za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"RAZVOJNI POTENCIJAL INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA"
Pretraga
Verzija za štampu

Savetnica ministra finansija i privrede Srbije Jasna Matić izjavila je danas da je kompanja Pejpal spremna da omogući firmama iz Srbije da naplaćuju robu i usluge, ali da još postoje zakonske nejasnoće.

"U Pejpalu su nam rekli da su oni spremni, ali tu postoji još mala neizvesnost u našoj zakonskoj regulativi -- da li nasi građani imaju pravo da imaju račune u inostranstvu i da li se pejpal račun smatra računom u inostranstvu ili samo transakcionim računom, koji onda nema ograničenje", rekla je ona novinarima.

Matićeva je izrazila nadu da će plaćanje preko interneta posredstvom sistema "pejpal" u Srbiji "krenuti i u drugom smeru", što znači da će srpskim preduzetnicima omogućiti da prodaju robu i usluge na globalnom tržištu i da uz pomoć pejpala naplaćuju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan i hvala vam što ste došli. Nešto što bi se moglo zvati našim duhovnim preokretom bilo bi da se od napora, ambicija da prepravljamo i popravljamo prošlost okrenemo pokušajima da razumemo budućnost. Naš problem jeste upravo da se glava malo okrene na drugu stranu. Ko prepozna tehnologije koje će biti dominantne za 20 godina, taj će za 20 godina biti uspešan. Onaj koji čeka da drugi već zauzmu tržišta, institucije i pronalaske, taj će sigurno zaostajati. Nije lako danas probiti se u javnosti sa elemenatrnom idejom koja bi bila prosto pitanje, zašto mi zaostajemo? Mi zaostajemo zbog toga što još uvek smatramo da je mnogo važnije da pronađemo sve mošti koje možemo naći u svetu, poput moštiju Kneza Lazara, smatramo da smo time utvrdili identitet i budućnost. sve to skupa. nego da pratimo razvoj tehnologije, nauke i da vidimo kuda se svet kreće i u čemu ćemo se mi sutra naći. Zbog toga je za nas jedan pionirski posao da probamo sa tim okretanjem glave ili pažnje na ono što se zove budućnost, da to ne budu samo fraze.

Nemojmo se praviti najpametniji u zemlji koja ima u digitalnom smislu 50% nepismenih, a u bukvalnom smislu, gde se podrazumeva potpis, bar 25% nepismenih.

Činimo velike napore da uđemo u EU iz raznih razloga. Mnogi očekuju standard, itd. Ne, mi tamo treba da uđemo da se malo uljudimo i usvojimo standarde koje svaka zemlja treba da ima, neka pravila, i da učimo. Nemojmo se praviti najpametniji u zemlji koja ima u digitalnom smislu 50% nepismenih, a u bukvalnom smislu, gde se podrazumeva potpis, bar 25% nepismenih. Zemlja sa takvim stanjem obrazovanosti, sa takvim položajem nauke i sa takvim padom prosvetnih standarda ne može da uobražava da će nešto da znači bilo gde u svetu ili Evropi. Ulazak u Evropu znači učenje, a za početak nam je potrebna svest o sebi samima i šta treba da naučimo. Čućete na svakom koraku da mi imamo talentovanu decu. Imaju i drugi, nemojmo odmah početi da uobražavamo da smo hipergeniji. Postoji elitna škola, Matematička gimnazija, ima još nekoliko škola, ima nekoliko univerziteta i ljudi koji rade veoma požrtvovano na tom poslu, ali su usamljeni, bez velike podrške. Da bi se sve to mobilisalo treba pokrenuti, dinamizirati javnost da o tome govori, razmišlja i da daje podršku.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Izgleda da ne shvatamo da ceo svet govori o informacionom društvu, to je jedna budućnost. Mi smo se nekako učaurili i ne menjamo se dovoljno brzo da bi se prilagodili budućnosti. To je prosto naša osobina koja mora da se promeni. Ova oblast je toliko interesantna i nesvakidašnja u odnosu na ostale oblasti u privredi. Iz jednog razloga, kapitala je potrebno jako malo da bi ova oblast se pokrenula. To je specifičnost koja je nešto što je interesantno za našu zemlju koja nema kapitala. Ovo je oblast u kojoj je ključ znanje i da postoji odgovarajuća mreža, da budemo uvezani u svetsku mrežu. Manje-više smo dostigli nivo nesmetano da se razvija ta oblast, što se tiče povezanosti u svetsku mrežu. Što se tiče obrazovanja, tu je situacija šarolika. Svojevremeno sam, 1989, bio na UCLA kao postdok i tamo sam imao priliku da uporedim studente doktorskih studija na UCLA i moje studente na petoj godini Elektrotehničkog fakulteta. Ono što je mene frapiralo tada, to je da su oni bili apsolutno uporedivi, ne bi mogao da odredim ko je bio bolji. Nažalost dogodio se rat, odliv mozgova, u međuvremenu su se dogodile i degradacije celog našeg školstva.

Oni koji završavaju računarstvo na našem fakultetu se trenutno zapošljavaju i startna plata je 600 do 700 evra, hiljadu evra za one najtalentovanije. Nastaje otimačina na tržištu, jer ti ljudi imaju znanje, a cela oblast je takva da ako imate znanja na raspolaganju je svetsko tržište.

Održale su se neke svetle tačke, a jedna od tih svetlih tačaka je moj fakultet. Nažalost i danas se odvija odliv mozgova i mnogo puta su dolazile strane firme da me pitaju za kadrove, jer bi otvorile ovde ekspoziture, a kadrova nema. Oni koji završavaju računarstvo na našem fakultetu se trenutno zapošljavaju i startna plata je 600 do 700 evra, hiljadu evra za one najtalentovanije. Nastaje otimačina na tržištu, jer ti ljudi imaju znanje, a cela oblast je takva da ako imate znanja na raspolaganju je svetsko tržište. U situaciji kada je ogromna nezaposlenost u našoj zemlji, ovo je oblast koja nudi neograničeno zapošljavanje pod uslovom da imate dovoljno talenata i da imate dovoljno ljudi koji su naučili nešto. Nažalost, ljudi nema. 20 godina na birou rada nema ljudi iz ove oblasti, sa onih fakulteta i univerziteta koji su jači. Imamo sada i drugu pojavu, pojavu fakulteta koji su zvanično fakulteti, ali se relativno malo uči na njima. Šta se dogodilo? Nismo promenili broj ljudi na fakultetima koji se obrazuju u ovoj oblasti poslednjih 20 godina. Pokazujemo nesposobnost da se adaptiramo na promene u društvu, na promene koje su nastale zbog toga što je nastalo informaciono društvo i prosto tu šansu propuštamo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre svega bih htela da se zahvalim Centru za demokratiju i prof Mićunoviću što je pokrenuo ovu debatu koja u svim zemljama sveta je jedna od najbitnijih debata. Jedna od najbitnijih tema je kako da se uhvati korak sa novom tehnologijom i kako da zemlje održe svoju konkuretnost sada kad postoji nova tehnologija koja je drastično promenila sve industrije, čak i način koji živimo, nezavisno od toga kako radimo? U Srbiji ta debata ne postoji. Rekla bih da smo već godinama u istoj zamci, da raspravljamo o nekim gorućim trivijalnim dnevnim pitanjima i da se niko ne bavi time od čega ćemo sutra živeti, kako ćemo sutra živeti bolje nego što živimo danas. Uopšte nemam sumnje da su informacione i komunikacione tehnologije možda jedini odgovor za Srbiju, zato što ova industrija zahteva manja početna ulaganja nego bilo koja druga indstrijska grana, zato što imamo obrazovnu i naučnu osnovu na koju bi mogli da se oslonimo ako bismo vodili pravu politiku. Rekla bih jedan od razloga zašto ovo stanje već decenijama postoji kod nas, upravo ta lakoća poslovanja na globalnom tržištu nezavisno od toga da li ste u Srbiji ili ste u nekoj drugoj zemlji kad imate pristup Internetu.

Nikako ne dolazimo do toga da treba da se bavimo upravo onim gde smo dobri i da pokušamo da to proširimo i ojačamo i da time zemlju izvučemo iz krize koja traje već decenijama.

Naše firme koje se bave informacionim tehnologijama ne žele da se sa državom zamajavaju, da na državu utiču da im olakša uslove poslovanja, jer smatraju da im kost-benefit nije dovoljan i bolje im je da to vreme posvete svom biznisu. Država im za sada ne smeta. Druge industrijske grane aktivno lobiraju državu i država se onda bavi samo tim industrijskim granama i samo problemima koji do sada nisu rešeni. Nikako ne dolazimo do toga da treba da se bavimo upravo onim gde smo dobri i da pokušamo da to proširimo i ojačamo i da time zemlju izvučemo iz krize koja traje već decenijama. Informacione tehnologije su pravi način da to uradimo, zato što već decenijama imamo kvalitetno inženjersko obrazovanje i na koje možemo da se oslonimo. Kao što je rekao prof Jovanović, nama konkurencija jeste Indija, ali pored ovih njihovih slabosti koje je i Zoran naveo, tu postoji određeni nesklad mentaliteta između vodećih industrijskih nacija u ovoj oblasti i indijskog mentaliteta, kulture i pogleda na život koja dovodi do toga da mi jesmo omiljeniji izbor za saradnju, da je sa našim inženjerima lakše napraviti komunikaciju i da se bolje razume ono što su oni uradili i da se to lakše uklapa u poslovanje velikih firmi iz sveta. Apsolutno imamo prednost koju bi morali da iskoristimo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre svega želim da iskažem veliku zahvalnost Centru za organizaciju debate na ovu temu. Mislim da je krajnje vreme da se ozbiljnije pozabavimo ovom temom i da pokušamo da nađemo najbolje moguće modele kako da iskoristimo situaciju u kojoj smo se našli. U poslednjih par meseci meni treba skoro pola radnog vremena da pročitam kliping, toliko je već došla u fokus tema informacionih tehnologija, ali u celom tom klipingu 70-80% stvari su površna obrada ove teme. Mislim da treba malo dublje da se time pozabavimo i da je ova današnja debata jako važna. Nadam se da će inicirati dalju raspravu. Čuli smo mnogo pametnih stvari i verovatno ću skakati sa teme na temu. Pokušaću da se fokusiram samo na dve stvari, to su ljudski kadrovi i državna podrška IT sektoru. Svedoci smo da nedavna poseta državnog vrha Americi je bila dosta uspešna, kako to vidimo u medijima. Poruka iz Amerike jeste da sve što imamo od talenata oni će da zaposle.  Iz Ambasade SAD dobili smo i dodatnu poruku da će ih još lakše zaposliti ako mogu lako da ih otpuste, pošto naš Zakon o radu je mnogo nezgodan.

Lično smatram da ovaj sektor kao najzdraviji sektor u našoj zemlji, koji se kako bi cinici rekli uspešno razvio zato što se država baš i nije zanimala za njega, ne treba promovisati van Srbije i privlačiti strane investicije koje će biti motivisane isključivo zapošljavanjem kvalitetnog kadra po nižim platama nego što je to u njihovim zemljama.

Višegodišnji proces lobiranja, ne samo vojvođanskog IT klastera i druga dva klasera koja se bave IT tehnologijama nego i drugih udruženja iz ove oblasti u Srbiji, dovela su do toga da krajem prošle godine Ministarstvo finansija i privrede se zainteresovalo za ovu oblast i vrlo ozbiljno se počeo pripremati program podrške IT sektoru, koji kasnije je pretočen u strategiju koja je, ako se ne varam, u februaru usvojena na Vladi. To je prva strategija koja se bavi isključivo IT sektorom i mislim da je u tome njen najveći značaj. U strategiju je ušlo dosta onog za šta smo se mi zalagali, ali ima tu i nekih elemenata sa kojima se baš i ne slažemo. Jedna od stvari sa kojima sam lično pokušao već nekoliko puta da reagujem jeste promocija ovog programa podrške i opšte strategije za podršku IT sektoru van Srbije. Lično smatram da ovaj sektor kao najzdraviji sektor u našoj zemlji, koji se kako bi cinici rekli uspešno razvio zato što se država baš i nije zanimala za njega, ne treba promovisati van Srbije i privlačiti strane investicije koje će biti motivisane isključivo zapošljavanjem kvalitetnog kadra po nižim platama nego što je to u njihovim zemljama. Naša strategija mora dugoročno da gleda na to kako na najbolji mogući način te potencijale da iskoristimo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prvo da se zahvalim prof Mićunoviću što me je pozvao. Kako sam čuo prethodne diskutantne to me je zaintrigiralo i mislim da mnoge stvari ovde koje sada pričamo, pričali smo i pre 10-15 godina. Ništa se bitno nije promenilo. Jedino što moram da kažem da nije tako crna stvar što se tiče stanja u ovom sektoru kod nas, jer mi smo poslednjih 15 godina fantastičan napredak napravili. Podsetiću da smo mi počeli 1995. godine sa digitalizacijom, pa onda mobilna telefonija. Koje su brzine Interneta bile sami znate. Došao sam do zaključka da nama IT sektor nije prepreka za društveni razvoj i to sam izneo kada sam bio predsednik UO Telekoma Srbija. Mislim da je mnogo veći problem u svim ostalim industrijskim granama. Radio sam davno u Simensu, pre 30 godina, i tada je bilo ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke. Bio je problem komunikacija kod njih. U tom trenutku nisu imali ni obične fiksne linije. Prvo što je uradila Nemačka je bilo da poveže Istočnu Nemačku sa fiksnim telefonima, mobilna telefonija još nije postojala. To jeste bio uslov za privredni razvoj.

Indija i Kina imaju takve resurse da mi veoma teško možemo da pričamo o nekim našim konkurentnim prednostima sa takvim zemljama.

Danas imamo toliko dobre komunikacije u Srbiji da teško da neko od privrednih subjekata može da kaže da mu nešto nedostaje. Druga je sada priča o tome šta je strategija razvoja i gde možemo da zaradimo novac. Iz ove priče da smo mi konkurentni Indiji, moram da se nasmejem. Bio sam u Kini prošle godine gde sam zatekao u Huaveju 120.000 zaposlenih od kojih 40.000 ljudi u razvoju i to su većinom doktori nauka. Pritisak na tu firmu je tako strašan. Sa njihovih univerziteta izlazi 500.000 studenata, to je nezamislivo. Indija i Kina imaju takve resurse da mi veoma teško možemo da pričamo o nekim našim konkurentnim prednostima sa takvim zemljama. Isto tako večita priča našim talentima. Uvek smo imali talenta, ali to je mali broj ljudi u odnosu na potrebe da bi to bila neka organizovana sila koja može nas da povuče. Nama će ljudi uvek odlaziti, ne zato što su niže plate ili uslovi života u Srbiji nisu dobri, nego zato što talenti ne mogu da se iskažu. To sam doživeo i video sam ogromnu razliku dok sam radio u Simensu i mislim da mi ni ne znamo šta je industrijalizacija jednog razvoja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prvo bih htela da se zahvalim prof Mićunoviću i Centru za demokratiju na ovoj lepoj ideji da se organizuje debata. Ovo je tema o kojoj pričamo više godina. Stalno se pitamo zašto naša država nije prepoznala potencijal informaciono-komunikacionih tehnologija kao jednog pokretača razvoja. Zašto su naši prioriteti poljoprivreda? Zašto se naši studenti masovno upisuju na medicinu, stomatologiju i prava, a postoji 3% radnih mesta na tržištu iz tih oblasti? Zašto ne motivišemo naše mlade da se usmere ka onom što ima perspektivu i što može i njima lično da bude veoma korisno, da mogu da se zaposle, da mogu da se izraze, da mogu da budu zadovoljni svojim životom, a sa druge strane da osigura i rast naše države. Centar za promociju nauke mogu da vam kažem da ima svoju osnovnu misiju da napravi link između nauke i društva u celini. Ono što je veoma bitno da se probudi naučna radoznalost posebno kod mladih i kod svih u društvu i da se mladi zainteresuju za izbor naučnih i tehničkih zanimanja.

Da bismo motivisali naše mlade da se uposle tim putem koji je definitivno težak, zahtevan, traži ulaganja i investicije u znanje i u svoju budućnost, mi treba kao društvo da napravimo motivaciju.

Zašto imamo nedovoljno mladih koji se odlučuju za naučna i tehnička zanimanja? Kako to da pojačamo? S druge strane, moramo da kažem, dolazim iz Udruženja jednake mogućnosti, koje se više od 10 godina bavi promocijom upotrebe infokomunikacionih tehnologija za osnaživanja žena i muškaraca. To su teme koje se nekako spajaju, kao što se desila konvergencija tih IT i komunikacionih tehnologija i sad pričamo o nekom IKT. Da bismo motivisali naše mlade da se uposle tim putem koji je definitivno težak, zahtevan, traži ulaganja i investicije u znanje i u svoju budućnost, mi treba kao društvo da napravimo motivaciju. Centar sa svoje strane ima programe koji već od predškolskog, školskog uzrasta pa do kasnih godina budi interesovanja za naučne teme. Rade se razne radionice, događaji koji prikupljaju puno učesnika i posetilaca kao što je trenutno sada mesec matematike, velika manifetacija od mesec dana koja se bavila popularizacijom matematike koja je bila jako posećena prošle godine. Bila je veoma posećena i manifestacija Dani budućnosti: robotika. Centar već u tom prvom periodu sadi seme koje bi trebalo da proklija. Da bismo ga stvarno podigli u nešto kvalitetno potrebno je sve ove snage integrisati, sve snage društva i napraviti dobru podršku tim inicijativama.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dolazim iz Ministarstva za telekomunikacije, a inače sam profesor Elektrotehničkog fakulteta, radim u istoj ustanovi kao i kolega Zoran Jovanović. Lepo je što smo ovde spomenuli IKT i ne bih rekla da su to dve oblasti koje su konvergirale, već su integrisane i to se može lepo videti u uspehu, najbliže mi je ovde da kažem, naše akademske mreže. Kolega Zoran Jovanović je po vokaciji telekomunikacioni inženjer, ali je svu svoju snagu uložio u informacione tehnologie sa mnogo uspeha. Mislim da tome možemo da zahvalimo što je naša mreža ovako dobro razvijena, njegovim naporima, a to je bilo teško ovih godina, ali svakako da to jeste uspostavljeno. Ono što bih htela da istaknem jeste da nama neke stvari nedostaju. Infrastruktura. Imamo akademsku mrežu i sad imamo komunikacije, ali ne zaboravite nisu ni baš dovoljne. Prema statistici video saobraćaj, kojim se najviše bavim, zauzima otprilike 90% ukupnog saobraćaja već u ovom trenutku. On će kasnije još da ide ka većem broju. Čim spomenete elektroinženjeru ili programeru ili nekom ko se bavi mrežom video to je već da vam se polako diže kosa na glavi, zato što to troši ogromne resurse.

Kažu da naši umetnici imaju izuzetnog uspeha u post produkciji filmova i da bi mogli takve poslove da razvijaju na našem tržištu. Ono što njima nedostaje jeste infrastruktura, nedovoljno je brza mreža.

Mnoga istraživanja u ovoj oblasti se bave time i neophodno je to obezbediti. Imamo stručnjake koji nisu programeri, već su oni koji implementiraju softvere, alate rekla bih, a kažu da smo tu baš talentovani. To je postprodukcija videa. Kažu da naši umetnici imaju izuzetnog uspeha u post produkciji filmova i da bi mogli takve poslove da razvijaju na našem tržištu. Ono što njima nedostaje jeste infrastruktura, nedovoljno je brza mreža. Njima još uvek to nije dovoljno. Rekla bih obrazovanje nam je generalno veoma loše. Ne možemo mi na ETF da budemo zvezda vodilja. Trudimo se da uvedemo što više informacionih tehnologija, ali ono gde smo kao država loši jesu informacione tehnologije u drugim oblastima. Kada razgovarate sa lekarima, koje smo spomenuli, nažalost nemamo dovoljno specijalista. Njima su informacione tehnologije bile nedostupne, nisu obučavani, a što je najgore često ćete se sretati sa lekarima koji će se ponositi time što kažu da to daleko od njih i da ne vole time da se bave.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Izvršna sam direktorka kompanije Limundo i pre svega želim da se zahvalim na pozivu za debatu. Nadovezala bih se na učesnike. Suština sa kojom mislim da se svi koji zapošljavaju ljude ovde susreću je obrazovanje, ali to obrazovanje se ne odnosi samo na obrazovanje programera, nego suštinski na veštine koje savremeni kadar mora da poseduje, a tiču se i soft skils i svih onih nadogradnja koje su neophodne i toga da obrazovanje informaciono-komunikacionih tehnologija mora da postane žargonski rečeno “mejn strim”. Ne možemo sebi da dozvolimo da imamo poljoprivrednike koji ne znaju da uključe računar. Niti možemo sebi da dozvolimo da imamo doktore kojima treba dva i po sata da vam otkucaju nalaz i odštampaju na računaru. Sve dok ne bude potpuno normalno da izvod iz matične knjige rođenih svaki građanin i građanka Srbije dobijaju putem Interneta ili putem mobilnih telefona mi ćemo biti u zaostatku i nećemo moći kvalitativno da se pomerimo napred.

Verujem da mladim ljudima mnogo znači kada vide kako ono što su razvili deluje u praksi i kako menja svet oko njih. To je ono što mlade može zadržati ovde.

Sledeća stvar koju bih rekla jeste da smo kao država potpuno nepovezani i da nama, kao državi nedostaje strategija. To se jasno vidi kada odete u nadležno Ministarstvo ili Digitalnu agendu i kažete: “Ok, kako mi možemo kao firma da pomognemo? Evo stavićemo svoje resurse na raspolaganje, kažite kako?”, i ljudi imaju zaista mnogo dobrih ideja, već je neko od prethodnika rekao krvavo rade na svemu tome, a rezultati su slabi. Zašto su slabi? Zato što hiljadu ljudi radi na hiljadu stvari koji su međusobno nepovezane i ne postoji centralno mesto gde se te informacije slivaju. Zašto privreda ne bi dala podršku Centru za promociju nauke, recimo? Veoma jednostavno, oni koji implementiraju to u praksi rade dobro, zašto ne bi dali podršku ili zašto ne bismo zajedno radili na razvoju nekih projekata? Verujem da mladim ljudima mnogo znači kada vide kako ono što su razvili deluje u praksi i kako menja svet oko njih. To je ono što mlade može zadržati ovde. Pitanje je na koji način mi to ovde kao država radimo?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

U nekim stvarima bih se složio da je tačno ovo o čemu pričamo, možda svi detalji nisu toliko precizno izraženi, možda su negde prenaglašeni, ali tu se krije srž problema koji imamo u državnoj upravi. Nedovoljna komunikacija između državnih organa. Imamo dosta tih strategija, od 1996. Svaka Vlada ima svoju strategiju, ali je problem što se jasno definisani rokovi ne poštuju. Zaista želimo unutar državne uprave da sednemo i ozbiljno popričamo da napravimo strategiju, ne da je prepišemo sa rokovima koji su bili, već da implementiramo ono što je bilo dogovreno. Ponovo moram da kažem, bio sam i u prošloj Vladi na ovoj funkciji gde sam sada, slične boljke su se pojavile u ovoj sadašnjoj vladi. To je jedna činjenica koja ne može da se prenebregne, ali posle određenih sastanaka, uključujući i ovu posetu koja je bila nekako sazrelo je da nema više vremena za odlaganje. Upravo sada u 14:00 časova imamo sastanak državnih organa gde želimo da napravimo strategiju, ne kažem ponovo šta sve treba da radimo u državnim organima, kako to da implementiramo i to je ključni problem.

Novac nije problem, veći je problem nedostatak jasnog opredeljenja svih državnih organa ka jedinstvenom cilju i to je činjenica.

Uočili smo sve što pričate i sve to stoji, od 1996. godine postoji jasno definisana putanja za rešavanje ovoga, ali je problem implementacije, vreme prolazi. To su suviše dugi periodi. Novac nije problem, veći je problem nedostatak jasnog opredeljenja svih državnih organa ka jedinstvenom cilju i to je činjenica. Lepo ste primetili da postoje pojedinačna iskakanja pojedinih državnih organa gde se neki bljesak postigne, ali onda on polako tamni zato što ga ostali nisu podržali. Nema tu ljubomore, tako da kažem, između organa, pa da jedni druge sputavaju, jednostavno se ne snalazimo. Fokus nam je na poslu koji nam je dnevni, a nije nam na strateškom opredeljenju i onda nas dnevni posao sustiže. Da smo strateški rešili nešto pre pet godina ovaj dnevni posao bi nam bio mnogo lakši. Informacione tehnologije upravo to rade, olakšavaju svakodevicu ne samo građanima nego i državnim organima. Pravili smo analizu, Irini je lepo rekla, imamo gužve na pasošima, gužve na registraciji vozila, slažem se. O tome smo pričali 2-3 godine, u zadnje vreme ne primećuje se da toga toliko nema. Zašto? Zato što nismo primenili neka savremena tehnološka rešenja u saradnji sa Ministarstvom za telekomunikacije u prošlom sazivu i u sadašnjem sazivu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan svima. Hteo bih prvo da se zahvalim na pozivu za učešće i drago nam je da ispred ASSECO-a možemo da se obratimo drugačijem jednom pogledu, više sa strane biznisa i nekih iskustava koje smo imali kao kompanija u našoj regiji i kada pređemo naše granice kako se osećamo, koji su problemi sa kojim se susrećemo. Mi smo kompanija koja ima deo jedne od vodećih kompanija ASSECO u ovom delu u Evropi. U ovom delu postoji u Beogradu 500 ljudi i to je ustvari sinergija domaće pameti i najnovijih tehnologija, lidera u svim oblastima. Kada pričamo o Majkrosoftu, već imamo 20 godina saradnju sa prvim timom Majkrosofta u Redmondu. Rešenja koja smo prepoznali, a kada kažete pre 20 godina, da prepoznali smo neke stvari u kom segmentu možemo da idemo i takva rešenja sada plasiramo.

Imamo osećaj kuda i na koji način ide razvoj IT industrije. Ono što bi nama više značilo je da jasnije razumemo strategiju u narednih pet godina.

Radimo već dugo na razvoju naših rešenja i ta rešenja pokušavamo da plasiramo van naših sopstvenih granica. Gde su naši problemi, odnosno izazovi gde bi voleli da sa strane države nas takođe bolje razumeju, odnosno da imamo jasniju viziju? Imamo osećaj kuda i na koji način ide razvoj IT industrije. Ono što bi nama više značilo je da jasnije razumemo strategiju u narednih pet godina. Da na jednom papiru nacrtamo kojih je to 30 projekata koje ćemo mi završiti u narednih pet godina. Ono što smo želeli da iniciramo je da napravimo do kraja godine, da profilišemo kao što gospodin  Nedeljković kaže, sve ove stvari koje već postoje, da formulišemo i da običnim ljudima bude jasno gde ćemo se mi kretati u narednih pet godina. Zašto su ove stvari bitne? Ako razmišljamo o razvoju moramo da imamo siguran izvor prihoda da bi mogli da investiramo u razvoj. Cifre koje trenutno invetiramo u razvoj su ozbiljne cifre koje su sedmocifrene u evrima na godišnjem nivou.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan svima. Imao sam čast i zadovoljstvo da budem u delegaciji koja je išla u Ameriku. Imao sam i zadovoljstvo da provedem devet godina u kompaniji Majkrosoft. Hvala organizatorima što su nas pozvali i dali nam mogućnost da i sa privatne strane, iz ugla privatnog sektora, damo neki pogled. Pažljivo sam slušao sve komentare i sa svima se nedvosmisleno slažem. Hteo bih da vam kažem da sam izvukao nekoliko ključnih reči koje su mi se stalno pojavljivale i koje su se rotirale. Prva reč je bila talenat, kao bivši sportista reći ću vam prostu stvar. Talenat nije dovoljan. On je potreban i dovoljan uslov za neke stvari, ali morate da radite 90% vremena ili 95% vremena i da kreirate da taj talenat dođe do izražaja. U sportskom žargonu, ne identifikujete dobrog igrača košarke u 20 godini, nego to radite u 8-9 godini života. Plenarnim rešenjem, tim programiranjem u trećem osnovne se ne slažem, ali se slažem sa tim da je potrebno kapacitete i znanje naše dece podići, jer znanje informacionih tehnologija nije opciono. To je nužnost. To je stvar elementarne kulture. To je stvar naših sposobnosti da se adaptiramo na ono što je izvesna situacija.

Sebe ne možemo porediti sa tržištima koji imaju 1,3 milijarde stanovnika. Kina za vašu informaciju ima 9,5 miliona igrača stonog tenisa registrovanih.

Imam sina tinejdžera, on više ne čita. Jeste u osnovnoj školi bio odličan, čitalačka značka, kako je to tada bilo popularno. Sada je ta čitalačka značka postala digitalna. Oni se na košarku ne zovu telefonom, zovu se preko facebook-a. To su aktuelnosti na koje moramo da se naviknemo. Da identifikujemo talente koji će sa kompanijama koje žele da ovde investiraju sutra da sklapaju neke nove relacije i neke nove odnose. Čisto da bi uporedili kako ta tržišta izgledaju moramo takođe da znamo gde nam je mesto. Sebe ne možemo porediti sa tržištima koji imaju 1,3 milijarde stanovnika. Kina za vašu informaciju ima 9,5 miliona igrača stonog tenisa registrovanih. Ne treba da pričamo o stvarima koje ne možemo da poredimo. U tom segmentu izvesno imamo određenu kategoriju talenata, ali oni nisu dovoljni samo sa svojim talentom da bi mogli da pariramo Indiji. Izvesno je na pojedinim projektima na kojima možemo da se takmičimo pod ravnopravnim uslovima imamo istu tržišnu utakmicu, ali ne možemo proizvodeći trešnjice za tortu da nemamo prethodnih 12 kora, nego imamo samo trešnjice, a one u vazduhu neće leteti. One moraju da se oslone na neku infrastrukturu koju moramo da im obezbedimo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan svima. Hteo bih da se zahvalim Centru za demokratiju što je organizovao ovaj skup i ne shvatite me pogrešno, ali bih voleo da sam na ovom skupu video više političara sa iskustvom, osim gospodina Mićunovića. Političara zato što mislim da je ta vrsta dijaloga između politike, industrije i građana inače jedna karika koja nam je slaba. Dotakao bih se onoga što je pomenula prof Reljin i delimično Slobodan Nedeljković, a to je da imamo kapacitete da neke stvari uradimo, znamo već godinama šta bi trebalo da se uradi, ali ta veza, snaga politička koja bi to izgurala ne postoji. Uvek neke stvari imaju veći politički prioritet i nikako da ova pitanja dođu na red. Mislim da tome treba posvetiti dužnu pažnju. Nijedna partija danas u Srbiji nema neki odbor interni koji bi se bavio ovim pitanjima. Ne postoje stranačke politike, pa ne postoji ni nešto što bi bila baza iz koje bi posle, kada te partije dođu na vlast, moglo da se crpi kao politika u ovoj oblasti.

Teme kojima se bave današnji političari koji se bave informacionim tehnologijama su teme koje su vezane za politiku i konukrenciju u oblasti telekomunikacija, digitalnu podelu, pristup infrastrukturi, podsticanje izgradnje infrastrukture, zaštitu podataka, zaštitu privatnosti u informacionim tehnologijama.

Mislim da je važno da se na tim stvarima radi, zato što je uvek potrebno u našem društvu imati nekog ko može da analizira različite politike i da razmatra različite alternative, da predlaže rešenja, da artikuliše ono što su potrebe društva i privrede, a da nije neko ko se samo bavi tehnikom, nego da je neko ko se bavi politikom profesionalno i ko poseduje iza sebe neku snagu da to može da sprovede. Na tome treba da se radi, na stvaranju takvih ljudi, zato što su teme kojima se oni bave vrlo kompleksne. Teme kojima se bave današnji političari koji se bave informacionim tehnologijama su teme koje su vezane za politiku i konukrenciju u oblasti telekomunikacija, digitalnu podelu, pristup infrastrukturi, podsticanje izgradnje infrastrukture, zaštitu podataka, zaštitu privatnosti u informacionim tehnologijama. Zatim, finansijske transakcije koje se odvijaju na jedan potpuno nov način, trgovinu koju je Internet i informacione tehnologije potpuno transformisao. Prosto nemamo političare koji su spemni za to.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Samo da pružim punu podršku ovome što je prethodni govornik rekao. Dodirnuli smo mnoštvo tačaka, a ja ću sad pokušati samo par stvari još da dodam na ono što smo govorili. Hteo bih da kažem da optička infrastruktura uopšte je izuzetno važna za razvoj informacionog društva, za razvoj informacionih tehnologija i primene u svim segmentima našeg društva, o tome nismo puno diskutovali. To je tema za sebe i mislim da na tome mora mnogo da se radi. Voleo bih da nekako održim svoj princip da to treba tretirati kao javnu infrastrukturu, kao vodovod i kanalizaciju, a to je već neka druga tema. Naše kompanije itekako imaju nivo razvoja i svetske performanse, govorim o pojedinim kompanijama. Pokazali smo da smo konkurentni na svetskim tržištima. Ovo su tehnologije u kojima ne možete zaostajati i biti konkurentni, ili plivate ili tonete. Mislim da to treba uvek imati u vidu.

Ako budemo zaostajali sa primenom IT rešenja ovim tempom koji smo zaostajali sa uvođenjem novih registracionih tabilica na automobilima nećemo daleko stići.

Što se tiče modernizacije državne uprave, svetli primer MUP-a sa registracijom, to je trebalo da se desi pred Novu godinu zajedno sa uvođenjem i mnogih drugih usluga građanima. Ako budemo zaostajali sa primenom IT rešenja ovim tempom koji smo zaostajali sa uvođenjem novih registracionih tabilica na automobilima nećemo daleko stići. Kažete da se pre pet godina nešto tu dogovaralo i nešto je dogovoreno, pa posle pet godina se tu, ne znamo zašto, nije nešto desilo, onda nešto ili nekog treba menjati, ali moramo da idemo napred. Naša zemlja ne zaslužuje da toliko čeka. Što se tiče dece i zabave mislim da naša deca imaju previše zabave. Naša deca izlaze u 23h i sutradan ujutru nisu ni za učenje ni za poslove. To je nešto što je ovaj sistem u kome živimo potpomaže kroz medije i kroz način života, izađite na Slaviju i pogledajte onaj poster prema hotelu. To vam je ilustracija. Ne da imaju previše zabave nego ih treba fokusirati maksimalno, naći alate i omogućiti im da kroz sistem obrazovanja steknu osnovna znanja i da napreduju u tom smislu. Svaki uspeh preko noći zahteva godine pripreme.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

U ovoj sali se svi poznajemo i mnogo puta smo učestvovali na raznim okruglim stolovima, pa hajde da pokušamo da rezimiramo. Krenula je diskusija u mnogo pravaca. Da se nastavim na 17. maj kada smo u Privrednoj komori Srbije imali zajedno sa Ministarstvom za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije, svetski dan telekomunikacija i dva odvojena panela. Glavni zaključak cele konferencije jeste nova kovanica koja je 3I, a to jesu inovacije, infrastruktura i investicije. To je industrija kompletno tražila. Ono što bi moglo da se prokomentariše od svih nas koji smo do sada govorili, a to je svi govorimo o e-upravi, a ja bih volela da mi neko iz državne uprave kaže gde stanuje e-uprava? Pošto smo probali da otkrijemo u poslendjih 6-7 godina gde stanuje e-uprava i ona je imala od 120-184 adrese. Ako na državnom nivou nemamo centralno mesto i moć političku i zakonodavnu da se sprovede ono što je odlučeno o e-upravi i o generalnim rešenjima, zaista nema potrebe više da pričamo.

Srbija je po potrošnji po glavi stanovnika ICT na nivou Gane. Srbija ima 58 evra po glavi stanovnika, a Gana ima 53.

Kada velike kompanije kažu da u državi Srbiji ne mogu da prežive to je iz prostog razloga što tehnološki nivo države se određuje prema ICT potrošnji po glavi stanovnika. Srbija je po potrošnji po glavi stanovnika ICT na nivou Gane. Srbija ima 58 evra po glavi stanovnika, a Gana ima 53. S jedne strane imamo visokotehnološke kompanije i sjajnu industriju koju je krenuo da prepoznaje svet, a sa druge strane oni ne mogu da iskoriste svoje kapacitete da bi podigli konkurentnost malih i srednjih preduzeća. Karika koja nedostaje jeste povezivanje nauke i privrede. Ispravite me ako grešim, elektronska brojila o kojima se sada govori i gde se pregovara na državnom nivou i vode se jako ozbiljni razgovori, a moram da kažem, iz moje generacije drugarica 1992. godne, je imala to kao diplomski ispit na ETF. Zašto to ne bi mogao da napravi neko drugi? Trenutno mi je ovo bilo na pameti, ali zašto i diplomski i magistarski i doktorski radovi ne bi mogli da uđu u trijažu i u razmatranje privrede gde i kako i na koji način može da se plasira?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dolazim iz Uprave za digitalnu agendu koja je organ u sastavu Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Želim da se zahvalim Centru za demokratiju što su nas pozvali, profesoru Mićunoviću, kolegama sa fakulteta sa koga i ja dolazim, kolegama sa kojima blisko sarađujem iz javne uprave i kolegama iz privrede, koji omogućavaju implementaciju svih rešenja softverskih trenutno u javnoj upravi. Ono što zaključujem i svi naravno znamo da osnovni problem je što ima mnogo problema. Hajde da pričamo o rešenjima. Značaj razvoja informacionih tehnologija svi prepoznajemo i to je neizostavni deo razvoja informacionog društva. S tim je povezan rast izvoza. Uveliko se priča da je softver postao jedan od glavnih izvoznih aduta Srbije. Time obezbeđujemo nova radna mesta, to ima direktno pozitivan uticaj na razvoj ekonomije. Najznačajniji aspekti na koje Ministarstvo za telekomunikaciju je obratilo pažnju kada je u pitanju informaciona tehnologija i razvoj softverske industrije u Srbiji jesu obrazovanje, projekti EU i strategija o kojima svi pričamo za razvoj informacionog društva.

Ministarstvo završilo opremanje digitalnih kabineta, obezbedilo licencirane softvere, obezbedilo pristup Internetu, a radi se na projektima umrežavanja škola i unapređenju komunikacione infrastrukture.

Kada je obrazovanje u pitanju, Ministarstvo sprovodi niz projekata, trenutno je usvojeno na Vladi Digitalni čas 3, gde su uključeni profesori i nastavnici u primenu novih tenologija. Ministarstvo završilo opremanje digitalnih kabineta, obezbedilo licencirane softvere, obezbedilo pristup Internetu, a radi se na projektima umrežavanja škola i unapređenju komunikacione infrastrukture. Kada je u pitanju učešće na projektima EU, Ministarsto i uprava za digitalnu agendu su nadležni za nacionalnu koordinaciju programa EU iz oblasti IKT. Tu imamo program podrške razvoju politike IKT koji ICTPSP je krenuo. 2010. je Srbija pristupila ovom programu. Sva pravna lica, uključujući i preduzeća, mogu da konkurišu za ova sredstava. Budžet ovog programa je bio oko 750 miliona evra i Ministarstvo i Uprava u saradnji sa Evropskom komisijom su organizovali info dane, radionice i treninge za pripremu i implementaciju projekata, pronalaženje partnera kroz slanje profila organizacija nacionalnim kontakt osobama, konsultacijama, i tim naporima Ministarstvo je uspelo da zainteresovanim preduzećima obezbedi uspešnost realizacije apliciranih projekata preko 30%, što je u daleko iznad evropskog proseka. U Evropi je to oko 10% uspešnih projekata, a suma koju Ministarstvo uplaćuje da bi se naše organizacije učestvovale u tim programima se vratila tri puta.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pokušaću da rezimiram ono što je bilo rečeno ovde. IT sektor je vitalna grana, izvozno orijentisana, pošto para na ovom tržištu nema dovoljno za takav sektor i već u ovom trenutku zarađuje na izvozu veoma ozbiljna sredstva. Grana je pomalo u ilegali. Procene su da se u tom sektoru zarađuje između 200 miliona evra i nekoliko milijardi čak. To pokazuje koliko je ceo sektor ustvari u ilegali, poluilegali. Mislim mogu da navedem jedan primer za one koji ne znaju, Internet je ovde uveden tajno, da neko to ne bi sprečio. Pošto je to moja ekipa radila prosto da znam kako se to odigravalo. Neke zemlje oslobađaju firme kompletno poreza. Ono što su mnogi diskutanti predlagali to je podsticaj sektora. Način da se iz ilegale izađe je da ceo taj sektor bude oslobođen poreza. Kao što Novak Đoković može da ode u Monako i da formalno živi tamo zato što mu je manji porez. Sekor razvoja softvera može iz bilo koje zemlje da prodaje na svetu taj softver.

Ogroman je potencijal za zapošljavanje, praktično neograničen. Jedino je ograničen raspoloživim kadrovima koji izlaze iz škola. U ovom trenutku su kadrovi koji izkaze iz škola rasprodati.

Ogroman je potencijal za zapošljavanje, praktično neograničen. Jedino je ograničen raspoloživim kadrovima koji izlaze iz škola. U ovom trenutku su kadrovi koji izkaze iz škola rasprodati. Školstvo treba promeniti po dubini, ne samo fakultete nego i srednje škole i osnovne, a na fakultetima treba da se značajno poveća broj ljudi koji se školuju u ovoj oblasti na račun oblasti gde nema posla. Što se tiče eventualnih dilema oko outsorsing-a ili razvoja softvernih proizvoda, outsorsing je nešto što ne donosi veliki prihod, ali zapošljava puno ljudi. Razvoj sopstvenih proizvoda potencijalno može da donese veoma velike profite i u tom pravcu treba ići kada su firme dovoljno sposobne da razvijaju sopstvene proizvode, a kroz outsorsing je dobro učiti se metodologijama razvoja softvera koje koriste velike kompanije. Što se tiče akcija koje treba preduzeti i koje smo videli da u prethodnim godinama nisu preduzimane ili nisu mogle da dobiju dovoljnu podršku, ključne akcije su obrazovanje, zatim podsticaj sektora u povezivanju sa vodećim kompanijama.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kada smo se opredelili za ovu temu mi smo se opredelili za budućnost. Najslabiji resurs u ovoj zemlji u ovom trenutku su ljudi. Kada kažem ljudi, ne mislim bukvalno samo kao ljudska bića, nego potrebni ljudi. Počinjemo da ličimo na one sovjetske samoposluge, ima svega osim onog što tražiš. Kad tražite pravog čoveka za neku stvar teško ga možete naći, već je našao nekakav kanal da ode i završio je. Nema ko da ovu zemlju podigne, probudi, pokrene, osim ono malo ljudi što je preostalo kojima je stalo i do nauke, do opšteg dobra, do znanja i do budućnosti. Nema ko. To je smisao ovog što pokušavam već nekoliko godina, da se podstakne razmišljanje i traganje. Pre deset godina bio sam u Ženevi na jednoj velikoj svetskoj konferenciji koju je organizovao Kofi Anan o informacijskom društvu, bilo je 50 državnika, ondašnjeg predsednika nije mnogo zanimalo, pa sam ja kao predsednik Parlamenta vodio tu delegaciju. Tada je situacija bila takva da je Kovi Anan rekao da mobilnih telefona u jednoj ulici na Menhetnu ima više nego u celoj državi Kongo. Takav je bio raspan tehnoloških napredaka, sada je ta situacija verovatno drugačija.

Šta je bitno bilo da mi razumemo? Ljudi su shvatili da je nauka nepredvidiva. Ne možete znati šta će se u glavi genija ili pronalazača roditi. Možete da naslućujete smerove, ali kada se jedan pronalazak, jedno otkriće stvori, onda su brzo tu tehnolozi da ga primene.

Šta je bitno bilo da mi razumemo? Ljudi su shvatili da je nauka nepredvidiva. Ne možete znati šta će se u glavi genija ili pronalazača roditi. Možete da naslućujete smerove, ali kada se jedan pronalazak, jedno otkriće stvori, onda su brzo tu tehnolozi da ga primene. Nekad je to moglo da bude i hiljadu i po godina. Kada je Heron napravio prvu parnu mašinu u 4. veku, daleko je bio Vat, mašina je imala sve principe, mogla je da radi na paru, ali nije bilo čelika, nije bilo uslova. Od otkrića do primene trajalo je mnogo. Leonardova naslućivanja ili koncepcije helikoptera pa dok se on proizveo prošlo je 400 godina. Danas od otkrića do njegove primene vam je kao da prođete sokakom, zato što se laboratorije već nalaze u firmama gde su naučnici povezani i stvar ide jako brzo. Tu sad je problem. Feudalizam je mogao da traje hiljadu godina, jer se klub nije menjao. Bio je jedan klub i znalo se, kako deda, tako i unuk i to društvo je bilo predvidljivo. Mogli ste da naslute šta će se događati. Kada je došla industrija situacija se bitno promenila.

Opširnije >>>