za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
„DA LI JE SRPSKO ZDRAVSTVO NAJGORE U EVROPI?“
Pretraga
Verzija za štampu

Ministar zdravlja prof. dr Zoran Stanković izjavio je u četvrtak 21. juna, na debati pod nazivom "Da li je srpsko zdravstvo najgore u Evropi", da stanje u zdravstvu nije dobro, ali da izveštaj po kome je naš zdravstveni sistem svrstan na poslednje mesto u Evropi ne odražava pravo stanje.

Stankovic je podsetio da je osnovni problem neuplaćivanje doprinosa Republičkom fondu za zdravstveno osiguranja (RFZO) koji finansira zdravstvene ustanove.

On je naveo da je budžet Ministarstva zdravlja od 35 miliona evra upola manji nego 2007, a budžet RFZO od dve milijarde evra, iz kojeg se izmedju ostalog plaćaju lekovi i plate, nije dovoljan sa funkcionisanje zdravstvenog sistema.

"Nisam zadovoljan stanjem u zdravstvenom sistemu, ali svi problemi i nedostatak pravne regulative, finansijske discipline i nedostatak utvrdjivanja odgovornosti u prethodnom periodu opterecuje zdravstveni sistem i danas", rekao je Stankovic povodom rangiranja Srbije na poslednje od 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvenih usluga, sto je tema danasnjeg skupa.

Istakavsi da je i sam nezadovoljan stanjem u zdravstvu, Stankovic je kazao da svi problemi proisticu zbog nedostatka pravne regulative, finansijske nediscipline i nedostatka utvrdjivanja odgovornosti onih koji su taj sistem donedavno vodili, sto opterecuje funkcionisanje zdravstvenog sistema.

"Dok se ne pokrene finansijska disciplina i odgovornost od ministra do poslednjeg coveka u zdravstvenom sistemu, necemo imati bolji zdravstveni sistem", istakao je Stankovic.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan i dobrodošli na još jednu debatu Centra za demokratiju koja se realizuje uz podršku Fondacije Fridrih Ebert. Urednici ovog projekta, prof. Mićunović, Nataša Vučković imaju taj talenat da prepoznaju važne teme i da ih predlože za diskusiju u momentima kad su one zaista najaktuelnije. Ne znam da li su mogli da pretpostave da će baš biti ovoliko aktuelno, kad su temu za razgovor ponudili pitanje situacije u zdravstvu i ponudili pitanje da li je srpsko zdravstvo najgore u Evropi, a polazeći od onog alarmantnog podatka koji smo čuli pre par meseci da je prema evropskom zdravstvenom korisničkom indeksu za 2012. godinu srpsko zdravstvo dospelo na dno evropske lestvice.

Ono što novine ne pišu na prvim stranama, a što jeste aktuelna tema već mesec dana  je nestašica lekova i situacija koja zaista podseća na one godine koje smo svi želeli da zaboravimo. U Srbiji trenutno ne mogu da se kupe neki osnovni lekovi i apotekari su već počeli da nas preusmeravaju na Crnu Goru, Bosnu i Makedoniju

Danas uoči početka ovog razgovora, prelistavajući dnevne novine, mogli smo svi, nadam se, da ste mogli i vi  da se uverite, da nešto ozbiljno ne štima. Naslovna strana dnevnih novina „Zdravstvo pred bankrotom“ i direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksandar Vuksanović koji danas, nažalost, neće biti, kaže da se Fondu duguje 85 milijardi dinara za neplaćene doprinose, da velikom broju zaposlenih se ne uplaćuje zdravstveno osiguranje, a da Fond raspolaže sa 400 miliona evra manje nego 2008. godine. ministar u tehničkoj vladi, Zoran Stanković, koji jeste ovde sa nama, za Novosti kaže da su dugovi prema Fondu premašili 100 milijardi dinara, a da su bolnice u minusu za 30 milijardi dinara. Ono što novine ne pišu na prvim stranama, a što jeste aktuelna tema već mesec dana je nestašica lekova i situacija koja zaista podseća na one godine koje smo svi želeli da zaboravimo. U Srbiji trenutno ne mogu da se kupe neki osnovni lekovi i apotekari su već počeli da nas preusmeravaju na Crnu Goru, Bosnu i Makedoniju, gde se može kupiti, kažu, Galenikin Madopar, iako se ne može naći u apotekama u Srbiji. Dakle, da li to sve govori da srpsko zdravstvo jeste najgore u Evropi ili je situacija drugačija? To je tema kojom bismo voleli da se bavimo danas. Pored prof. Dragoljuba Mićunovića koji će, kao i uvek dati uvodnu reč, sa nama je, kao uvodničar i akademik prof. dr Miodrag Ostojić.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan i hvala što ste došli po ovoj velikoj vrućini. Nadam se da ćemo, ako ništa drugo, razmenom mišljenja doći do nešto jasnije slike koja treba da odgovori na ono pitanje koje smo postavili, da li je zdravstvo Srbije najgore u Evropi. Pre toga, hteo bih da kažem zašto smo se mi opredelili za ovu temu. Ne zato što je ona trenutno aktuelna, a mislim da je ona trajno aktuelna. Baš zbog toga što često u politici i kod ekonomskih stručnjaka ona se povremeno pojavljuje kao centralna tema, a vrlo često se na nju zaboravlja. Međutim, nema važnije teme od zdravstva.

Mislim da je ova tema trajno aktuelna. Baš zbog toga što često u politici i kod ekonomskih stručnjaka ona se povremeno pojavljuje kao centralna tema, a vrlo često se na nju zaboravlja. Međutim, nema važnije teme od zdravstva

Margaret Jursenar u romanu „Andrijanovi memoari“ opisuje cara koji ima sve na svetu, sjajno obrazovanje stečeno u Atini i Rimu, Grčkoj, rimskoj kulturi, najveće carstvo koje mu je ujak Trajan ostavio, obožavan, na samom vrhuncu njega počinje malo da boli jetra i on počinje da razmišlja o smislu života i izgovara jednu rečenicu, on ili Jursenar, svejedno, koja kaže - u ovom svetu punom nejednakosti i nepravde mnoge će se od njih ispraviti, nepravde političke, između robova i gospodara, ekonomske, između bogatih i siromašnih i mnoge druge, ali ostaje jedna trajna i najdublja razlika i nejednakost koja se sastoji u tome što su jedni zdravi, a drugi bolesni. Dakle, ovo nije samo metafizičko pitanje, kad ga prevedemo na razgovore sa MMF ili sa bilo kojom međunarodnom institucijom, mi onda imamo opšte prihvaćeno jedno pravilo, da je najbolji lek smanjenje javne potrošnje. Zdravstvo je smešteno u javnu potrošnju, kao i obrazovanje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem se prof. Mićunoviću. Moram da priznam da sam imao uvida o ovoj temi samo preko štampe, koja mislim da je relativno dobro propratila ovaj dokument koji je prikazan ovde, znači Euro Health consumer index 2012, koji je prikazan i u Evropskom parlamentu. Kad sam prihvatio da budem moderator, odmah sam poslao SMS poruku ministru zdravlja dr Zoranu Stankoviću i prof. Petru Bulatu i Doret Nizan, šefu kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu za nekoliko zemalja iz našeg regiona, da čujem njihovo mišljenje. Moram da kažem da su mi svi i ministar prof. Stanković i prof. Bulat i Doret Nizan odgovorili i sa njima sam malo porazgovarao. Prof. Bulat mi je poslao originalan dokument koji sam ja posle odštampao, koji može da se skide i sa Interneta. Ono što je možda bilo daleko vrednije, a to je njegova prepiska sa autorom ovog indeksa. O čemu se radi?

Imam iskustva u zdravstvu, gde radim preko 40 godina, imam iskustva gde smo negde u Evropi relativno na poslednjem mestu, kao što je lečenje akutnog infarkta miokarda u salama za katalizaciju, ali da smo uspeli za dve godine, zahvaljujući i medijima, da stanje poboljšamo i da uđemo u zemlje sa srednjom primenom

Sama reč govori da je stvoren jedan bodovni sistem, autori ga porede sa Evro song kontekstom, sa nagradom za najbolju pesmu Evrope, koju su oni razvijali u pet oblasti, imajući ukupno 42 kriterijuma. Inače ova organizacija je polu privatna i ona je već ranije davala izveštaje o stanju zdravstva u različitim zemljama Evrope. Ranije se koncentisala samo na zemlje članice EU, a sad smo i mi ušli kao kandidati za članstvo za EU. Inače, imam iskustva u zdravstvu, gde radim preko 40 godina, imam iskustva gde smo negde u Evropi relativno na poslednjem mestu, kao što je lečenje akutnog infarkta miokarda u salama za katalizaciju, ali da smo uspeli za dve godine, zahvaljujući i medijima, da stanje poboljšamo i da uđemo u zemlje sa srednjom primenom lečenja bolesnika od akutnog srčanog udara u salama za katalizaciju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pozdravio bih prof. Mićunovića sa kojim se znam i družim iz 1968. godine kad smo u vreme Titove diktature bili na ulicama, on kao profesor, a mi kao studenti i borili smo se za studentska prava i borili smo se protiv crvene buržoazije. Vremena su se promenila. Mi smo sad prijatelji, ali smo na suprotnim stranama, prof. Mićunović je u vlasti, a mi smo nevladina organizacija. Drago mi je da pričamo o zdravstvu na jedan otvoren i demokratski način. Ovo je prvi put posle više godina da mi možemo sa nekim da razgovaramo, pošto smo do sad bili ignorisani da uopšte postojimo kao privatan sektor.

Srbija je po broju umrlih i obolelih od kardiovaskularnih oboljenja druga ili treća u svetu i taj trend se povećava. Nama je cilj da pacijent nikad ne dođe u operacionu salu, niti da dobije stend. Ta preventiva u Srbiji je na najnižem nivou

Prvo, moram da pozdravim mog školskog druga, profesora akademika Mišu Ostojića. Moram da repliciram po pitanju stručnog ovog dela kardiologije, pošto smo on i ja jedini ovde kompetentni kardiolozi. To što je profesor rekao je istina, ali to se odnosi na stentove i na deo struke, medicine koji oni fenomenalno rade u Kliničkom centru. Postoji istina. To da je Srbija po broju umrlih i obolelih od kardiovaskularnih oboljenja druga ili treća je u svetu i taj trend se povećava. Znači, to je tačno, to govore sve statistike i na kraju krajeva umrlice koje možete da iz Statističkog zavoda dobijete. Znači, nama je cilj da pacijent nikad ne dođe u operacionu salu, niti da dobije stend. Ta preventiva u Srbiji je na najnižem nivou i zato je to tako i to je istina.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Predsednik sam Udruženja za prava pacijenata „Pravo na zdravlje“. Ne bih voleo da se ova diskusija pretvori u osudu lekara ili ocenu stručnosti njihovog znanja. Znači, uopšte ovo nije priča o tome. Mi ovde pričamo o uspešnosti naših političara koji su zadnjih deset godina napravili jedan sistem. Čvrsto sam ubeđen da je organizacija koja je pravila ovaj indeks, posedovala sve podatke, onakve kakvi trebaju, da bi rezultat bio isti, samo bi imali manje bodova. Otprilike da vam kažem, neka slika realnosti je ovakva.

Na osnovu sistemskih zakona, mi smo u Srbiji formirali crno tržište zdravstvenih usluga i to regionalnog karaktera, koji služi za koruptivnu spregu bogaćenja određenog kruga ljudi

Imamo sistemske zakone o zdravstvu koji legalizuju korupciju, diskriminaciju i uzurpaciju. Netačni podaci. Klasično netačni podaci. Mi smo naša prava pacijenata su stavljena u sistemske zakone, imaju veću težinu, nego što je težina da su stavljena posebnim tehničkim zakonom, ali to ne funkcioniše. Na osnovu sistemskih zakona, mi smo u Srbiji formirali crno tržište zdravstvenih usluga i to regionalnog karaktera, koji služi za koruptivnu spregu bogaćenja određenog kruga ljudi, gde se ono vrlo jako brani, sudstvom i uticajem na medije. Ovako kad se kaže, to je poprilično teško, da vam to prevedem na jedan primer. Onkologija.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Iz Udruženja sam „Doktori protiv korupcije“. Tema je vrlo interesantna, čak reklo bi se i ključna i zanimljivo je da negde sad i ulazi u horizont interesovanja i političkih stranaka. Nažalost, političke stranke u Srbiji dugo vremena ignorišu ovaj bitan sektor, a to je sektor zdravstva, što je i dovelo do ovako jednog teškog stanja u kome se nalazimo. Kako bismo izbegli jedan odbranaški ili defetistički diskurs, baziraću se samo na podacima koji će zdravstvenim radnicima biti potpuno jasni i koji potpuno opravdavaju ove poslednje mesto, kao što je rekao prethodni govornik, da su ovi podaci zvanični podaci, statistički, uzeti u obzir mi ne bismo imali ni 450 bodova. Postoji velika verovatnoća da za indeks 2013. godine imamo još manji broj bodova.

Stopa opšteg mortaliteta iznosi 14,2 promila, što je na nivou afričkih zemalja. U stopi su kardiovaskularne bolesti zastupljene sa 55%, maligne bolesti sa 20%. To pokazuje kvalitet zdravstvenog sistema, jer ove dve grupe patologija su apsolutno pod uticajem funkcionisanja zdravstva

Počeću od ključnog podatka, a to je stopa opšteg mortaliteta. Ona iznosi 14,2 promila, što je na nivou afričkih zemalja. Šta to znači? U stopi opšteg mortaliteta su kardiovaskularne bolesti zastupljene sa 55%, maligne bolesti sa 20%. To odmah pokazuje kvalitet zdravstvenog sistema, jer ove dve grupe patologija su apsolutno pod uticajem funkcionisanja zdravstva. Kad imate skrining, kad imate preventivu i kurativu, vi nemate ovakve podatke. Činjenica je, kako je rekao kolega Ostojić, da je u interventnoj kardiologiji stvar popravljena. Međutim, standardizovane stope smrtnosti za kardiovaskularne bolesti, podatak iz 2009. ili 2010. iz Batuta, u Srbiji 549 ljudi umre na sto hiljada. U EU 199 na sto hiljada. To su frapantni podaci koji nas zbilja zaključavaju na zadnje mesto. Za karcinome, za maligne bolesti podaci su još gori. Mi imamo u Srbiji 203 smrtna ishoda na 100.000, a u EU 169.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Imam 27 godina staža. Radila sam državno, radim privatno i radila sam u inostranstvu. Htela sam da izdvojim ono šta nas razlikuje od koncepcija u inostranstvu i šta je to što nije zavisno od para, a šta je prisutno kod nas, a veoma je različito od onog kako to imaju uspešne zemlje. Sve uspešne zemlje imaju strategiju u zdravstvu, gde je napravljen razvoj ideja i plan u narednih par decenija. Kod nas smo svi uvek zabrinuti koji će ministar da dođe, jer sa svakim ministrom počinje nova era medicine. Jedan ministar uvodi privatnu praksu, a drugi je ukida. Jedan ministar daje dopunski rad, a drugi ga ukida i svaki ministar kreće od nule. Znači, nikakva koncepcija u zdravstvu nema održavanje deset i više godina, kao što u svim ozbiljnim zemljama zapada, gde ministar koji god da dođe, da li je iz leve ili desne stranke, sa malim izmenama poštuje koncepciju državne politike.

Ono što je kod nas različito od zapada, to je da primarna, sekundarna i tercijalna zaštita nisu postavljene onako kao treba. Kod nas je primarna zaštita administracija. Sve se završava u tercijalnoj zaštiti, gde su doktori gospodari i bolesti i zdravlja

Ono što je kod nas različito od zapada, to je da primarna, sekundarna i tercijalna zaštita nisu postavljene onako kao treba. Stubovi zdravstva su primarna zaštita. Kod nas je primarna zaštita administracija. Sve se završava u tercijalnoj zaštiti, gde su doktori gospodari i bolesti i zdravlja. Kao jedan primer, u zemljama Evrope, Holandije, Belgije i Norveške koje su ustvari orjentisane tako da njihovi pacijenti žive u komunizmu, dozvoljeno je tri pregleda ultrazvučna u toku trudnoće i trudnoću vodi babica. Kod nas svaka žena može da uradi 20 pregleda u toku trudnoće, a mortalitet kod njih je 4 do 3 promila, a kod nas je 13 promila. Broj lekara nam je zaista sličan kao u Evropi, s tim što u univerzitetskim centrima i u bolnicama koje su u centru grada imamo sto lekara na 250 pacijenata, znači jednog lekara na dva pacijenta, a kad se izmakne u unutrašnjost imamo jednog lekara na nekoliko hiljada ljudi, potpuno suprotno kako se postavlja to u inostranstvu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre svega, da se zahvalim organizatoru što je organizovao jedan ovakav okrugli sto. Šteta što to nije urađeno uoči parlamentarnih izbora. Podsetiću na ovo što je prof. Mićunović u svom uvodnom izlaganju rekao, a to je da je pitanje zdravlja i pitanje obrazovanja jedno od najvažnijih društvenih pitanja, jedno od, da kažem, pitanja koja govore o odgovornosti i o nivou razvoja jednog društva. Nažalost, podsetiću, naše udruženje je uoči izbora organizovalo jednu tribinu, pre toga je poslalo svim političkim partijama pet gorućih pitanja u zdravstvu. Odgovor smo dobili samo od Srpske radikalne stranke, a na tribinu je došao predstavnik SPS, gospodin Periša Simonović i gospodin Paja Momčilov. Znači, odazvali su se samo SPS i SRS. Iako smo i zvali press službe partija, molili da nam odgovore, iako su obećavali, nažalost, očigledno je da to nije bio politički prioritet. Zato danas beremo gorke plodove i imamo ovakvo stanje kakvo jeste.

Ovo je zdravstveni potrošački indeks. On se odnosi na analizu toga kako zdravstvo, a ne medicina funkcionišu. Medicina je nauka i ona je OK, a mi razgovaramo o sistemu koji nije tako organizovan da je ono što je najbolje u medicini dostupno svima

Dakle, ovde se ne postavlja pitanje da li je Srbija na poslednjem mestu. Osnovno pitanje je zašto je Srbija tako loše rangirana. Dakle, moram da podsetim na niz debata u kojima smo se sretali, ali mislim da onaj ko je pažljivo čitao ovaj dokument, koji je svima dostupan, ovde i razgovaramo o potrošačkom indeksu. Ovo je zdravstveni potrošački indeks. On se odnosi na analizu toga kako zdravstvo, a ne medicina funkcionišu. Medicina je nauka i ona je OK i sve ono što je vrhunsko, onaj kome je dostupno, to je u redu, a mi ovde razgovaramo o sistemu koji nije tako organizovan da je ono što je najbolje u medicini dostupno svima. Dakle, ovde razgovaramo o kršenju ljudskih prava, razgovaramo o tome koliko je to što je vrhunsko dostupno. Da li je dostupno zato što smo mi, kao osiguranici, zapravo ako smo akcionari EPS, ako smo akcionari MTS, JAT, mi smo takođe i akcionari tog Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Vezaću se odmah za dva primera. Naime, mi već godinama slušamo da je naše zdravstvo siromašno. Međutim, postavljeno je pitanje, ako je jedna kuća siromašna, onda se ona valjda trudi da što racionalnije raspolaže sredstvima koja ima. Međutim, kako se u Srbiji o tim sredstvima razmišlja, ja ću navesti na dva primera.

Prvi primer je jedna bolest, dakle, pandemija bolesti dijabetesa. Generalna skupština UN usvojila je posebnu rezoluciju još 2006. godine sa ciljem, odnosno sa nalogom zapravo, da sve zemlje članice hitno naprave strategije prevencije ove bolesti, upravo zato što ova bolest može da dovede, odnosno skupo lečenje komplikacija ove bolesti mogu da uvedu u problem ekonomiju zemalja članica koje su siromašnije. Između ostalog, u preporuci kažu, edukacija je osnov prevencije, edukacija je osnov uspešnog lečenja, edukacija je osnov ušteda u lečenju. Ovu rezoluciju Generalna skupština UN je donela 2006. Godine.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dolazim iz organizacije „Pravni skener“, radim na zaštiti prava pacijenata. Mi smo u proteklih šest meseci sproveli jedno istraživanje gde smo hteli da proverimo kakva je zaštita prava pacijenata, odnosno koliko su pacijenti informisani o svojim pravima i s druge strane, kakva je uloga zaštitnika pacijentovih prava i koliko je on objektivan i nezavisan u svom radu. Vrlo mi je interesantno što smo na osnovu ovog istraživanja i ovog indeksa dobili pozitivnu ocenu.

U proteklih šest meseci sproveli smo istraživanje o informisanosti pacijenata o svojim pravima i o tome kakva je uloga zaštitnika pacijentovih prava i koliko je on objektivan i nezavisan u svom radu. Obratili smo se Ministarstvu zdravlja za podršku, međutim, podršku nismo dobili

Prema našim istraživanjima stanje na terenu, informisanost pacijenata je jako loša. Mi smo istraživanja sproveli u dva okruga, u Kolubarskom, Mačvanskom i uzeli smo jednu opštinu u Beogradu, radili smo Zvezdaru. Cilj nam je, takođe, bio da uradimo istraživanje na primarnoj i sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti, tako da smo posetili i domove zdravlja i bolnice. Razgovarali smo i sa direktorima domova zdravlja i sa doktorima, medicinskim sestrama, gde smo radili ankete zdravstvenih radnika i posebno ankete pacijenata. Ono što je kod nas bilo zabrinjavajuće jeste da smo se Ministarstvu zdravlja obratili za podršku, za sprovođenje aktivnosti na ovom projektu. Međutim, tu podršku nismo dobili. Dva puta smo imali sastanke u Ministarstvu. Prvo, jeste bilo da su želeli da provere pitanja koja smo mi naveli u anketi za zdravstvene radnike, da provere na koji način smo postavili ta pitanja. Međutim, s druge strane, nisu bili zainteresovani za anketu koja je vezana za pacijente, što je nama bio dovoljan dokaz da oni u stvari nisu ni zainteresovani za pacijente, već da su se uplašili koja ćemo mi to pitanja lekarima da postavimo. Pitanja su bila koncipirana tako da vidimo koliko su oni upoznati sa pravima pacijenata i kakva su njihova mišljenja o tim pravima.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Takođe sam iz organizacije „Pravni skener“, samo ću se nadovezati na priču koleginice. Istraživanje smo sproveli i među romskom populacijom, odnosno u svakom domu zdravlja, odnosno mestu u kome smo sprovodili ankete i razgovore. Obišli smo i romsko naselje, kako bismo proverili zdravstvenu zaštitu Roma, kao grupe koja je izložena povećanom riziku od oboljevanja, a u sklopu dekade Roma, kao međunarodne inicijative, čiji je potpisnik i Srbija. Kad posmatramo stvari sa normativne tačke gledišta, počev od reforme zdravstvenog sistema 2002. godine, možemo reći da je formalna dostupnost zdravstvene zašite romskoj populaciji značajno unapređena. Međutim, što se tiče implementacije tih normi, situacija je potpuno drugačija. Da bismo dobili potpunu sliku, obavili smo razgovore i ankete kako sa zdravstvenim radnicima, zaštitnicima pacijentovih prava, medijatorima koji su uvedeni i sa pripadnicima romske populacije. Dobili smo potpuno oprečne rezultate.

Povezanost službi u okviru domova zdravlja je na niskom nivou. U mnogim mestima zaštitnici ne znaju da je medijator imenovan u tim ustanovama, iako on ima svoju kancelariju. Preko polovine zdravstvenih radnika u Šapcu nikad nije čula za medijatorku, a samo da podsetim da tamo živi 6.000 Roma

Mogu reći da zdravstveni radnici smatraju da nema nikakvih problema u komunikaciji sa Romima. Romi poznaju svoja prava, da često traže više prava nego što im pripada, mada na naše pitanje, koja su to prava koja oni nemaju po zakonu, a koja traže, nisu znali da nam daju odgovor. Na kontrolno pitanje, da li su čuli da je neko nekad od pripadnika romske populacije nekad podnosio prigovor i da li se žalio usmeno na rad lekara, oni su rekli da im je poznato. Tako, recimo, u Šapcu, svaki četvrti zdravstveni radnik znali su da su se pripadnici romske populacije žalili na odnos lekar – pacijent.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prvo bih hteo da se zahvalim za organizaciju ovakvog jednog sastanka i za lepe reče koje smo čuli od prof. Mićunovića, koji je istakao značaj zdravstva za jedno društvo. Hvala gospodinu Mićunoviću na njegovom prepoznavanju značaja zdravstva. Mislim da naši političari nisu prepoznali značaj zdravstva.

Mislim da smo se svi mi skupili ovde da vidimo šta to u našem sistemu ne valja i šta bi to mogli sa raspoloživim sredstvima da uradimo, da naš sistem bude bolji i okrenut ka pacijentu

Iz diskusije koje sam do sad čuo, vidim da postoje dva paralelna sveta. Nisam čuo još, izuzev prof. Ostojića, još nijednu lepu reč da smo mi nešto uradili, da smo nešto popravili, da je jednostavno nešto u našem zdravstvenom sistemu urađeno. Kao čovek koji radi već 24 godine u zdravstvenom sistemu, znam koliko smo napredovali i znam da je dosta urađeno. Da li je moglo više, to je sad arbitrarno. Voleo bih da se u ovim diskusijama držimo činjenica. Dokumenti i tvrdnje zasnovane na - reče mi jedan čovek, mislim da nemaju mesta u ovakvoj diskusiji. Mislim da smo se svi mi skupili ovde da vidimo šta to u našem sistemu ne valja i šta bi to mogli sa raspoloživim sredstvima da uradimo, da naš sistem bude bolji i okrenut ka pacijentu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Šta reći posle ovoliko diskutanata, a biti nov? Pitanje da li je naše zdravstvo najlošije u Evropi po ovoj oceni, po meni nije suštinsko pitanje danas. Postavljam, sad mi pada na pamet pitanje, da li bi se mi danas uopšte skupili ovde i razgovarali na ovu temu, da nismo dobili tu ocenu spolja? Mi nismo u ovoj situaciji sada, mi smo u ovoj situaciji dugo, ali sad smo dobili packu spolja i sad pokušavamo nekako to da izdiskutujemo, pa čak i da se odbranimo na neki način. Po meni, ocena spolja je bila potpuno nepotrebna. Mi smo svedoci situacije u kojoj jesmo. Činjenice koje stoje, pacijenti su nezadovoljni, mislim da to niko ne može da ospori, ali su nezadovoljni i oni koji rade u zdravstvu i lekari i sestre, svi su nezadovoljni.  Ako mi u sistemu imamo i korisnike i one koji rade nezadovoljne, ne treba niko da nam kaže da li sistem valja ili ne valja. Očigledno sistem ne funkcioniše kako treba. Mislim da su to činjenice. Nije trebala ocena spolja i nije uopšte bitno da li smo poslednji ili 28., sistem ne funkcioniše kako treba.

Ako mi u sistemu imamo i korisnike i one koji rade nezadovoljne, ne treba niko da nam kaže da li sistem valja ili ne valja. Očigledno sistem ne funkcioniše kako treba. Mislim da su to činjenice

Šta je problem? Probaću malo šire da idem, neću se upuštati u neke pojedinačne primere. Da li je problem novac? Da li je problem organizacija? Činjenica je da smo mi siromašna država, sa malim dohotkom, sa niskim prosečnim platama, pa samim tim i niskim izdvajanjima za zdravstvo. Nije samo novac onaj koji sve rešava. Mi imamo primere država koje izdvajaju ogromne pare, na primer Amerika, za javno zdravstvo koje je loše, ne govorim o vrhunskoj medicini, ali javno zdravstvo je loše. Nije problem samo novac, koga mi evidentno nemamo dovoljno. Problem je organizacije. Opet, ako imate novac, a nemate organizaciju, opet smo na istom. Mi nemamo očigledno ni jedno ni drugo. Novca malo, organizacija loša. Naš problem je sistemski. Sistem ne funkcioniše kao treba.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dame i gospodo, zahvaljujem se na prilici da se u ime Lekarske komore Srbije obratim na ovom panelu. S obzirom da je Lekarska komora Srbije u više navrata pominjana, zarad onog što predstavlja istina, rekla bih kratko, vrlo kratko šta je Lekarska komora Srbije. Ona je ustanova sa poverenim poslovima od strane države, odnosno država Srbija je poverila određeni broj poslova da Lekarska komora Srbije radi umesto nje, a istovremeno je esnafsko samofinansirajuće nezavisno udruženje i nijedan dinar iz budžeta nije ušao u Lekarsku komoru Srbije. To je mera njene nezavisnosti i to je mera nečeg što bih ja rekla i nazvala pokušajem, ukoliko je to moguće, a kolege i javnost će suditi o tome da li taj pokušaj uspeva, da budemo neutralni u celoj ovoj stvari vezano za navedeni izveštaj, koga sam ja u više navrata komentarisala, ali i za zdravstveni sistem u Srbiji.

Hajde da se odmaknemo od stereotipa da u ovoj zemlji ništa ne valja. Da u ovoj zemlji zdravstveni sistem ne valja, da su lekari ubice, da su lekari korumpirani. Hajde da govorimo u ime lekara, sestara, farmaceuta, stomatologa i biohemičara. To je armija od 110.000 ljudi

Pre svega, pitala bih da li ikom odgovara ovakav zdravstveni sistem? Dr Cvetić je rekao da ne odgovara. Da li priča o tome da je zdravstveni sistem loš, tu treba da bude završena? Ne. Nekad davno, početkom prošlog veka, Nikola Pašić je rekao da nam spasa nema, ali propasti ne možemo. Hajde sad malo da se odmaknemo od stereotipa da u ovoj zemlji ništa ne valja. Da u ovoj zemlji zdravstveni sistem ne valja, da su lekari ubice, da su lekari korumpirani. Hajde da govorimo u ime 31.893 lekara, toliko ih u ovom momentu ima, članova Lekarske komore Srbije, 80 i nešto hiljada sestara, nekoliko hiljada farmaceuta, stomatologa i biohemičara. To je armija od 110.000 ljudi. Naravno da će mi biti verovatno zamereno i najverovatnije biti zamereno što na taj način govorim. Dr Cvetić je rekao i mi se u potpunosti slažemo sa njim, da zdravstveni sistem zapravo opstaje najviše zbog toga što ima ovakve humane resurse. Mi smo dežurali devedesetih godina sa par ampula u džepu. Naši saradnici su prali rukavice, izgleda da idemo u to vreme. Ali i tada je opstao zdravstveni sistem. Najveća vrednost i potencijal ovog zdravstvenog sistema jesu zapravo humani resursi. No, da se vratimo na priču o komori.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Moje ime je Vladan Popović i dolazim iz Kliničkog centra Vojvodine. U pripremi ovog foruma, malo sam uzeo i prelistao blogove i forume, analizirajući šta je to šta su konzumenti, odnosno pacijenti najviše rekli šta je to problem u našem zdravstvu. Došao sam do toga da je u pitanju zakazivanje, čekanje na pregled, komunikacija sa nadležnim lekarom, dostupnost dijagnostičkih procedura. Nisu mnogo marili za ono kako to izgleda holandsko zdravstvo ili englesko zdravstvo. Mislim da u ovom istraživanju ima brojnih metodoloških zamerki i moja opservacija je takva, nemojmo zaboraviti da je na zapadu sve marketing i da je vrlo solidan zdravstveni biznis u zemljama kao što su Holandija, Engleska, Nemačka itd. Čudi me zaista pozicija Engleske tako visoko, s obzirom da sam jedan period svoje edukacije, pa i rada proveo tamo.

Mi jednu relativno malu količinu novca pokušavamo da transportujemo i onda pacijenti bivaju upućeni iz primara u sekundar i iz sekundara u tercijar i onda se tu stvaraju velike gužve i veliki pritisak pacijenata, a posledice su upravo nezadovoljstvo i pacijenata, ali i onih koji rade u zdravstvu

Mislim da mi stalno govorimo o jednoj klackalici između ili balansu između količine novca i potreba koje imaju naši osiguranici. Ne znam da li je u pitanju 11% BDP ili 5%, znam vrlo dobro koliko ima zaposlenih i kolika je prosečna plata i koliko se uplaćuje u fond. Svi pacijenti koji nam se obrate zahtevaju za sebe, sa pravom, sve ono što ovo zdravstvo može da pruži. Problem je u tome što je moje duboko ubeđenje da mi imamo veoma malo kapaciteta za sve te bolesnike iz mnogo razloga. Mislim da je jedan od razloga upravo odnos između primarne, sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite. Mi sad imamo jednu situaciju da se jedan veliki broj pacijenata prelivaju koji na kraju, kao lavina, naravno nezadovoljni tretmanom u tom svom lancu bivaju ogorčeni i mislim da imaju pravo mnogo više da budu ogorčeni nego lekari. Time što mi sada jednu relativno malu količinu novaca, to tako posmatram, pokušavamo da transportujemo i onda pacijenti bivaju upućeni iz primara u sekundar i iz sekundara u tercijar i onda se tu stvaraju velike gužve i veliki pritisak pacijenata, a posledice su upravo nezadovoljstvo kako smo ovde čuli i pacijenata, ali i onih koji rade u zdravstvu. Neretko imamo veliki broj napada na sestre na šalteru, na lekare koji su vrlo često, praktično ne uvek, analizirani i neprocesuirani.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zahvaljujem na pozivu i mogućnosti da kažem danas nešto o zdravstvu naših starijih sugrađana, starijih osoba u Srbiji. Socijalna sam radnica i bavim se socijalnim aspektima starosti i starenja i obzirom da nisam zdravstvena radnica, ja ne mogu da kažem i nisam meritorna da kažem da li je ovo tačno, ovaj rezultat da smo na poslednjem mestu ili nismo. Kad sam gledala indikatore i discipline koje se ovde vrednuju, naravno da su meni posebnu pažnju privukle dve stavke, to su prava pacijenata, misleći i na prava starijih i na dostupnost servisa. Na to sam se posebno skoncentrisala.

Teško je danas biti star čovek, biti bolestan, živeti u ruralu i biti siromašan i onda očekivati neku zdravstvenu zaštitu. 13% starijih ljudi koji živi u ruralu nema nikakvu zdravstvenu zaštitu i potpuno je van sistema zdravstvene zaštite, uprkos tome što oni po zakonu imaju prava

Kad su  u pitanju prava starijih na usluge zdravstvene zaštite, mogu da kažem da je kod nas situacija dobra. Ono što veoma cenim, to je da stare osobe spadaju u kategoriju onih rizičnih i svi stariji od 65 godina imaju po zakonu pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu i to je dobro i to je u redu. Kakva je praksa u primeni i ostavarivanju tih prava? Sa tog aspekta mogu da kažem meritorno sledeću stvar, teško je danas biti star čovek, biti bolestan, a malo je onih među starima koji nisu bolesni, živeti u ruralu i biti siromašan i onda očekivati neku zdravstvenu zaštitu. Dakle, 13% starijih ljudi koji živi u ruralu nema nikakvu zdravstvenu zaštitu i potpuno je van sistema zdravstvene zaštite, uprkos tome što oni po zakonu imaju prava. Ne ulazimo u to da li je problem u tome što su oni neinformisani, da li je problem što dovoljno neznanje onih tamo administrativnih službenika koji to treba da urade i da im to omoguće, ali u svakom slučaju, 13% njih nije uopšte u sistemu zdravstvene zaštite.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nakon svih ovih diskusija, moje izlaganje će biti prilično fragmentarno, zato što su se ovde čuli različiti fokusi, a mislim da zahtevaju osvrt od strane Zaštitnika građana. Pre svega, zahvalnost domaćinu i obaveza da odgovorim na njegovo pitanje. Ne znam da li je zdravstvo Srbije najgore u Evropi, zato što niti živim u Evropi, niti sam zaštitnik, ne živim u drugim državama niti sam zaštitnik građana drugih država. Znam da zdravstvo u Srbiji nije takvo da građanima Srbije pruža ono na šta imaju pravo.

U Srbiji nema slobode tržišta. U slobodi postoji obavezno zdravstveno osiguranje. U Srbiji postoji državni monopol, a pacijenti, obzirom na takav koncept, koji sam po sebi nije nužno kršenje prava, su nosioci prava i to upisanih u Ustav

Dakle, odmah jedan mali fragment, nisu pacijenti u Srbiji korisnici usluga. Korisnici usluga bi bili u jednom drugačijem sistemu u kome postoji slobodno tržište, pa oni mogu da biraju šta i kako. U Srbiji nema slobode tržišta. U slobodi postoji obavezno zdravstveno osiguranje. U Srbiji postoji državni monopol državnih ustanova, a pacijenti, s obzirom na takav koncept, koji sam po sebi nije nužno nikakvo kršenje prava, ali u takvoj koncepciji, oni su nosioci prava i to upisanih u Ustav. Nije pitanje slobodne volje sa ugovaračem da ta prava menjaju, kao što se to često može pomisliti.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pozdravljam vas kao pedijatar sa 27 godina radnog staža u našem sistemu zdravstva. Istovremeno, predstavnik zaposlenih u zdravstvu kroz organizaciju sindikata. Uz zahvalnost organizatorima što sam imala prilike da čujem ova dragocena izlaganja i vrlo važne činjenice, konstatovala bih jednu stvar, a to je da svi zapravo govorimo o uređenosti, odnosno neuređenosti sistema zdravstvene zaštite i odgovornosti onih  koji rukovode institucijama i sistemom. Humani resursi našeg sistema su ogromni. Treba ih organizovati na pravi način i treba ih iskoristiti. Znam da Ministarstvo zdravlja možda nema resurse da učini to samo, ali nudimo pomoć i nudimo partnerstvo svi mi koji smo zaposleni u zdravstvu kroz naše organizacije i strukovne i sindikalne.

Pored ogromnog entuzijazma zaposlenih u zdravstvu da čestito rade svoj posao, postoje zaista objektivni organizacioni problemi koji to onemogućavaju. Postoje i socijalni problemi sa kojima se zaposleni u zdravstvu takođe suočavaju

Neko je konstatovao kako pacijenti ili korisnici usluga, kako god se dogovorimo da jesu, za nas su pacijenti onda kad ih lečimo, a pre toga baš i nisu pacijenti i imaju pravo na usluge u zdravstvenom sistemu, nisu partneri u donošenju propisa. Nisu ni zaposleni u zdravstvu partneri u donošenju  propisa, a ti propisi se odnose na nas, naš rad i na odnos prema našim pacijentima i korisnicima. Ono što je jako meni lično važno u tome, pored ogromnog entuzijazma zaposlenih u zdravstvu da čestito rade svoj posao, postoje zaista objektivni organizacioni problemi koji to onemogućavaju. Pored organizacionih postoje i socijalni problemi sa kojima se zaposleni u zdravstvu takođe suočavaju. Samo u pripremi kroz tri, četiri odeljenja mog doma zdravlja i opšte bolnice, koji su do skora bili povezani, sam prošla i čula, kako je neko u tom danu pregledao 78 pacijenata, odnosno primio, ne mogu da kažem pregledao. Kako je doktorka na infektivnoj morala sama da vuče boce i otvara, jer nema sestru noću, kako je na dva sprata dva odeljenja jedna medicinska sestra.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Koleginice i kolege, poštovani skupe, mislio sam da ću ovde da čujem neke novine od ljudi vezano za izveštaj kojim je Srbija stavljena na poslednje mesto u Evropi i koji se, kao takav, stalno plasira u javnosti. Naše zdravstvo je zadnje u Evropi. Pri tom jedni te isti pričaju jednu te istu priču, a niko nije pročitao izveštaj do kraja. Pri tom se zaključuje da nismo dali podatke i tako dalje. Slušao sam, imamo odgovore na sva ova pitanja, ali ću se truditi da u pet minuta, ceneći vaše vreme, da odgovorim na ovo pitanje.

Niko od sredstava javnog informisanja ne kaže nešto o izveštaju ekonomskog foruma iz Davosa, koji je zvanični izveštaj, gde je Srbija stavljena na pedeseto mesto po pružanju zdravstvenih usluga svojim građanima od 134 zemlje i gde su sve ove zemlje iz okruženja ispod Srbije

Niko od istraživača se nije obratio Ministarstvu zdravlja i zatražio podatke. Ni na jedan način. Ne mora da se obrati. Dao je podatke, ali ako već hoćete da me procenjujete, kad govorim već, ne govorim ja nego Ministarstvo zdravlja, onda dajte pitajte i njih, pa kažite: Ministarstvo zdravlja je dalo te podatke, ova institucija ove podatke, Ministarstvo zdravlja iznosi neistine i dajte jednu ocenu, procenu na osnovu svih izveštaja koje treba dati. Kako se ocenjujemo? Mi smo od 48 pitanja navodno odgovorili na 12. Sad kako se ocenjuju ti odgovori? Recimo, ova farmakopea za koju tvrde da je nema na Internetu, a ima je, nosi 10 bodova. Znači, 10 bodova. Ako u oznaci kažete, nema podataka, dobijete nula poena. Ako kažete nezadovoljavajući, dobijete jedan poen. Samo procenite način na koje je to ocenjivano i kako je ocenjivano. Pri tom, niko od sredstava javnog informisanja ne uzme da proceni ili kaže nešto o izveštaju ekonomskog foruma iz Davosa, koji je zvanični izveštaj, gde je Srbija stavljena na pedeseto mesto po pružanju zdravstvenih usluga svojim građanima od 134 zemlje i gde su sve ove zemlje iz okruženja ispod Srbije i samo list Danas to objavi i niko ne želi o tome. Ovde sam mnogo manje u zdravstvenom sistemu Srbije od svih koji sedite ovde. Znači, nekih 15 meseci sam u zdravstvenom sistemu Srbije i izuzimam vojni zdravstveni sistem koji je potpuno autonoman u odnosu na zdravstveni sistem Srbije.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mislim da je ova debata koju sam ja nazvao debata Mićunović 2012., bila odlična. Mnogi su ovde istakli da ova partokratija koja postoji u Srbiji je nezavisno od smanjenih sredstava, dovela do nečega što ne bih rekao pogoršanje, ali rekao bih nedovoljno brzog razvoja zdravstvene zaštite, kako što se tiče aspekta onih koji pružaju tu zdravstvenu zaštitu, tako i od strane pacijenata koji su, takođe, nezavisni.

Mislio sam, kad je došao 5. oktobar, da ćemo imati društvo eksperata, a ne društvo partijskih postavljenika. Nažalost, tu šansu smo propustili, nismo postali društvo eksperata, nego umesto jedne partije ili dve partije koje smo imali, dobili smo puno partija od kojih su svi u vlasti i svi dele plen

Mislio sam, kad je došao 5. oktobar, da ćemo imati društvo eksperata, a ne društvo partijskih postavljenika, tako da kažem. Međutim, nažalost tu šansu smo tada propustili, nismo postali društvo eksperata, nego umesto jedne partije ili dve partije koje smo imali, dobili smo puno partija od kojih su svi na neki način u vlasti i svi na neki način dele plen i na različitim nivoima postoje te partokrate koje su postavljene za rukovodioce koje ne može čak ni direktor, odnosno ministar zdravlja da promeni. Čuli smo, takođe, tu totalno delim mišljenje sa mnogima koji su to istakli, da sistem za sada funkcioniše i ono što je najbolje u njemu, a to je da postoji još puno ostrvca entuzijazma i zdravstvenih radnika koji žele da vode trku sa Evropom, sa Amerikom, da se takmiče i pružaju tu zdravstvenu zaštitu na najvišem nivou. To je ono što mislim može da bude kristalizaciono jezgro za neke nove promene. Mislim da je dobro da na kraju političari uzmu zdravlje i zdravstvenu zaštitu u svoj fokus. To nije u fokusu,moram da priznam, od svih ovih godina, od 5. oktobra  2000. a i pre toga, jer zdravstvo i zdravstveni radnici su služili za kupovinu socijalnog mira i to je svima nama jasno. Treba da se postavi to na neki novi osnov.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Na kraju, naravno, nemam nameru da izvodim zaključke. Nisam lekar, ja sam pacijent. Hteo bih nekoliko stvari prvo da kažem, da oni koji do sada to ne znaju, ovo je 54. debata i ovde ne nastupam u ime nikakve stranke, niti kao član neke stranke, već kao jedan društveni radnik koji vodi jednu nevladinu organizaciju koja se zove Centar za demokratiju. Ona ima jedan projekat, a taj projekat je „Demokratski politički forum“, čiji  je cilj da podstakne debatu u našem društvu u kome ozbiljne debate stručne, van ove političke ili svađalačke, želi da podstakne. Dakle, 54 tema smo mi imali do sada za ove dve godine. TV B92 prenosi delimično jedan sažetak, koji je više od polovine. Nadamo se da to ima uticaj na razvoj jedne argumentovane debate, koja će obuhvatiti što više kompetentnih ljudi da se u nešto uključuje i da ih neko nešto pita.

Moram da kažem nešto sa žaljenjem. Želeo sam uvek da zdravstvo, školstvo i socijalna zaštita budu prevashodni resori koje će DS pokušavati da razvija. Nažalost, nisam uspeo. Imali su interesantnije i atraktivnije resore i ovo je prepuštano

Ovde je tema pogođena, između ostalog, ispala je aktuelna, uvek se tako nekako dogodi. U stvari, razmišljao sam, nije to nikakva specijalna darovitost organizatora da oseti temu, nego svaku, koju god pomenemo, ispostavi se da je ona izuzetno značajna ili baš najvažnija. Što znači da u našem društvu, koje je inače u jednom previranju stalnom, ima jako mnogo otvorenih problema, nerešenih koje se moraju rešavati. Dakle, da se osvrnem na jednu primedbu, ko je odgovoran. Odgovorni bivaju oni koji su organizovali sistem, moraju biti odgovorne vlade, moraju biti političke stranke koje čine te vlade. Povodom toga, moram da kažem nešto sa žaljenjem. Želeo sam uvek da zdravstvo, školstvo i socijalna zaštita budu prevashodni resori koje će DS pokušavati da razvija. Nažalost, nisam uspeo. Imali su interesantnije i atraktivnije resore i ovo je prepuštano. Tako da DS nikad nije imala ministra zdravlja, to je u početku imao Koštunica, kasnije je to preuzeo G17 plus. Ne kažem da bi bilo bolje i da DS nije kriva u svom kapilarom sistemu, svog političkog uticaja i personalnog postavljanja, a to je sigurno. Reč je o ovoj strategiji.

Opširnije >>>