za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"KVALITET HRANE, ZDRAVLJE GRAĐANA I ODGOVORNOST VLASTI"
Pretraga
Verzija za štampu

Hrana u Srbiji nije ujednačenog kvaliteta i potrebno je što više se približiti evropskim standardima da bi se zaštitili građani, ocenjeno je na skupu "Kvalitet hrane, zdravlje građana i odgovornost vlasti" održanom 28. marta 2013.

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda Petar Bogosavljević kazao je da se hrana kreće od najkvalitetnije, za "kraljevsku trpezu", do one koja je mikrobiološki neispravna i nije za upotrebu.

On je na demokratskom političkom forumu, koji organizuje nevladina organizacija Fondacija Centar za demokratiju, kazao da o neispravnosti hrane govore afere o zatrovanosti mleka, mesa i kukuruza.

"Zadovoljan sam po prvi put onim što se u poslednjih mesec dana događalo u zemlji oko afere aflatoksin, jer su snagom argumenata otvoreni problemi za koje treba naći rešenje", istakao je Bogosavljević.

On je dodao da je bezbednost hrane za sve ono čemu treba da težimo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ovde imamo posla sa temom koja je šira od biračkog tela, jer su potrošači i oni od dva meseca ili mesec, kao i što su potrošači i oni koji su punoletni. Ovo se tiče svih građana naše Republike. Zato je to pitanje od opšteg značaja. Svaki pokušaj da se ono svede na čisto tehnička pitanja ili na politička pitanja Vlade i opozicije, nisu dovoljna, jer se tiču mnogo šireg sloja. Materijalistički filozofi 19. veka doneli su tvrdnju da društveno biće čovekovo, ono kako živi, određuje i njegovu svest. Jedan od tih velikih filozofa, Fojerbah, je čak to uprostio i rekao – čovek je ono što jede. Ako to malo slobodnije razumemo, iz toga šta jede govori se o njegovom stanju, društvenom biću, i to je ono što određuje njegovu socijalnu situaciju i status. Naravno, imamo situaciju da se pripremamo za tržište kome nismo dorasli i za nas je preokupacija pre svega političke prirode oko ulaska u Evropu i tu smo u prvom planu sa problemom statusa Kosova, a ostavili smo malo po strani druga pitanja koja nas čekaju, a to je da ulazimo u zajedničko tržište.

Mnogi zaboravljaju da EU nije stvarana kao politička već kao ekonomska zajednica, a to tržište je regulisano određenim standardima i zakonima i ko je u tom tržištu taj se mora tako i ponašati. Mnogi zaboravljaju da EU nije stvarana kao politička već kao ekonomska zajednica, a to tržište je regulisano određenim standardima i zakonima i ko je u tom tržištu taj se mora tako i ponašati. U mnogim stvarima, ne samo ljudskih prava ili saobraćaja ili drugih stvari, već i u ovom elementarnom pitanju, a to je pitanje statusa potrošača i pitanje odgovornosti za ishranu stanovištva, standardi su jedinstveni za EU. To treba da znamo i da time ne spekulišemo, da ćemo mi biti Evropi politički toliko potrebni, a što se tiče hrane i drugih stvari, mi možemo da budemo i Indusi ili Brazilci. Ili kad se tiče bezbednosti ili nečeg drugog možemo da budemo Meksikanci. Ne. Ako smo Evropljani, onda ćemo biti Evropljani u svim vidovima života. Veoma je važno da u tom smislu edukujemo građane da znaju da ćemo se morati ponašati na taj način. Imamo tu puno problema. Prvi problem jeste vladavina prava. Nećemo više moći da ozakonimo bezakonje, pa da kažemo milion ljudi je bez dozvole nešto sazidalo, ali ne možemo im ništa, ima ih mnogo i neka se to legalizuje i bude zakonito. To više neće moći. Sad se vraćamo na našu temu. Ona nije samo pitanje potrošača ili zdravlja, ona je i ekonomsko pitanje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Imam izuzetno veliku odgovornost, posebnu čast i zadovoljstvo da pred ovim skupom mogu da kažem nekoliko rečenica, ono što je najaktuelnlije i u Srbiji i u svetu. Predsednik sam Pokreta za zaštitu potrošača, organizacije koja 18 godina radi program uporednog ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta životnih namirnica. Za ovaj skup odabrao sam kraće komentare i osvrt na ono šta se dešavalo povodom problema aflatoksina u mleku. Kako se ko ponašao i šta iz toga treba izvući kao pouku. U nekoliko rečenica bih vas podsetio na istraživanje koje smo izvršili po metodologiji Potrošačke internacionale o reklamiranju nezdrave hrane deci. Upravo da bih potencirao potrebu da se ne stane tu dokle smo došli. Pre toga, rekao bih da sam izuzetno zadovoljan po prvi put onim šta se dešava poslednjih mesec i po dana u Srbiji. Mislim da smo ušli u jednu potpuno novu fazu demokratskog dijaloga u kome su se sada stekli uslovi da snagom argumenata u nadležnim institucijama otvorimo probleme i tražimo rešenja koja se moraju naći odmah. Prilaz potrošački i Pokreta za zaštitu potrošača jeste ono što je prilaz pokreta potrošača u svetu, bezbedna hrana za sve. Mislim da od toga ne možemo da odustanemo, ne možemo da pravimo kompromise sa onima koji bi hteli da imaju dva, tri, pet nivoa kvaliteta.

Tendencija je pad kvaliteta hrane, ne toliko zdravstvene bezbednosti, ali pad kvaliteta, pod uticajem smanjene kupovne moći potrošača.

Podsetio bih ovaj skup, sigurno vam je veoma poznato, pre tri i po hiljade godina jedan umni vladar je doneo zakon u kome je definisao ustvari da hrana mora da bude bezbedna i zdrava, u proizvodnji i prodaji hrane ne sme da bude prevare. Mislim da smo u obavezi da analiziramo gde smo mi u odnosu na ove poruke. Konkretno, kvalitet hrane u Srbiji je veoma različit. Mislim da imamo od najkvalitetnije hrane koja može da ide na kraljevske trpeze do one koja nije za ljudsku ishranu i ne ispunjava osnovne zahteve u pogledu mikrobiološke ispravnosti. Tendencija je pad kvaliteta hrane, ne toliko zdravstvene bezbednosti, ali pad kvaliteta, pod uticajem smanjene kupovne moći potrošača. Izgubljen je sistem kontrole koji je dosta efikasno funkcionisao u periodu kad su inspekcije bile sa većim ovlašćenjima i imale veći stepen koordincije i kad su postojale i druge aktivnosti koje su obezbeđivale jedno sistemsko praćenje koje se dešava na tržištu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kakva je hrana koju Srbija proizvodi i nudi sa željom da je proda na bilo kom tržištu: islamskom, ruskom, evropskom? Jednom ranijom prilikom ovde u Centru za demokratiju sam već jednom stavio primedbu i pitanje: kakvu svrhu ima ovaj današnji naš razgovor i sastanak ako na njemu ne prisustvuje druga strana, u ovom slučaju jesu predstavnici Vlade, Ministarstva poljoprivrede, zdravlja, pa i trgovine, koji treba da se suoče sa time da postoji jedna nevolja koja se dogodila? Trajna nevolja koja traži rešenje, pre svega u interesu građana, a onda i u interesu Srbije. Plašim se da će neka vrsta zapisnika ili papira sa ovog sastanka uopšte tamo biti pročitana i na odgovarajući način razmotrena i da će iz toga izaći neka korist, promena. Svejedno, mi ćemo danas da pričamo o bezbednosti hrane koju jedemo u Srbiji. Odmah bih rekao da to nije samo zdravstveno pitanje, mada je ono prevashodno pitanje zdravlja. Da li mi mladu populaciju i sebe trujemo ne znajući šta jedemo ili je to i privredno pitanje, a za mene ovo jeste isto tako veoma značajno privredno pitanje? Kakva je hrana koju Srbija proizvodi i nudi sa željom da je proda na bilo kom tržištu: islamskom, ruskom, evropskom?

Želim da vam kažem da emisija koju radim, a to nije nikakva promocija emisije, „Znanje na poklon“ se poslednja uključila u ovu raspravu teme o aflatoksinima. Rekao sam pustićemo ove druge da se ispucaju i to se diglo do stepena jedne velike uzbune, konfuzije, koja je po meni bila apsolutno suvišna. Trebalo je pitati ljude koji znaju, a po meni pametan je onaj koji ume da koristi i tuđu pamet. Druga jedna premisa, neznanje rađa strah, konfuziju, uznemirenost. Da su, recimo, pitali gospođu prof. doktora Tehnološkog fakulteta Mariju Škrinjar, Radmilu Resanović sa Veterinarskog fakulteta doznali bi nešto o aflatoksinima koji su stariji od nas ljudi, milijardama godina postoje. Nije se dogodilo još da je recimo neka plesan, a ova se zove aspergijus flavus nestala. One su uvek tu, ali se u nekim godinama pojavljuju, jače su i prisutne, a u nekim godinama manje. Kažem da za svaku bravu postoji ključ. Drugim rečima, za svaku nevolju postoji moć da se nađe rešenje i nalazi se rešenje, pa je tako i za ovu pojavu koja je nastala zbog izuzetno visokih temperatura tokom 2012. godine.  Došlo je do jednog emiteta, do porasta te plesni, aspergijus flavus i kao produkt njenog metabolizma u zrnu kukuruza i žitarica se pojavljuje taj metabolit koji se zove aflatoksin.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije sam javno otvorio ovo pitanje u Skupštini Srbije, čak i sazvao vanrednu sednicu skupštinkog Odbora za zdravlje i porodicu, gde smo trebali da pričamo i gde smo pričali o problemu sa aflatoksinom. Na moju žalost na tu sednicu nije se odazvao niti ministar poljoprivrede, niti ministarka zdravlja. Jasno je da su pokušali da ovu aferu gurnu pod tepih, a kao lekar i profesor fakulteta mogu vam reći da je aflatoksin jako toksična materija. U medijima je bilo reči da ona izaziva samo tumor jetre. Reći ću vam da ona dodatno usprova rast deteta, da utiče na psihosomatski razvoj dece i da je jako opasna, toksična materija. Sa ovom materijom se nije igrati i ja apsolutno ne mogu da prihvatim konstataciju republičke Vlade da su problem rešili tako što su jedan evropski standard, normu podigli sa 0,05 podigli na 0,5 mikrograma po litru i po meni su, dozvolićete mi da izreknem i političku kvalifikaciju, izgubili moralno pravo da vode srpsku naciju, s obzirom da su se poigrali sa njenim zdravljem.

Jasno je da je toksin u jednoj materiji kao što je mleko, meso, jaja prisutan, a da naša Vlada nije reagovala kao što su reagovale Vlade u našem okruženju.

Jasno je da je toksin u jednoj materiji kao što je mleko, meso, jaja prisutan, a da naša Vlada nije reagovala kao što su reagovale Vlade u našem okruženju. Ova tema me je zainteresovala i počeo sam da prikupljkam informacije koje su me dovele do toga da je 2009. godine donet nov Zakon o bezbednosti hrane, a po tom novom zakonu velika je nadležnost sa Minstarstva zdravlja u kontroli prehrambenih proizvoda prebačena na Ministarstvo poljoprivrede. Ministarstvu zdravlja su ostavljene samo kontrola dečije hrane i hrane sa pesticidima, sve ostalo je pripalo da kontroliše Ministarstvo poljoprivrede. Da je kontrola bila kako je trebalo da bude dobra ne bi mi pričali o ovim promenama nadležnosti. Međutim, desio se aflatoksin, siguran sam da ukoliko ne kontrolišemo hranu desiće se i neka ozbiljnija afera.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Predsednik sam Nacionalne organizacije potrošača Srbije, skraćeno NOPS. Citiraću prof. Mićunovića koji je rekao: “Odgovornost za izgovorenu reč”. Nama nedostaje godinama odgovornost za izgovorenu reč. Prema tome, rekao bih da je gospodin Bogosavljević, predsednik Potrošača Beograda, zlupotrebio govornicu. Dve stvari koje je izneo, prva je manje-više dnevna i aktuelna, dnevno politička ili kako je ko vidi, da u Srbiji postoji 75 organizacija. Nije tačan podatak. To je podatak sa kojim je baratalo Ministarstvo želeći da pravi sliku da u Srbiji postoji mnogo organizacija i da ih treba organizovati. Zakonom o udruženjima građana 2011. godine morali su da se preregistruju i od tih 75 organizacija ostalo je svega 30 organizacija, a samo je NOPS iz svojih redova isključio preko 20 organizacija. NOPS je savez, isključio je 20 organizacija koje se nisu preregistrovale.

Prvi komentar od strane NOPS je bio da ne verujemo da nema aflatoksina i da ćemo lično uraditi nezavisnu kontrolu

Druga i mnogo veća zloupotreba govornice se odnosila na izveštaj NOPS kao direktnog učesnika oko aflatoksina. U petak se pojavila informacija u Hrvatskoj da je nastupio aflatoksin i da su povučeni neki proizvodi hrvatskih mlekara iz Bosne. Naše Ministarstvo je u subotu izašlo sa informacijom da aflatoksina u Srbiji nema. Prvi komentar od strane NOPS je bio da ne verujemo da nema aflatoksina i da ćemo lično uraditi nezavisnu kontrolu, iz razloga što kod nas nije bilo ni dioksina. Sećate se afere dioksina pre par godina u jajima? Nije bilo dioksina, a zapravo nijedna laboratorija, pa ni Institut za sudsku medicinu nema aparat za ispitivanje dioksina. Ima za dioksin iz vazduha, ali aparat za ispitivanje dioksina u prehramnenim proizvodima nema niko u Srbiji. Prošle godine je Institut Vinča na osnovu zajedničkog projekta sa Nacionalnom organizacijom dobio taj aparat i tek je u fazi montiranja. Vi ste nešto tvrdili, mi smo postavili pitanje Ministarstvu gde su to ispitivali, na kom uređaju i u kojoj laboratoriji? Sećate se afere i oko melamina koje je došlo na mleko u prahu? Ministarstvo je izašlo sa informacijom: nema milamina u Srbiji. Kad smo postavili pitanje gde su ispitivali i kada su ispitivali, nismo dobili odgovor iz prostog razloga što niko nije akreditovao tu metodu. Iako je ta metoda veoma jednostavna.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Predstavnik sam Zelenih Srbije. Nedvosmislena kampanja u narednih mesec dana što se tiče aflatoksina i ispravnosti mleka za ishranu biće: 0 aflatoksina u mleku za ljudsku ishranu u Srbiji. Ta kampanja će krenuti i ona će se sudariti sa svim proizvođačima, sa svim asocijacijama, sa Vladom i institucijama. Biće inspirisana onim proizvođačima koji su uspeli da dođu do te nule, čak i u ovoj Srbiji. Inspirisana primerom koji je malo čas rečen. Dakle, moguće je. Naša deca u Srbiji to zaslužuju. Jedna stvar nas boli kao stranku, bole nas neke informacije koje smo videli. 29 visokih stručnjaka i činovnika Srbije u avgustu mesecu je bilo u Mađarskoj na stručnoj ekskurziji da se upozna sa metodama kojima se otklanjaju štetna dejstva gljivica u lancu ishrane, odnosno potencijalnih gljivica koja proizvode aflatoksin, o državnom trošku u zemlji koja nije dizala paniku i koja je to rešila i koja deci može da ponudi mleko od nula aflatoksina. Jako nas je zabolelo što niko ne pominje, a upozorili smo i u Parlamentarnoj debati, Zakon o zdravlju bilja, gde lepo stoji da u januaru mesecu Stručni savet treba da napravim prognozu pojave štetnih organizama o zasadima raznih bilja i da na osnovu uputstava asocijacija svetskih šta se može očekivati u godinama na osnovu prakse koja postoji i da predloži preventivne mere, koje mora da propiše ministar na osnovu mišljenja stručnog saveta za zdravlje bilja.

Vidimo stručnjake koji u preventivi odmah predlažu, a čak neki trgovci uvoze i neke ruske zeolite sa kombinacijama potvrđene na osnovu preporuka iz Mađarske.

Zatim se javljaju ljudi koji dojavljuju da se to pojavljuje, odlazi se na stručne seminare gde se o tome priča. Vidimo stručnjake koji u preventivi odmah predlažu, a čak neki trgovci uvoze i neke ruske zeolite sa kombinacijama potvrđene na osnovu preporuka iz Mađarske. Onda umire čitava administracija poljoprivrede, čitav lanac predostrožnosti više ne postoji, više ne može da se uđe u trag prvim informacijama ko ih je i kome dao. Opet se vraćate na Zakon o zdravlju bilja koji kaže: ekološko pravilo broj jedan je predostrožnost i preventiva. Ako se nešto može desiti, najbolje je ne ići putem u kome se mora desiti. Događaju vam se primeri dobre prakse, to je ono što nas vodi. To je naravno moralna diskvalifikacija čitavog lanca pomenutih stručnjaka, institucija koja postoje i ne postoje. Naravno najviših organa vlasti, jer nema ekonomskih sloboda ni u ponudi ni u suverenosti potrošača ako nema minimalne efikasne države da postavi pravila. Tu nikakve dileme nema.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prave struke i pravih naučnika i znalaca koji su spremni da našim proizvođačima, farmerima, prenesu ono što znaju i šta oni treba da rade, nigde nije bilo i nigde ih nema.Htela bih da priču oko aflatoksina malo podignemo na nivo uopšte prilika o kvalitetu naše hrane, jer ne mislim da sam kompetentna da govorim i o mleku. Vidim da je to, naravno ne ovde, ali inače u našem društvu, vrlo česta pojava da što je čovek manje kompetentan to više ume da govori o svemu i svačemu, pa se takvi najviše i čuju. Mislim da je u priči o aflatoksinu bilo mnogo nekompetentnosti, zle namere, i sa jedne i sa druge strane. Zaista ne govorim ni o kakvom politikanstvu, mada nisam baš fan ove sadašnje vlade. Sasvim svejedno, nisam ni onih koji su se suprotstavili, nisu odisali prevelikom stručnošću. Kao i u svakoj oblasti, tako i u formi i pri pojavi ovog problema, prave struke i pravih naučnika i znalaca koji su spremni da našim proizvođačima, farmerima, prenesu ono što znaju i šta oni treba da rade, nigde nije bilo i nigde ih nema. To je prva stvar, čim se neko pojavi da svojim znanjem, kompetencijom i kaže, saopšti, dematuje, jedne ili druge, zaista ne ulazim u to, tog trenutka on se nađe na nekom spisku državnih neprijatelja, porodica počinje da mu bude ugrožena ili jednostavno imate navalu gluposti, a povlačenje pameti. To se odnosi apsolutno na svaku sferu proizvodnje hrane.

Mislim da smo u poziciji da slušamo i da smo predmet zloupotrebe politikanstva nečim čime zaista to ne bi smelo da se dešava.

Sa aspekta proizvodnje hrane, smatram da smo mi veoma nebezbedni, da kvalitet naše hrane zaista je jako loš. Zgrožena sam pokretima koji štite našu proizvodnju hrane, a zapravo, dovoljno je samo da čovek izađe malo dalje u njive i vidi koje su deponije oko naših njiva i da se zapita odakle može da se proizvodi zdrava hrana na zapuštenim oranicama? Mislim da smo u poziciji da slušamo i da smo predmet zloupotrebe politikanstva nečim čime zaista to ne bi smelo da se dešava. Kao proizvođač mogu reći da i mi, evo i gospodin Knežević će se možda složiti, proizvođači koji radimo kvalitetno, koji imamo papire koji nas, gospodine Trnavčeviću, pokrivaju kao standard, kao atest, ni po čemu nijednog trenutka ni na koji način nismo ni u kakvoj boljoj poziciji od onih drugih. Čak naprotiv, naša proizvodnja je skuplja i ne možemo da naplatimo naš proizvod.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mislim da vlast nije dovoljno odgovorna, jer na ključna mesta u ministarstvima postavlja ljude iz struke koji nisu kompetentni da se bave tim poslovima.

Dame i gospodo, koleginice i kolege, ja sam Ilija Vuković, redovni profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, od skoro u penziji i gostujući profesor na nemačkom Institutu za bezbednost mesa Maks Rubner. Dolazim iz struke, ali neću govoriti sad o struci. Moje kratko izlaganje biće posvećeno aspektima koji su u današnjoj diskusiji. Prvi, to je odgovornost vlasti, bilo je malo reči. Mislim da vlast nije dovoljno odgovorna, jer na ključna mesta u ministarstvima postavlja ljude iz struke koji nisu kompetentni da se bave tim poslovima. Kao veterinar mogu da kažem za direktore Uprave za veterinu, to su dobre kolege, znam ih, moji studenti mnogi, ali nikad nijedan od njih nije bio dovoljno stručan, kompetentan i dorastao toj funkciji. To se pokazalo i sada. Imali smo vršioca dužnosti čoveka koji je taj posao obavljao nekoliko meseci i sad je on zamenjen i došao je drugi.

Videli ste šta je bilo kad se pojavio kod nas slučaj sa aflatoksinom u mleku, istovremeno se pojavio pre toga u Hrvatskoj. Nije se pojavio ni ministar, ni ovaj, ni onaj, već jedna gospođa koja je predsednica tog Saveta i tamo je stvar trajala dva dana.

Druga stvar, pomenut je Zakon o bezbednosti hrane. Ne bih se složio sa nekima koji su ovde iznosili neke opaske o tome. Mislim da je to dobar zakon, moderan i da u kreaciji i pisanju tog zakona su učestvovali naši ljudi i stručnjaci iz inostranstva. Takvi zakoni, kakav je naš zakon, postoje i tamo. Što je rekao kolega Milosavljević, kad je u pitanju neka nadležnost, trebalo bi više dati nekoj drugoj struci, to ne bi bilo dobro iz više razloga. Jedan od razloga je ako mi to tako uradimo, mi više nećemo gram mesa ni mleka moći da izvezemo, jer ceo taj posao kad je vezana trgovina hranom životinjskog porekla pripada veterinarskoj struci. Kad je u pitanju hrana biljnog porekla poljoprivrednoj struci. Naš zakon je potpuno usklađen. Drugo je pitanje što se taj zakon loše sprovodi. Mi na primer još do dan danas, to je rekao i kolega Papović, nismo oformili Nacionalni savet za bezbednost hrane. Videli ste šta je bilo kad se pojavio kod nas slučaj sa aflatoksinom u mleku, istovremeno se pojavio pre toga u Hrvatskoj. Nije se pojavio ni ministar, ni ovaj, ni onaj, već jedna gospođa koja je predsednica tog Saveta i tamo je stvar trajala dva dana. Kod nas još nije završena, jer su se svi mešali, a najviše oni koji su najmanje o tome znali. Hvala na pažnji.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Poštovanom organizatoru da se zahvalim što su nas pozvali na ovu debatu. Po zanimanju sam diplomirani veterinar, vlasnik privatne veterinarske stanice i predsednik UO Veterinarske komore Srbije. Jako sam zadovoljan, a vi ste prvi koji ste se obratili organizaciji koja praktično može da da odgovore na neka postavljena pitanja. Iz dosadašnje diskusije skoro su se iskristalisali jasni stavovi. Postoje dve vrste stavova, a to je gospodin Mitić, gospođa Ivanka i verovatno će biti i treća moja i prof Vukovića četvrta u odnosu na one koje smo do sada čuli. Gospođu Ivanku sam razumeo veoma profesionalno, ona je rekla da kao potrošač nije zadovoljna kontrolom. Nije branila svoju proizvodnju i da je time zadovoljna. U potpunosti sam vas razumeo šta ste rekli. Moja diskusija će biti potpuno identična.

Nisam zadovoljan svojim radom, jer država Srbija nije omogućila mehanizme pravne da bih bio zadovoljan svojim radom.

Kao veterinar nisam zadovoljan svojim radom. Prvo, kažem za sebe. Nisam zadovoljan svojim radom, jer država Srbija nije omogućila mehanizme pravne da bih bio zadovoljan svojim radom. U donošenju tih mehanizama učestvuju narodni poslanici i lobističke grupe, zainteresovane za ostvarivanje tog prava. Stvar je ovde veoma jasna, ne samo u ovoj oblasti za koju smo se dotakli. Bitku gube strukovne organizacije, bitku gube stručnjaci nad trgovačkim lobijima, zato što prilikom donošenja zakona našu strukovnu organizaciju niko nije ni pitao kad se donosio Zakon o veterinarstvu. Da ne pričam o Zakonu o stočarstvu, dobrobiti životinja i o bezbednosti hrane. Pričam o praktičnom delu struke koja taj zakon mora da sprovede u delo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Svrha ovih naših razgovora nije samo da se stručnjaci okupe i razgovaraju, nego da to negde prikažemo i našim građanima.

Htela bih na početku da se vratim na ono pitanje koje je postavio moj kolega Trnavčević, šta je svrha ovih naših razgovora. Mislim da sad kako ovaj tok debate ulazi u svoju drugu polovinu, vidimo da ova debata ima veliku svrhu. Složićemo se da tokom ove krize sa aflatoksinom retko smo imali prilike da u našoj javnosti vidimo toliko stručnog, kompetentnog i na kraju krajeva provokativnog razmišljanja o ovoj izuzetno važnoj temi. Mislim da je očigledno politička huka bila toliko zaglušujuća da se neki racionalni glasovi i stručno mišljenje nisu mogli probiti kroz ono što smo imali prilike da čujemo i vidimo u našim medijima. Svrha ovih naših razgovora nije samo da se stručnjaci okupe i razgovaraju, nego da to negde prikažemo i našim građanima. Ljubaznošću i saradnjom sa B92, mi uspevamo da ove debate prikažemo na TV i mislim da je dobro da građani Srbije imaju priliku da u nekoliko ponovljenih prikazivanja vide zapravo prikaz jedne ovakve debate u trajanju od jednog sata. Želimo da edukujemo građane i da doprinesemo boljoj informisanosti, a naravno kroz izveštaj o ovim debatama pokušamo da unapredimo stanje u ovoj oblasti. Da li će političari i oni koji o tome odlučuju krenuti putem naših preporuka, izveštaja, to je na njima. Na nama je samo da vršimo nadzor i kontrolu da li oni postupaju u skladu sa potrebama građana.

Mislim da mi nemamo čak ni dobru budžetsku percepciju kad uvodimo neku reformu šta sve znači primena jednog novog standarda u praksi i kroz dugi niz godina koji je pred nama.

U nekoliko debata koje smo imali u okviru ovog Demokratskog političkog foruma, ticale su se nekih drugih reformi, zdravlja na radu, bezbednosti, raznih drugih evropskih standarda koje smo uvodili tokom proteklih godina često sam postavljala pitanje, da li imamo mogućnosti za primenu evropskih standarda u našem svakodnevnom životu? U onom gde nije dovoljno samo doneti zakon, uspotaviti neke institucije i to je to, jer se vidi u svakodnevnom životu da je primena jednog zakona, jednog standarda mnogo složenija nego što je samo donošenje zakona i uspostavljanje primarno nekih institucija. Mislim da mi nemamo čak ni dobru budžetsku percepciju kad uvodimo neku reformu šta sve znači primena jednog novog standarda u praksi i kroz dugi niz godina koji je pred nama.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Profesor sam Veterinarskog fakulteta, ceo svoj život bavila sam se namirnicama. Moram odmah da se deklarišem da uopšte ne pripadam nijednoj stranci, jer čim neko javno progori nešto, odmah ga vezuju za ovu ili onu, levu ili desnu orjentaciju. Znači ne pripadam nijednoj stranci. Pripadala sam kao vrlo mala samo jednom kulturno umetničkom društvu. Dolazeći ovde, razmišljala sam i nije mi stvarno padalo na pamet da ćemo razgovarati o aflatoksinu. Aflatoksin je pokazao i pored novog Zakona o bezbednosti hrane, koji je apsolutno u skladu sa evropskim zakonima, čiju smo izmenu doživeli već 2009. godine, da je ovaj sistem pao. Želeli mi to ili ne, da li ćemo biti deo Evrope ili ne, ali mi ćemo trgovati sa zemljama koje će biti deo EU. Mi hteli ili ne hteli moramo da poštujemo neke principe koji sada vladaju u toj trgovini i proizvodnji. Već je prof Mićunović rekao, danas u svemu, pa i u oblasti bezbednosti namirnica ili zdravstvene ispravnosti postoji taj tzv. preventivni pristup. To je onaj pristup koji kaže - bolje sprečiti nego lečiti.

Namirnice su jako specifičan medijum, danas je aflatoksin, sutra dioksin ili nešto treće ili peto, ja sve vas pitam šta će da predvidi šta će prekosutra biti na dnevnom redu? Taj pristup važi u bezbednosti namirnica. On je primenjen i naravno da je u našem zakonu. Taj novi pristup je potpuno drastično suprotan od onog što smo imali do 2004. ili 2005. godine kad je prvi put zakon donet. Naravno, sad ne želim da vam držim predavanje o tome šta su suštine svih tih promena, ali svaka promena koja se donese iziskuje kako od stručnjaka, kako od onih koji se bave proizvodnjom hrane, tako i od onih koji primenjuju bilo kakvu kontrolu, da se uče, edukuju i prilagođavaju tom novom sistemu. Što će reći, prevetivni pristup gradi bezbednost od početka do kraja, korak po korak, i sve struke, sve profesije imaju svoje mesto, naravno i potrošači. Da bismo ovaj pristup ostvarili mi moramo da se edukujemo, svi naravno, jer smo svi potrošači. Moramo da želimo da taj pristup primenimo i da radimo, a ovim smo pokazali kako mi ustvari ne želimo da radimo. Samo mislimo o uzorcima koji dolaze na kraju procesa. Namirnice su jako specifičan medijum, danas je aflatoksin, sutra dioksin ili nešto treće ili peto, ja sve vas pitam šta će da predvidi šta će prekosutra biti na dnevnom redu? Analitičke metode verujte mi, ne mogu ni da dostignu taj nivo da bi sve to iskontrolisali.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Imam težak zadatak, da kažem nešto što već nije rečeno od strane mojih prethodnika, ali ću pokušati da kažem nekoliko stvari koje nisu pomenute do sada. Četiri godine je već kako je počeo da se primenjuje Zakon o bezbednosti hrane koji apsolutno je harmonizovan rečeno novim terminom, odnosno usaglašen sa Zakonom o hrani 178/2002 iz EU. Moramo jednom da se odučimo definitivno da li ćemo i kada ćemo upotrebljavati, treba li nam Evropa i ekonomsko tržište? Kad pričamo o uvozu hrane, bez obzira kog porekla, a naročito su opasne animalnog porekla, treba da kontrolišemo, uzimamo briseve i radimo gasne hromatografije. Kad pričamo o lestvicama za 0,05 mi onda sa velikim oduševljenjem podižemo. Moram da kažem, a verovatno ste svi čuli ko nije iz struke, kodeks arimentarijus, često neopravdavano napadan, ali da sada ne počinjemo tu temu. Kodeks alimentarijus komisija je propisala 0,5 mikrograma po kilogramu, možete kao država da odlučite, kao Mađarska 0, kao većina zemalja EU 0,05 ili kao Amerika, Brazil i već pomenute daleke zemlje kao 0,5. Znači, ceo sistem proizvodnje, transporta i čuvanja hrane mora da bude zasnovan na domaćoj regulativi i na naučnim dokazima, a tek onda da spuštamo i podižemo granice. To je priča za neku drugu stvar.

Mnogo bi manja šteta bila da je koncentrovana hrana ukinuta mlečnim govedima i šteta bi bila manja, jer bi smanjile proizvodnju mleka za 4,5 litara po grlu, a to je sve ono što se vratilo, bacilo, prosulo ili uništilo ili savilo pod nadzor.

Ja ću da kažem da mi u Srbiji trošimo oko 50 litara mleka po stanovniku,  a što je četiri ili pet puta manje nego razvijene zemlje u Evropi. Kako je mogao da se reši problem vrlo brzo, a ne da dobije dimenzije da dođe i do Parlamenta, kad se dogodilo nešto. Opet pričamo o principu zdravstvene bezbednosti hrane i proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, a ne zdrave, pa niko ne proizvodi bolesnu hranu, aman. Morao je da se dogodi jedan ovakav incident koji je predimenzioniran. Ne kažem da mikotoksini nisu štetni, ne kažem da ih trebamo konzumirati sa zadovoljstvom, ali mi moramo, to su rizidue, to nije sastavni deo namirnice, to su rizidue. Mnogo bi manja šteta bila da je koncentrovana hrana ukinuta mlečnim govedima i šteta bi bila manja, jer bi smanjile proizvodnju mleka za 4,5 litara po grlu, a to je sve ono što se vratilo, bacilo, prosulo ili uništilo ili savilo pod nadzor. Mi proizvedemo oko 1,4 milijarde litara mleka na godišnjem nivou u Srbiji. Od toga pola uđe u industrijski kapacitet i preradu. Pola završi u domaćoj potrošnji, za ishranu mladunaca i na zelenim pijacama kroz tradicionalnu proizvodnju sira i kajmaka. Srbija proizvede 1,1 milijarde litara mleka, a Vojvodina oko 350 miliona.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Vlasnik sam poljoprivredne organizacije i prerade mleka jedne mlekare. Kao proizvođač, ogradio bih se od ove političke buke, iako sam odavno član DS. Pravo da vam kažem, to mi ni malo ne smeta da budem ovakav proizvođač i prerađivač kao što sam sada. Hvala što mogu da iznesem neko svoje mišljenje o posebno aflatoksinima. Mislim da je to pucanje iz topa na komarca. To je prava sramota šta se desilo, a posebno pošto se ja bavim i proizvodnjom kukuruza i gospodin Trnavčević je to dobro rekao, na to niko nije mogao imati nikakvog uticaja. Niti je bilo kakav stručnjak iz Ministarstva ili iz bilo kog drugog dela mogao to da spreči. To je posledica suše, u takvim uslovima to se dešava i to ne može niko sprečiti, to se ne može ni lečiti. To se desilo kod nas, desilo se i u regionu u drugim državama, svi imaju isti problem i svi su ga drugačije rešavali sem nas.

Kukuruz koji smo kupili od jedne vojne ustanove, on je imao mikrotoksina skoro i po starom na granici, ali to je ogromna količina, a posebno aflatoksina. Upravo zbog toga sam dao hranu prvo na ispitivanje, hranu sa moje farme. Interesantno je da je rezultat bio kod silaže kukuruza 0,003. Lako sam mogao da poverujem da je to tako, pošto ta silaža nije imala od 1000 vagona nijedan klip na sebi. Godina je bila sušna, kukuruz se nije oplodio i mi smo imali stabljiku samo. To je razlog da smo imali kvalitetnu hranu. Normalno, morali smo dalje da kupujemo. Ne mogu se sa vama Budimoviću složiti. Ne možemo hraniti kabastom hranom ako hoćemo da imamo muzni prosek 30 litara po kravi. To što se južno radi, pet, šest litara, to je nešto drugo. Kukuruz koji smo kupili od jedne vojne ustanove, on je imao mikrotoksina skoro i po starom na granici, ali to je ogromna količina, a posebno aflatoksina.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Moje je čvrsto uverenje da smo mi u suštini kao društvo u celini karakteristični time što imamo sklonosti ka dramatičnom odsustvu poštovanja normi i standarda, uvek kad je to u korist naših interesa.

Ako imate sve sastojke za neku proizvodnju koji su u redu i ako tehnološki proces njih ne može da pokvari, na kraju će na ishodu biti kvalitetan proizvod, u bilo čemu da je, pa i hrana kao proizvod. Kod svih problema koji su iole složeniji, a problem hrane i zdravlja je vrlo složen problem, nije objašnjenje i razumevanje problema, pa onda i njegovo rešavanje u tome. Mnogo je dublje. Nešto ispod toga stoji. Objašnjenje je, a pokušaću da to vrlo kratko da saopštim, u sistemu koji stvara. U strukturi tog sistema, šta je ono što tim sistemom vlada, kako se desi da do toga dođe? Nekoliko faktora koji ka tome vode. Moje je čvrsto uverenje da smo mi u suštini kao društvo u celini karakteristični time što imamo sklonosti ka dramatičnom odsustvu poštovanja normi i standarda, uvek kad je to u korist naših interesa. Nemamo sklonosti da poštujemo nijednu normu, nijedan standard i to je jedna od karakteristika koje se tiču današnje debate kod nas. To ću vrlo kratko da ilustrujem. Pokušavam godinama, jer me to zabavlja, da navijem sat prema satovima na TV-u u sedam ili pola osam. Ne postoji tačan sat na TV-u u zemlji Srbiji. Iako se danas vreme meri sa tačnošću od 10 sekundi, na primer. Prosto, toga nema. Ne postoji šansa da pozorišna predstava počne u osam sati, ako je u osam sati zakazana. Nikad se ne zna kad će početi. Ako je najavljeno u osam, to je standard.

Većina seljaka će da kaže: oni hoće da mi zabrane pečenje rakije, jer standard zahteva bezbednost.

Imamo kulturno duboko ugrađenu sklonost koja je sada, to je druga moja napomena, u vreme koje se karakteriše jednom vrstom vrlo izražene pohlepe, samo podržana. Pohlepa može biti ekonomska, politička ili bilo koja druga. To se sve vodi kao odstupanje od standarda. Na kraju krajeva, ako se razgrnu neke zavese oko diskusija u vezi sa Srbijom i njenim odnosom prema EU, vi ćete videti kod običnog naroda ustvari protivljene prema standardima. Većina seljaka će da kaže: oni hoće da mi zabrane pečenje rakije, jer standard zahteva bezbednost. Sve se objašnjava time i to potpuno razumem, jer je poštovanje standarda užasna stvar. Poštovanje standarda je drastično smanjenje slobode. Vi ste neslobodni. To mogu da razumem. To proizvodi sve efekte neželjene, od efekata po zdravlje, pa po ekonomiju i sve je to jako poznato. Ako je to tako, šta je onda lek u svemu tome?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Diplomirani sam veterinar specijalista i ukratko nešto ću reći o kontroli koja proizilazi iz Zakona o bezbednosti hrane i kako je već na pravi način rečeno tu je Zakon o zdravlju bilja, veoma značajan sa aspekta prognoze kad je bilje u pitanju. Ovi zakoni su harmonizovani i neko je već istakao kako su oni dobri. Kako se sprovode potpuno je drugo pitanje. Kao nadležni subjekti za sprovođenje Zakona o bezbednosti hrane i uopšte za obezbeđenje bezbednosti hrane nadležno je Minstarstvo poljoprivrede i Minstarstvo zdravlja, zatim laboratorije ili kako je predviđeno zakonom potrebno je da se formira Direkcija za referentne laboratorije. Da li je to urađeno nije mi poznato. Podeljene su nadležnosti. Zakon se multidisciplinarno sprovodi onako kako je i potrebno, kako su i sugerisali nadležni iz EU. Zakon sprovodi Veterinarska inspekcija, Fitosanitarna inspekcija, poljoprivredna inspekcija i sanitarna inspekcija u skladu sa svojim nadležnostima. Da li ima sukoba nadležnosti ili ne, ne znam, nije ih bilo. Kako je sad, ne znam.

Zakonom je predviđen sistem uspostavljanja brzog obaveštavanja i uzbunjivanja hitnih mera, upravljanje kriznim situacijama, a tim sistemom upravlja Ministarstvo.

Tu su, takođe, utvrđene i odgovornosti za aktivnosti, odnosno za nesprovođenje zakona, a prava i dužnosti ovih inspekcijskih organa utvrđene su u 58 tačaka zakona. Takođe, iz ovog zakona proizilaze i međunarodne obaveze, koje se izvršavaju u skladu sa preporukama međunarodnih referentnih organizacija, zatim u skladu sa međunarodnim standardima i preporukama koje smo dužni da poštujemo. Zakonom je predviđen sistem uspostavljanja brzog obaveštavanja i uzbunjivanja hitnih mera, upravljanje kriznim situacijama, a tim sistemom upravlja Ministarstvo. Kad postoji rizik po zdravlje, primenjuju se i mere koje se utvrđuju i programom. Ovde smo čuli da takav program ne postoji, program upravljanja kriznim situacijama sa hitnim merama, a program mera praktično donosi stručni savet, ustvari on utvrđuje poslove koji treba sprovesti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Samo jedno objašnjenje i gospodinu Mitiću i gospođi: ja sam inženjer za zaštitu bilja i kad čitate Zakon o zdravlju bilja on apsolutno nikakve veze nema sa aflatoksinom. Kad to čitate i o tom savetu i tim listama, to se odnosi na karantinske bolesti, na štetne organizme, patogene, da ne širim priču. On apsolutno nema veze sa aspergilusom. Aspergilus je gljiva koja ovde postoji i postoji  svuda u svetu. Samo sam to htela da ukažem. Taj zakon apsolutno ne reguliše i nema nikakve veze sa problemom aflatoksina. O prognozi samo da vam kažem. Prognoza biljnih bolesti i pojava je nečto sasvim drugo. To su biljne bolesti, patogene koje se šire i koje se predviđaju i odnose se na potpuno druge stvari. Aspergilus ne možete predvideti niti postoje mere. Možete predvideti ako je sušno i to zna svako.

Prognoza biljnih bolesti i pojava je nešto sasvim drugo. To su biljne bolesti, patogene koje se šire i koje se predviđaju i odnose se na potpuno druge stvari. Aspergilus ne možete predvideti niti postoje mere.

Samo da znate da naši poljoprivredni proizvođači nisu needukovani. Da znate da su u svakom selu, to je preouzeo privatni sektor, od veterinara, raznih agronoma, obilaze svako selo i to je preuzeo privatni sektor. Stručne službe rade neke druge poslove. Proizvođačima je dosta agronom u selu. Ovim mladim ljudima koji su otišli, hiljadu njih, bili su dovedeni u jako neprijatnu situaciju da idu po selima i da im je dat nalog bez ikakvog agronomskog iskustva. Mislim da je to onako bila baš medveđa usluga.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Neko je ovde rekao iz razloga straha ili bilo kog drugog razloga, struka i javnost ne mogu da dođu do reči i da kažu osnovne činjenice koje su vrlo bitne za rešavanje bilo kog problema.

Provejava u svim diskusijama nešto što se nameće kao da nešto mora da postoji, stručna javnost. Mi smo stručnu javnost izgubili. Onog trenutka kad se politika umeša, stručna javnost pobegne i nje više nema. Neko je ovde rekao iz razloga straha ili bilo kog drugog razloga, struka i javnost ne mogu da dođu do reči i da kažu osnovne činjenice koje su vrlo bitne za rešavanje bilo kog problema. Kad govorimo o saprofitnoj gljivici, aspergilus flavus, govorimo o normalnoj flori, o nečemu što se svake godine pojavi. Kao što govorimo o normalnoj flori u brisu grla, tako govorimo i o aspergilusu flavusu. Podvlačim, nijedna zemlja na svetu nema propisan nadzor niti praćenje aspergilus flavusa. Samim tim, ni nova država nije mogla da unese u svoje zakonske okvire nešto što se zove praćenje pojavom jedne saprofitne gljivice. Postoje par studija, a jednu od njih je uradila EFS, u kojima stoji ne preporuka već samo mišljenje, a par studija su uradili i Amerikanci, oni koji imaju najviše problema sa aspergilus flagusom, a onda kasnije i sa aflatoksinom. Nijedan dokument EU nije donet na osnovu te studije EFS-a kao najvećeg organa u EU koji govori o bezbednosti hrane, kojim bi se jasno definisao način i postupak ponašanja nad aspergilus flavusom ili nad aflatoksinom. Nemate nijedan propis zvanični EU.

Niko nema hrabrosti da iznese tačne podatke i ako se iznesu, iznesu se iskrivljeni i na neki drugi način obrađeni.

Mi hoćemo u EU, a i nećemo. Mi hoćemo evropsko zakonodavstvo, a i ne želimo da ga primenjujemo. Šta mi zapravo hoćemo? Sve što čini Ministarstvo poljoprivrede dovedeno je pod znak pitanja i sve je u sumnji. Niko nema hrabrosti da iznese tačne podatke i ako se iznesu, iznesu se iskrivljeni i na neki drugi način obrađeni. U ovom slučaju imate prošlu godinu koja je zbog nepovoljnih vremenskih uslova, klimatskih uslova dovela do umnožavanja aspergilusa. Malo pogledajte te studije, videćete da biologija samog aspergilusa nije detaljno pojašnjena, da se ne zna kada je i u kom trenutku počinje da luči mikotoksine. Iz novinskih natpisa stiče se utisak da je neko uzeo otrov, sipao ga u mleko i onda ga upakovao i prodao. Govorimo o prirodnom mikotoksinu koji se javio u prirodnim uslovima. Postoje neke mere koje se mogu primeniti u skladištima, stalno je valiranje kukuruza, dosušivanje, smanjenje procenta vlažnosti, prosto da bi se sprečio razvoj aspergilusa.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nismo mi napravili haos u onom što je sistem kontrole u Srbiji, ne zato što ne znamo, nego zato što je on kreiran pod uticajima onih kojima je stalo upravo da imamo haotično stanje, da bi se u tom haotičnom stanju sticali izuzetno visoki profiti.

Da li je zakazala struka? Mislim da je u ovom slučaju zakazao sistem i kreatori sistemskih rešenja od zakona, podzakonskih akata pa na dalje. Profesor Matejić je ukazao na suštinski problem koji zna svaki srednjoškolac koji je prošao sticanje osnovih znanja iz oblasti organizacije i kontrole, nespojivosti funkcija kontrole. Nismo mi napravili haos u onom što je sistem kontrole u Srbiji, ne zato što ne znamo, nego zato što je on kreiran pod uticajima onih kojima je stalo upravo da imamo haotično stanje, da bi se u tom haotičnom stanju sticali izuzetno visoki profiti. Ako hoćemo da budemo pošteni i vršimo korektnu analizu mislim da bi ona upravo to vrlo jasno pokazala. Struka u našim uslovima ne može da dođe do izražaja i mislim da korak po korak treba da tražimo rešenje. U tom pravcu mislim da je upravo ono što sa naše strane treba da ide jednoznačan zahtev: moramo se vratiti na standard koji važi u Evropi, u okruženju, ne zbog zaštite potrošača, nego zbog zaštite ekonomskih interesa i dobrih proizvođača u ovoj zemlji. U ovom dijalogu koji smo imali mi upravo nismo dozvolili da se probiju informacije u javnosti o onima koji imaju veoma kvalitetno mleko i kvalitetne proizvode. To nije zbog toga što se ne zna, nego neko te informacije svesno blokira.

Ići ćemo u aktivniji odnos sa onima koji jednostavno nedovoljno uvažavaju ono što je interes građana i države Srbije.

Zahtev je da se vrati na 0,05 mikrograma po kilogramu. Naš odgovor ako bude se istrajavalo na ovom zahtevu dela proizvođača koji su hteli da maksimiziraju profite, računajući da im je trošak da izdvoje veoma malo, ispod 0,5% profita za ono što bi obezbedilo potpunu bezbednost mleka i proizvoda od mleka na tržištu, a da ne govorimo šta to znači sa stanovišta otvaranja tržišta ako imate takav proizvod, ako ne budu prihvatili da se vrati, Pokret za zaštitu potrošača će insistirati da se na deklaracijama pasterizovanog, sterilizovanog i čokoladnog mleka napiše da to mleko nije za dečiju ishranu. Svetska zdravstvena organizacija zbog zaštite dece propisuje 0,025. Ići ćemo u aktivniji odnos sa onima koji jednostavno nedovoljno uvažavaju ono što je interes građana i države Srbije. Mi smo pripremili deo mera i mislim da je nedopustivo da jedan ministar ima ovlašćenje da može da propiše pravilnik o zdravstvenoj bezbednosti i kvalitetu o jednoj grupi proiuzvoda. To je praksa za sto i nešto pravilnika, a u svetu važi pravilo da najmanje dva ministra, a mi predlažemo četiri: ministar poljoprivrede, ministar zdravlja, ministar za zaštitu životne sredine i ministar u čijoj nadležnosti je zaštita potrošača su ti koji svojim potpisom treba da verifikuju sistem koji treba da funkcioniše i stvore prostor da oni koji će vrlo profesionalno da završe svoj deo posla imaju uvid kako se to ostvaruje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Bilo je zadovoljstvo pratiti ovu raspravu. Hoću da kažem koji su motivi ove debate, a o tome je nešto govorila i gospođa Vučković malo pre. Mi smo čuli, s jedne strane poziciju, a s druge strane kritiku, vladajuću grupaciju, opoziciju, ministarstvo jedno, drugo, treće, ali naravno to je bilo u medijima. Iako su naši mediji slobodni, oni nisu neutralni uvek, ako mogu da upotrebim taj izraz. Zadatak ovih debata jeste da upravo dubinski proširi demokratsko javno mnjenje, a to znači da se čuju ljudi iz različitih struka, različitih organizacija, različitih političkih uverenja, različitog iskustva, kako bi se jedan problem, ovaj je trenutno bio aktuelan, mogao videti sa više aspekata i da ga vide građani prateći program B92 koji će dati u nešto skraćenom obliku.

Sad imamo svetsko tržište, dok smo nekad mogli biti zaštićeni zahvaljujući ograničenosti proizvodnje koja je manje-više bila domaća, zaštićena od raznih hemijskih i drugih dodataka.

Ovde ima nekoliko problema i ne bi trebalo da nas sada uvlači previše u tu širinu, ali svako ovo pitanje je i društveno pitanje i mi i naše zakone i propise, standarde, pokušavamo da saobrazimo sa svetskim, ali nismo oni kakvi smo i moramo nekad voditi računa da to ne zaboravimo. Kažu da je higijena polovina zdravlja, a mi smo nekad imali kad sam ja bio đak još higijenu kao predmet u školi. Postojala je neka prevencija i edukacija, čista i zdrava hrana i kako to izgleda, to je sad to sve bačeno. Sad imamo svetsko tržište, dok smo nekad mogli biti zaštićeni zahvaljujući ograničenosti proizvodnje koja je manje-više bila domaća, zaštićena od raznih hemijskih i drugih dodataka. Drugi naš problem, pored ove intimnosti sa prljavštinom, koja traje, jeste da nama zakoni i standardi nisu bliski. O tome je govorio prof Matejić. Ima nečeg u tom preskakanju vekova kad se u Evropi rađalo urbano društvo, razvijala trgovina, počela industrijska revolucija, razvile su se građanske revolucije, građani, odgovornost. Mi smo to preskočili i kao svet jednog anarhičnog egalitarizma smatramo da ne treba previše da nas ograničavaju.

Opširnije >>>