za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
DPF Preporučuje

Intervju DPF: Milan Stanimirović

Milan Stanimirović, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije

Gospodine Stanimiroviću, ovo je Vaš četvrti mandat na funkciji narodnog poslanika u republičkom parlamentu. Šta biste izdvojili kao Vaše najznačajnije poslaničko iskustvo od demokratskih promena 2000-te godine do danas?

Narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije sam neprekidno od 2000. godine, dakle desetak godina. U regularnim uslovima bio bih na polovini trećeg mandata, a to što sam u četvrtom govori o burnim političkim dešavanjima i posle demokratskih promena krajem 20. veka. Petooktobarski događaji doveli su do političke promene ali nade u ekonomski preobražaj su u velikoj meri poljuljane i izneverena velika, često nerealna očekivanja građana.

Kao na učesnika i svedoka parlamentarnog života u najvišem zakonodavnom telu Srbije, najveći utisak na mene je ostavila potvrda teze da su dva veka moderne srpske državnosti i danas kao i prethodnih dve stotine godina, mrtva trka između reformista, i boraca za modernizaciju društva i konzervativaca i antireformatora. Moje iskustvo mi govori da nigde kao u parlamentu se jasnije ne vidi da su otpori reformama u stvari želja za konzervacijom anahronih političkih odnosa.

Glasajući za populizam i jeftinu demagogiju građani daju legitimitet onima koji su izvorno odgovorni za položaj u kome se danas nalazi društvo, građani i država.
Twitter

Rešavanje stambenog pitanja najveći problem izbeglica u Srbiji

Najveći problem izbeglica u Srbiji, i petnaest godina nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, je rešavanje stambenog pitanja. Po broju izbeglih Srbija je prva u Evropi i čak 13. u svetu, zbog čega država novim zakonom pokušava da poboljša njihov položaj, ali su izbeglička udruženja i dugogodišnji stanovnici kolektivnih centara skeptični po pitanju svetlije budućnosti.

U Srbiji, prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice, živi više od 700.000 ratom pogođenih osoba sa prostora bivše Jugoslavije, koje čine skoro 10 odsto sadašnjeg stanovništva, koje u njoj nije živelo do 1991. godine. 86.000 još ima izbeglički status, dok je većina ostalih uzela lične karte i državljanstvo Srbije.

Svi oni obuhvaćeni su novim Zakonom o izbeglicama, kojim država želi konačno da se izbori sa nagomilanim problemima tog dela populacije. Međutim, većina izbegličkih udruženja smatra da predloženo zakonsko rešenje ima jednu, i to veliku, manu, jer u njemu jasno ne stoji da se Srbija obavezuje da reši stambeno pitanje izbeglih. Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica, kaže za RSE da je to ogroman korak unazad:

"Tu se faktički Srbiji daje diskreciono pravo da može, ali i da ne mora, da rešava probleme izbeglica. Tih 350.000 izbeglih ljudi na koje bi se odnosio novi zakon su zaista najveće žrtve rata, i smatramo da je moralna obaveza Srbije da se aktivno uključi u proces rešavanja njihovih stambenih pitanja. Zato tražimo od države da se obaveže da će rešavati stambene potrebe izbeglica."
Twitter

Intervju DPF: Miodrag Shrestha

Miodrag Shrestha, izvršni direktor nevladine organizacije "Grupa 484"

"Sve vlade u regionu moraju shvatiti da je i rešavanje izbegličkog pitanja deo suočavanja sa prošlošću, da ono doprinosi procesu pomirenja, izgradnji dobrosusedskih odnosa i stabilnosti u regionu."

Ako posmatramo proces integracije izbeglica u lokalnoj sredini u Srbiji, šta su po Vašem mišljenju najveći problemi s kojima se suočavaju izbeglice, naročito imajući u vidu različite generacije?

Skoro 15 godina od završetka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, još nisu rešena pitanja ljudi koji su morali da napuste svoje domove. Srbija i dalje zbrinjava 86.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. UNHCR je decembra 2008. godine uvrstio Srbiju među pet zemalja u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom čije rešavanje u narednim godinama zahteva zajedničku akciju i saradnju zemalja u regionu, uz podršku međunarodne zajednice.

Među pozitivne stvari sigurno treba izdvojiti spremnost i inicijativu vlasti Srbije, UNHCR, Evropske komisije i međunarodnih donatora da pronađu dodatna sredstva za olakšavanje položaja i nalaženje trajnih rešenja za izbeglice. U Srbiji su vlasti pristupile izradi lokalnih akcionih planova za integraciju izbeglica, donošenju izmena i dopuna zakona o izbeglicama i revidiranju nacionalne strategije za rešavanje problema izbeglica i raseljenih lica što bi za rezultat trebalo da ima novi podsticaj integraciji izbeglica.
Twitter

Dežer pohvalio rad srpskog parlamenta

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer pohvalio je danas rad Skupštine Srbije u 2009. i podržao dalju primenu evropskih zakona, saopšteno je nakon sastanka delegacije Komiteta EU za Zapadni Balkan sa predsednicom parlamenta Slavicom Đukić-Dejanović.

Kako je saopšteno iz parlamenta, na tom sastanku bilo je reči o ostvarenim i tekućim aktivnostima parlamenta na planu ispunjavanja evropske zakonodavne agende.

Dežer je pohvalio rad parlamenta u 2009. godini i izrazio punu podršku za nastavak realizacije zakonodavnih aktivnosti kao i implementacije evropskih zakona.

Španski ambasador u Srbiji Injigo de Palasio Espanja istakao je da je ovo jedinstvena prilika da su diplomatski predstavnici svih 27 zemalja članica EU zajedno u poseti parlamentu i ukazao na značaj uloge parlamenta u procesu evropskih integracija Srbije.

Predsednica srpskog parlamenta je podsetila na pozitivnu ocenu Evropske komisije o radu i zakonodavnom postupku Skupštine koji su poboljšani primenom Poslovnika o radu parlamenta usvojenog 2009.
Twitter

Intervju DPF: dr Vladimir Janković

Dr Vladimir Janković, istraživač i predavač Centra za istoriju nauke, tehnologije i medicine Univerziteta u Mančesteru

"Oni koji se bave naukom stvaraju resurse koji čine društvo progresivnim, optimističnim, humanim i pre svega, sklonim da svoje probleme rešava racionalno. Ni manje ni više."

Gospodine Jankoviću, vratili ste se u Srbiju pre dve godine nakon više godina usavršavanja i akademskog rada u inostranstvu. Statistika kaže da naši najbolji studenti i vrhunski naučnici odlaze iz Srbije, a Vi ste ipak odlučili da se vratite. Zašto?

Ja bih bio srećan da svaki istraživač ima priliku da radi i istražuje u progresivnom svetu i da se nakon nekog vremena vrati sa iskustvima, entuzijazmom i kontaktima.

Srbija može da koristi Brazilski metod kojim ta država ima obavezu da mlade kadrove šalje na jednu godinu usavršavanja u evropske i severnoameričke zemlje i koji imaju obavezu da se vrate i nastave sa radom u Brazilu. Srbija takođe može da koristi obrazac UK Wellcome Trusta i da obezbedi zaposlenje mladim diplomcima ili doktorantima kroz stipendije (državne ili privatne) koje bi se progresivno pretvarale u plate u toku pet godina, čime bi se smanjio finanskijski teret na fakultetske budžete.
Twitter