za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
OBRAZOVANJE I RAZVOJ
Pretraga
Verzija za štampu
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Sulejman Hrnjica ocenio je na debati "Obrazovanje i razvoj", koja je u okviru projekta Demokratski politički forum održana u ponedeljak, 5. novembra 2007. u Beogradu, da sistem obrazovanja u Srbiji mora da se stvara prema zahtevima trzišta rada.

Hrnjica je rekao da se u Srbiji "proizvode" nepostojeća zanimanja i da je zbog toga milion ljudi u tranziciji ostalo bez posla. On je naglasio da pre velikih sistemskih zakona mora da se "popiše stanje po svim nivoima odlučivanja, saniraju postojeće besmislice i analizira sistem obrazovanja".

Odbor za prosvetu Skupštine Srbije je jedino telo koje ima pravo i ovlašćenja da otvori fundamentalna pitanja u prosveti, uključujući i strategiju obrazovanja, ocenio je Hrnjica i dodao da Nacionalni prosvetni savet u sadašnjem sastavu ne može da donese relevantne odluke i dok se god ne preispita sastav tog tela kao i Ministarstva prosvete, reforma će biti u krizi.

Savetnica potpredsednika Vlade Srbije za obrazovanje i socijalna pitanja Tinde Kovač-Cerović istakla je da je problem što u Srbiji ne postoji nacionalni plan u oblasti prosvete, ali je dodala da postoji 13 međuresorskih strategija "koje dosta dobro zaokružuju taj prostor".

Predstavnica tima za smanjenje siromaštva potpredsednika Vlade Srbije Tanja Ranković je naglasila da je jedan od velikih problema i to što se u Srbiji ništa ne ulaže u obrazovanje odraslih. Ona je rekla da u Srbiji 21 odsto ljudi nema ni osnovnu školu, a da je 23 odsto onih koji su završili samo osnovnu školu.

Profesor Filozofskog fakulteta Želimir Popov uputio je niz kritika na račun Nacionalnog prosvetnog saveta, navodeći da polovinu članova tog saveta čine laici, što govori kakav je odnos države prema obrazovanju. Popov je rekao da bi po zakonu rad Saveta trebalo da bude javan, ali da od 2004. do danas nije Narodnoj skupštini podneo nijedan izveštaj o stanju u obrazovanju, niti je bilo ko to tražio od predsednika ovog tela.

Govoreći o reformi u oblasti visokog obrazovanja, bivši rektorka Univerziteta u Beogradu Marija Bogdanović je rekla da su dosadašnji rezultati loši, jer je svega 16 odsto studenata uspelo da uradi ono što se od njih očekivalo. Ona je istakla da je goruće pitanje visokog obrazovanja izjednačavanje starih diploma sa masterom i da će, ukoliko taj predlog bude usvojen, kvalitet doktorskih studija biti snižen.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Meni je izuzetno drago što je ovo tema razgovora danas i mislim da je uvek dobro pričati o obrazovanju i dobro je posvetiti vreme tome.

U pozivu smo dobili puno različitih pitanja koja se odnose na obrazovanje. Ono o čemu ću ja pričati je samo jedno pitanje, a to je pitanje da li je naš obrazovni sistem u funkciji razvoja i kako to čini.

Razvoj čak ni ja nisam htela da definišem, taj razvoj u čijoj funkciji bi trebalo da je obrazovni sistem, nego sam pokušala da naša očekivanja od sistema obrazovanja u funkciji razvoja definišem kroz ono što je splet različitih strateških okvira razvoja koje je ova zemlja usvojila.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovane koleginice i kolege, ja sam naime sa velikim zadovoljstvom poslušao izlaganje koleginice Tinde Kovač i istovremeno moram da kažem da sam pre pet dana u Obrazovnom forumu imao mnogo manje razloga za optimizam koji je ovde nagovešten. Naime mi smo svi onde, a bilo nas je tridesetak, pali u depresiju kada smo nabrojali brojne probleme koji se nalaze pred sistemom i koje bi trebalo rešiti pre nego što priđemo pisanju strategije.

Ono što se meni učinilo posle dugog razmišljanja u depresivnom stanju, bilo je da bi neki red stvari bio, pre ovih sistemskih zahvata, da se realno po nivoima odlučivanja prođe po postojećem stanju, da se saniraju ona mesta koja su totalne besmislice. Ja ću vam navesti nekoliko takvih mesta koje treba danas uraditi da bismo uopšte napravili neku strategiju, zatim da analiziramo obrazovni sistem u svetlu tranzicije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja nisam direktno iz obrazovanja, ja sam sociolog i politički analitičar, ali se u poslednje vreme bavim modelima razvoja, jer mislim da smo kao zemlja prilično promašili time što smo prihvatili jedan model razvoja koji je baziran na Vašingtonskom konsenzusu, inače guran niz grlo svim zemljama istočne i centralne Evrope, svim zemljama u tranziciji.

Pokazalo se da taj model ne daje dovoljan ekonomski razvoj, još manje daje porast zapošljavanja i sve zajedno mislim da je sada u priličnoj meri u krizi. S druge strane imamo nekoliko zemalja u svetu koje imaju izričito visoke stope razvoja, uzmimo pre svega Kinu koja ima u poslednjih 30 godina oko 10% u proseku industrijskog rasta, to je neviđeno u istoriji ove civilizacije. Imamo Indiju, pa nekoliko zemalja u Americi, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja imam jedan dosta praktičan pristup. Nesporno je da smo mi u trenutnom stanju neškolovana nacija, da sa cirka 9% stanovnika u radnom dobu sa višim i visokim obrazovanjem zaostajemo bar dva puta u odnosu na buduće potrebe u ekonomiji znanja. Dakle, neophodno je mnogo više investirati da bi se postigao jedan znatno veći obrazovni nivo koji može da Srbiju pravi konkurentnom na tržištu znanja.

Postavlja se pitanje kako doći do tog. Možemo napraviti vrlo lepe strategije, vrlo lepu politiku, ali dok se ulaganje u obrazovanje gleda kao jedna društvena potrošnja, slično je i u nauci, mi ćemo uvek imati te limite od Ministarstva finansija i uvek ćemo samo kukati, a nećemo rešiti problem. Znači treba tražiti metod i sistem koji će rešiti problem, a to je da znatno podignemo obrazovni nivo. Ne, to nije cilj, to je sredstvo da dođemo do međunarodne konkurentnosti u ekonomiji znanja dugoročno gledano.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću sasvim kratko da pomenem neka pitanja ovde. Kolega Domazet je insistirao na obrazovanju kao tržišnoj kategoriji. Ja mogu da se složim sa njim da smo mi došli u fazu kada nam je to zaista neophodno, ali mislim da mi ne treba da izgubimo iz vida da moramo i nauku da razvijamo, ne samo fundamentalne oblasti naučnog istraživanja, nego i oblast društvenih istraživanja, jer bavljenje naukom pruža ipak neke dugoročne i sigurne rezultate za ukupan razvoj društva. No, to je stvar o kojoj može naravno da se razgovara.

Htela sam da kažem da ova reforma, koja je kod nas počela praktično 2000. godine skidanjem suspenzije univerzitetima u Srbiji i ulaskom u tu reformu povodom Bolonjske deklaracije, da se pokazalo da ona nije uspela, da je svega 16% studenata na neki način moglo da odradi posao koji je zahtevalo reformisano školstvo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dosta toga je rečeno, ja ću biti kratak. Koleginica Bogdanović je govorila o kvalitetu i o tome koliko su teške i koliko nisu teške studije.

Činjenica jeste da se moram složiti sa koleginicom Bogdanović iako smo se često prepirali oko mnogih tema. Ovde bih se složio da sadašnje studije nisu ništa lakše od onih koje su bile ranije, jer prosto postoji neka inercija i da kažemo neki formalni način pristupanju reformi tako da jedino što je dobro jeste da je komisija naterala sve da se ipak potrude da zadovolje minimum standarda što možda ni svim fakultetima nije bilo lako.

Mislim da je uzrok svega toga, o tome su govorili kolega Nikolić i kolega Domazet, jedna nebriga države da se pogotovo visoko obrazovanje istinski reformiše i da se tu ulože i odgovarajuća sredstva da se takva reforma i ostvari.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dolazim sa Filozofskog fakulteta, a u periodu rada u vladi sam bio zamenik ministra 2001-2003. godine, tako da poznajem način funkcionisanja sistema. S druge strane predajem jedan predmet na Filozofskom fakultetu koji se zove pedagogija i prosto sam uronjen u materiju.

Ja bih ovde skrenuo pažnju uvaženom skupu na neka rešenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dakle to je zakon iz 2004. godine, ili tzv. Čolićkin zakon. Svi se sećamo Ljilje Čolić po Darvinu, ali žena je zaista "carica". Škole i danas rade po zakonu koji je donet za vreme Ljiljane Čolić.

Postoje dva saveta. Jedan se zove Nacionalni prosvetni savet i to je najviše telo koje ima određene nadležnosti i garancije u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, a drugi je Savet za visoko obrazovanje. Dakle, to su dve odvojene institucije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da su naši uvodničari u velikoj meri dali dobru osnovu da mi na ovom skupu ipak ograničimo naše ambicije, da ne govorimo toliko o beskrajnim detaljima našeg obrazovnog sistema o kojem bismo mogli razgovarati jako dugo.

Suština je u stvari u tome da se promeni klima i odnos prema obrazovanju, da se stvori neka druga atmosfera u kojoj će svaki od tih problema da se vidi u drugom svetlu.

Spomenuti su primeri zemalja, Kine, bila sam tamo i imala prilike da gledam te kampuse, te biblioteke na spratovima koje se tamo otvaraju u svakom malom mestu, to su gradovi od 10.000.000 stanovnika, ali za koje nismo nikada čuli.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja dolazim iz tima potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva. Hvala vam puno što ste me pozvali.

Mislim da su danas ovde otvorena mnoga pitanja. Ja sam htela da se osvrnem na par nekih ključnih pokazatelja koji se tiču obrazovanja.

Ulaganje u obrazovanje treba posmatrati kao investiciju i za to je potrebna politička volja, politički konsenzus.Uvodničari su govorili dosta o izdvajanju za obrazovanje u Srbiji. Vi znate da mi otprilike izdvajamo 3,5% za obrazovanje u Srbiji i taj procenat je po nekom revidiranom memorandumu budžeta iz kraja 2006. godine, a neka preporučena cifra bi bila 6%. Zemlje u regionu izdvajaju oko 4%.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i bavim se upravo oblašću profesionalnog obrazovanja.

Moje javljanje je malo provocirano dosadašnjom diskusijom i ostavljam sada rezervu i da se kasnije uključim u diskusiju.

Obrazovanje počinje, počinje od predškolskog i traje do zrelog doba, ako hoćete celog života.Naime, kao predstavnik univerziteta i ovog puta prisustvujem situaciji u kojoj ljudi iz moje branše koriste termin obrazovanje u dosta uskom značenju. Prosto bih apelovala ne samo zbog govora u konkretnim situacijama nego inače zbog klime i atmosfere i odnosa koji, kako je koleginica rektor Novosadskog univerziteta rekla, imamo prema mladima i obrazovanju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan, ja sam iz Centra za obrazovne politike. Mislim da ću uspeti u ovih par minuta da kažem šta želim.

Profesorka Bogdanović je danas govorila o problemu mastera, magistra, mislim da je to ilustrativno za neki veći problem koji postoji u obrazovanju uopšte, a ne samo u visokom obrazovanju.

Meni se čini da je dilema koja postoji - da li treba izjednačiti diplomirane sa masterima - u stvari lažna dilema. Mi imamo mnogo veći problem a to je da ne znamo šta su ishodi učenja bili za prethodne programe, ni šta su ishodi učenja za ove nove programe, pa samim tim onda ne možemo da upoređujemo. I onda se sve svede na brojanje ispita i gledanje nastavnih planova i programa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao profesor univerziteta jako dobro poznajem probleme na univerzitetu i mogla bih da pričam o tome koliko god hoćete, ali mislim da je potpuno pogrešno staviti težinu na univerzitetsko obrazovanje, ako, kao što smo čuli, 9% populacije stiže do tog univerziteta. Ja ne mislim da samo 9% završava fakultete zato što su kapaciteti univerziteta mali, nego zato što jednostavno nema dece koja dolaze na studije, što znači da prevashodno treba posvetiti pažnju osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju.

Ja sam prilično uključena u to dugi niz godina i mogu da kažem, drago mi je što su i drugi uočili, da su u stvari poslednja tri kadrovska rešenja za ministra prosvete katastrofalna. Ja ne mislim da je to slučajno i zaista mislim, možda ću biti malo preoštra, da je to osveta loših đaka koji su u dobroj meri zastupljeni u političkoj eliti, što naravno, evo, i naša skupština pokazuje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam proveo dosta vremena, praktično čitav život na Beogradskom univerzitetu, a poslednjih godina sam radio i u nekim nevladinim organizacijama, u jednom centru koji se konkretno bavio podrškom u izradi različitih normativnih akata, naročito za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tako da sam mogao da poredim neke napore koji su na ovom planu činjeni, ali se zapravo nikada nisam bavio strategijom obrazovanja.

Mislim da je ova tema, ovako kako je Demokratski politički forum postavio, izuzetno značajna i da možda kao preporuku za buduće skupove, jer postoji ambicija da se bavite strategijskim pitanjima i temama, možda ne bi bilo loše da se pripreme neki pisani papiri koji bi mogli da budu i ranije distribuirani, kako bismo se možda još bolje pripremili i kako bi dobili jedan input. Ovako, mislim da ćemo dobiti jedan skromniji efekat od ovakvih rasprava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Reforma je zamislila da Centar za evaluaciju bude nezavisna institucija koja će vršiti procenu i koja će pratiti obrazovanje. Sa promenom imena u Zavod za vrednovanje kvaliteta u obrazovanju on je tu svoju samostalnost i nezavisnost apsolutno izgubio.Ja sam provela trideset godina u nastavi i posle toga otišla za savetnika u, kako se to sada zove, Zavod za vrednovanje kvaliteta u obrazovanju. On je naime u vreme reforme bio Centar za evaluaciju, pa kada je došlo do smene na vlasti promenjeno je mnogo toga pa i njegov naziv. Međutim, nije samo naziv promenjen nego je promenjena i njegova suština, jer je reforma zamislila da Centar bude jedna nezavisna institucija koja će vršiti procenu i koja će pratiti to obrazovanje. Sa promenom imena i svega ostalog on je tu svoju samostalnost i nezavisnost apsolutno izgubio.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao što ste videli, naša tema je vezana za razvoj, a to nije slučajno. O lošem stanju našeg obrazovanja, a rekao bih i bilo kog segmenta našeg društva, može se jako dugo govoriti i to vrlo ozbiljno, sa statističkim podacima koji bi to potkrepili. Mi smo jednostavno jedna zaostala, razorena zemlja, i to je naša tragedija.

Ali samo to reći nije dovoljno i od toga nemamo neke velike koristi, osim da budemo tužni. I svako je tužan kada našu zemlju uporedi sa drugim zemljama u mnogim drugim stvarima, osim u lažnim nadama gde smo verovatno šampioni.

Danas se vlada masama i narodima upravo na činjenici da je veoma veliki broj neobrazovanih i siromašnihPrema tome, naš je bio cilj da vidimo, polazeći od postojećeg stanja koje je vrlo loše kako u političkom pogledu tako i u upravnom pogledu, tako i u sistemu školovanja i standardima, šta se može konkretno uraditi i tu želimo da podstaknemo jednu inicijativu da vidimo da li možemo i koliko brzo da to potkrepimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Jako je dobro što je profesor Mićunović govorio pre mene. Ja sam imao nameru da govorim to što je on rekao, da malo promenimo ton i da se malo više okrenemo na temu koja je danas proklamovana, a to je obrazovanje i razvoj.

S druge strane, hteo bih nekoliko stvari da kažem, s obzirom da se ovde apostrofiralo postojanje raznih saveta. Ja bih govorio o jednom savetu koji trenutno vodim, a to je Nacionalni savet za visoko obrazovanje, on nije pomenut direktno, ali bih hteo da kažem nešto što bi moglo da doprinese promeni tona.

Dakle taj Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji predstavlja jednu nezavisnu organizaciju po definiciji, uradio je razne stvari u ovom periodu i ja bih vrlo ponosno hteo da pomenem neke od njih, da kažemo da se u ovoj zemlji ipak nešto i uradilo: to je pre svega, hajde da pođemo od standarda za akreditaciju, ti standardi su doneli našu dobru ocenu u Londonu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih pre svega htela da se zahvalim, dolazim iz Centra za prava deteta, nevladine organizacije koja se u deset godina svoga postojanja bavi pre svega promovisanjem i implementacijom konvencija o pravima deteta u našu praksu i zakonodavstvo Republike Srbije.

Ako je ova zemlja odredila kao prioritet ulazak u EU onda su ciljevi obrazovanja već jasno utvrđeni, mi nemamo tu da otkrivamo toplu vodu.Želela bih da kažem i da počnem od toga da, ako je ova zemlja odredila kao prioritet ulazak u Evropsku uniju, onda su ciljevi obrazovanja već jasno utvrđeni, mi nemamo tu da otkrivamo toplu vodu. Sve je potpuno jasno. Pitanje je samo kako ćemo to operacionalizovati. Jasno je i za ministra finansija jer on neće moći da uvede zemlju u EU ukoliko za obrazovanje budemo odvajali 3,7% nacionalnoga budžeta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan, pozdravljam cenjeni skup. Čast mi je da budem u prisustvu ovih zaista sjajnih intelektualaca. Za mene je sve ovo veoma inspirativno, a mislim i za sve nas vrlo korisno, prosto da preispitamo sebe u onome šta radimo i koliko možemo da uradimo.

Ja dolazim iz Beogradske otvorene škole i pokušavamo već petnaestu godinu da sa drugim organizacijama građanskog društva potpomognemo ovu državu. Verujemo i želim da svi stvarno verujemo da je podržimo na njenom putu ka nečemu što se zove evropska država. Brojna pitanja su ovde postavljena i ja mislim da mi danas na ovom skupu nećemo moći da odgovorimo praktično ni na jedno od tih pitanja. Ja sa žaljenjem mogu da konstatujem ovo što je nekoliko nas već primetilo, da medija nema i da je to karakteristična situacija za praktično svaku inicijativu koja se dotakne te sablasne reči koja se zove reforma obrazovanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja radim u Izvršnom veću Vojvodine kao zamenica sekretara za obrazovanje. Prvo da kažem da se apsolutno slažem sa ovim što je Desa ispričala. I prethodnih godina smo bili u raznim timovima, u vreme kada je ministar prosvete bio gospodin Gaša Knežević, i mislim da nije sve tako crno.

Polovina članova Nacionalnog prosvetnog saveta se bira na 6 godina, polovina na 3 godine. Zašto mi ne bismo pokrenuli inicijativu da se promeni ona druga polovina koja je izabrana na 3 godine?Ovde je neko rekao da je potrebna strategija, ja mislim da mi strategiju već imamo urađenu, naravno da su neke modifikacije potrebne jer je vreme poteklo, da viziju imamo, ali da ovog trenutka, možda na ovom skupu, treba da donesemo neke zaključke, da vidimo da li mi sada, ovog trenutka možemo nešto da uradimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja mislim da mi moramo da shvatimo dimenzije i mogućnosti ovakvog skupa. Znači, imamo temu koja je veoma široka i segmentirana i koja je veoma malo bila pokrivena u nekom dosadašnjem vremenu i koja je marginalna za ključne političke prilike u zemlji. Moramo priznati da mi nemamo mogućnosti da danas otvorimo čak i neka najbitnija pitanja, kojih ima mnogo, nego moramo potražiti odgovor šta možemo u onom prvom koraku da učinimo i mislim da to spada u domen neke metapolitike. Znači ne šta je politika i šta bi trebalo da bude deo nekog političkog programa, nego metapolitičko pitanje gde je odnos prema ovoj problematici uopšte u političkim zbivanjima u Srbiji.

To smo na početku, čini mi se, u nekoliko navrata dotakli: da je jedan od najvećih problema u ovom momentu što obrazovanje kao prioritetan društveni problem, glavni politički akteri u Srbiji ne shvataju i ne prihvataju dovoljno jasno.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću da krenem od poslednjeg što me je ovako malo pokrenulo, a to je izjava da se niko u poslednjih nekoliko decenija nije otimao za obrazovanje.

Mislim da je to prilično netačno, zato što jako dobro znamo da je 2001. veoma jasno postojala ideja da obrazovanje treba da krene u onom smeru koji može da doprinese razvoju društva. Jako su se otimali za isti taj sektor i oni koji su smatrali da društvo ne treba na taj način da se razvija, a pogotovo za obrazovanje.

Dakle otimali smo se za obrazovanje, i dalje se otimamo i znamo takođe da su se i u ovoj poslednjoj podeli otimali za obrazovanje jer znamo da veoma veliki interes trenutno vladajuće garniture jeste da obrazovanje ostane pod velikim uticajem Srpske pravoslavne crkve. Dakle, to su sve podaci koji mi sada daju za pravo da kažem da ona prethodna tvrdnja nije bila tačna.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam profesor Medicinskog fakulteta i naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke "Vinča". Upravo na osnovu svih ovih izlaganja ja ću pokušati na neki način da izvučem zaključak.

Mi smo ovde jako mnogo čuli o izuzetno značajnoj ulozi obrazovanja kao potrebe svakog pojedinca i ja mislim da je vrlo važno da istaknemo da je to osnovni preduslov za razvoj jednog prosperitetnog i demokratskog društva. Uostalom, ne moramo ni tu preterano da elaboriramo, da samo krenemo od Kanta koji je vrlo lepo definisao šta čini jednu prosperitetnu i demokratsku državu, a to su obrazovani i mudri ljudi.

Dakle, nama treba obrazovanje i takođe nam treba mudrost da spoznamo sve svoje greške iz prethodnog perioda i da ih što pre ispravimo pre svega kroz strategiju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja predajem na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION. Samo dve napomene. Mi smo mnogo govorili o obrazovanju, mi nismo uopšte govorili o naučno-istraživačkom radu. Znači da je tu situacija još gora, a htela sam da kažem, jer sam motivisana napomenom profesora Stankovića, da želimo da omogućimo našim stručnjacima da budu aktivni u celoj Evropi.

Znate, mi imamo stručnjake koji su obrazovani u Evropi i ne mogu da nostrifikuju svoje titule ovde. To je do te mere skandalozno. Evo, ja sam lično pogođena. Beogradski univerzitet traži da se nostrifikuju prvo magistarske studije, da bi se onda dobila dozvola da se nostrifikuje doktorat, to je 220.000 dinara, znate. Šikana kojoj ste izloženi, to je nepojmljivo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada govorimo o obrazovanju i razvoju, osnovno je ono što je danas rečeno o nedostatku vizije, međuresorske strategije i politike, znači vizije kakvu ekonomiju i kakvo društvo vidimo za 10-15 godina i da na osnovu toga prepoznamo sa kojim resursima i sa kojim alternativnim putevima to možemo i da postignemo.

Mislim da u našoj javnosti i politici ne postoji dovoljna svest o tome da ne samo Evropa, nego ceo dinamični razvojni svet, napušta resursno zasnovanu ekonomiju i razvija društvo i ekonomiju zasnovanu na znanju čiji osnov predstavlja formalno obrazovanje pre svega, a onda obrazovanje za ceo život.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U najkraćim crtama ću izneti sledeće: ja sam iz Visoke zdravstvene škole strukovnih studija, bivše Više medicinske škole u Beogradu.

Kada govorimo o obrazovanju i vaspitanju, moram da se složim sa prethodnicima koji su naglasili jedno veliko nerazumevanje uopšte u pojmovima i baratanju tim pojmovima, pa čak i ako pratite izjave našeg ministra prosvete vrlo često nailazimo na jedno totalno nepoznavanje tih pojmova.

Što se tiče reforme obrazovanja i nivoa primene Bolonjske deklaracije, ja ću samo u kratkim crtama izneti kako vidim ono što je problem u sistemu daljeg razvoja društva, odnosno koliko se može uticati na to.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Htela bih da podržim nekoliko primedaba, i molim prosto ovaj forum da jedan od ovakvih sastanaka bude o istraživačkom radu u kojem ima jako mnogo problema.

Takođe, pozivajući se na istraživanja koja su brojna, kao što je Saša Stanić rekla, mi imamo istraživanja obrazovanja, mi imamo jako mnogo podataka o tome šta tu ne valja, a šta je dobro. Prosto je velika šteta da to ne upotrebljavamo u osmišljavanju strategija.

Neki od tih podataka pokazuju da osnovna škola povećava socijalne razlike i da što je razred viši, sve više zavisi i uspeh od socio-ekonomskog statusa porodice i obrazovanja roditelja. To je jako ozbiljan podatak jer pokazuje da škola nema onu funkciju ujednačavanja i pružanja jednakih šansi svima. Ona tu katastrofalno omašuje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću samo kratko. Opisali smo danas stanje u obrazovanju u Srbiji, videli smo kako izgleda. Obrazovanje je danas pod potpunom kontrolom jedne političke partije.

Izneću vam podatke za celu prosvetu. Ministar prosvete je iz DSS, prvi njegovi saradnici su iz DSS, ali nisu iz prosvete, oni su pravnici. Tu su neki ljudi koji ne poznaju materiju. Ministarstvo prosvete trenutno ima 16 školskih uprava, broj se povećao što znači da se centralizuje cela stvar. Svi načelnici školskih uprava u Srbiji su iz DSS. Nove školske uprave se opet otvaraju po nekim političkim principima i nekim dogovorima. Nova je sada u Novom Pazaru, pa se sada otvara u Prijepolju.

Dalje, dva zavoda, kompletno su pod kontrolom DSS. Svi zaposleni, njih oko 120, bez konkursa. Tamo se ljudi primaju tako što ih prima direktor.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nekako smo utrčali u predistoriju, kao da se reforma u ovoj zemlji nije desila. U ovoj zemlji se desila jedna reforma, koju apsolutno svi znamo, ubijena ubistvom premijera. Onda su nastali potpuno planirani koraci, koji u početku nisu odmah bili vidljivi, bar nekima koji su bili naivni, ali u svakom slučaju cilj je da ništa što se smatra modernim i kompatibilnim sa svetom, ne uradi. Bar ne sada, ne bar dok ne moramo.

Ja stvarno imam jedno, možda vrlo grubo pitanje: zašto je DS to dozvolila? Reforma koju je iznela DS je jedina reforma u ovoj zemlji, sve drugo su bile simulacije, ova je bila participativna, bila je u duhu onoga što moderne zemlje imaju danas kao obrazovni sitem. Ja samo mogu da kažem da mi je užasno žao zbog ove zemlje.Dakle izmena zakona, promena kadrova, zataškavanje relevantnih rezultata i istraživanja, neki ljudi znaju da je eksplicitno traženo od ljudi u ministarstvu da zaštite decu od rezultata PIZE, ne da zaštite, nego prosto, ljudi, da se laže. Dakle to je politika, to je strategija.
Opširnije >>>

Video