za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
DPF Preporučuje

Vođa "dečje mafije" ima 15 godina i 90 krivičnih dela

To nije sve. Do sada je protiv njega podneta 51 krivična prijava, ali je dosije ovog nasilnika koji je obijao automobile, pljačkao, nožem presretao svoje vršnjake i otimao novac, mnogo bogatiji. Ovaj broj prijava odnosi se samo na period kada je S. S. napunio 14 godina, kada je policija protiv njega mogla da podnese prijave. On je par godina pre toga već ozbiljno zagazio u kriminal, tako da policija veruje da je S. S. do sada počinio oko 90 krivičnih dela.  Zbog ogromnog porasta maloletničkog kriminala juče se u centru Novog Sada okupili građani i izveli performans “Drop ded”, tokom koga su popadali po zemlji i pravili se mrtvi.


Zbog porasta kriminala u kome prednjače maloletnici zamenik načelnika policije u Novom Sadu Stevan Krstić kaže za “Blic” da “kriminal nije isključivo problem policije, već celog društva, odnosno države”.

Twitter

Navala na Pejpal u Srbiji

Za samo mesec dana od kada je Pejpal zvanično počeo da radi u Srbiji, desetine hiljada građana registrovalo se za ovaj servis, saznaje Danas. Samo u banci Inteza u proteklih mesec dana više od 8.600 korisnika platnih kartica registrovalo je nalog na Pejpalu i većina je odmah krenula u kupovinu.

Prema podacima Inteze, u prvih mesec dana rada Pejpala, njenim karticama obavljeno je više od 6.400 transakcija, u ukupnom iznosu od 160.000 evra, što znači da klijenti ove banke u proseku troše 19 evra po kupovini.

„Najviše novca potrošeno je na aukcijskim kupovinama, dok je za plaćanja na Pejpalu najčešće korišćena Viza internet kartica“, kažu u Intezi. Budući da je 1,26 miliona kartica na tržištu Srbije izdato u Intezi, a da u zemlji ima ukupno 6,04 miliona kartica, lako je zaključiti da je konačan broj građana koji već imaju nalog na Pejpalu daleko veći od 8.600. Pod uslovom da je i u drugim bankama sličan procenat klijenata zainteresovan za Pejpal kao i u Intezi, to bi značilo da je samo za mesec dana nalog na Pejpalu otvorilo čak 41.000 građana.

Twitter

"MMF opet čekamo s reformama na papiru: Bez rezova, sledi krah privrede"

U javnom sektoru Srbije je od 2008. do kraja 2012. godine broj zaposlenih uvećan za oko 13.000. Na drugoj strani, samo u prerađivačkoj industriji bez posla je u tom periodu ostalo oko 70.000 radnika.

Sa ovakvom statistikom srpske vlasti sutra dočekuju MMF, sa kojim će pregovarati o zaključivanju aranžmana iz predostrožnosti. Iako ta institucija, po pravilu, svaki aranžman sa Srbijom uslovljava reformama u javnom sektoru, svaka vlada uspe da taj zahtev prebaci sledećoj. 

- Ukoliko brzo ne uđemo u sprovođenje strukturnih reformi, za desetak godina možemo očekivati finansijski krah.

Od 2000. smo Đinđićevu vladu koja je bila spremna na strukturne reforme. Kasnije smo na političkoj sceni imali sve više populizma. Više se razmišljalo o rejtingu, nego o merama - kaže za “Blic” Božidar Đelić, nekadašnji ministar finansija.

Twitter

Ko stoji iza "Srbija nikla"?

Oni tvrde da ležišta nikla nisu perspektivna i da bi svaki pokušaj dolaska do tankih slojeva siromašne rude bio poguban za čitav kraj i njegovu okolinu. A vazduhom, vodom, saobraćajem, nadaleko bi se raznosili opasni zagađivači životne sredine.

Da li je to tako za  „Politiku” govore Vidojko Jović, profesor Rudarsko - geološkog fakulteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, i Radomir Vukčević, vlasnik  „Srbija nikla” i bivši profesor na metalurškim fakultetima u Pertu, Melburnu i Johanesburgu.

Politika: Da li je Srbiji potrebno istraživanje i eksploatacija nikla?

Jović: Istraživanje je potrebno bez obzira na to što su pojave nikla poznate 50 i više godina. Problematična je potencijalna eksploatacija. Nalazišta rude nikla nisu kao u drugim delovima sveta, kod nas su dosta siromašna i sadrže ispod jednog procenta.

Najviše ga ima na Mokroj gori i Lipovcu kod Topole, dok u Ruđevcu kod Vrnjačke Banje nisu velike zalihe. Kao geolog bih postavio pitanje: ima li smisla istraživati ako nećete moći kasnije da eksploatišete?

Vukčević: Aplicirali smo kod države i zakonskim putem dobili dve koncesije: kod Topole i Trstenika. Nadam se da ćemo dobiti i treću. Ova faza je faza bušenja, analiza i probnog rudarenja.

Sa stanovišta investitora postoje dva rizika: da li ima rude i kakvog je kvaliteta. Rizikujemo 15 miliona evra samo da proverimo da li je ima. Ako je nema zahvalićemo se državi, dati rezultate reći da nam se ne isplati da radimo. Ako ima rude, finansiraćemo fizibiliti studiju. Uradiće je jedna od tri vodeće svetske kompanije, čije rezultate prihvata banka.

Twitter

Ne biramo sami slučajeve, radimo na osnovu pritužbi

Politika: O ugroženosti se, sa pravom, često govori, ali ponekad se stiče utisak u javnosti da nadležni više štite njihova prava, nego prava ostalih građana i da su naročito blagonakloni prema Romima.

Petrušić: Ne mogu se izvesti ovakvi zaključci, jer su Romi ti koji su izloženi napadima, maltretiranju, omalovažavanju i raznim vidovima diskriminacije. Samo u 2011. desilo se na desetine incidenata – mladi Rom je pretučen u gradskom autobusu u Beogradu, napadnuta je romska porodica u Banatskom Karađorđevu, u Čačku su tri romska mladića napadnuta nožem, u Novom Pazaru romska deca su izdvojena i nastavu pohađaju u posebnoj zgradi...

Politika: Neki građani smatraju da se najviše bavite zaštitom manjina, iako postoje i druge vrste diskriminacije. Da li je to tačno?

Twitter