za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
DPF Preporučuje

Vrednovanje nauke: Višak teorije, manjak primene

U domaćoj nauci je sve više naučnih radova, a sve manje tehničkih rešenja.

Prema nedavno objavljenom Nacrtu strategije za nauku i tehnološki razvoj, koja nakon javne rasprave treba da se usvoji do kraja ove godine, kao naučni prioriteti u Srbiji određeni su biomedicina, informacione tehnologije, zaštita životne sredine, energetska efikasnost, unapređivanje odlučivanja u državi, afirmacija nacionalnog identiteta, novi materijali, poljoprivreda i hrana.

Planira se da ulaganja u nauku do 2014. godine dostignu 1% BDP, a u istom periodu predviđeno je i ulaganje od 300 miliona evra u naučnu infrastrukturu. Cilj je da Srbija do ulaska u EU za 50% poveća broj istraživača, učetvorostruči broj naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima, deponuje više patenata nego do sada, uposli polovinu domaćih naučnika u privatnom sektoru…

Poređenja ovih ciljeva sa najnovijim podacima o ulaganjima u nauku pokazuju da u zemljama EU ona iznose u proseku 1,96%, a u SAD 2,59% BDP. Po Lisabonskoj deklaraciji izdvajanje za naučnoistraživački rad u EU i državama koje pretenduju da postanu njene članice treba da dostigne 3% BDP i to 1% iz javnih izvora i 2% iz privrede. Primera radi, Finska je već 2001. godine ulagala 3,1% BDP a Srbija samo 0,16% BDP u naučnoistraživački rad. U Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj ukazuju da su se u Srbiji od 2003. do 2006. godine povećavala ulaganja iz budžeta, da bi poslednje tri godine stagnirala i sada iznose 0,29% BDP, što je 14 evra po stanovniku ili 10.290 evra po istraživaču. Približno se još oko 0,20% obezbedi za naučnoistraživački rad iz drugih izvora (privreda, donacije i sl.), tako da ukupna ulaganja u Srbiji iznose oko 0,50% BDP. Procenjuje se da će ove godine za nauku biti raspoloživo ukupno oko 100 miliona evra, što je jedan od najnižih iznosa u Evropi. Raspoloživa sredstva za nauku su niska jer je bruto društveni proizvod na nivou od oko dve trećine BDP iz osamdesetih godina prošlog veka, ali i usled nerazumevanja političara i preduzetnika od kakvog je značaja nauka za ekonomski razvoj.
Twitter

Josipović: Očekujem pomake u pitanjima nestalih i izbeglica

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas da očekuje da će tokom posete Srbiji i razgovora sa srpskim zvaničnicima biti postignut napredak u rešavanju pitanja nestalih osoba, izbeglica, kao i vraćanja nestalog kulturnog blaga u Hrvatsku.

"Radićemo na rešavanju brojnih pitanja. Očekujem pomake vezane za pronalaženje nestalih osoba, očekujem pomak vezan za izbeglice",
rekao je Josipović u izjavi za HTV.

Josipović je konstatovao da Hrvatska u prošlosti nije činila sve što je mogla na tom polju, ali da je situacija danas bitno drugačija.

"Moja poruka svima onima koji su otišli iz Hrvatske je: vratite se, vrata su otvorena i učinićemo sve što možemo. Mislim da je u poslednje vreme saradnja Hrvatske i Srbije na tom planu na mnogo višem nivou", istakao je Josipović.

Prema njegovim rečima, osim što je neophodno da se svima koji žele povratak vrati imovina, treba kreirati radna mesta i time ostvariti održiv povratak. Tu je potreban zajednicki napor, pa i od strane međunarodne zajednice.
Twitter

Povređivanje radnika "na crno"

Radovan Ristanović

Ukupan broj smrtnih povreda na radu u Republici Srbiji, tokom prvih šest meseci ove godine, manji je za oko 30 odsto u odnosu na isti period 2009. U prvom polugodištu 2010, dogodilo se devet smrtnih povreda na radu, dok se u periodu januar - jun 2009. godine, desilo 13 smrtnih povreda.

Građevinarstvo predstavlja jednu od delatnosti u kojoj je rad "na crno" izuzetno zastupljen. Tako se u delatnosti građevinarstva za šest meseci 2010. godine dogodila jedna smrtna povreda na radu, a u istom periodu 2009. godine pet.

U periodu januar - jun 2010. godine, Inspektoratu za rad je prijavljeno 126 povreda na radu na teritoriji grada Beograda. Nije bilo smrtnih povreda na radu, ali su se u navedenom periodu dogodile dve teške povrede na radu sa smrtnim ishodom i to obe u delatnosti građevinarstva.

Za prvih šest meseci 2009, Inspektoratu za rad je prijavljeno 137 teških, dve smrtne povrede na radu i dve teške povrede na radu sa smrtnim ishodom, od toga tri u građevinarstvu i jedna u industriji.

Dakle, evidentno je smanjenje broja povreda na radu koje su se dogodile u prestonici u kojoj se, kao privredno i ekonomski najrazvijenijem delu zemlje, i događa trećina svih povreda na radu u celoj Srbiji.
Twitter

Intervju DPF: Janko Veselinović

Janko Veselinović, predsednik Grupe prijateljstva sa Hrvatskom Narodne skupštine Republike Srbije

Gospodine Veselinoviću, Vi ste predsednik grupe prijateljstva sa Hrvatskom Narodne skupštine Republike Srbije. U poslednjih nekoliko meseci imali smo Vašu posetu Hrvatskoj i nedavno uzvratnu posetu hrvatske grupe prijateljstva našem parlamentu. Koji su glavni zaključci ovih sastanaka, i kako ocenjujete ulogu parlamenata u jačanju saradnje u regionu zapadnog Balkana?

Da, u februaru smo bili u posetili grupi prijateljstva u Hrvatskom saboru, gde smo pored razgovora sa članovima grupe prijateljstva sa Srbijom razgovarali i sa predstavnicima spoljnopolitičkog odbora i odbora za evropske integracije. Primio nas je i predsednik Hrvatskog sabora, gospodin Luka Bebić. Razgovarali smo i sa sa predsednikom Republike Hrvatske, gospodinom Ivom Josipovićem, potpredsednikom Vlade Slobodanom Uzelcem i ministrom spoljnih poslova i evropskih integracija, gospodinom Gordanom Jandrokovićem.

Na razgovorima koje smo imali u Hrvatskom saboru zaključili smo da politička saradnja ponekad zaostaje za drugim oblicima saradnje između dve naše države. Konstatovali smo da je saradnja dva parlamenta do tada bila na veoma niskom nivou i da je potrebno da se to promeni. Usaglasili smo se da saradnja treba da se odvija u nekoliko pravaca. Prvenstveno, kroz saradnju pojedinih skupštinskih odbora, kao što su odbori za evropske integracije, spoljnopolitički odbori, ali i odbori koji se bave bezbednosti, ekonomijom i drugi srodni odbori u našim parlamentima. Utvrdili smo da parlamentarne grupe prijateljstva treba da budu svojevrstan politički most u toj komunikaciji, prvenstveno imajući u vidu da u njima sede predstavnici vlasti i opozicije i da je parlamentarna diplomatija u ovom momentu neophodna kako bi se pojedine teme brže otvarale i kako bi se nalazili načini za rešavanje otvorenih pitanja. Dogovorili smo se i da se grupe prijateljstva sastaju najmanje jednom u šest meseci i da ubuduće, pored opštih pitanja tematski odredimo naše sastanke.
Twitter

Intervju DPF: Bojana Ristić

Bojana Ristić, direktorka Američke privredne komore u Srbiji

Gospođo Ristić, Američka privredna komora u Srbiji ima cilj da promoviše najbolja američka poslovna iskustva i da kroz investicije utiče na ekonomski razvoj u Srbiji. Kroz koje aktivnosti ispunjavate svoju misiju u eri ekonomske krize?

Kao poslovno udruženje koga čine 160 američkih, internacionalnih i lokalnih kompanija, koje su ukupno investirale preko devet milijardi eura u domaću ekonomiju, Američka privredna komora u Srbiji želi da promovisanjem najboljih međunarodnih poslovnih praksi, doprinese unapređenju postojećeg režima poslovanja u zemlji, kao i podizanja konkurentnosti srpske ekonomije u globalnom kontekstu. Američke kompanije kao što su US Steel, Philip Morris, Ball Packaging i Microsoft uložile su preko milijadu eura u domaću ekonomiju. Kroz našu poslovnu asocijaciju, ove kompanije su pokazale spremnost da aktivno učestvuju u ključnim ekonomskim reformama u Srbiji.

Stav Američke privredne komore u Srbiji je da je održavanje redovnih sastanaka između predstavnika privrede i državnih institucija važno radi uspešnog oporavka od krize i sveukupnog napretka poslovnog okruženja u Srbiji.

Kada su u pitanju naši konkretni stavovi, Američka privredna komora u Srbiji smatra da je dosledna primena reformi ključna za buduće privlačenje stranih investicija, a posebno onih reformi koje podrazumevaju smanjenje birokratije i administrativnih procedura. U periodu krize, kada je nivo direktnih stranih investicija niži, od suštinske važnosti je da se pripremi teren za priliv novih investicija i podstakne preduzetnišvo, i u tom smislu se trudimo da na sve moguće načine predstavimo Srbiju kao dobru destinaciju za investicije.
Twitter