadovoljne delimičnim izmenama u tekstu zakona koje je vlada prihvatila 13. marta, smatrajući da će ovaj propis ako se usvoji u Skupštini biti diskriminatoran.

Nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar ukazuje da bi usvajanjem ovog zakona u ovakvom obliku crkva mogla da bude dovedena u poziciju da joj se sudi ako, na primer, zabrani homoseksualcima da budu sveštenici ili ako bi odbila da venča istopolni par. Doktor Vladimir Vodinelić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, navodi da opasnost od toga ne postoji jer se brak reguliše drugim propisima, ali i zahvaljujući autonomiji crkve koja je garantovana Ustavom.

Politika: Da li smatrate da su primedbe crkava i verskih zajednica opravdane i da li će posle brisanja reči „transseksualnost” iz Predloga zakona on izgubiti na kvalitetu?

Vodinelić: Problema s tekstom Predloga zakona nema. Problem je razumevanje tog teksta. Vidim tri gubitnika i samo jednog dobitnika povlačenja Predloga i njegovih izmena. Gubitnik je najpre vlada koja je povlačenjem izgubila još nešto od kredibilnosti. Drugi gubitnik su crkve jer postavljanjem pravno neosnovanih zahteva gube od ozbiljnosti koju bi kao organizacije morale imati kada se angažuju u društveno-političkoj sferi. Treći gubitnik su homoseksualci i transseksualci jer gube još deo nade da ubuduće neće biti građani drugog reda. Jedini dobitnik je javnost jer je, zahvaljujući ovom nezakonitom aktu vlasti povodom nezakonitog akta crkava, javnost dobila još bolji uvid da su i crkve i vlast u ovoj zemlji nesolidne kao institucije.

Hočevar: Dobro ste pogodili kada ste kazali da se radi o razumevanju tog teksta i o pravu. U gledanju na pravo leži različito razumevanje tog teksta. Mi tvrdimo da svi pozitivni zakoni moraju biti u harmoniji sa etikom. Nijedan parlament ne može biti i odlučivati protiv prirodnog prava i etičkih normi. Ali, odgovorite mi na dva pitanja. Ako je ovo pravna, demokratska država, prvo me zanima koje mehanizme imaju crkve da stupe u dijalog s tom državom? I drugo, kako možete nabrajati homoseksualnost kao identitet ljudskog bića? Do 1973. o tome se vodila vrlo razumna rasprava, ali je posle toga iz razumne, naučne diskusije prešla u političko pitanje. Objavljeno je više od 260 studija o tome što je „seksualna orijentacija”. I sve te studije jedna drugu poništavaju.

Vodinelić: Zasmetalo mi je vaše obrazloženje zahteva da se transseksualizam briše iz zakona jer je „neprihvatljivo navođenje ove posebne lične sklonosti njenim stavljanjem u isti rang s nacionalnim, polnim, verskim diskriminacijama kao ozbiljnim društvenim problemima”. Konstanta je da crkva sa zakašnjenjem prihvata medicinska saznanja. Da smo u prilici da razgovaramo za 200 godina o ovome, pretpostavljam da bi se i stav Katoličke crkve promenio. Razumem vašu obvezanost onim što stoji u Bibliji, ali ne mogu da očekujem da mi Biblija, koja je mnogo starija, danas, 2009. godine, odredi stav o transseksualnosti, o fenomenu koji je i u medicini jasno spoznat tek u 20. veku. A kada je reč o javnoj raspravi, pravo određuje šta je javna rasprava i koliko traje. Vlada ne sme da povuče Predlog zbog zahteva iznetih po isteku roka jer crkve niko nije sprečio da ih iznesu u roku. Time je iskoračila iz prava i to više nije bio akt vlasti, pošto je vlast pravom uređeno ponašanje, nego goli akt moći. Crkve navode kao argument da ih niko nije pozvao na raspravu. Na javnu raspravu niko se ne poziva pojedinačno jer je javna. Reč je, međutim, o tome da crkve pretenduju na izdvojen položaj. Vlada Vojislava Koštunice je navikla Srpsku pravoslavnu crkvu na takav položaj. Zahtev da se povuče predlog zakona je čin udruženog nastojanja SPC i DSS na desekularizaciji srpskog društva. Zahteve koje sada čitamo kao zahteve crkava pisala je osoba bliska DSS-u, a iznela ih je već na raspravi u decembru 2008. Bojim se da je vaša crkva izmanipulisana.

Hočevar: Neobično me čudi vaše shvatanje Svetog pisma i njegovog tumačenja. Ali, o tome drugi put. Niste mi odgovorili na pitanje koji pravni mehanizam uređuje odnose između crkava i vlade? I još i ovo: tematika ovog zakona je tako važna i delikatna da je predlagač zakona moralno obavezan da pozove sve odgovorne institucije na javno suočavanje. I od toga ga ne može osloboditi nijedan pozitivan zakon. Predloženi zakon predstavlja diskriminaciju judeohrišćanske tradicije i unošenje kriterijuma individualnosti nad opštim dobrom. Drugi predlagači zakona ne čine tako. Na primer, Ministarstvo zdravlja redovno nas javno poziva da se izjasnimo o Predlogu zakona o asistiranoj oplodnji, transplantaciji, biomedicinskim istraživanjima. Što je takođe vrlo delikatno pitanje sa stanovišta Katoličke crkve, a o čemu ćemo se vrlo brzo izjasniti u pisanoj formi.

Vodinelić: Crkva je jedna intermedijarna organizacija, kao što su i nevladine organizacije. Niste ni u boljem ni u gorem položaju od njih. Ako imate teškoća s Ministarstvom vera, radite na popravljanju Ministarstva.

Hočevar: Imamo problem s načinom vladanja. To što ste, naime, kazali ne poklapa se sa onim što piše u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama. Tamo je rečeno da SPC ima posebne zasluge jer je dala identitet srpskom narodu. Zar može biti zaobiđen onaj koji daje identitet? Ako su crkve samo kao druge nevladine organizacije, s kakvim razlogom onda imaju veronauku u školama, kao put prenošenja vrednosti svetu?

Vodinelić: Smisleno je razgovarati o tome da li Pravoslavna crkva treba da ima izdvojen položaj u odnosu na druge.

Politika: Da li je kod nas jasno odvojena crkva od države?

Hočevar: Na štetu crkve.

Politika: Zašto na štetu crkve?

Hočevar: Zato što se time onemogućava pozitivna podeljenost crkve i države kao i autentičan laički položaj države. Nadalje, u Zakonu o crkvama i verskim zajednicama piše da država može finansirati crkvu. To svakako unosi arbitražnost u postupanju.

Vodinelić: To je neprihvatljivo.

Hočevar: I gde su sada mehanizmi redovne saradnje? Ona sada zavisi od pojedinaca, a to tako ne može da bude. Zato se nudi odlična mogućnost za standardizaciju pozitivne podeljenosti saradnje.

Vodinelić: Potpisujem sve što ste rekli, ali pomanjkanje saradnje nije opravdanje da se crkve javljaju tek po završetku javne rasprave.

Politika: Zašto primedbe crkava na ovaj zakon, koje se tiču homoseksualaca, nisu prihvatljive?

Vodinelić: Zato što su i homoseksualci ljudska bića. A osnovna ideja zabrane diskriminacije jeste da se ne pravi neopravdana razlika među ljudima zbog njihovih ličnih osobina - zato što je neko ćelav, nosi naočare, zato što je katolik, Slovenac, pravoslavac, Srbin…

Hočevar: Vi ste naveli kao primer ćelavost, nacionalnost… Ali, jedno je ta nesuštinska dimenzija da li ja imam kosu ili ne, bradu ili ne, a pitanje homoseksualnosti je nešto drugo. Nisu sve stvarnosti jednakog etičkog značenja. Svi psiholozi priznaju da je homoseksualnost stvarnost nad kojom je moguće slobodno određivati stanje. Zašto onda takvoj stvarnosti koju možemo uvek otvarati u procesu preobražaja dati kategoriju identiteta? Mi ne želimo posebno da ih izdvajamo i da ih time posebno etiketiramo. Kada god dođe bilo koji homoseksualac u crkvu, primamo ga kao i sve ostale. Kao što sve pozivamo na put svetosti tako i njima otvaramo put nade i jednake mogućnosti.

Vodinelić: Nipošto se ne bih složio s vama. Vi biste tolerisali ako vas diskriminišem na osnovu ćelavosti, ali biste reagovali ako bih to činio na osnovu vere ili nečeg drugog. Nema opravdanja za tu razliku. Pojedini predstavnici crkava su govorili da će zbog ovog zakona morati da venčavaju homoseksualce. Kako je to nekome moglo pasti na pamet? Porodični zakon uređuje ko može u brak, a i u Ustavu piše da je brak moguć samo između osoba različitog pola. Država ni matičaru ne nalaže da sklopi brak osoba istog pola. Država crkvi ne može da zabrani da sklopi brak ni između čoveka i drveta ako to odgovara njenoj veri, ni da joj to naredi, ako ne odgovara.

Hočevar: Ja pre svega ne bih nikoga diskriminisao. Ali jedno je stvar osnovnog bontona, a drugo je stvar integriteta ljudskog bića. Jedno zadire u naobrazbu, a drugo u tajnu života. Ali, na primer, da li neko s homoseksualnim stavom, koji hoće istrajati utome, može tražiti da bude sveštenik i da li me može tužiti zbog diskriminacije ako ne bude prihvaćen?

Vodinelić: Ne. A, za razumevanje toga evo još jednog primera. Ovaj zakon kaže da se ne sme praviti diskriminacija ni na osnovu državljanstva. Ali to ne znači da je neki stranac diskriminisan zato što u Srbiji ne može da kupi poljoprivredno zemljište jer uslove za to reguliše Zakon o svojinsko-pravnim odnosima, a ne zakon o diskriminaciji.

Hočevar: U Holandiji je homoseksualac, sa izričitom odlukom da u tome istraje, hteo da postane sveštenik. Crkva ga je odbila i on je tužio crkvu koja je na sudu bila okrivljena zbog diskriminacije.

Vodinelić: Neće postati deo vaše crkve niko ko ne odgovara pravilima te crkve. Državno pravo ne reguliše materiju verskog prava. Ovaj zakon samo kaže da ne sme da se pravi neosnovana, a ne bilo kakva diskriminacija na osnovu vere ili drugog ličnog svojstva.

Hočevar: Onda ćete u zakon staviti da nije dozvoljena diskriminacija po visini?

Vodinelić: Neosnovana diskriminacija nije dopuštena ni po kom ličnom svojstvu.

Hočevar: Zato mi smatramo da je u Ustavu i Zakonu o crkvama i verskim zajednicama dovoljno kazano s obzirom na diskriminaciju po polu.

Politika: Zašto je onda ovaj zakon sporan ako to već piše u drugim propisima?

Vodinelić: Zato što je to kod nas čest razlog diskriminacije.

Hočevar: Koje društvo do sada je bilo zasnovano na drugačijoj „seksualnoj orijentaciji” koja je u ovom zakonu izjednačena s prirodnim brakom muškarca i žene?

Vodinelić: Nisu izjednačeni u ovom zakonu, iako partnerstvo postoji u raznim zemljama. U srpskom pravu ne postoji čak ni pravni trik da se sada sklopi brak između dve muške ili dve ženske osobe.

Hočevar: Nemate do sada toga, ali ovakav zakon ga vodi ka tome. Na osnovu ovog zakona može da nastane novi zakon koji će to omogućiti. Znamo da je u nekim zemljama Evrope bio upravo takav put razvoja.

Vodinelić: Ne može, sve dok Ustav to ne omogući. U zemlji u kojoj ljudi ne mogu da izdrže da se ne narugaju čak ni debelima, potrebno je razviti svest o diskriminaciji i zato je potpuno normalno da pomenete i homoseksualce, a ne bi bio višak ni da su pomenuti i krivonogi i mršavi.

Hočevar: Da, ali se oni ne pominju. I u tome je problem što se navodi samo ono što je sada trend u Evropi. Ima i drugih i opasnijih oblika diskriminacije u ovoj zemlji. Ja sam diskriminisan kada odem, na primer, u neku opštinu u kojoj žive moji vernici i kada gradonačelnik kaže da je za „svoju crkvu” već dao pare.

Vodinelić: Ovaj zakon i to zabranjuje, baš u članu 15. čije su brisanje crkve tražile.

Hočevar: Isti razlog za brisanje kao i pre jer je to već kazano u drugim zakonima. Društvenu stvarnost ne menja mnoštvo zakona, već osećaj za moralnu odgovornost. U tome je uloga religije.

Autorke: Ankica Marinković, Jelena Beoković

(Izvor: Politika, 16. mart 2009)
Twitter