za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"SRBIJA NAKON IZBORA"
Pretraga
Verzija za štampu

BEOGRAD – Izlaznost na minulim izborima treba da zabrine sve političke aktere u Srbiji, a gotovo natpolovična pobeda SNS rezultat je nepostojanja alternative, ocenili su učesnici današnjeg skupa “Srbija nakon izbora” u organizaciji Centra za demokratiju.

Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović istakao je da će u narednom periodu Srbija morati da odgovori na nekoliko velikih dilema, među kojima je prva unutrašnja i odnosi se na reformu koju zahteva MMF
“Reforme koje zahteva MMF podrazumevaju štednju, smanjivanje budžetskih troškova, udar na javni sektor, odnosno standard građana, a na drugoj strani je otpor sindikata koji će držati vlast za obećanja da neće biti pogoršanja standarda”, rekao je Mićunović. 

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Danas imamo uglavnom razgovore o pobednicima i poraženima. Meni je taj izraz „poraz“ jako zanimljiv. Razmišljajući shvatio sam da nije poražen samo onaj koji nikad nije učestvovao u borbi. On je uvek ni pobednik, niti poražen. Ako pogledamo učešće na izborima u mnogim zemljama reprezentativne demokratije vidimo da jedva polovina učestvuje u tim izborima, a onda niko ne dobija preko polovine od toga. To znači ¼ birača je dovoljna za apsolutni legitimitet kako smo ovde sada čuli, a da velika većina građana jednostavno ne doživljava, niti je pobednička, niti je poražena Srbija. S druge strane, pre neko veče je BBC slabodobitno izjavio ogroman uspeh i velika pobeda proevropske Srbije. Dakle, jedan pogled spolja govori o tome da je tu jedna spoljno politička orjentacija sada dobila takoreći apsolutnu većinu.

Na jednoj strani traže se reforme koje najjasnije zahteva MMF, koje podrazumevaju dalju štednju, smanjivanje budžetskih troškova, udar na tzv. javni sektor, drugim rečima, na standard građana. Na drugoj strani je otpor sindikata, penzionera, nezaposlenih i mnogih drugih koji tu spadaju.

Imali smo dva slučaja tako ogromne većine za ovih 25 godina. Prvi put, SPS odmah na prvim izborima 1990. godine i kasnije DOS 2000. godine.  Sada imamo po treći put veliku navalu jedne partije koja je dobila tako veliku većinu i koja se približava polovini. Te velike većine imaju svoje prednosti i imaju svoje mane. Zato ćemo videti šta će budućnost da govori. Ne bih hteo da oduzimam argumente i analizu našim uvodničarima, pa ću se uzdržati od neke detaljnije analize, ali za mene se postavljaju pitanja kako će Srbija odgovoriti na nekoliko velikih dilema sa kojima će biti suočena? Prva je unutrašnja. Na jednoj strani traže se reforme koje najjasnije zahteva MMF, koje podrazumevaju dalju štednju, smanjivanje budžetskih troškova, udar na tzv. javni sektor, drugim rečima, na standard građana. Na drugoj strani je otpor sindikata, penzionera, nezaposlenih i mnogih drugih koji tu spadaju. Oni će držati vlast za obećanja da neće biti nikakvog pogoršanja standarda. To će biti unutrašnji udar.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Od ovih izbora sam po prvi put bio aktivno politički angažovan. Jedan deo onog što ću da kažem neće biti isključivo analiziranje, nego će delom biti i pod uticajem stavova za koje verujem da su politički, a ne samo analitički ispravni. Glavna teza ovog što ću da kažem danas sastoji se u sledećem: ogroman uspeh Napredne stranke na ovim izborima je u velikoj meri posledica odsustva alternative u opoziciji, tj. činjenica da ljudi koji podržavaju stranke koje su 2000. godine došle na vlast u koaliciji DOS su se uzdržali od glasanja. Izlaznost je bila veoma niska, verujući da te stranke danas ne predstavljaju alternativu. Ako se opozicija ne reorganizuje u narednih nekoliko godina, mislim da možemo da očekujemo duži period vladavine SNS. Centralna ideja reorganizacije bi trebalo da bude kako postići kredibilnost u tome da se razmontira burazerska ekonomija, koja već skoro deceniju karakteriše ovaj naš sistem i da se distancira od njega. Ako to ne uspe da uradi mislim da na duži rok, možda u dva izborna kruga, možemo da očekujemo ono što recimo danas vidimo u Mađarskoj, gde je situacija dosta slična i takvo stanje možemo da očekujemo i nakon sledećih izbora.

Burazerska ekonomija je sistem u kome političari usmeravaju privredne resurse onim privrednicima koji ih koriste za privatne potrebe, a deo toga kao proviziju vraćaju u stranačke kase.

Sada ću prvo da objasnim šta podrazumevam pod tom burazerskom ekonomijom. Namerno ne koristim jedan drugi izraz koji sam kao učesnik u ovim izborima često koristio u kampanji, da bih probao sam sebe da distanciram, ako je to moguće, od političkog angažmana. Burazerska ekonomija je sistem u kome političari usmeravaju privredne resurse onim privrednicima koji ih koriste za privatne potrebe, a deo toga kao proviziju vraćaju u stranačke kase. Daću vam empirijski primer da bih pokazao o čemu se radi. Uzmite ovih nekoliko banaka koje su bankrotirale u poslednjih godinu ili godinu i po dana: Univerzal banka, Metals banka, Privredna banka Beograd. U nekima od njih je država imala vlasništvo, u nekima nije, ali je za sve njih država uskočila i počela da ih spašava u onom trenutku kada su propale.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Govoriću pre svega iz te medijske perspektive i mislim da je to jedino opravdanje da budem uvodničar na ovakvom skupu. Pre toga, samo sam hteo da kažem da sam dolazeći ovamo se setio da sam u martu 1991. godine, 2-3 meseca posle onih izbora 1990., predstavljao knjigu o tim izborima koju sam napravio sa kolegom Duškom Radulovićem. Prva rečenica u toj knjizi glasi: „Znamo da su nas prevarili, ali nemamo pojma kako“. To je rečenica koju je izrekao, a mnogi ga se sigurno sećaju, Braca Radić, koji je bio u SPO-u. Čini mi se da bi sada mogli da govorimo o tome. Ono što se zove ponovo opozicija ili ono što se zove građanska i demokratska Srbija može da kaže da su nas nadigrali, ali nam još uvek nije sasvim jasno kako. Ovo što se dogodilo sasvim sigurno jeste jedna vrsta debakla, razumevanja radi ću koristiti izraz, građanske Srbije.

Pre tri meseca, na Facebook-u je neko podelio informaciju da se na plaži Kalifornije pojavila džinovska lignja. Napravili su fotografiju, ta lignja je veća od ove sobe ovde. Gomila sveta je u to poverovala. Ljudi su jednostavno prihvatili to kao činjenicu. Nikom nije palo na pamet da se radi o šali, gluposti.

Slažem se sa gospodinom Pavlovićem da jedan od problema svakako jeste što ta politička struktura nije uspela da pronađe adekvatan odgovor na sve ono novo što se dogodilo. Što se samih medija tiče, tu ću morati, da bih objasnio šta zaista mislim, da vam ukratko skrenem pažnju na dva fenomena. Na fenomen džinovske lignje i HAARP-a. Kakve veze sada džinovska lignja i HAARP imaju? Pre tri meseca, na Facebook-u je neko podelio informaciju da se na plaži Kalifornije pojavila džinovska lignja. Napravili su fotografiju, ta lignja je veća od ove sobe ovde. Gomila sveta je u to poverovala. Ljudi su jednostavno prihvatili to kao činjenicu. Nikom nije palo na pamet da se radi o šali, gluposti. Kod nas ljudi veruju da se u Kaliforniji pojavila džinovska lignja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Na početku odmah da kažem da je dobro prof. Mićunović rekao za aforizam „čemu dijalog kad monolog je jeftiniji i jednostavniji“, ali eto pošto se ne odriče dijaloga u starom antičkom smislu, agore antičke, on ne da da taj aforizam ovde zavlada. Makar jedan primer kada postoji može se reći da dijalog opstaje. Kao i kod diktatora ako ima jedan građanin koji kaže da ga ne prihvata, to nije diktatura u smislu apsolutne vladavine ili despotskog ponašanja da je on vladar neba i zemlje. Reći ću ovo što sam ovde hteo da kažem u obliku sedam naznaka. Verovatno ću izazvati određene nesporazume, jer neću imati vremena za argumentaciju dovoljnu da potkrepim ovo što kažem, tako da je to pitanje i neke ekonomije vremena.

Izlaznost je i problem i pitanje kako građani vide politiku u Srbiji, to je pitanje političke svesti građana, koja ne kažem da je velika, i političke kulture.

Prva moja naznaka jeste da smo na demokratski način dobili ono što se zove potpuna potrebna pobeda jedne partije za formiranje izvršne vlasti, odnosno vlade. Takođe, strateški opredeljenje građana za uključenje u EU i saradnju sa razvijenim zemljama. Sve partije koje su ušle u Parlament se bar deklarativno i javno zalažu za ulazak u EU. To je činjenica. Drugo, izlaznost koja nije bila velika, jednako pogađa i one koji su dobitnici, ali i one koji se smatraju da su gubitnici. To ne može biti izgovor za prigovor da ona partija, u ovom slučaju SNS, je zbog toga dobila izbore u ovom procentu. Izlaznost je i problem i pitanje kako građani vide politiku u Srbiji, to je pitanje političke svesti građana, koja ne kažem da je velika, i političke kulture.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Drago mi je što je došao moj prijatelj Zoran Stojiljković da bih mogao da se osvrnem na njegovu metaforu o rezultatima izbora kao o političkom zemljotresu. Opozicija je i izgubila izbore zato što ih je tako razumela, kao politički zemljotres. Zemljotres je pojava koja se ne da predvideti. Ne zna se da je iko osim nekih vrača i sličnog življa uspeo da ih predvidi. To nerazumevanje političke situacije u nas koštalo je mnogo opoziciju. Na razumevanju političke situacije naprednjaci su zasnovali svoju pobedu i na toj pobedi im treba čestitati sviđalo nam se to ili ne, oni se jednostavno rečeno razumeju u politiku. Do te pobede nije došlo slučajno. Slično Stojiljkoviću i Nebojša Spajić je u uvodnoj reči rekao nešto slično. Znamo da su nas nadigrali, ali ne znamo kako. E pa u tome je kvaka. Ako opozicija ne zna kako i zašto je izgubila izbore, onda treba da se manu tog posla i da se odmaknu od politike i prepuste je onima koji se u tu politiku razumeju. Temu koja je definisana za današnji skup ja bih radije preformulisao, jer to šta će biti sa Srbijom, o tome će se pobrinuti Vučić, a mi bi trebali da se pobrinemo za odgovore na pitanje šta će biti sa opozicijom. U tom smislu bih pomenuo nekoliko natuknica.

Da li je moguća reintegracija DS? Bez te reintegracije od opozicije nema ništa. U pitanju je reintegracija, revitalizacija DS kao stranke orijentisane ka socijalnoj demokratiji.

Da bi neko mogao osim Vučića da utiče na to šta će biti sa Srbijom mora da uspostavi svoju opozicionu poziciju. Ako taj koncept Srbije nema oponenta onda je vrag odneo svaku šalu i mi smo imali taj doživljaj 12 poslednjih godina prošlog veka, od 1988. do 2000. godine, uz napomenu da u drugoj polovini tih 12 godina imali smo prilično jaku opoziciju. Da je nismo imali ne bi do obrata 2000. godine ni došlo. U okviru propitivanja mogućnosti za opoziciono delovanje u Srbiji naveo bih tri mogućnosti. Prvo, da li je moguća reintegracija DS? Bez te reintegracije od opozicije nema ništa. U pitanju je reintegracija, revitalizacija DS kao stranke orijentisane ka socijalnoj demokratiji, a ne kao centru ili ne daj Bože kao umerenom centru na desnici, kako se to govorilo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pokušaću da se držim striktno zadate teme, s tim što bih dodao podnaslov možda „Srbija između izbora“, jer smo očigledno poslednih decenija stalno između izbora. Pre svega bih počeo sa dve slike, koje nisu samo provincijske, mislim da su opšte. Prijatelj je došao kod svoje tetke koja živi sama i zatekao je kako panično viče. Znajući da nema nikog drugog on se uplašio. Shvatio je povike: „Jesam ti rekla da je iza vrata!“, ona učestvuje u TV sapunici vrlo aktivno skrećući pažnju akterima šta treba da rade. Druga slika se dešava ispred jednog bankomata gde je gospođa napravila red i na povike ljudi da ubrza, skloni se odatle, ona kaže: „Sačekajte da prođu reklame“. Kao što znate svaka banka ima aplikaciju na onom ekranu. Gospodo, to je većinska Srbija. Kome to ni danas nije jasno ostaće beznadežno u okovima elitističke zablude.

Stepen društvenog razvoja, nivo političke svesti, a pre svega nacionalni mentalitet bitno definišu mogućnost utemeljenja demokratije u Srbiji. Ovom narodu prijaju vođe sposobne da se nametnu brzo, autoritativno, a uz dobro političko pakovanje čak i autoritarno.

Ovaj skup doživljavam kao deo pomoći novoj vlasti u ukazivanju na moguće probleme o kojima bi trebalo na vreme razmišljati. Za kritiku će uvek biti vremena, a do tada bilo bi politički korektno i džentlmenski joj dati bar onih 100 dana. Pre svega, valjalo bi se osloboditi zablude ili makar relativizovati težnju o Srbiji kao demokratskom društvu. Ne bih se upuštao u bolnu analizu ko je, zašto i koliko ovom narodu ogadio demokratiju posle 2000. godine. Stepen društvenog razvoja, nivo političke svesti, a pre svega nacionalni mentalitet bitno definišu mogućnost utemeljenja demokratije u Srbiji. Ovom narodu prijaju vođe sposobne da se nametnu brzo, autoritativno, a uz dobro političko pakovanje čak i autoritarno. Ovo se može lako potkrepiti već na nivou srednjoškolskog poznavanja nacionalne istorije. Moćan vođa u Srbiji još dugo će se istovremeno bezgranično voleti ili mrzeti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Na pitanje da li je Srbija zrelija bila bih sigurnija u odgovor „da“, da sam bar u naznakama od prethodnihka čula išta o Narodnoj skupštini RS, a nadam se da će biti tako i u buduće, pa će se moja sigurnost povećati. Pošto će tamo da se dešava zrelost, ako je ima. Uz to moram da izrazim žaljenje, koliko god možda drugima neobično zvučalo jer se radi o konkurentnim političkim stranakama koje neće imati predstavnike u Narodnoj skupštini, iz jednog važnog razloga za zrelost jednog društva. Oni sa sobom nose institucionalno pamćenje, zbog raznih razloga slabe i krhke pravne države, zbog stava o tome da je Skupština Srbije ništa ne koristi, da mi tamo apsolutno ništa ne radimo. To institucionalno pamćenje ne ostaje onima koji dolaze. To će biti ozbiljan problem ovog mandata.

Šta kažem da je glavni ispit te zrelosti Srbije i zašto mislim da je to Narodna skupština? Zbog toga što će kroz našu zajedničku kuću proći sve ovo što hoćemo da vidimo kao reforme u društvu.

Šta kažem da je glavni ispit te zrelosti Srbije i zašto mislim da je to Narodna skupština? Zbog toga što će kroz našu zajedničku kuću proći sve ovo što hoćemo da vidimo kao reforme u društvu, pa može proći tako da se lupi šakom o sto, pa ima da prođe ili čak sa opaskama raznih ministara koje sam imala prilike da čujem bez obzira da li su u vladi koju ne podržavam ili podržavam, nemojte te amandmane i nemojte tu javnu raspravu, jer to jako smara i to je jako dosadno. U trenutku kada imate kritično mali broj ljudi koji je na sednicama odbora, u delegaciji saradnje sa EU, na plenumima, imaju zadatak kontrole vlasti, nadzora amandmanske rasprave i slično, vi ne videvši da je tu test zrelosti, praktično u svojevrsnom spoznajnom neskladu učestvujemo u tome da institucije i pravna država nisu važne, jer je važno šta će reći neko tamo, bez obzira da li je u političkoj stranci koju podržavam ili ne, meni je to svejedno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kada smo pre skoro dve godine razgovarali u ovoj prostoriji na sličnu temu, sećam se da je glavno pitanje bilo da li je narod pogrešio birajući onako kako je birao u maju 2012. godine, a danas razgovaramo da li opozicija uopšte ima alternativu i da li uopšte zna zašto je izgubila? Ranije je bilo sve lakše. Oni su bili bivši komunisti koji su, da bi ostali na vlasti, postali nacionalisti, koji su se našli na putu promenama, da upotrebim i ja tu reč, zemljotresima koji su zahvatili Evropu posle pada Berlinskog zida, da ne ponavljam tu priču. Mi ili opozicija su bili vlasnici novog, evropljani, demokrate, modernizatori, znači praktično imali smo tu crno-belu matricu u kojoj evo već dve godine ne možemo da se snađemo. Oni su u međuvremenu postali Evropljani. Na našu veliku žalost, njih Evropa podržava možda više nego što je ikad podržavala Srbiju od 5.10.2000. pa tamo do maja 2012. godine. Šta je tu onda ostalo opoziciji? Jedina alternativa, ono što je radio DSS, ali ta alternativa nije prošla na ovim izborima.

Dramatično se menja što postsovjetska Rusija je postala Putinova Rusija, što je rešila da ispravi sve one nepravde koje je videla posle 2000. godine i što, dok mi razgovaramo, u Briselu razgovaraju da li će da uvedu drugi krug sankcija, a sa nagoveštajem da uvedu i treći krug sankcija Rusiji.

Za mene, pošto se bavim tim poslom kojim se bavim, prof. Mićunović je u svom uvodnom izlaganju malo se dotakao nečega što mislim da je u ovom trenutku jako bitno, jer zaokupljeni svim ovim našim zemljotresima u nedelju, pa u ponedeljak, utorak, kada su Šarića izručili, čini mi se da malo od drveća ne vidimo šumu, ne vidimo da se u našem okruženju nešto dramatično menja. Dramatično se menja što postsovjetska Rusija je postala Putinova Rusija, što je rešila da ispravi sve one nepravde koje je videla posle 2000. godine i što, dok mi razgovaramo, u Briselu razgovaraju da li će da uvedu drugi krug sankcija, a sa nagoveštajem da uvedu i treći krug sankcija Rusiji. Tako da nisam siguran da će u dogledno vreme za bilo kog političara u Srbiji Moskva biti baš destinacija koja će biti mnogo pozdravljena u Briselu, to je moj odgovor. Ukoliko i do tog, neki kažu, hladnog rata dođe, a ja mislim da to ne može biti hladni rat, jer više nema komunista, Putin je veći kapitalista nego što je možda Angela Merkel ili ove socijaldemokrate i svi su oni u nekoj socijaldemokratskoj šemi, ali ukoliko bi se to ostvarilo, mislim da sve ovo o čemu govorimo bi izgledalo mnogo gore. Šta bi to značilo?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Gotovo svaki susret izuzetno cenim, mislim da se retko gde toliko skupi eminentnih ljudi od kojih se često može puno toga i naučiti. Iz više uglova smo raspravljali o ovoj temi, ali malo smo i grešili u osnovnoj temi koja, kako vidim, je Srbija posle izbora. Znači, ovog puta, od mene se to ne očekuje, neću imati neko obraćanje koje će imati neke veze sa tim ko je dobio, a ko je izgubio, zašto je izgubio i slično, jer je to već mešanje u politiku. Moja organizacija, Unija poslodavaca Srbije, je nestranačka i nevladina organizacija, u članstvu imamo članove iz svih stranaka koje ovde posluju i mi se samo trudimo da naši članovi ne budu oni privrednici koji pokušavaju da izbegnu pozitivne zakone, da uđu u kriminal, takvih članova nemamo. Oni praktično nemaju interes. Unija poslodavaca, kao sindikat poslodavaca, u stvari ima interes da utiče na zakonodavstvo. Oni gledaju kako da izbegnu te zakone, pa na neki način im je svejedno naše nastojanje.

Sada smo došli u situaciju da imamo manje materijalnih sredstava , da smo u težoj situaciji nego što smo bili pre desetak godina, da više nemamo šta da prodamo, a da to ima ikakav smisao. Ranije nismo pitali kome prodajemo, nego je samo važno ko će dati pare. Sada se pitamo kako je to prodato ovom narko bosu?

Rekao bih, ako već govorimo o Srbiji posle izbora ili šta je to što naši članovi očekuju, očekuju ono što su očekivali poslednjih 25 godina najmanje ili da još malo suzim taj vremenski period, očekivali smo makar posle onog čuvenog 5.10.2000. da se stvari razvijaju drugačije. Ako se govori o težnjama ka EU i to smo isto očekivali, iz istog razloga, da se popravi privredni ambijent. Dušan Pavlović je rekao sve ono što bih ja imao da kažem oko negativnih pojava koje su se dešavale tokom celog prethodnog perioda. Ne bi se moglo uopšte reći koja je politička garnitura u tom prethodnom periodu činila više ili manje grešaka. Sve se te greške, u krajnjoj liniji, sabiraju. Sada smo došli u situaciju da imamo manje materijalnih sredstava , da smo u težoj situaciji nego što smo bili pre desetak godina, da više nemamo šta da prodamo, a da to ima ikakav smisao. Ranije nismo pitali kome prodajemo, nego je samo važno ko će dati pare. Sada se pitamo kako je to prodato ovom narko bosu?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pokušaću samo da izoštrim par stvari, kroz nekoliko podataka. Čuli smo razne analize izbornih rezultata. Za ovu priliku sam izračunao šta će to zapravo značiti u praksi, šta će to značiti u parlamentarnom životu, a nakon toga uopšte u političkom životu. Dve stožerne stranke prošle vlade, SNS i SPS će imati 202 mandata. Ukoliko ne dođe do nekih promena, bar prema nalazima RIK-a. Ako tome dodamo i SDA Sulejmana Ugljanina koji je bio formalno član prošle vlade, mi ćemo imati 205 mandata samo one koalicije koja je bila na vlasti prethodnih 18 meseci. Koliko se čini iz medija, verovatnoća da u novoj vladi bude i SVM je prilično velika i već dolazimo do 211 mandata i da se samo desi hipotetički scenario da i NDS na primer bude deo te koalicije dolazimo do 229 mandata u Skupštini. Moja teza, to je pomenula i gospođa Čomić, je da će to ostaviti velike posledice, da će se stvoriti veliki disbalans u parlamentarnom životu. Nisam imao priliku od 2000. godine da vidim da je postojao u ovom obimu. Pitanje je kako će svi ti zakoni koji trebaju da prođu kroz Parlament zapravo na kraju i izaći.

Ne vidim svetlu budućnost strankama koje su ostale sada ispod cenzusa. Mnogo je razloga za to. Pomenuću samo jedan, bar onaj koji se može nekim brojkama pokazati, strankama u Srbiji je život u opoziciji, čak i kada su u Parlamentu, vrlo težak, gotovo dođe kao smrtna kazna.

Međutim, ono što je još važnije, taj disbalans će se osetiti i u opštem političkom životu. Mislim da ćemo ga osetiti u medijskom životu. U aktivnostima organizacija civilnog društva. Sve je to odatle što će neminovno da utiče i na te životne sfere. Po meni je to najveći izazov sa kojim ćemo se suočiti nakon ovih izbora. Gospodin Mihajlović jeste poentirao da možda ključ u tom procesu čini reintegracija DS i ne bih više ništa dodao, osim što se čini da ta šansa postoji, a da li će biti iskorišćena, ne znam. Verujem da osim DS tu mora da bude još neko, a tu sam već skeptičan. Dakle, da li će se takav scenario desiti? Ne vidim svetlu budućnost strankama koje su ostale sada ispod cenzusa. Mnogo je razloga za to. Pomenuću samo jedan, bar onaj koji se može nekim brojkama pokazati, strankama u Srbiji je život u opoziciji, čak i kada su u Parlamentu, vrlo težak, gotovo dođe kao smrtna kazna.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Na početku da podsetim i da kažem da vlada još uvek nije formirana, tako da ono šta će uraditi nova vlast tek ćemo videti. Videli smo šta je obećala, a šta će uraditi? Sve što se bude desilo biće iznenađenje, to je moje mišljenje. Ono što je nama falilo do sada jeste spomenuto više puta: odgovornost. Odgovornost je najbitnija, jer kada nema odgovornosti u bavljenju politikom i vođenju države uvek kada se nešto ne desi dobro niko nije kriv. Do sada je uvek, po mom mišljenju, vlast bila slaba i bilo je mnogo nebitnih partija koje su na neki način realno ucenjivale. Sada ima na listi SNS malih partija, ali zahvaljujući ovom rezultatu, čak i bez njih je dovoljno da imaju stabilnu većinu. Sada ne može da se desi ono što se ranije dešavalo, stalno izvlačenje na te male, da ne može da se uradi ovo ili ono, nema odgovornosti zato što postoji mnogo malih partija. Sada će se znati ko je odgovoran. Znaće se i ko je zaslužan, ako bude imao za šta da bude zaslužan.

Za vreme vlade Cvetkovića sve je bilo van institucija. Imali smo situaciju da se protivustavno predsednik države meša u sve. Ništa nije moglo da se uradi u zemlji ako se sa tim nije složio predsednik, što je najblaže rečeno protivustavno.

Činjenica je, to moramo da konstatujemo, da ova buduća vlast ima referendumsku podršku svih, čak i mladih. Setimo se vlade DOS i DSS i Cvetkovića i Dačićeve, uvek je bio neko drugi kriv za ono što nije bilo dobro. Sada toga nema i mislim da je to dobra stvar. Takođe, druga stvar koja je bitna, a niko nije spomenuo, jeste vraćanje institucije. Za vreme vlade Cvetkovića sve je bilo van institucija. Imali smo situaciju da se protivustavno predsednik države meša u sve. Ništa nije moglo da se uradi u zemlji ako se sa tim nije složio predsednik, što je najblaže rečeno protivustavno. Sada će vlast ipak biti sistem. Onaj ko određuje pravila igre vlade biće premijer, znaćemo ko je odgovoran za ono što se dešava. Neće biti apsolutne vlasti u rukama osobe koja za to nema legitimitet ili nema pravo da bude. Mislim da su to pozitivne stvari.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Rekao bih da pored lošije izlaznosti kao trenda, treba imati na umu i apatiju koja vlada u odnosu na domaću politiku i domaći sistem politički u celini. Mislim da to ima određene veze sa sistemom izbora gde u stvari biramo partije, a partije onda biraju one koji će izvršavati vlast i da bi tu neke modifikacije bile zaista neophodne. Ne bih ulazio u detalje na kom nivou i koliko, ali to bi bilo neophodno. Gospodin Mićunović je fino pomenuo da ipak i ovaj put stranka koja je jako učvrstila svoju poziciju na vlasti dobila četvrtinu glasova stanovištva, ali vodimo računa o tome da samo dva i po posto građana ako bi izašli na ulice bili bi jači i od tako legitimne vlasti. Tako da moramo voditi računa o tome da postoji i veća podrška naroda u sistem, pa onda i biranje.

Da li će ova partija na vlast stavljati svoje ljude, kao što je do sada bilo i u agencije i javna preduzeća, ili će možda krenuti putem profesionalizacije? Do sada, za ovog mandata kada je to mogla popravljati, nije nas uverila da će to značajnije popraviti.

Što se tiče toga šta će biti sa Srbijom posle izbora, ovde je već pomenuto da nemamo i ne znamo kakva će biti vlada, ne znamo šta će biti sa institucijama, da li će se ukidati ili praviti nove agencije. Da li će ova partija na vlast stavljati svoje ljude, kao što je do sada bilo i u agencije i javna preduzeća, ili će možda krenuti putem profesionalizacije? Do sada, za ovog mandata kada je to mogla popravljati, nije nas uverila da će to značajnije popraviti. Kada je reč o pobedi, mislim da je pobedio gospodin Vučić više nego stranka i koalicija i da je nekako nada u njega okrenuta bila i da je to bilo odlučujuće na izborima. To je prilično opasno, zato što jeste stvorilo mogućnost velike odgovornosti, mogućnost efikasnog odlučivanja koje će nam neophodno biti u reformama, ali sa drugim rečima, ako i nema odgovornosti, nema ni mogućnosti da se ona pritisne bilo kojom polugom. Svakako ono što moramo uraditi u ukupnom društvu, a naročito u ekonomiji biće vrlo bolno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mislim da je dobro podržati javni i kritički dijalog među ljudima koji misle različito i mislim da će tog dijaloga biti sve manje ili se plašim da će biti sve manje u vremenu koje dolazi. Voleo bih da grešim. Imam nekoliko pitanja i odgovore na nekoliko pitanja koja se tiču današnje teme. Jedno je da li je rezultat ovih izbora očekivan, koji se mogao očekivati? Drugo, da li je bilo regularno, da li je rezultat regularan, da li su izbori regularni i da li je vlast koja proizilazi iz tih izbora legitimna? Zašto je SNS dobio toliko glasova? Šta je sa opozicijom i da li ona može biti ovakva kakava jeste, a ne kao alternativa? Da li će vlast sprovesti reforme pod pretpostavkom da znamo šta su to reforme i da li će dovesti do, a to je ono što stoji u ovom pozivu, konsolidovanja demokratije u Srbiji? Evo da krenemo od ovog poslednjeg, pa ću preći na pravo.

Da li je rezultat izbora bio očekvian? Da bio je očekivan, ne samo ja i ne samo NSPM, nego i neke druge kolege su više-manje predvidele takav ishod.

Mislim da konsolidacija demokratije u Srbiji ne ide dobro i mislim da ovi izbori, a ne samo izbori, nego sve što se dešavalo i pre i što će se dešavati i posle njih, ide u prilog ove teze, teškoća i pogoršavanja u procesu konsolidovanja demokratije u Srbiji. Krivica za to nije samo na onima koji su bili na vlasti prethodnih godinu i po dana u Srbji, niti na onog ko će biti na vlasti u narednom periodu u Srbiji, a mislim na SNS i Aleksandra Vučića. Iako nipošto ne smeju biti ni amnestirani zbog tog stanja demokratije. Da li je rezultat izbora bio očekvian? Da bio je očekivan, ne samo ja i ne samo NSPM, nego i neke druge kolege su više-manje predvidele takav ishod. Rekao bih da i nije bilo previše teško nego su se svi malo pravili nevešti. Možda da se ne bi demoralisalo biračko telo ili iz nekih drugih razloga ili su prosto drugi priželjkivali drugačiji ishod. Zato bih pročitao par rečenica iz teksta objavljenog 16. januara u Vremenu gde analizirajući neke rezultate, tada izbori još nisu bili raspisani, nije se znalo čak i da li će ih biti. Sada posle bitke svi generali i svi su znali.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Najveća posledica ovih izbora je društvena, za celo društvo i za kulturne prilike u društvu. Onaj građanski deo društva, ako tako smem da kažem, pismeniji deo društva je potpuno skrajnut iz političkog života, a to znači skrajnut iz kulturnog života i to je posledica koju ćemo dugo trpeti, dok se stvari ne poprave. To je sloj koji je bio razočaran politikom prethodne vlasti, koji nije zvao ovu ekonomiju burazerskom ekonomijom, nego pljačkaškom ekonomijom, koji je imao veliku nadu da će biti uspostavljena pravna država. Imali smo katastrofalnu reformu pravosuđa, kao što smo imali. Ono što na neki način iznenađuje mnoge je kako taj zapad daje sada bezrezervnu podršku ovim snagama koje su bile protiv građanske države, koje nemaju veliku stručnost i koje su bile otvoreno na istočnoj strani. Mislim da se tu ne treba čuditi. Povukao bih paralelu sa komunističkim režimom.

Mislim da situacija jeste loša po društvo i u kulturnom smislu, ali da nije očajna i da će onaj ko uživa podršku zapada verovatno dobiti ne samo političku podršku nego i ekonomsku podršku, a možda i edukaciju kako treba da ide i kojim putem da ide.

Niko nije bio toliko protiv građanske države kao komunisti i takve štete građanske države i naroda. Oni su bili vrlo nepismeni i nesposobni za vladanje kada su došli na vlast i bili su okrenuti potpuno Rusiji. Veoma slično ovoj situaciji danas. Bili su u teškoj ekonomskoj situaciji i jedni i drugi. Časa kada se opredelio Tito na zapadnu stranu, a sada izgleda SNS, dobio je podršku sa zapada. A oni verovatno znaju i nešto više nego što mi znamo. To je dovelo do nekog napretka ovde. Zato mislim da situacija jeste loša po društvo i u kulturnom smislu, ali da nije očajna i da će onaj ko uživa podršku zapada verovatno dobiti ne samo političku podršku nego i ekonomsku podršku, a možda i edukaciju kako treba da ide i kojim putem da ide. Kada se Tito okrenuo zapadu nama je pošlo bolje. Kada su oni se okrenuli jasnije zapadu nego što je dosadašnja vlast ovde građanska, DS i svi oni koji su se jasnije okrenuli zapadu, dobili su bolju podršku. Ne znam da li će se poklopiti, nikada se ne poklapa potpuno, ali sigurno je da imamo bolju perspektivu, jasniju, nego perspektivu kada smo imali u spoljnoj politici BRICS. Imali smo politiku koju je vodio Vuk Jeremić. Mislim da smo na boljem putu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kratak odgovor na to kako vidim Srbiju posle izbora, ubrzani nastavak putinizacije Srbije. Pod putinizacijom Srbije podrazumevam koncentraciju vlasti u rukama jedne osobe, obesmišljavanje koncepta podele vlasti i gradnje nezavisnih institucija, partijska umesto demokratke kontrole nad sektorom bezbednosti, zloupotrebu sektora bezbednosti i medija u obračunu sa političkim i ekonomskim neistomišljenicima i konkurentnima, neinstitucionalno ubraznu alokaciju finansijskih sredstava. Hajde da kažemo i neku šaljivu stranu, kod mene na socijalnim mrežama prva dva komentara na rezultate izbora su bili: „Hvala Bogu bar više nema URS i DSS“. Zašto nema DSS je malo složenije pitanje, a ja sam izgubila jedno dva ručka ili večeru u „Staroj Hercegovini“ računajući da će oni da pređu cenzus, a za ostalo sam bila manje više tu. Onda sam shvatila da oni su vrlo otvoreno imali tu antievropsku politiku, što ja cenim. To je legitimno i otvoreno.

Gde je danas inače Vučić? Da li zna neko od nas zaista i kako to saznajemo baš od Dodika preko Glasa Srpske da je Vučić u Moskvi?

Izgleda da je javnost ove zemlje ipak prepoznala prvog potpredsednika kao eksponenta ruske politike ovde ili njegovu vlast i moramo da imamo to u vidu. Gde je danas inače Vučić? Da li zna neko od nas zaista i kako to saznajemo baš od Dodika preko Glasa Srpske da je Vučić u Moskvi? On je možda dobio čovek apsolutnu većinu u Srbiji, ali nisam sigurna da sam formira vladu, niti da može da formira vladu sam i to je zaista vrlo nezgodno. Sada par osvrta na opoziciju. Jedno pitanje: koju opoziciju? Hvala Saši Raduloviću i Dušanu Pavloviću što su nam omogućili da, bar nama koji smo bili toliko energično i glasno protiv belih listića kao koncepta rušenja uopšte principa jedan čovek jedan glas, parlamentarne demokratije u nedostatku alternative, u finišu imamo za nekog da glasamo. Ostalo ne bih smatrala opozicijom, čak uz dužno poštovanje organizatorima ovog skupa, oni to jako dobro znaju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem se organizatorima na pozivu, posebno zbog toga što sam neki sličan poziv poslednji put iz ovih okvira dobio najmanje pre 14 godina. Nikad nisam bio stranački kadar, pa ni danas, ali bio sam angažovan u medijima i u javnosti koliko je to bilo moguće, bio sam prilično vezan za Fondaciju Konrad Adenauer od 1997. godine, ali nijedan poziv od 2000. godine nisam imao ni od prijatelja iz DS. Dugo sam sebe u prethodne dve decenije video kao nekog bliskog DS, a sve što sam od ikakvih poziva i sugestija dobijao bilo je indirektno od prethodnog  predsednika stranke da se učlanim u neki odbor. Poziv od Aleksandra Vučića sam dobio pre dve godine, angažovao sam se u saradnji SNS sa Fondacijom Konrad Adenauer, a zatim u vladi RS kao njegov politički savetnik.

Rezultati ovih izbora su po meni ista ili slična veselost naroda u izlasku na glasanje kao i 2000. godine. Imamo poraženu opoziciju, sada je samo bilo pitanje koliko su ljudi još motivisani ove 2014. godine da izađu i glasaju za demokratsku opoziciju, kako god, koga god tu tretirali.

Hoću da odgovorim na ovaj poziv, Srbija posle izbora 2014. godine je jedna ruina nastala na ruinama 2000. godine, koja je urušena dodatno koliko je god to moguće za 12 godina od 2000. godine i to na jedan takav način da je ta tzv. gospodine Vučkoviću "građanska Srbija" imala istu onu nadu koju danas ta "populistička Srbija", ako je tako definišete, ima. Nadu da ima svoje pravo na život, budućnost, čak i na veselje. Rezultati ovih izbora su po meni ista ili slična veselost naroda u izlasku na glasanje kao i 2000. godine. Imamo poraženu opoziciju, sada je samo bilo pitanje koliko su ljudi još motivisani ove 2014. godine da izađu i glasaju za demokratsku opoziciju, kako god, koga god tu tretirali.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Još jednom moram da kažem da ishodi ovih izbora zasigurno ne mogu biti veliko iznenađenje. U potpunosti se očekivalo da će SNS osvojiti ubedljivu većinu. A da li je to 43, 45, 47% je relativno svejedno. Sama činjenica da u svakoj od tih kombinacija su mogli osvojiti apsolutnu većinu govori sama za sebe. Naime, zapravo jedino iznenađenje, uslovna iznenađenja koja imamo je na onom opozicionom delu političke scene, odnosno u onom broju stranaka koje ovog puta cenzus nisu mogle da prođu. Gotovo da sa setom, bez obzira što se sa nekima od njih se ni malo nisam slagala, pratimo odlazak nekih političkih veterana sa naše političke scene. Ne mogu sada da ne citiram jednog od njih koji je juče rekao, neodoljiv komentar Koštunice, da smo se vratili u 90-te godine kroz ove izbore, odnosno da su se vratile stranke iz 90-tih. Ono što je zaboravio da kaže, da je on bio jedan od glavnih protivnika lustracije, da je Tadić potpisao memorandum o pomirenju i da su se zapravo oštre granice između stranaka koje su dominirale 90-tih i postpetooktobarskom Srbijom u potpunosti izgubile.

Zašto je došlo do ovakvog vrtoglavog uspona SNS? Moramo reći da od izbora 2012. godine na ovamo stranke te iste sadašnje opozicije nisu pronašle adekvatan odgovor, odnosno priznanje zbog čega su prethodne izbore izgubile.

Srbija više nema tu vrstu podele na pred i postpetooktobarsku političku scenu. Zašto je došlo do ovakvog vrtoglavog uspona SNS? Moramo reći da od izbora 2012. godine na ovamo stranke te iste sadašnje opozicije nisu pronašle adekvatan odgovor, odnosno priznanje zbog čega su prethodne izbore izgubile. Ta vrsta otrežnjenja na tom delu političke scene još uvek nije usledila i to je jedan od bitnih uzroka zbog čega do nekih određenih preokreta u tom smislu nije došlo. Srbija se nalazi u periodu konstante predizborne kampanje već nekoliko godina. Čini mi se da ovi izbori tu vrstu napetosti političke neće zaustaviti iz prostog razloga što mislim da sledeći na dnevnom redu su pokrajinski i lokalni izbori. To je nešto što u narednom periodu apsolutno moramo očekivati i nameću se kao logični u datom političkom trenutku. Evo spomenuću još jednom Vojvodinu, s obzirom da većina diskutanata se nije osvrnula na tu temu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zbog kratkoće vremena neću komentarisati neka izlaganja i teze koje su mi interesantne, pa ću biti kao onaj koji nije morao da sedi ovde, jer je imao unapred neku svoju tezu. Nisam odustao od ove rasprave zato što želim da uradim nešto što nije ni pametno, ni isplativo u ovom trenutku nakon ovih izbornih rezultata, govoriću sa pozicije nekog kome je stalo do demokratije i koji neskriveno je sindikalista i socijaldemokrata. Čini se da nikad nismo dalje od institucionalizovanog i stabilizovanog partijskog sistema koji podrazumeva manje oscilacije u izbornim rezultatima. To je dokaz da je glupo ponavljati teze i da čovek mora da ima malo intuicije. Ta stvar kod nas prolazi u nekom spiralnom toku, ovo nije prvi put ove vrste izbornog rezultata i uvek su oni takvi i to sam skoro razgovarao sa kolegom Vukadinovićem, kada imate programirane izbore koji su odlučeni pre izbora.

Stranke ili da stranka koja računa na tu poziciju mora da uđe posle ovakvih izbornih rezultata u oštru, temeljnu, programsku, organizacionu promenu koja znači novi kadrovski leadership.

To su bili izbori prvi 90-te, izbori decembra 2000. godine kada je trebalo završiti započeto i kada smo gurnuli, pošteno rečeno, legalno i nelegalno bivšu vlast na margine i tu su ovi izbori za koje se znalo kakav će biti rezultat, samo je bilo pitanje u procentima i prolaznosti. To ne znači da mi ne idemo ka tendenciji okviravanja političkih polja u onoj meri u kojoj smo se vratili nekim ključnim pitanjima koje su slična evropskoj agendi. Druga moja teza jeste da je u toj poziciji jako važno da sistem ima relevantnu stranku socijalliberalne ili socijaldemokratske orijentacije, ali da to mesto nije ničija tapija. Stranke ili da stranka koja računa na tu poziciju mora da uđe posle ovakvih izbornih rezultata u oštru, temeljnu, programsku, organizacionu promenu koja znači novi kadrovski leadership. Ako ne odmah, jer je to nemoguća misija, svi su ovde na igralištu dugo, onda u roku od godinu, dve dana.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Potpuno se slažem sa izlaganjima Gordane Čomić i Bojana Klačara vezanim za ulogu i značaj Parlamenta i činjenicu da smo nakon ovih izbora izgubili, tako bar trenutno izgleda, na politčkoj sceni neke stranke koje su za politički pluralizam značajne. Htela bih da se vratim na početno pitanje, da li je Srbija zrelija posle izbora? Mislim da to pitanje možemo posmatrati iz dve perspektive. Prema poslendjim istraživanjima CESID-a, Bojan Klačar će me ispraviti ukoliko su moje informacije netačne, evrointegracije i odnos sa Rusijom su na pretposlednjem i poslednjem mestu top 15 prioriteta građana Srbije. Prema tome bi se reklo da su građani Srbije zrelo doneli svoju odluku za koga će glasati, odnosno izabrali su one koji su im obećali da će rešiti neke egzistencijalne probleme. Ako se dobro sećam, zapošljavanje, standard i pitanja koja su vezana za egzistenciju su među nekih top tri ili pet prioriteta. To zbog toga što prethodna vlast koja je pred sobom imala ista pitanja nije uspela adekvatno da odgovori na ono što su građani od njih zahtevali.

Moje mišljenje je da ne možemo biti zreliji ni pre ni posle ovih izbora dok god nam raste stepen netolerancije u društvu, dok god postoji, u poslednjih dve godine naročito, potpuno odsustvo kulture dijaloga.

Po mom dubokom ubeđenju, ne zanemarujući činjenicu da prosečan građanin zaista loše živi u Srbiji, misilm da je to kratkoročno gledanje na stvari. Moje mišljenje je da ne možemo biti zreliji ni pre ni posle ovih izbora dok god nam raste stepen netolerancije u društvu, dok god postoji, u poslednjih dve godine naročito, potpuno odsustvo kulture dijaloga. Zbog toga mi je drago da se skupovi poput ovog održavaju. Dok god ne shvatimo da smo potpuno neobrazovani. Kao građani i kao društvo. Ono što je prof. Kovačević rekao, volimo da hvalimo svoje znanje više nego što ga imamo. Ne znam zaista ni za jedno društvo, ni za jednu državu koji su ostvarili ikakav bitniji ekonomski napredak, a da su bili u toj meri neobrazovani u kojoj smo mi neobrazovani kao građani i društvo. Ministarstvo prosvete unazad X godina služi za stranačka potkusurivanja. Imamo slučajeve pri formiranju svih vlada do sada da kada se ne zna kome će se dati resor obrazovanja onda se da nekom da bi se izravnao broj ministara i da bi se na taj način rešio problem. To su ključne opaske. Mislim da se ni deca ne mogu vaspitati za nekoliko meseci ili nekoliko godina.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nisam imao nameru da se javljam, ali ovo što je gospođa Čomić govorila o percepciji jako me motivisalo i radujem se tome što sam čuo od nje danas o tome kako treba reagovati na te stvari. Samo hoću kratko par brojki. Na ovim izborima je glasalo 53% od upisanih ljudi u birčaki spisak, to je preko 66% ljudi koji su prisutni u Srbiji. Za SNS je glasao gotovo svaki treći prisutni građanin u Srbiji. Šta hoću da kažem? Podela na koju smo navikli da govorimo u Srbiji više ne važi. One jake linije razdvajanja ideološke koje su postojale do pre dve godine više ne postoje. Ne možemo posmatrati ovo društvo na isti način kako smo to radili pre godinu dana. Svima je promaklo da smo opet imali 3,2% nevažećih glasova, na prethodnim izborima ih je bilo 4,6%, a inače se kreću od 1,5% do 2%. Koga su ovaj put kaznili? Vladajuću koaliciju koja je dobila gotovo 80% mandata u Skupštini ili su opet nezadovoljni DS-om i čitavom opozicijom, koja za dve godine nije uspela da se konsoliduje?

Ako me pitate da li postoji nešto dobro iz ovakvog uspeha SNS opredeliću se za jednu stvar, za vreme vladavine Borisa Tadića i drugih stranaka od 2000. na ovamo, danas imamo pretpostavke da postoji konsenzus o ekonomskim reformama, ne u čitavom društvu, nego u vladajućoj koaliciji.

Ako me pitate da li postoji nešto dobro iz ovakvog uspeha SNS opredeliću se za jednu stvar, za vreme vladavine Borisa Tadića i drugih stranaka od 2000. na ovamo, danas imamo pretpostavke da postoji konsenzus o ekonomskim reformama, ne u čitavom društvu, nego u vladajućoj koaliciji. To nismo imali pre 2012. godine sa koalicijom koja je tada bila na vlasti, danas je odgovornost za to što će se dešavati Srbiji u sledećih četiri godine jasno locirana. Ono čega se plašim jeste u kom ćemo pravcu ići. Koliko ćemo vremena izgubiti na upodobljavanje vlasti u Vojvodini i lokalu, ili ćemo ići u reforme, ovo što je gospodin Kovačević govorio. O kakvim mi to reformama govorimo?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pokušaću najkraće moguće da odgovorim na pitanje da li je dosta bilo, kako je bilo ili će se nastaviti? U političkoj kampanji najviše sam prepoznao obećanja u vezi sa promenom sistema i zapošljavanja. Da li će doći do promene sistema? Može da dođe. Moja procena je da je verovatnoća da će doći do promene, da će se napraviti sistem, nešto vidljivo, relacije između institucija, aktera, koje na nevidljiv način rešavaju probleme i uspostavljaju odnose između aktera političkog, kulturnog, ekonomski života, namesto toga što to rade partijski radnici i do uspostavljanja takvog sistema može da dođe, ali verovatnoća da će doći je mala. Zašto je mala? Zbog toga što to ne ide u prilog političkim strankama. To znači napuštanje moći koju imate, upravljačkog autoriteta koji imate i prepuštanje nekom drugom.

Prema tome, postoji mogućnost da se sistem uspotavi u Srbiji, a verovatnoća da će ta mogućnost biti iskorišćena nije nula, ona postoji. Samo tvrdim da je ta mogućnost mala.

Onda se pitate, za šta sam se svim ovim bavio? To ne ide u prilog onom ko se bavi politikom, pogotovo ne u Srbiji. Da li ide u prilog građanima? Građanima takođe ne ide bar na kratak rok u prilog, građanima su potrebna brza rešenja. Sa stanovišta krajnje ljudske potrebe, nijednog trenutka se ne pitam da li je to prošlo kroz sistem, pa na neki pravedan način organizovan, nevoluntaristički rešen ili je meni neko pomogao da rešim problem koji imam. Prema tome, postoji mogućnost da se sistem uspotavi u Srbiji, a verovatnoća da će ta mogućnost biti iskorišćena nije nula, ona postoji. Samo tvrdim da je ta mogućnost mala. Uzmimo primer Singapura, tamo imate ili ste imali vladavinu jednog čoveka ili jednog razmišljanja o budućnosti te države koji je napravio sistem, a koji nije rekao da se za sve pita ili njegove pristalice. Naprotiv, naprvio je sistem koji daje odgovore na razvojna pitanja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pokušaću da svoje izlaganje usresredim na dve stvari. Pre toga da kažem da je vrlo važno preciznosti radi reći da je ogroman procenat glasova koji je bio ispod cenzusa omogućio SNS da stekne dodatnih 40-ak mandata. To je nešto što moramo reći takođe zbog činjenice da bi bez toga SNS imala manje od potrebne većine za formiranje vlade. Ne želim da umanjim pobedu, a sve je to legitimno i u skladu sa zakonom, ali je činjenica važna da bude napomenuta. Važno je jedno pitanje, mi se bavimo time šta je i kako možemo da pročitamo tu opštu volju koja je iskazana na izborima. Mislim da ćemo se svi složiti da je ta opšta volja iskazana u tome da nam treba jedna jaka partija, da nam je dosta velikih i glomaznih koalicionih vlada koje se koriste kao alibi, stvarni ili izmišljeni, za sposobnost da sprovodimo reforme. Mislim da je ova opšta volja iskazana na izborima pokazala zapravo nehajnost ka demokratiji i o tome su govorili mnogi moji prethodnici.

Pitanje koje je za mene važno, da li zapravo znamo u ovom trenutku šta je SNS? Moje ubeđenje je da oni tek sada ulaze u fazu kada će morati da počnu da donose odluke. I na unutrašnjem i na spoljno-političkom planu.

Slažemo se oko toga da će upravo u toj sferi biti veliki izazov za SNS kao najodgovorniju. Ta nezainteresovanost za postojanje kontrole, ne želim nikog da kritikujem, naročito ne narod i građane kako su glasali, će postaviti velike probleme u tome kako će funkcionisati institucije. Izračunala sam, primera radi, da bih ilustrovala ovu tezu, kako će izgledati recimo Odbor za evropske integracije u Narodnoj skupštini posle ovih izbora. Od 17 članova 13 će imati SNS, tri SPS i jedan DS. To će biti slika u svim odborima. Možemo da kažemo i da kritikujemo način rada u skupštinskim odborima i do sada, ali je činjenica da će to u mnogome umanjiti mogućnost bilo kakve kontrole i stvarne debate ili razgovora u skupštinskim radnim telima. Pitanje koje je za mene važno, da li zapravo znamo u ovom trenutku šta je SNS? Moje ubeđenje je da oni tek sada ulaze u fazu kada će morati da počnu da donose odluke. I na unutrašnjem i na spoljno-političkom planu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Rezultati izbora su svima poznati. Ono šta je razlog za ovakav postizborni rezultat vidim u tome što biračko telo u Srbiji glasa za javne ličnosti, a ne zato što veruje u institucije. Ono što čeka Srbiju nakon izbora je apsolutna vlast jedne partije. Sa druge strane su ogromna očekivanja građana i odgovori koje će ponuditi ta partija. Gde se nalazi buduća vlada? Buduća vlada nalazi se po mom mišljenju na raskrsnici, između zapada i Rusije, naravno između MMF i ključnih reformi koje treba preduzeti i za koje još uvek nije odgovoreno kakve su to reforme, u kom pravcu se vode i čega reforma.

Ono što je potrebno je da se uštedi 400 miliona evra u budžetu. Ako to vlada uspe šta možemo očekivati? Možemo očekivati smanjenje plata u javnom sektoru, ali i smanjenje penzija.

S druge strane se nalaze radnici. Osvrnuo bih se na MMF i na zahtev MMF, a to su smanjenje troškova na svim nivoima. Ono što bih napomenuo su izdaci koje RS ima, a to su 2,3 milijardi evra za plate zaposlenih u javnom sektoru, 800 miliona troškova državnih intervencija u bankarskom sistemu, preko 560 miliona evra koje će država potrošiti na vraćanje postojećih obaveza prema Srbijagasu, Galenici, Železnicama Srbije. MMF zahteva zaustavljanje davanja novih garancija za državne firme, nešto što je prof. Pavlović napominjao, za davanje kredita i ostalo i traži smanjenje subvencija. Od tih ušteda koje će nova vlada formirati zavisi novi aranžman sa MMF. Ono što je potrebno je da se uštedi 400 miliona evra u budžetu. Ako to vlada uspe šta možemo očekivati? Možemo očekivati smanjenje plata u javnom sektoru, ali i smanjenje penzija. Posebno posle ovakvog izbornog rezultata gde ne verujem da će PUPS imati neki značajan uticaj u njoj.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Biro za društvena istraživanja, kao NVO, je svojim sredstvima tokom poslednjih 15 dana radio monitoring medija sa željom da nastavimo jednu praksu koju smo uspostavili pre 4 godine i sa željom da prosto uporedimo podatke i vidimo kakav je dijalog i da li ima dijaloga u političkom polju Srbije. Ovde u ovoj raspravi danas, a i kao što je bilo u kampanji, mislim da nema ključnih tema. Ključna tema za ovu državu koja je 2012. krahirala sa svojom tranzicijom, jer ovde je reforma u oblasti pravosuđa ocenjena od EU negativno, imali smo privatizaciju koja je bila sve samo ne način da dobijemo adekvatan ekonomski sistem, su ojačani monopoli. Ono što je bitno naglasiti je da u sferi medija smo imali dosta problema i ono što se očekuje u izbornoj kampanji i dijalogu jeste da se otvori glavna tema, a to je Ustav. Prema istraživanju koje je radila Fondacija za otvoreno društvo, u društvu i kod političke elite postoji saglasnost o potrebi Ustava, jer bez novog Ustava ne možemo napraviti tranziciju. Tako da mislim da i tema današnjeg razgovora treba da bude Srbija, tranzicija posle izbora, jer problem imamo sa tranzicijom.

Kada je u pitanju budućnost tranzicije u Srbiji, u velikoj meri zavisi od stanja u medijima, o tome u kojoj će meri građani podržasti tranzicione procese i treća dimenzija što je za nas iz civilnog društva bitno, što će biti sa civilnim društvom?

Vratiću se i fokusiraću svoju raspravu na tri dimenzije. Kada je u pitanju budućnost tranzicije u Srbiji, u velikoj meri zavisi od stanja u medijima, o tome u kojoj će meri građani podržasti tranzicione procese i treća dimenzija što je za nas iz civilnog društva bitno, što će biti sa civilnim društvom? Imamo situaciju da vladina Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom piše strategiju, odnosno koordinira strategiju civilnog društva, pa imamo šansu da dobijemo novi savez socijalističkog naroda Srbije ukoliko ta strategija kao takva bude oktroisana od strane vlade. Kada je u pitanju medijska kampanja, ono što se desilo 2012. godine ponovilo se i 2014. godine. Imali smo funkconere koji su bili dominantno predstavljeni na pozitivan način. Čak na dve TV smo imali situaciju da u jednoj prvi potpredsednik vlade je imao 0 negativnih sekunda, a na drugoj samo tri. Takođe smo imali situaciju da se u okviru centralnih emisija materijal koji je dobijan od stranaka puštao kao materijal TV, pa je bilo problema kada se ne pusti dovoljno dugačak prilog.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Bilo je ovde sjajnih analiza i različitih mišljenja. Ne bih želeo da u vrlo kratkom vremenu na bilo koji način polemišem ili ocenjujem šta se dogodilo. Želim da se podsetimo na dve stvari koje želim da istaknem. Prvo, imamo tri ravni u kojima razgovaramo, jedna je društvena, druga je politička, treća je ekonomska. One međusobno imaju određene uticaje, a ovo što se tiče izbora je politička ravan i to više ili manje utiče, s obzirom na još neoslobođenu ekonomiju, na ekonomiju, ali na društvo mnogo manje, izuzev onog gde direktno politika personalno utiče. Taj naš problem se onda postavlja kao društveni problem i ono što vidim uvek kao problem jeste deficit demokratskog etosa u ovom društvu zahvaljujući njegovoj istoriji, želeći stalno da je naprave slavnom, zaboravljajući na panduriju, diktature, kraljeve i sve slično. Problem demokratskog etosa je ključan, a to znači postojanje svesnog građanina koji je vezan idealom svog bavljenja aktivnog, praktičnog za demokratiju.

Sve političke stranke, uključujući i ovu koju sam osnovao i želeo i borio se da bude zasnovana na procedurama, jednakostima, političkoj odogovnornosti, debati i dijalogu, nisu uspele. Sve su postale liderske, ukoliko nisu postala privatna preduzeća pojedinih lidera.

Ona je suprotna vladavini jednog čoveka. To je ključno. To nisam ja smislio, smislio je Herodot pre dve i po hiljade godina. Izvesna sklonost da se vrlo brzo sve podvede pod neki autoritarni oblik, što znači da se ne poštuju institucije, da se ne poštuju procedure i to ide do poništenja vladavine zakona, o čemu 1.300.000 izgrađenih nelagalno objekata dovoljno govori. Sve političke stranke, uključujući i ovu koju sam osnovao i želeo i borio se da bude zasnovana na procedurama, jednakostima, političkoj odogovnornosti, debati i dijalogu, nisu uspele. Sve su postale liderske, ukoliko nisu postala privatna preduzeća pojedinih lidera. To je katastrofa što se tiče političkog fronta. Iz te situacije naravno nekad dolazi pa se podigne jedna grupacija, drugi put druga, treća i ne vidim da ćemo tako lako napraviti neki brz prodor. Slušali smo mnogo u kampanji i jurišaćemo na reforme, ali niko nije uzeo da definiše te reforme. Šta su te reforme?

Opširnije >>>