za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"NIKL: EKONOMSKA DOBIT I EKOLOŠKI RIZIK"
Pretraga
Verzija za štampu

Srbija mora da istražuje nalazišta mineralnih resursa da bi znala sa kolikim prirodim bogatstvom raspolaže, ali prvenstveno mora da vodi računa o zaštiti životne sredine, ocenjeno je danas na skupu o niklu u Beogradu.

Na debati "Nikl: ekonomska dobit i ekološki rizik" koju su organizovali Centar za demokratiju i nemačka Fondacija Fridrih Ebert 08. novembra 2012., rečeno je da su mineralni resursi strateške sirovine i da o njima u tom smislu mora da se razmišlja, ali da oni moraju da budu iznad ekonomskih sloboda.

Predstavnici lokalnih samouprava na čijim teritorijama bi trebalo da se vrše istraživanja nikla, izrazili su danas zabrinutost da bi tim procesom bila zagađena životna sredina, uz ocenu da je "istraživanje uvod u eksploataciju nikla na mala vrata".

Oni su se zapitali da li je ekonomska korist od eksploatacije nikla toliko velika da se isplati uništiti zdravlje ljudi i najlepši predeo Srbije — Bukulju, Oplenac i Rudnik.

Predstavnici Aranđelovca, Vrnjačke Banje i Trstenika kazali su da usvojeni prostorni planovi tih područja ne predviđaju eksploataciju nikla, već su usmerenui na razvoj poljoprivrede i turizma, odnosno da ostanu zdrava ekološka sredina.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan. Hvala što ste se odazvali pozivu. Centar za demokratiju, u skladu sa tradicijom i projektom koji zajedno sa Fondacijom Fridrih Ebert evo treću godinu radimo, želi uvek one teme koje najviše uzbuđuju javnost da učini na neki način prezentnim širem gledalištu, jer se ovo prenosi kasnije i preko TV B92, tako da ima karakter jedne veoma široke debate. Pozvali smo ovom prilikom, što uvek činimo naravno, i jednu i drugu stranu ako tako mogu da kažem. Ovde su dva aspekta jednog pitanja, a ne moraju da budu dve strane. S jedne strane, tu su najavljeni investitori koji žele da ispituju prvo nalazišta, a kasnije da se dogovore o mogućnoj eksploataciji. Na drugoj strani je ovde narodni poslanik Ivan Karić koji predvodi grupu Ekološke partije i oni će izneti ono drugo, opreznije stanovište i da se istraži naravno i taj deo problema. To su eventualni ekološki rizici.

Svaka vlast misli da je najpametnija, ali i najpametnije za svaku vlast jeste da to ne misli, nego da pusti da i drugi kažu svoje mišljenje, pa da o tome razgovaramoMi smo pozvali, kao i uvek, predstavnike Ministarstva i mislim da su ovde predstavnici jednog ministarstva za problem životne sredne. Jedno drugo ministarstvo nam se nije odazvalo sa argumentom da su oni već imali debatu, pa ono što su oni rekli je valjda svetinja i nećemo dalje o tome raspravljati. Naravno, ovom prilikom želim samo da kažem da pozivamo ubuduće Vladu i njene predstavnike, kao i uvek do sada, da učestvuju u debatama koje imaju široki društveni značaj, jer nije važno samo šta kaže Vlada, već i šta kažu stručnjaci i šira društvena zajednica. Prema tome, funkcija ovih debata jeste upravo u tome da se čuje što više različitih glasova kako bismo došli do najboljeg mogućeg rešenja. Svaka vlast misli da je najpametnija, ali i najpametnije za svaku vlast jeste da to ne misli, nego da pusti da i drugi kažu svoje mišljenje, pa da o tome razgovaramo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Profesore, dame i gospodo, nama je veliko zadovoljstvo da smo dobili šansu da pričamo o ovoj temi otvoreno. Malo smo bili zbunjeni, poslednjih par meseci komentarima koji su bili u štampi, a pokušaću u okviru ovih deset minuta da ispričam ukratko naše viđenje kroz koje će biti nekoliko komentara na osnovu onog što je bilo u medijima Srbije. Prvo, govorićemo o lateritima nikla, jer naša interesovanja su lateriti nikla. Ovde smo namerno stavili jednu fotografiju Kristijansanda, to je na samom jugu Norveške, fabrika, rafinerija koja je u sred grada. Čisto radi osećaja koliko to pravi problema. Vrlo kratko, šta sam ja sve radio, da bih vam se predstavio. Bio sam u Alkoi, metalurg sam inače po zanimanju, u Anakondi imam privatnu kompaniju, bio sam i na tri univerziteta, poslednja pozicija mi je bila profesor na univerzitetu u zapadnoj Australiji.

Kad se upoređuje sulfidna proizvodnja i lateritna proizvodnja, onda vidimo da posle 2000.godine proizvodnja iz laterita polako prevazilazi proizvodnju iz sulfida.

Prvo pitanje, zašto lateriti? Činjenice su da se nikl danas proizvodi iz dva moguća izvora, jedno su sulfidi, a drugo su lateriti. Sulfida ima u Kanadi, Rusiji, Australiji i Južnoj Africi najvećim delom, manja količina nalazi se u drugim mestima. Što se laterita tiče, oni su vrlo prisutni u Jugoistočnoj Aziji, Australiji i na Karipskim ostrvima. U ovom delu sveta njih ima u Srbiji, BiH, odnosno delu koji se zove Republika Srpska i u Albaniji. Kad se upoređuje sulfidna proizvodnja i lateritna proizvodnja, onda vidimo da posle 2000.godine proizvodnja iz laterita polako prevazilazi proizvodnju iz sulfida. Na ovom grafu možete da vidite o svetskoj proizvodnji nikla, gde je crvenom bojom feronikl, metal je žutom bojom i ono što se može zaključiti da je najzačajnija proizvodnja metala. Znači da je uloga ili udeo metala u ukupnoj prizvodnji nikla pored još nekih hemikalija i nespecificiranih proizvoda najznačajnija.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zeleni u 21. veku nisu oni koji vraćaju točak istorije i točak civilizacije unazad, nego oni koji ga veoma hrabro guraju napred.

Zahvaljujem se. Uvaženi skupe, uvaženi profesore, samo dozvolite da s obzirom da se gospodin Vukčević kratko predstavio, da kažem par reči o sebi. Završio sam Rudarksko-geološki fakultet i danas sam možda nešto što se zove ekogeolog ili geoekolog, jer sam se bavio mnogo više životnom sredinom nego samom geologijom. Politički koncept koji ja predstavljam je zeleni politički koncept. Zeleni u 21. veku nisu oni koji vraćaju točak istorije i točak civilizacije unazad, nego oni koji ga veoma hrabro guraju napred. Vrlo često sa različitih strana doživljavamo diskvalifikacije na taj način što nas ljudi i ne slušaju, nego imaju predstavu o tome da mi pričamo o pećinama, da hoćemo da se vratimo u 16. ili 10. vek i da je to koncept zelenih. To na sreću nije tako.

Mi ovde nismo došli da sudimo i nismo došli da odlučujemo da li smo za ili protiv.

Nažalost u Srbiji ne postoji važeća stručna dokumentacija, to sam tako i razumeo, tj. ne postoji odgovarajući nivo dokumentacije koji je definisan Zakonom o geološkim istraživanjima i rudarstvu, na osnovu koga možemo donositi kvalitetne odluke o davanju koncesija na istraživanja i eksploataciju mineralnih sirovina. Mi ovde nismo došli da sudimo i nismo došli da odlučujemo da li smo za ili protiv. Pričamo o istraživanju, a sve vreme slušamo o preradi i eksploataciji ili se neko sa nekim dogovorio, pa nas nije obavestio ili smo malo preskočili korake koji su iz tog civilizovanog sveta iz koga ste nam Vi došli, koji se podrazumevaju. Fascinira nepodnošljiva lakoća gađanja parama, procentima, činjenicama, obećanjima i ono čime sam zaista fasciniran, to su izvrtanja, činjenica i diskreditacija sagovornika ili njihova diskvalifikacija.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Predsednik sam opštine Topola. Drago mi je da mogu na jednom ovakvom skupu svima vama da se obratim. Već sam svoje stavove po ovom pitanju više puta javno iznosio. Ono što mi u opštini Topola imamo kao bojazan jeste da ovakva istraživanja, odnosno ovakav plan istraživanja je ustvari uvod u eksploataciju na mala vrata. Moram da kažem da ovo istražno polje koje se nalazi između Topole i Aranđelovca i obuhvata atare sela Lipovac, Banje i Brezovac, jedan širok potez od nekih 2,5 kvadratna kilometra, u stvari jedan potez koje je eksploatisan negde do 1954. – 1955. godine prošlog veka. Dan danas kad odete vidite tamo napušteno rudarsko okno koje apsolutno niko ni tada, a verovatno ne bi ni danas vratio u neko pređašnje stanje.

Nov prostorni plan opštine Topola predviđa da se razvoj opštine pre svega zasniva na podizanju vinograda, razvoju turizma, razvoju zdrave životne sredine i pre svega u preradi poljoprivrednih proizvoda.

Moram da vam kažem zbog vas koji prosto niste bili na tom potezu da je to jedan od najlepših predela Šumadije. Predeo Bukulja, Oplenac, Rudnik je verovatno nešto od najlepših predela koje Srbija ima. Sam taj potez Lipovica vrlo je interesantan, jer su uvek tu podizani vinogradi i evo već za ovu godinu i 2013. godine biće tu otvorene dve velike moderne vinarije. Samo u prošloj godini, moram još jedan podatak da vam kažem, je 126 hektara novih vinograda podignuto u tom potezu između Oplenca i Venčaca. Zašto vam sve ovo govorim? Govorim što je ovo istražno polje, kako se ono naziva, u neposrednoj blizini i osnovne škole u Lipovcu i osnovne škole u Banji i u bukvalno nekih 300 metara jednog od najstarijih srednjevekovnih manastira u Šumadiji, a to je manastir Brezovac. Kad govorimo o bojazni koju imamo, ta bojazan se zasniva i na tim iskustvima koje postoje i koje su naši očevi imali iz prošlog veka, a s druge strane mi smo 2011. godine doneli  prostorni plan. Nov prostorni plan opštine Topola predviđa da se razvoj opštine pre svega zasniva na podizanju vinograda, razvoju turizma, razvoju zdrave životne sredine i pre svega u preradi poljoprivrednih proizvoda. Hladnoj i toploj preradi, kako voća tako i povrća.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Svi znate da Vrnjačku Banju zovu kraljica kontinentalnog turizma.

Član sam opštinskog veća opštine Vrnjačka Banja. Imao sam čast da daleke 1982. godine radim diplomski rad na Tehnološko-metalurškom fakultetu upravo na temu prerada rude nikla i to baš sa ležišta Ruđenci, tako da sam ja danas upravo i u tom svojstvu ovde. Nije predsednik opštine, zato što moja opština smatra da sam možda najpozvaniji sa ove tehničke strane da mogu da dam najviše informacija. Svi znate da Vrnjačku Banju zovu kraljica kontinentalnog turizma. Vrnjačka Banja ima dugu tradiciju, kako turizma tako i zdravstva, preko 150 godina. To treba staviti na jedan tas vage, a na drugi tas da stavimo priču oko nikla, da vidimo šta dobijamo, šta gubimo i gde će tas da prevagne. Mislim da će tas da prevagne na stranu turizma i zdravstva u Vrnjačkoj Banji.

Mi moramo da shvatimo da je interes svake države da zna svoja rudna bogatstva, ali taj interes država Srbija treba ozbiljno da radi.

Republika Srbija u bivšoj državi SFRJ je 1960. godine počela istraživanja rudnih nalazišta nikla, a na tome je radio Tehnološko-metaluški fakultet, Rudarski institut, Geozavod i Institut za nuklearne i druge mineralne sirovine. Postoje neki podaci o procenjenim nalazištima, a ja ne bih ulazio u te geološke kategorije a, b, c, c1, tu su kolege geolozi koji mogu da pričaju o tome. Na Tehnološko-metalurškom fakultetu se ta tema nikla radi preko 40 godina i veliki broj studenata je radio upravo diplomske radove na temu nikla. Mi moramo da shvatimo da je interes svake države da zna svoja rudna bogatstva, ali taj interes država Srbija treba ozbiljno da radi. Ovo što smo mi dobili u nasledstvo od bivše vlasti u opštini Vrnjačka Banja, ne bi ni znali da je data saglasnost za istražne radnje da poštovani i proslavljeni režiser Emir Kusturica nije pokrenuto tu akciju. Onda smo mi u opštini došli do tih saznaja da je na jednoj telefonskoj sednici veća data saglasnost da geološka istražna prava firmi Srbija Nikl. Čak imam i potpisan jedan ugovor od strane našeg javnog preduzeća koji se zove Borija, koje gazduje sa šumama, takođe da se daje taj prostor u zakup na kome će se vršiti geološke istražne radnje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Završio sam Rudarsko-geološki fakultet, na smeru za ležišta mineralnih sirovina kod prof Slobodana Jankovića. Kod akademika prof Zorana Maksimovića polagao sam geohemiju koja je tada trajala dva semestra. Magistrirao sam i doktorirao sam na Metaluškom fakultetu kod prof Petra Bogosavljeva na metalurgiji gvožđa i čelika. Ovde sam u svojstvu predstavnika Tehnološko-metalurškog fakulteta koji se tehnologijom prerade domaćih ruda nikla praktično bavi, kao što je rekao kolega Govedarica, bar 40 godina unazad. Nije to bio samo Tehnološko-metalurški fakultet, to je bio isto i Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina. Takođe i moj bivši institut, u kome sam radio do 2004. godine, Institut za metalurgiju u Železari Smederevo. Imali smo usku saradnju, s obzirom na vrlo slične pirometalurške tehnološke procese dobijanja nikla i gvođža. Tako da sam jedan deo vremena provodio i u Glogovcu sa svojim kolegama metalurzima.

Moram vam reći da kritični fundus naučnog znanja i iskustva postoji i na raspolaganju je državi.

Moram vam reći da kritični fundus naučnog znanja i iskustva postoji i na raspolaganju je državi. Istražni radovi nisu dovršeni, studije nisu urađene, uticaj na životnu sredinu i opravdanost investicija. Zato i mislimo da bi urgentno trebalo da analiziramo kolika će ekonomska korist od eksploatacije nikla biti, eventualno proces metalurške prerade koji ima najviše negativnog uticaja na sredinu, a na osnovu valjane jedne prethodne studije opravdanosti, koja uključuje i generalni projekat, a tek onda raspravljati sa zainteresovanom javnošću. Ovako je priča o ekologiji i eksploataciji nikla, moram priznati u domenu paušalnih i često štetnih posledica za sve strane, kako za investitora tako i za drugu stranu koja se bavi ekologijom i zaštitom.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Hteo bih da napomenem da nisam ovde došao kao delegat, nego kao član Akademije. Morao bih da napomenem da lično, a naravno i Akademija nije protiv istraživanja rudnih bogatstava. Pogotovo da kažem kolegi Simiću, pročitao sam danas u “Politici”, isto tako ne osporavamo značaj nikla kao metala. Znamo još iz 19. veka hromonikl čelici su glavni materijal. Kako bih objasnio stav Akademije u vezi sa ovim, ja moram da se vratim malo u prošlost na 2004. – 2005. godinu. To nije digresija, zato što argumentacija za i protiv je potpuno jednaka i danas kao što je onda bila.

Pre svega, mi smo pošli od onog aksioma koga se držimo, da će nedirnuta priroda, ne poremećena životna sredina, čista voda, zemljište, vazduh bez smoga, biti najveće blago 21. veka.

Tada je Ministrastvo rudarstva dalo licencu preduzeću “European Nickel” da u Mokroj Gori vrši istraživanja i u toj licenci to preduzeće ograničeno je da količina uzoraka ne sme da bude veća od pet kubnih metara. To preduzeće treba da plati jedan milion evra za istraživanja i 5% od vrednosti dotadašnjih istraživanja ležišta rude nikla u Mokroj Gori. Mokra Gora, a mislim istovremeno i na Topolu i na Vrnjačku Banju i na šumadijska ležišta, pozvala nas je u pomoć i zatražila naše mišljenje. Mi smo malo analizirali tu stvar i došli smo do sledećeg zaključka. Pre svega, mi smo pošli od onog aksioma koga se držimo, da će nedirnuta priroda, ne poremećena životna sredina, čista voda, zemljište, vazduh bez smoga, biti najveće blago 21. veka. To je naravno stav i mnogih zemalja naročito razvijenih zemalja u svetu i mi smatramo da je to zaista tako.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Poštovani predsedavajući, poštovani učesnici, predsednik sam opštine Trstenik i verujem da je ovo poslednja debata na temu potencijalnih istraživanja i eksploatacije nikla, jer kao što možemo videti, mišljenja su potpuno nepodeljena. Ako govorimo o dve strane, na jednoj strani imate akademike, imate svu stručnu javnost, imate lokalne samouprave, imate građane Republike Srbije koji imaju jedno identično mišljenje, a s druge strane imate interesnu grupu koja se prikazuje kroz preduzeće “Srbija nikl”, kojima je imperativ ekonomski efekat. Tu je potpuno jasna stvar. Ovde država treba da zauzme jasan stav da li će ići protiv svog naroda i svojih interesa i dugoročnih strategija ili će prepustiti da prevlada taj ekonomski efekat, ako ga uopšte i ima? Dolazim iz centralne Srbije i opština Trstenik je zajedno sa gradovima Kruševac, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Aleksandrovac u slivu reke Zapadna Morava u Centralnoj Srbiji i to je jedna od najgušće naseljenih teritorija naše zemlje, na tom području živi oko 500.000 ljudi. To je potpuno ekološki zdrava sredina, a da ne govorimo o Vrnjačkoj Banji i izvorima mineralne vode Nivela u Veluću, gde je jedan od potencijalnih lokaliteta za istraživanje, ili o mineralnoj vodi Vrnjci u Vrnjačkoj Banji.

Ako već govorimo o prihodima, prihodi opštine Trstenik, odnosno njenih građana od plasmana i proizvodnje poljoprivrednih proizvoda je 20 miliona evra na nivou godine.

Strategija razvoja opštine Trstenik, koja je definisana našim usvojenim planovima, a i planovima Republike Srbije, je da mi ostanemo čista i zdrava ekološka sredina koja će se razvijati kroz razvoj metalske industrije koja je potpuno bezbedna po prirodnu sredinu. Razvijati kroz razvoj poljoprivrede, jer se više od polovine stanovništva na teritoriji opštine bavi poljoprivredom, a Republika Srbija je u prethodnim godinama itekako mnogo novca, koji se meri desetinama miliona evra, subvencionisala razvoj poljoprivredne proizvodnje. Sad odjednom neko pomišlja da tu strategiju treba promeniti. Ako već govorimo o prihodima, prihodi opštine Trstenik, odnosno njenih građana od plasmana i proizvodnje poljoprivrednih proizvoda je 20 miliona evra na nivou godine. Prihodi koje bi opština Trstenik imala u slučaju eksploatacije nikla na osnovu sadašnjih zakonskih važećih regulativa na sto hiljada tona rude nikla iznosi 26.100 evra. To je manje od tri miliona dinara na sto hiljada tona rude nikla. O čemu mi ovde govorimo? Našeg interesa tu apsolutno nema.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Podsetio bih da država Srbija u periodu između 1945. i 1985. godine obilato je finansirala geološka istraživanja. Mogu da kažem sa prilično velikim uspehom.

Odgovorio bih na neka pitanja koja su uglavnom postavljena. Jedno od tih pitanja je – zašto država Srbija ne finansira geološka istraživanja? Podsetio bih da država Srbija u periodu između 1945. i 1985. godine obilato je finansirala geološka istraživanja. Mogu da kažem sa prilično velikim uspehom. U tom periodu otvoreni su brojni rudnici i rudarski objekti. Zemlja se industrijski razvijala, ljudi su se upošljavali, ostvaren je rast BDP. Međutim, ono o čemu se malo govori je da preko 90% tih sredstva koja su utrošena na geološka istraživanja nikad nije valorizovano na tržištu, odnosno kroz otvaranje nekog rudarskog objekta. Zbog toga se 1985. godine ako se ne varam, država Srbija opredelila se za tržišnu ekonomiju, da više država ne finansira geološka istraživanja, nego da ih spusti na korporativni nivo. Govorim o istraživanjima mineralne sirovine, geološka istraživanja mogu da budu i nešto drugo.

Prošle godine je utrošeno u Srbiji na sama istraživanja mineralnih sirovina van postojećih eksplatacionih polja negde oko 50 miliona evra.

Imamo preko 20 i više godina kako se ta istraživanja obavljaju od strane raznih kompanija, bilo da li su one u privatnom, mešovitom ili državnom vlasništvu. Prošle godine je utrošeno u Srbiji na sama istraživanja mineralnih sirovina van postojećih eksplatacionih polja negde oko 50 miliona evra. Znači, u poslednjem periodu zbog rasta cena sirovina na tržištu imamo jedan zadovoljavajući nivo investicija u toj oblasti. Ne verujem da država Srbija može danas da preuzme na sebe visok trošak istraživanja. Poznato je da su ona jako rizična i potpuno je prirodno da država ne investira  tamo gde postoji visok rizik. Druga stvar koju sam želeo da kažem, ono što Srbija nikl kao kompanija ima, to je dozvola za geološka istraživanja i ništa više.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Moje pitanje je – šta posle 25 godina? To je prvo pitanje koje bih ja imala.

Neću ništa novo reći, možda ću malo iz drugog ugla. Predstavnik sam strukovne organizacije Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, ljudi koji se bave strukom životne sredine sa različitim obrazovanjem. Predajem i upravljanje otpadom iz rudarskih aktivnosti na fakultetu Tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. To vam kažem zato što istraživanja koja smo radili u okviru projekta koje je podržalo Ministarstvo nauke ukazuju da naše zakonodavstvo nije usaglašeno sa zakonodavstvom EU po pitanju upravljanja otpadom iz rudarskih aktivnosti, što bi stavila odmah na početak obaveze onih koji ulaze u bilo šta u ovoj oblasti, da urade na kraju rekultivaciju i dovođenje životne sredine u stanje koje je prihvatljivo pre nego što se radovi počnu. To je ono što je meni na samom početku bilo pitanje, uvaženi kolega Vukčević je rekao da ima rude za 25 godina. Moje pitanje je – šta posle 25 godina? To je prvo pitanje koje bih ja imala.

Ako smo država kojoj je prioritet pristupanje EU, vladavina prava je nešto što je aksiom i u svim tim propisima iz oblasti životne sredine, učešće javnosti u odlučivanju je vrlo veliki segment.

Drugo pitanje, ovo ću sad da uradim kao jedno javno čitanje Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, prethodni govornik se založio da se poštuju zakoni i propisi. Ako smo država kojoj je prioritet pristupanje EU, vladavina prava je nešto što je aksiom i u svim tim propisima iz oblasti životne sredine, učešće javnosti u odlučivanju je vrlo veliki segment. Sad ću vam čitati strategiju koja je usvojena marta 2012. godine, Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara. Samo po neki pasus, možete je skinuti sa sajta Vlade Srbije, da ne bih svih 230 strana čitala javno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ekologija nije estetska disciplina koja treba da proučava dizajn krajolika, nego upravo suštinu, ono što čini agense, što čini štetnosti, bilo da su fizičke, hemijske ili biološke prirode.

Odavno je rečeno da dok topovi grme muze ćute. Morao sam da izvučem ovu rečenicu slušajući dosadašnje raspave i sve što je rečeno, počev od uvodnog referata pa do poslednje rečenice. Ako nas je nikl danas sabrao ovde, on je veoma mali problem za onaj problem koji ima Srbija. S obzirom na interese koji postoje u Srbiji trenutno, ono što hoće regularna politika, ono što hoće oni koji su se već namerili, već učinili gotovo sve da započnu eksploataciju nikla, za njih važi princip – drži, udri, beži. Šta ćemo posle, kad ostanu posledice? Ekologija nije estetska disciplina koja treba da proučava dizajn krajolika, nego upravo suštinu, ono što čini agense, što čini štetnosti, bilo da su fizičke, hemijske ili biološke prirode.

Nažalost, savremena civilizacija manifestuje sve veći potencijal samodestrukcije, ali na prvom mestu se upravo nalaze metali, teški metali.

Kad je u pitanju reč o metalima, moram da krenem od 4. veka kad Plutarh kaže onu čuvenu rečenicu „Proksima morti poena metali coercitio“ – rad u rudnicima metala ravan je smrtnoj osudi. On se protivi istovremeno da se u rudnike zapošljavaju robovi koji nisu zločinci i koji nisu osuđeni na smrt, njega podržava Aristotel. Tehnologija metala i metali su značajno doprineli razvoju civilizacije, a samim tim i homo sapiensa. Nažalost, savremena civilizacija manifestuje sve veći potencijal samodestrukcije, ali na prvom mestu se upravo nalaze metali, teški metali. Pretpostavljam da sam poznat lekar, lekar medicine rada i toksikologije, pa zato govorim isključivo sa tog aspekta. Oni koji imaju u vidu toksikološki aspekt smatraju da je najvažniji u ovom trenutku, za razliku od akademika Vitorovića koji je nekako ovo bacio u drugi plan, sa čime nijedan lekar ne može da se složi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Istraživanje u naučne svrhe izuzetno ima smisla, da mi znamo šta imamo u našoj zemlji, koji su eventualni potencijali, ali ako govorimo o kompaniji koja ulaže 15 miliona evra u to istraživanje, onda je očigledno da oni žele i eksploataciju.Dobar dan svima. Ja sam iz Zelene omladine Srbije, to je nevladina organizacija. Mi ovu temu posmatramo više iz tog nekog građansko-aktivističkog ugla, pa ću tako da vam iznesem svoje stavove. Nadovezaću se, taman je gospodin Kovačević završio onako kako sam ja hteo da počnem. To je priča istraživanje da i ne, eksploatacija da i ne. Istraživanje u naučne svrhe izuzetno ima smisla, da mi znamo šta imamo u našoj zemlji, koji su eventualni potencijali, ali ako govorimo o kompaniji koja ulaže 15 miliona evra u to istraživanje, onda je očigledno da oni žele i eksploataciju.

Da li osim novca koji će otići za neke takse, poreze i plate radnika, da li profit zaista ostaje u Srbiji ili ide negde napolje?

Ono što smo videli na samoj prezentaciji na početku je da je negde po njima ta eksploatacija neminovna, i da se oni spremaju na tu eksploataciju, iako je istraživanje tek u povoju. Jako zanimljiva stvar je da sva područja za analizu su specifična po nekim svojim prirodnim karakteristikama, po nekim drugim svojim mineralnim svojistvima, poput lekovitih i mineralnih voda ili po nekim turističkim potencijalima ili poljoprivrednim potencijalima. Šta će biti sa tim potencijalima za jedan stabilan, održivi razvoj? Da li ćemo dozvoliti da zbog eksploatacije nikla, sa navodno nekim ekonomskim dobitima, ugrozimo održivi razvoj koje ta područja imaju? Za “Srbija nikl” znamo jako malo toga, a u medijima se spekuliše i ko je vlasnik i ko stoji iza toga. Sami predstavnici “Srbija nikla” pričaju o nekim garancijama i o nekim velikim firmama i o londonskoj berzi. Mi na osnovu toga ne možemo biti sigurni da je ono što oni govore pouzdano i da će milioni koji se pominju zaista biti ostvareni. Čak i ako se ostvare, upitno je koliko toga ostaje u Srbiji. Da li osim novca koji će otići za neke takse, poreze i plate radnika, da li profit zaista ostaje u Srbiji ili ide negde napolje?

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Na osnovu prezentiranih podataka i konstatacija definisan je sledeći predlog: geološka istraživanja niklonosne rude treba nastaviti, a tek nakon utrvrđivanja rudnih rezervi i definisanja fizičko-hemijskih i mineroloških karaktristika rude treba definisati i tehnološki postupak prerade rude, a to je tek posle 2015. godine.Potpredsednik sam Inženjerske akademije Srbije. Pošto se proteklih meseci dosta pričalo o niklonoškim rudama, mi smo 28. septembra ove godine održali okrugli sto na temu „Rezerve i mogućnosti eksploatacije nikla u Srbiji“. Nije to bio veliki skup, skup na nivou Inženjerske akademije na kome je bilo ljudi koji rade i oko 50 godina na niklonoškim rudama, preradu njihovu. Na osnovu prezentiranih podataka i konstatacija definisan je sledeći predlog: geološka istraživanja niklonosne rude treba nastaviti, a tek nakon utrvrđivanja rudnih rezervi i definisanja fizičko-hemijskih i mineroloških karaktristika rude treba definisati i tehnološki postupak prerade rude, a to je tek posle 2015. godine. Treba organizovati širi skup domaćih iskusnih geoloških, rudarskih i metalurških stručnjaka, koji će razmotriti i trasirati dalji rad na istraživanju niklonosnih ruda u Srbiji i evenutalnoj eksploataciji njihovih ležišta. Ovaj skup treba organizovati u Privrednoj komori Srbije, Ministarstvu prirodnih resursa ili nekoj drugoj stručnoj organizaciji, kao na primer Inženjerska akademija ili Srpska akademija nauka.

Dosta je priča bilo, po mom ličnom mišljenju, zavijenih. Pretpostavio sam da će se ovde diskutovati o preradi niklonsnih ruda, istragama, međutim, naslov skupa nije takav. Nikl: ekonomska dobit i ekološki rizici. To može daleko da bude opšteg karaktera i dalje od onog što se diskutovalo i što će se diskutovati i što se diskutovalo proteklih meseci. Kad se priča o ekonomskom skupu dobiti, cene su relativan pojam. Napomenuo bih, radio sam i u organizaciji koja je pustila u rad feronikl Glogovac i Kavadarce i konzervirala Kavadarce i ponovo puštala u rad. Predavao sam hidrometalurgiju na Fakultetu u Mitrovici, diplomirao sam na niklu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Imamo loše propise koji su daleko od propisa EU i imamo tako loše propise koji se ne primenjuju, čije primenjivanje ne može da se obezbedi.

Trenutno sam zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, ali nisam ovde u svojstvu predstavnika tog instituta. Gospodin Rajković mi je svojim završetkom prvog izlaganja dao neku vrstu povoda da se javim samo ukratko, rekavši otprilike sve što mi želimo jeste da se poštuju propisi zemlje Srbije. Paradoksalno zvuči, a u tome jeste problem gospodine Rajkoviću. Propisi Republike Srbije su užasno loši. Priča usaglašenosti sa propisima EU uopše nije tačna, sagledavanje sa propisima EU nije jedan zakon, to je čitav sistem koji je potpuno neizgrađen, koji je započet da se gradi i nalazi se možda u nekoj fazi prve trećine, čak i kad se izgradi, ostaje primena. Imamo loše propise koji su daleko od propisa EU i imamo tako loše propise koji se ne primenjuju, čije primenjivanje ne može da se obezbedi. Nemate načina da obezbedite kompletno poštovanje nijednog našeg propisa.

Kako usaglasiti zahteve za razvojem i zahteve životne sredine?

Paradoksalno zvuči, ali to je osnov zbog čega su građani nezadovoljni i zbog kojeg građani imaju nepoverenja. Građani više ne veruju nikom, osim sebi. Kako usaglasiti zahteve za razvojem i zahteve životne sredine? Imamo brojne primere, uzmite postrojenje za tretman opasnog otpada koje EU pre pet, šest, sedam godina je planirala i dala pare da se izgradi u Srbiji.  Gde god su započeli sa idejom da rade, lokalna samouprava je bila protiv toga. Imate hidroenergetski potencijal, koncesije koje zadaju brojne probleme.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Jalovina iz autohtonog procesa koja sadrži 30% železa ne može se valorizovati kao polazna sirovina za proizvodnju gvožđa i čelika, a pogotovo ne ova jalovina koja će ovde biti produkt iz ovih laterita.

Moja replika se odnosi na izlaganje gospodina Rajkovića. Jalovina iz autohtonog procesa koja sadrži 30% železa ne može se valorizovati kao polazna sirovina za proizvodnju gvožđa i čelika, a pogotovo ne ova jalovina koja će ovde biti produkt iz ovih laterita. Proizvodni program iz svih železara sveta, uključujući i našu ovde u neposrednoj blizini, su takvi da su oslonjeni na visokokvalitetne čelike, bez ikakvih primesa. Osnovno pravilo, aksiom za sve železare sveta je da železa u rudi ne može biti ispod 60%. Zbog toga se Železara Smederevo odrekla ruda iz Libije koje su imale 55% i bile dosta čiste. Zbog toga se odrekla i potencijalnih ležišta koje postoje u Srbiji, odrekla se posle eksploatacije na Kopaoniku, a na Boranji imamo magntitna ležišta, daleko bolja nego što je jalovina.

Mislim da bismo sa tom jalovinom napravili još jedan ekološki problem veoma sličan ekološkom problemu koji je proistekao u poslednjih 50 godina iz piritnih ogoretina.

Mislim da bismo sa tom jalovinom napravili još jedan ekološki problem veoma sličan ekološkom problemu koji je proistekao u poslednjih 50 godina iz piritnih ogoretina. Taj problem i danas nije rešen. Imamo deset miliona tona piritnih ogoretina koje pokušavamo određenim plazma tehnologijama da rešimo. U Šapcu, Subotici, gde god, više nisu u Prahovu. Još jednu stvar da kažem, da se nadovežem na izlaganje prof Branka Nikolića. U Železari Smederevo u kojoj sam radio, dovoljno je zaista proći i videti ogromna ležišta veoma potencijalnog materijala koji su proistekli iz primarnih procesa, ali ti isti materijali ne mogu se reciklirati u procese primarne priozvodnje, već mogu otići samo u druge oblasti. Nažalost investitor koji je bio tamo i dosadašnji vlasnik Železare, nije posvetio dovoljno pažnje i to je pričala i o tome zna koleginica bivši ministar Anđelka, jer su se svih tih pet miliona tona vrlo dobrog materijala za industriju građevinskog materijala i druge industrije, za široku primenu, mogle valorizovati kroz određene tehnološke procese i na žalost, ostale su kao deponovane i zaista grozno sve to tamo izgleda. Hvala vam.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Moje mišljenje je da je država poštovala zakone, kad se izdavala saglasnost po opštinama, vi danas ovde ne bi imali o čemu da debatujete.

Probaću da budem kratak na izlaganje gospodina Rajkovića, da država treba da poštuje zakone. Potpuno delim mišljenje sa vama da država treba da poštuje zakone. Moje mišljenje je da je država poštovala zakone, kad se izdavala saglasnost po opštinama, vi danas ovde ne bi imali o čemu da debatujete. Da li vam je simptomatično, a vi ste bili tad zaposlenik u tom ministarstvu, da istog dana, 8. 8. 2011. godine, od “Srbija nikla” dolazi dopis predsedniku opštine Vrnjačka Banja i predsedniku opštine Trstenik? Istog dana bez bilo kakve rasprave, debate, sazivanja veća, nekim famoznim sednicama telefonskim, veće daje saglasnost, da li je to po vama zakonito? Hvala vam.

DEJAN RAJKOVIĆ: Kratko ću vam odgovoriti. Ne znam šta se dešavalo kod vas u opštini. U to vreme nisam radio u Ministarstvu. Treća stvar koju bih želeo da kažem je da svako rešenje koje se izda od strane ministarstva rudarstva, nadležnog za poslove, kako se već nekad zvalo Ministarstvo rudarstva i energetike, danas prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, šalje se po jedan primerak na opštinu u kojoj se planira vađenje rude. Ne možete prebacivati zato krivicu na Ministarstvo da niste obavešteni. Vi verovatno malo bolje organizujte opštinu i neke informacije u tom smislu da bolje prolaze. To je ono što znam sigurno. Postoji primerak, čim se izda rešenje, istog dana se šalje poštom na opštinu sa povrtanicom.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Radim u Republičko geodetskom zavodu, a inače sam doktorirao na Rudarsko-geološkom fakultetu na katedri za geofiziku. Čini mi se da ovde nekako uočavam da postoje tri grupe ljudi, odnosno tri interesne grupe. Jedna je „Srbija nikl“, druga grupa su predstavnici opština i treća grupa smo mi ostali, mogu reći čak u javnom mnjenju Srbije najveći broj ostalih koji ne znaju u stvari šta je prava istina. Mislim da danas mi nismo dobili nikakve odgovore konrektne. Predstavnici opština, njih shvatam, oni imaju svoje argumente, oni žele da njihove sredine budu čiste, da budu nedevastirane. Naravno, predstavnici „Srbija nikla“ opet imaju neke svoje argumente koji se baziraju na tome, zašto da ne, ako imamo neko prirodno bogatstvo, bilo bi dobro da ga iskoristimo. Kako to rešiti?

Mi ćemo sad da slušamo priče, jednih i drugih. Dajte da odmah na pitanja dajemo odgovore, konkretno.

Mi smo pričali svako za sebe. Zašto se nije išlo na sledeći način: ako predstavnik opštine kaže na našoj opštini ukoliko dođe do eksploatacije biće to i to. Zašto ne bi odmah, u istom momentu, predstavnik „Srbija nikla“ rekao, konkretno, neće se uništiti iz tog i tog razloga, uradićemo to i to. Vi kažete biće zagađenja voda, a vi odmah uzmete reč i kažete, što se tiče vode, uradićemo to i to. To bi bio jedan konkretan put da se odmah stvari iznesu na videlo, što ne uradimo tako? Mi ćemo sad da slušamo priče, jednih i drugih. Dajte da odmah na pitanja dajemo odgovore, konkretno. Ako vi kažete imamo taj i taj problem, molim vas, iz „Srbija nikla“ kako ćete rešiti taj problem.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Jedno vreme naši operativni geolozi važili su za jedne od najboljih u Evropi, naročito ekipe koje su radile po Kosovu i Metohiji.

Profesor sam na Rudarsko-geološkom fakultetu, završio na smeru ležišta mineralnih sirovina ili ekonomsku geologiju, uža specijalnost je baš istraživanje mineralnih sirovina, a pre svega nemetaličnih, međutim način i metodika istraživanja je potpuno ista za sve čvrste mineralne resurse. Hteo bih da se vratim odmah na početak. Bilo je reči zašto ne rade domaće kompanije, zašto ne radi državna domaća geološka institucija, sadašnji Geološki institut Srbije, zašto rade strane kompanije? Mogu da vam kažem, što reče gospodin Nikolić, mislim da je njegova generacija inženjera, ne samo geologa i rudara, nego i svih drugih bila veoma dobra. Jedno vreme naši operativni geolozi važili su za jedne od najboljih u Evropi, naročito ekipe koje su radile po Kosovu i Metohiji. Zašto su radili baš tamo? Zato što je tamo bilo najviše ležište olova i cinka.

Mi imamo mnogo dobrih geologa koji rade nažalost uglavnom u stranim kompanijama danas.

Cela ta generacija je otišla do 1990. godine u prevremene penzije, invalidske penzije i sve ostalo koristeći blagodeti socijalizma. Novi nisu došli, mi znamo da nema istraživanja do 1985-1986. godine na nikl i na mnogim drugim sirovinama, dok nisu došle strane firme. Prema tome, o kojim mi domaćim kadrovima pričamo? Mi imamo mnogo dobrih geologa koji rade nažalost uglavnom u stranim kompanijama danas. Danas ima jedna strana kompanija u Boru koja ima preko 280 zaposlenih, a od toga su svega tri stranca koji nisu sve vreme u Srbiji, nego obilaze celo područje Jugoistočne Evrope i Bliskog Istoka. Ta jedna strana privatna firma, iako ona nije registrovana u Srbiji, verovatno plaća najveće doprinose i poreze na opštini Bor u državnu kasu. To neki put zaboravljamo.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Kad raspolažemo parametrima da bismo mogli da govorimo o zaštiti životne sredine, moramo da znamo sa čim mi to zagađujemo životnu sredinu.

Danas smo čuli dosta političkih govora, a nažalost malo stručnih govora iz oblasti geologije. Slažem se sa kolegama Gavrilovskim i kolegom Nikolićem da prvo moramo da istražimo da vidimo šta imamo, kakav je način prostiranja u zemljinoj kori tih mineralnih sirovina, kakav je sastav mineralni, kakav je sastav hemijski. Tek nakon toga može da se govori o tipu ekploatacije, da li će biti površinska, da li će biti podzemna i tek nakon odabira tipa eksploatacije može da se govori o zaštiti životne sredine, odnosno onda se radi studija uticaja na životnu sredinu. Kad raspolažemo parametrima da bismo mogli da govorimo o zaštiti životne sredine, moramo da znamo sa čim mi to zagađujemo životnu sredinu.

Svaki projekat geoloških istraživanja u sebi sadrži poglavlje o zaštiti životne sredine tokom istraživanja, svaki projekat geoloških istraživanja u sebi sadrži implementirane uslove Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije.

Da se vratimo na geološka istraživanja, pošto je ovde najmanje govoreno o njima, a ona su ipak početni deo cele priče. Svaki projekat geoloških istraživanja u sebi sadrži poglavlje o zaštiti životne sredine tokom istraživanja, svaki projekat geoloških istraživanja u sebi sadrži implementirane uslove Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije. Svaki projekat geoloških istraživanja usklađen je i sa strategijom upravljanja mineralnim sirovinama koju je Vlada RS usvojila i koja je na raspolaganju svim zainteresovanim na sajtu ministarstva. Osnova geološkog istraživanja je i kompleksno istraživanje i samim tim i kompleksno istraživanje mineralnih sirovina. Ne možemo apriori, dok ne vidimo kakav je hemijski i mineralni sastav da odbacimo i korišćenje gvožđa. Možda će moći da se koristi, a možda i neće. Dajte da ga istražimo pa da vidimo da li može da se koristi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ni jednog trenutka niko nije rekao da je protiv istraživanja ili bar imam takav utisak.

Zahvaljujem se. Posle svega ovog što smo čuli, samo jedna vest od juče. Izjava državnog sekretara da se sprema izmena Zakona o rudarstvu, gde se opštine neće ništa pitati je veoma zabrinjavajuća. Otprilike da kažem kako ko dolazi i odlazi sa vlasti menja zakone kako njemu koriste ili kako će njemu koristiti. Sve što je moj uvaženi kolega Dušan Simić rekao, ili sam ja njegov mlađi kolega, apsolutno je tačno. Samo ću sad da iznesem drugačiju vizuru u kojoj ću reći to što ste vi rekli. Ni jednog trenutka niko nije rekao da je protiv istraživanja ili bar imam takav utisak. Gospodin Vukčević nijednog trenutka nije pričao o istraživanjima, isključivo o preradi i o eksploataciji, jedino ako nisam dobro slušao, ali evo ima nas 50 ovde.

Ekološki kapital prostora Mokre Gore, Zlatara, Zlatibora, centralne Srbije, Aranđelovca, Topole ima svoju vrednost i ona se mora izračunati.

Mi ne možemo na kraju ovde da donesemo sud koji je kvalitetan bez kratkoročne i dugoročne analize, sa procenom svih potencijalnih dobiti i analizom svih mogućih rizika i posledica. Neko mora da izračuna vrednost ekološkog kapitala u potencijalnim zonama za vađenje nikla i drugih budućih otkrića. Ekološki kapital prostora Mokre Gore, Zlatara, Zlatibora, centralne Srbije, Aranđelovca, Topole ima svoju vrednost i ona se mora izračunati. Pri tome, odluka se ne sme relativizovati, sve što ste mogli da relativizujete vi ste danas relativizovali, jer je vrednost prirodnog kapitala u svakom slučaju mnogo veće težine, jer su pre svega u pitanju zdravlje ljudi, zdrava voda, zdrav vazduh, u mnogo širem opsegu od teritorije na koji hoćete da eksploatišete, nego ove uske zone o kojima smo mi govorili danas. Hvala.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prvo, većina diskusija mi nije jasna, ali to je moj problem, a ne problem diskutanata. Drugo, da ponovim, prva faza, to su potvrdna bušenja, širenja bušenja, kako sam rekao. To je prvi stepen gde se donosi odluka. Ima rude, nema rude. Ako ima rude, onda se ide korak dalje, pa se pravi studija. Mi ovde govorimo o elemenitima studije bez poznavanja jednog elementa. Zašto sam pričao o haj prešesid lič kao tehnologiji? Zato što su novine u ovoj državi bez ikakvog našeg učešća bile prepune tekstova kako se kopaju neke rupe i sipa kiselina i ostalo. Daj da razbijemo makar tu priču.

Ko je lud da donese investiciju u ovu zemlju ako je tako nepouzdana sredina da se radi?

Sve što smo radili, uradili smo u poslednje dve i po godine, podnesete molbu, dobijate sve dozvole, pa vam onda recimo prijavi posle toga jedna opština da je dozvola poništena, ono što smo zvanično dobili. Brinem se, ali sad kao građanin, pošto vidim svi brane narod, pa i ja malo da branim narod. Brinem se jedne druge stvari. Ko je lud da donese investiciju u ovu zemlju ako je tako nepouzdana sredina da se radi? Možda je malo prejaka reč, ali to je vrlo blisko tome. Nešto se dogovorite i dobijete sve papire i treba da radite, onda posle sutra to više ne važi. Nas ne interesuje odnos, kao investitora, između države i lokalnih zajednica. Mi smo sve ispoštovali u našem procesu. Išli smo u Topolu i imali detaljne razgovore više puta. Išli smo u Trstenik, Vrnjačku Banju, odjednom sve što je bilo više to ne važi. Iskreno se brinem kako će neko da se zaleti da investira u ovu državu ukoliko se nešto pod hitno ne primeni. Eto završio bih time.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Naš je motiv bila debata koja se razvijala sve više i ono što je normalno, da se razvija u stručnim krugovima.

Kad smo se opredelili za ovu temu, Odbor je imao razne primedbe. Kakve to veze ima sa demokratijom, sa Demokratskim političkim forumom? Međutim, sve ima veze sa ljudskim pravima. Naš motiv su bila ljudska prava. Nije nam padalo na pamet da mi procenjujemo valjanost investicija i ambicije kompanije “Srbija nikl”, niti pak da ulazimo u atar ekoloških pokreta, pa da im govorimo kakav stav oni treba da zauzmu. Naš je motiv bila debata koja se razvijala sve više i ono što je normalno, da se razvija u stručnim krugovima. Kao što sam rekao, sve ima jednu dimenziju ljudskih prava i hteo bih sad da prosto opravdam zašto smo mi to i postavili.

Jedna od velikih zabluda koje je svojevremeno čovečanstvo imalo bila je za vreme industrijalizacije i pre toga razvoja nauke 17. i 18. veka, da je čovek gospodar prirode. Jedna od velikih zabluda koje je svojevremeno čovečanstvo imalo bila je za vreme industrijalizacije i pre toga razvoja nauke 17. i 18. veka, da je čovek gospodar prirode. U ime gospodara, gospodar je tamanio prirodu koliko god je mogao, a sad se čudi što mu ona kaže, nešto ste se prevarili. Vi niste gospodari prirode, već ste deo prirode. Ili ćete se ponašati po pravilima prirode ili ćete nestati, kao prirodna vrsta. To vam govore svi današnji efekti koje imamo naravno na jednom globalnom planu. Što se tiče ekologije, ona je vrlo zanimljiva zato što za razliku od ostalih interesnih grupa, bogatih, siromašnih, sve ideologije koje se oko toga uglavnom kreću, razne nacionalne, imperijalne ili lokalne konflikte, vi imate posla sa pravina koja su univerzalna, koja svakog čoveka pogađaju.

Opširnije >>>