za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
DPF Preporučuje

Jeger: Plate ne mogu da rastu

Ekskluzivno - Šef misije MMF za ”Novosti”: Gubitak radnih mesta odslikava neuspeh srpskog modela privrednog razvoja. Jačanje dinara trebalo bi da uspori rast cena.

Zasada ne vidimo prostor u budžetu za dopunsko povećanje zarada, iako se može pojaviti ograničen i privremen prostor ukoliko javni prihodi značajno premaše planirani nivo. Dogovorili smo se sa Vladom o uslovima koji se moraju ispuniti da bi se takve isplate sprovele. Konkretno, te isplate moraju biti ograničene, ciljane i jednokratne. Ali, moramo da sačekamo barem nekoliko meseci kako bismo se uverili da će javni prihodi zaista biti veći od planiranih što bi omogućilo takve isplate -ovako Albert Jeger, šef misije MMF za Srbiju, objašnjava za ”Novosti” stav ove misije u vezi sa intenzivnim zahtevima sindikata za većim platama.

Twitter

Dejan Šoškić: Država ne sme da popusti

Guverner Narodne banke Srbije o rastu cena, pritiscima sindikata, kretanju kursa. Podizanje plata dovelo bi do rušenja koncepta oporavka.


VRLO je važno da se u narednom periodu odoli nerealnim zahtevima i pritiscima za podizanje plata u javnom sektoru - kaže, za ”Novosti”, guverner NBS Dejan Šoškić. - Popuštanje u tom domenu bi višestruko uticalo na rušenje koncepta privrednog oporavka Srbije.
Twitter

Uskoro regionalni projekat zbrinjavanja izbeglica

BEOGRAD - Zemlje regiona trebalo bi da do marta završe zajednički projekat zatvaranja dugotrajne izbegličke krize, koji će biti usvojen na međunarodnoj donatorskoj konferenciji, najverovatnije polovinom ove godine, izjavio je komesar Vlade Srbije za izbeglice Vladimir Cucić.

Cilj konferencije je osnivanje Fonda za zbrinjavanje izbeglica na osnovu tog zajedničkog projekta, a sredstva će obezbediti strane vlade, pre svega SAD i zemalja EU, kao i drugi donatori, rekao je Cucić u intervjuu Tanjugu.

On je objasnio da su sredstva Fonda namenjena za podršku integraciji izbeglica u BiH i Srbiji, stambeno zbrinjavanje u Hrvatskoj i zbrinjavanje interno raseljenih i manjeg broja izbeglica u Crnoj Gori.

Cucić je naveo da su zemlje regiona izvršile popis pojedinačnih potreba i naveo da je Srbija jasno istakla zahtev za zbrinjavanje izbeglica koji još žive u kolektivnim centrima, onih na granici siromaštva i koji se nalaze u stanju potrebe, što čini oko 38.000 porodica.
Twitter

Verica Barać: Suzbijanje monopola bez rezultata

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać kaže da u suzbijanju monopola u Srbiji nema rezultata.

"Oni su postali veliki problem, a o tome govore, ne samo upozorenja EU, već i nestašice vitalnih proizvoda, kao i nepodnošljivo visoke cene koje ugrožavaju ionako nizak standard gradjana", navela je Barać u autorskom komentaru u najnovjem broju nedeljnika "Nin".

Ona je podsetila da je u izveštaju u kojem se analiziraju slabosti sprovodjenja antimonopolske politike, a koji je dostavljen Vladi, posebno naglašeno da je Komisija za zaštitu konkurencije ulagala ogromne napore kako bi suzbila monopolske strukture na našem tržištu, ali su rezultati izostali.

"Rešenja Komisije o očiglednim slučajevima monopola naišla su na oštar otpor, kako političara na vlasti, sudova, dela štampe, tako i delova stručne javnosti koja podržava tajkune. Kako je, medjutim, Komisija pokazala nespremnost da se povinuje pritiscima, istekom mandata niko od članova nije ponovo izabran, čime je došlo do potpunog diskontinuiteta u radu ove institucije", naglasila je Barać. 

U izveštaju Vladi, kako je navela, Savet za borbu protiv korupcije navodi više primera gde je Komisija utvrdila monopolske strukture, ali država nije pružila podršku da se njena rešenja i realizuju.
Twitter

Srbija se trudi da poveća bezbednost na radu

Mnoge povrede na radu mogle bi da se izbegnu ako se slede odgovarajuće procedure, kažu zvaničnici.

Skoro polovina ukupnih povreda na radu u Srbiji događa se zato što poslodavci ne primenjuju adekvatne zaštitne mere ili zato što zaposleni nemaju odgovarajuću zaštitu na radu, procenjuje Inspektorat za rad. Agencija takođe okrivljuje pravosudni sistem da je prespor u kažnjavanju prestupnika.

„Samo 20 odsto izveštaja koje je podneo Inspektorat za rad dođe do suda i naplate se kazne“, rekao je direktor inspektorata Radovan Ristanović. On procenjuje da oko 650.000 radnika u Srbiji nije prijavljeno kao zaposleno.

Novčane kazne za poslodavce i zaposlene koji se ne pridržavaju bezbednosnih propisa kreću se od 100 evra do 10.000 evra, ali je njihovo sprovođenje poremećeno zbog nedovoljnog osoblja. Prema Ristanoviću, u proseku postoji jedan inspektor na svakih 1.100 radnika.

Izveštaji koje podnosi inspektorat često zastare pre nego što se preduzmu bilo kakvi koraci, a poslodavci dobiju samo najmanje moguće kazne. 

Međutim, srpski poslodavci opisuju drugačiju sliku. Oni kažu da dobrovoljno naporno rade na promovisanju bezbednosti i da su kazne prestroge. Prema Zoranu Bunuševcu, predstavniku Unije poslodavaca Srbije, poslodavci znatno investiraju u zaštitu svojih radnika, ali ne dobijaju neku podršku države.
Twitter