za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
„KA STRATEGIJI OBRAZOVANJA“
Pretraga
Verzija za štampu

U organizaciji Fondacije Centar za demokratiju 11.aprila 2012 u Beogradu je odrzana debata "Ka strategiji obrazovanja", uz poruku da bi iza Strategije razvoja obrazovanja do 2020. godine morale da stanu sve političke partije u Srbiji.

Ukoliko ne bude političkog konsenzusa i to ne samo deklarativnog zalaganja, postoji opasnost da strategija, dokument koji je sada na javnoj raspravi, ostane samo na papiru i da ne može da se realizuje, rečeno je na tribini.

Kako su ocenili učesnici tribine, akademska zajednica u Srbiji je ostavljena samoj sebi, da po sopstvenoj savesti radi onako kako ume, bez prevelike podrške države.

Međutim, upravo u doba krize treba da shvatimo da je obrazovanje grana koja gura napred, pa treba i ulagati više u obrazovanje, kako bi se iz krize izašlo, rečeno je na skupu organizovanom u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom.

Govoreći o ciljevima strategije i o tome koliko je strategija primenljiva, koordinator radnog tima Vlastimir Matejić ukazao je da u zemljama EU i OECD-u poslednjih deset godina stabilno raste tražnja za ljudima sa visokim obrazovanjem.

"Takođe, stabilno rastu i primanja tih ljudi", rekao je prof. Matejić, navodeći taj podatak kao argument u odgovoru na pitanje šta će nam uopšte strategija.

Kako je kazao, obrazovanje nema za cilj samo da podigne kvalitet privrednog sistema, već čitavog društva — od njegovog političkog pa do svakog drugog segmenta.

Veći broj obrazovanih ljudi, što je u strategiji zacrtano kao jedan od ciljeva, vrši veći pritisak na ukupnu demokratizaciju društva, na razvoj privrede i modernizacijske procese, rekao je Matejić.

Profesorka Ana Pešikan, član radnog tima, ukazala je da u Srbiji na sam pomen reči obrazovanje kreće "salva frustracija".

"Na svim forumima, skupovima, to se jasno vidi, ljudi nisu zadovoljni, što govori da nešto moramo da rešavamo", rekla je Pešikan, na skupu na kome su učestvovali predstavnici strukovnih udruženja, fakulteta, nevladinih organizacija, stručnih tela.

Učesnici su izrazili bojazan da će strategija ostati spisak lepih želja, da nastavničkom pozivu neće moći da bude vraćen ugled, kako to predviđa strategija, kao i da će biti problema sa finansiranjem realizacije strategije.

Strategija predviđa i potpun obuhvat dece predškolskim pripremnim programom, više učenika u osnovnim školama, ali u gimnazijama.

Kako je rečeno, u fokusu dokumenta su četiri stavke — podizanje kvaliteta obrazovanja, veći obuhvat stanovništva obrazovanjem, obrazovanje kao relevantan faktor za razvoj pojedinca i podizanje efikasnosti obrazovanja.

Izvor: Tanjug

Na debati su učestvovali: Aleksandar Bošković (Institut društvenih nauka ), Ana Pešikan  (Filozofski fakultet), Ana Janković (Centar za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu), Ante Čurlin (Osnovna škola “Drinka Pavlović“), Borka Višnjić (Sindikat Obrazovanja Srbije), Branimir Jovančičević  (Hemijski fakultet), Desanka Radunović (Nacionalni prosvetni savet),  Dragan Domazet ( Univerzitet Metropolitan),  Dragana Koruga  (Centar za interaktivnu pedagogiju),  Dragoljub Mićunović  (Fondacija Centar za demokratiju),  Ivan Ivić  (Obrazovni forum),  Ivan Juranić ( Hemijski fakultet),  Jana Baćević (Centralnoevropski univerzitet u  Budimpešti),  Jovo Bakić  (Filozofski fakultet),  Ksenija Petovar ( Fondacija Centar za demokratiju),  Ljiljana Pavlović (Unija poslodavaca Srbije), Milan Vukobrat (Savet za stručno obrazovanje),  Marcus Schneider ( Friedrich Ebert Stiftung), Milan Damnjanović (Fiziči fakultet ), Natalija Mićunović (Uprava za rodnu ravnopravnost), Nataša Vučković (Fondacija Centar za demokratiju), Ratko Jankov (Obrazovni forum ),  Simeon Babić (Fondacija za humano starenje Dr Laza Lazarević),  Srđan Stanković (Nacionalni saveta za nauku),  Siniša Ranković  (Društvo defektologa Srbije),  Saša Glamočak  (Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja),  Petar Anokić (Savez učitelja Srbije),  Tinde Kovač Cerović (Ministarstvo prosvete i nauke),  Vera Dondur  (Fakultet za fizičku hemiju), Vigor Majić (Istraživačka stanica "Petnica"),  Vladimir Vuletić ( Filozofski fakultet),  Vlastimir Matejić (Koordinator za izradu nacionalne strategije obrazovnja),  Želimir Popov  (Ministarstvo prosvete i nauke) i drugi

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan. Hvala vam što ste odlučili da odvojite vreme da raspravljamo o, pomom mišljenju, najvažnijem pitanju, a to je obrazovanje nacije. Mi smo pre više od 200 godina imali tu sreću da imamo za ministra prosvete čoveka koji je pripadao evropskom prosvetiteljstvu i snažno uticao da Srbija krene putem prosvećivanja, da gradi više škole nego crkve, da se, pre svega, orjentiše na prosvećivanje naroda. Izgledalo je da će jedna mlada nacija vrlo brzo stići do onog nivoa evropskog obrazovanja, kao što je to slučaj sa drugim zemljama. Istorija je htela drugačije. Mi smo zaostajali.

Menjale su se koncepcije obrazovanja, ali ono nikad u Srbiji nije dobilo onaj strateški značaj koji je neophodan da bi jedna nacija koračala uspešno napred

Ono što je najzanimljivije, menjale su se koncepcije obrazovanja, ali ono nikad u Srbiji nije dobilo onaj strateški značaj koji je neophodan da bi jedna nacija koračala uspešno napred. Neko će reći da smo mi tome posvećivali puno pažnje. Pre 55 godina zaposlio sam se u Beogradu, u jednoj ustavni koja se zvala Zavod za unapređenje školstva. Imam neke radove iz tog perioda, koje vam neću danas saopštavati. Dakle, od tada stalno postoje institucije koje budno prate, reformišu, unapređuju školstvo. Ono što ostaje kao rezultat, a to je da mi danas imamo značajan broj nepismenih, da je funkcionalna nepismenost ogromna, da opšte prosvećivanje naroda nije u nekom zavidnom nivou ni napretku. Očigledno nešto nije bilo u redu ni sa tim institucijama, ni sa, rekao bih čak i vrednosnim sistemom.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Moja namera, kao i namera koleginice Pešikan i drugih, koji su učestvovali u izradi Strategije, je da ovde saopštimo, obrazložimo, branimo sadržaj koji je napisan i da dobijemo sugestije za njegovu doradu. Dokument koji je podloga za ovu raspravu, molim da se to veoma uvaži, nosi naslov „Ekspertna formulacija strategije“. Strategiju ne donose eksperti, strategiju donose ovlašćeni organi, oni koji imaju moć da donesu strategiju, a to će biti Vlada ili Parlament ili samo Ministarstvo prosvete RS. Tako da je o tome reč i zbog toga je stvar otvorena. Još nije gotova strategija, sve do njenog usvajanja je papir koji se može dorađivati.

U Srbiji ima čitava poplava strategija, donose se strategije o svemu i svačemu, jedan veliki broj ljudi u raspravama pita, to što se donosi kao strategija, da li se ikad realizuje ili to ostaje papir?

U kojim uslovima je ovaj papir rađen? Dve važne napomene. Prvo, reč „strategija“ je neodređena, inherentno neodređena stvar, može se pod tim podrazumevati niz krajnjih detalja, kao što i stižu dopisi mejlom da li ste predvideli to i to, itd., pa sve dok sasvim uopštenog jednog pristupa. Pre neki dan kad smo raspravljali o završetku svega toga, kolega Jankov kaže da napomenem strategiju možda najefektniju, koju je donela jedna japanska vlada, ona ima ime po tom premijeru, a koja se sastojala u tome da se podignu plate zaposlenih u obrazovanju za 25% i tačka, time je sve rešeno. Drugo, u Srbiji ima čitava poplava strategija, donose se strategije o svemu i svačemu, jedan veliki broj ljudi u raspravama pita, to što se donosi kao strategija, da li se ikad realizuje ili to ostaje papir? Toliko o tome. vala lepo Hvalstrategiju  

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan svima. Veoma mi je drago da smo se ovim povodom okupili. Nije prvi put da se ovaj skup bavi temom obrazovanja. Htela bih posebno da istaknem da je zaista izuzetno važno da se ovaj skup uvek bavio pitanjem obrazovanja koja je, po meni, složiću se vrlo lako sa konstatacijom prof. Mićunovića, ako ne najvažnija, ali jedna od najvažnijih nacionalnih pitanja.

Mi smo u okviru strategije videli obrazovanje kao jedan od malog broja razvojnih resursa koje Srbija ima, sem poljoprivrede. Ne vidimo da je Srbija prebogata resursima, pa da može da razmišlja da obrazovanje ostavi na repu dešavanja

Zašto kažem da je jedna od najvažnijih nacionalnih pitanja? Zato što smo sada u situaciji da razmatramo kao će da izgleda ekonomski razvoj Srbije, koji su joj razvojni potencijali. Ne možete prosto razmatrati razvojne koncepcije ili strategije jedn zemlje, a da ne razmatrate pitanje obrazovanja. Prosto, ko će izneti te promene? Koji je to kadar koji će ustvari uspeti da bilo kojih od tih nacrta, za koji se opredelimo, iznese u realnosti? Drugo, kao što je i prof. Matejić istakao, mi smo u okviru strategije zaista videli obrazovanje kao jedan od malog broja razvojnih resursa koje Srbija ima, sem još poljoprivrede ili tako nekog dela, ne vidimo da je Srbija prebogata resursima, pa da može da razmišlja lako da obrazovanje ostavi na repu nekih dešavanja. Obrazovanje je, nažalost, veoma složeno polje i kad se gleda naučno istraživački i kada se gleda praktično, jedan uzrok te složenosti je multiparametralnost fenomena sa kojima se ona bavi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan svima. Vrlo kratko ću da govorim. U ovoj strategija sam bila koordinator za doktorske studije, po prirodi stvari, bila sam neko ko je vezan i za istraživanje, kao predsednik Nacionalnog saveta za nauku i kao neko ko je dugo godina bio na univerzitetu u svojstvu različitih briga vezanih za doktorante uopšte. Doktorske studije su nešto novo, mi smo ih uveli u naš obrazovni sistem, a da nismo puno razmislili šta one treba da budu. Trenutno stvari onako kako stoje, sve akreditacije i obrazovanje, mi imamo 18 univerziteta na kojima se realizuju doktorske studije. Imamo kapacitet za doktorske studije koji je veoma veliki. Pitanje je šta nam u stvari i zašto nam trebaju doktorske studije.

Trenirani istraživači su novi kvalitet radne snage u razvijenom svetu. Želeći da nekako pratimo te tokove, mi smo ovom strategijom predvideli integraciju naših skromnih potencijala u nauci i visokom obrazovanju, u koje je dosta dugo ulagano

Zemlje koje mnogo razmišljanju o svom napretku naučno, naravno, a pre svega tehnološkom razvoju, ulažu jako puno u ove studije iz sledećeg razloga. Godine koje su pred nama, ne samo do 2020. nego i one koje će doći posle toga, traže obrazovanije stanovništvo, dok oni koji stiču obrazovanje doktora nauka, nisu nigde više u svetu prepoznati kao neko ko obavezno ide u naučna istraživanja i ko ide na univerzitet. Trenirani istraživači su novi kvalitet radne snage u razvijenom svetu. Želeći da nekako pratimo te tokove, mi smo u stvari ovom strategijom predvideli, pre svega, integraciju naših skromnih potencijala u nauci i visokom obrazovanju, u koje je dosta dugo ulagano. Znači, instituti i univerziteti zajednički treba da realizuju taj krupan poduhvat zvani bolje doktorske studije od onih koje sad imamo. Druga stvar je broj onih koji završe doktorske studije, a da steknu odgovarajuće istraživačko iskustvo, da imaju rezultat koji je prepoznatljiv, kao naučno-istraživački rezultat, a to je ono što bi želeli.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Jedan odjek na ono što je rekao prof. Mićunović na početku. Konfucije kaže u 5. veka p.n.e: „Ako planiraš godinu dana unapred - posej piranač, ako planiraš deset godina unapred - posadi drvo, ako planiraš sto godina unapred onda obrazuj narod“.  Naravno, to je tako i mi smo se rukovodili tim, radeći na ovoj strategiji. Da li smo uspeli? To je veliko pitanje. Svesni smo odgovornosti i ono što je interesantno jeste još jedan podatak, evo sa Komiteta za obrazovanje Saveta Evrope, gde sam imao priliku pre nekoliko dana da iznesem moje utiske o tome kako izgleda rad na ovoj strategiji i da vidim kakav je odjek. Odjek je izvanredan.

Mi smo radeći lepo, harmonično, uspeli da napravimo nešto što, rekao bih, lepo izgleda.  Da li je to zaista ono što smo hteli? Nisam siguran

Mi smo, rekao bih u nekom akademskom smislu vrlo visoko, na nekakvoj lestvici onih koji se bave obrazovanjem, a to su svi, naravno, u Savetu Evrope. To je vrlo važna aktivnost. Sa te strane mogli bismo možda na prvi pogled da budemo zadovoljni. Upravo razmišljajući o tome šta da kažem, a da nekako koristim kritičke tonove, ne one pozitivne, jer sam bio član ekipe i meni je bilo lepo radeći na ovoj strategiji. To je nešto što je jako važno. Mi smo radeći lepo, harmonično, uspeli da napravimo nešto što, rekao bih, lepo izgleda.  Da li je to zaista ono što smo hteli? Nisam siguran. Razmišljajući o tome šta bi moglo da se kritički kaže, dozvolite mi da budem krajnje koncizan u tom smislu, mislim da bi to bilo opet nešto što je reminiscencija na nešto što je rekao prof. Mićunović na početku. Rekao bih to u generalnijem smislu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Jedno od ključnih pitanja obrazovnog sistema svake države je prostorna dostupnost obrazovanja, kao uostalom i drugih javnih službi, odnosno usluga od opšteg interesa. Tema dostupnosti obrazovanja ima posebnu težinu, budući da je u Srbiji zapostavljena duže od pola veka. Jedan način povećanja dostupnosti je prilagođen učenicima nižih razreda osnovne škole, a to su školski autobusi, usklađeni javni prevoz, subvencionirane karte, itd. Dakle, deca stanuju u roditeljskom domu, a svakodnevno odlaze u školu. Strategija pominje postojeće forme, ali bez kritičke analize, a one pokazalo se, nisu dovoljne za ostvarenje planiranog, odnosno potpunog obuhvata učenika od ovih 98%.

Organizovani smeštaj obuhvata – đačke i studentske domove, internate, umreženu ponudu privatnog smeštaja standardizovanog kvaliteta i stanovanja, ishrane. Ta tema se u ovoj strategiji pominje usput, u zagradama

Drugi način se odnosi na formiranje organizovanih, pratećih, komplementarnih sadržaja kojima se obezbeđuje smeštaj, stanovanje, ishrana učenika, čija porodica ne živi u mestu u kome se škola nalazi. Organizovani smeštaj obuhvata – đačke i studentske domove, internate, umreženu ponudu privatnog smeštaja standardizovanog kvaliteta i druge forme obezbeđenje smeštaja, stanovanja, ishrane, dakle učenika starijih razreda, učenika srednjih škola i studenata, naravno. Ta tema se u ovoj strategiji pominje usput, u zagradama, a ove ustanove se nazivaju korektivnim mehanizmom mreže škola. U strategiji se na nekoliko mesta govori o geografski neujednačenoj mreži škola, osnovnih i srednjih, kao osnovnom ograničenju u dostupnosti škola. To nije dobar polaz. Geografski ujednačena mreža škola nije relevantan kriterijum za dostupnost obrazovanja, nego postojanje komplementarnih ustanova, dakle pomenutih internata, đačkih domova, umreženog privatnog smeštaja koji povećavaju gravitaciono područje škole, obezbeđuju smeštaj, ishranu i druge pogodnosti za kvalitetno učenje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Poštovane kolege, najpre da se predstavim, ja sam Ivan Dojčinović, prodekan za nastavu na Fizičkom fakultetu i od nedavno predsednik Društva fizičara Srbije. Tako da govorim i u svoje ime, ali i u ime fakulteta i fizičara Srbije. Mi smo se zaista bavili ovom strategijom, detaljno smo i kao društvo i kao fakultet raspravljali o mnogim stvarima. Zaista ću nastojati da skrenem pažnju na možda najveće probleme koji se ovde javljaju.

Prvi od problema koji je prepoznat u manjim sredinama jeste predviđen način finansiranja. Naime, finansiranje s jedne strane po glavi učenika, a s druge strane deo finansiranja koji se prenosi na lokalne samouprave je vrlo diskutabilan

Prvi od problema koji je prepoznat u manjim sredinama jeste predviđen način finansiranja. Naime, finansiranje s jedne strane po glavi učenika, a s druge strane deo finansiranja koji se prenosi na lokalne samouprave je vrlo diskutabilan. Želim da vam skrenem pažnju da danas imamo situaciju da su materijalni troškovi, osnovnih i srednjih škola, prebačeni na lokalne samouprave. Tu imamo ogromnih problema. Tako da ono što može da se očekuje, to je prosto samo jedan veliki disparitet u platama, odnosno nastavnici u manjim sredinama imaće manju platu i tu  ćemo se naći u velikom problemu. Naime, ovde u strategiji je predviđeno da u nekim specijalnim slučajevima dođe do intervencije vlade da se nađe nekakav modus i izlazak iz svega toga. Mislim da ćemo na ovaj način, onim pristupom ući u veliki, veliki problem. Sa druge strane, hteo bih da ukažem na dobre ideje koje, prosto se ne realizuju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Želela bih da se najiskrenije  zahvalim Centru za demokratiju što je organizovao ovu raspravu. Mislim da je jako važno da iz što više uglova gledamo na ovaj dokument koji je u nastajanju i koji sad konačno, nakon puno godina i tako da kažem, deceniju punu pokušaja da se dođe do jedne nove strategije obrazovanja, sad to konačno zbilja i čini. Mislim da su ovi dosadašnji razgovori već ukazali na to da različiti uglovi će morati da se više puta još pregledaju, zato što iz različitih uglova gledano, obrazovanje uvek izgleda malo drugačije. Mislim da svako ima pravo na svoj ugao gledanja.

Molim sve vas koji učestvujete u raspravi da uvek gledate na ovu strategiju i iz ugla sopstvene profesije, ali i iz ugla sopstvene dece, koja bi trebala da dobiju neku dobit od ovog

S druge strane, konačno smo na pragu tome da sve te uglove možemo i da uklopimo u jednu celinu. Mislim da je to glavni izazov kojim se svi oni koji sad dovršavaju ovaj tekst nose, kako da osiguraju da se s jedne strane da uvaže svi pojedinačni uglovi različitih profesija, različitih, neću da kažem loše će da zvuči ako kaže različitih lobija, ali jeste to, to su različiti profesionalni pogledi koji gledaju iz ugla sopstvene profesije i gledaju da li u toj strategiji imaju mesta, nemaju mesta, da li im se povećava mesto, da li im se smanjuje mesto. To je jedan od uglova koji svakako se pojavljuje onda kad govorimo o obrazovanju. S druge strane, onaj ugao koji najčešće niko ne zastupa, a to je to šta je dobro za buduće generacije i šta je dobro za ovu zemlju u budućnosti je nešto što oni koji pišu strategiju najviše nose i najviše osećaju, tako da vas prosto molim sve koji učestvujete u raspravi da uvek gledate na ovu strategiju i iz ugla sopstvene profesije, pošto imate pravo na to, ali i iz ugla sopstvene dece, koja bi trebala da dobiju neku dobit od ovog. U svakom slučaju, jako je važno da je ova strategija pred donošenjem, pred usvajanjem.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ne bih trošio svojih par minuta na pohvale strategiji, mada za to ima prostora. Uostalom, o pohvalama su dovoljno govorili oni koji su učestvovali u njenoj izradi. Ipak, ukazao bih na jednu važnu stvar i moraću da počnem sa pohvalom, a ona se odnosi na to što je ova strategija značajnu pažnju posvetila kvalitetu nastave i posebno kvalitetu nastavnog kadra. Nažalost, sticajem okolnosti imam delimičan uvid u kvalitet nastavnog kadra u srednjim školama, bar kad je reč o nastavi sociologije. Delimično, naravno, s obzirom da sam na fakultetu. Moram priznati da je sa pravom u ovoj strategiji taj aspekt naglašen, da ima mnogo tačaka koje se odnose na kvalitet, povećanja kvaliteta nastavnog kadra i to je ono što bih zaista pohvalio i čega se strategija naprosto mora držati. Bez toga nećemo imati ni kvalitetne studente i čitav ovaj sistem obrazovanja će biti urušen.

Privlačenje stranih studenata je važan aspekt strategije. Trebalo bi da se zaista strateški razmišlja o tome kako da se uključimo u svetsku zajednicu, ne samo time što će naši studenti ići van, nego i time što će studenti stranih zemalja ovde dolaziti

Dve stvari koje mislim da mi koji nismo učestvovali u strategiji moramo posebno da istaknemo, a to je ono čega u strategiji nema, a što lično mislim da bi trebalo da postoji ili nešto čega ima, a što nije dovoljno naglašeno. Kad je reč o ovom čega ima, a što nije dovoljno naglašeno, privlačenje stranih studenata. Mislim da je taj aspekt veoma važan. To se pominje na strani 125, pominje se u razvojnim ciljevima, ali nekako uvek u kontekstu mobilnosti, dakle u kontekstu neke druge teme. Mislim da je ta tema jako važna i da bi ona morala da stoji odvojeno i da se zaista strateški razmišlja o tome kako da se uključimo u svetsku zajednicu, ne samo time što će naši studenti ići van, nego i time što će studenti stranih zemalja ovde dolaziti. Mislim da je taj aspekt nešto što bi trebalo da ima svoje posebno mesto i da se na taj način njemu da pažnja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pozdravljam uvaženi skup ispred Društva defektologa Srbije, znači, ispred kako reče državna sekretarka lobija stručnjaka koji se bave brigom i obrazovanjem dece ometene u razvoju, a koji su u ovoj aktuelnoj strategiji prepoznati kao osnovna prepreka sprovođenju inkluzivnog obrazovanja, što je za nas, kao struku, skandalozna konstatacija. Ako neka strategija ne pledira da koristi maksimalne i osnovne resurse, onda ne znam kakva je realnost ostvarivosti ciljeva u toj oblasti. Možda sam u startu bio grub, ali kad vam se članovi radne grupe povuku iz rada radne grupe koja je zadužena za izradu strategije u toj oblasti, znači brige o deci sa smetnjama u razvoju, onda mi, kao struka, jednostavno ne znamo šta sledi, šta će biti u budućnosti sa ovom decom, ne sa nama kao strukom. Pitanje je šta će biti sa decom sa smetnjama u razvoju? Da li su učitelji koji su sa par sati ostručeni i postali su stručnjaci za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, biti te osobe koji će biti nosioci ovog vida socijalne i društvene inkluzije, to je pitanje za ovaj eminentni skup.

Mi kao struka smo stekli utisak da postoji tendencija marginalizovanja struke, sklanjanja u stranu, predaje brige uopšteg i obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju nevladinom sektoru. Znači, da država diže ruke od brige o toj deci

Mi kao struka smo stekli utisak da postoji tendencija jednog marginalizovanja struke, sklanjanja u stranu, predaje brige uopšteg obrazovanja, čak i obrazovanja nažalost dece sa smetnjama u razvoju nevladinom sektoru. Znači, da država diže ruke od brige o deci sa smetnjama u razvoju. Moram da budem i samokritičan, naravno da je struka u startu bila inertna i nije dovoljno promptno reagovala na nove okolnosti, znači na razvoj pogleda na obrazovanje, pa nije ni čudo što smo u startu bili zasipani razno raznim ultimatumima od strane organizacija kojim stremimo da budemo članovi, a što se na kraju ispostavilo da je potpuno netačno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Profesor sam na Hemijskom fakultetu i trenutno sam dekan fakulteta. Dakle, kad sam još kao dečak pitao svog oca koji ima veliko pedagoško iskustvo, počeo je svoju karijeru kao nastavnik u osnovnoj školi, a penzionisan kao profesor Učiteljskog fakulteta, koja je najvažnija privredna grana, on mi je rekao - obrazovanje. Naravno, nisam ga tad razumeo uopšte i nisam znao šta želi da mi kaže. Danas ga itekako dobro razumem i siguran sam da svi mi ovde prisutni to razumemo i obrazovanju prilazimo na taj način. Obrazovanje jeste najvažnija privredna grana. Svrha ovakvih sastanaka i cele strategije po meni svodi se na jedno od najvažnijih pitanja, a to je da mi istomišljenici prisutni ovde i mnogi drugi, van ove sale, konačno uspemo da probamo da ubedimo vlasti da više ulažu u obrazovanje, jer je to ključni problem.

Možemo napraviti strategiju kakvu god hoćemo, ali ako nema više materijalnih sredstava, rezultat nećemo postići, ili ćemo postići rezultat sa skromnim dometima

Pre 15 dana držao sam predavanje na master univerzitetu u Brnu. Kad sam ušao na fakultet do mesta gde sam držao predavanje, prolazio sam kroz potpuno novu zgradu nekih 10, 15 minuta. Mi za deset godina poslednjih nismo izgradili nijednu novu zgradu nastave i nauke u Srbiji i to je pokazatelj koliko država Srbija ulaže u obrazovanje. Isključivo vidim svrhu svih ovih naših sastanaka i razgovora i cele strategije da počne da se više i ozbiljnije ulaže u obrazovanje. Možemo napraviti strategiju kakvu god hoćemo, ali ako nema više materijalnih sredstava, rezultat nećemo postići, ili ćemo postići rezultat sa skromnim dometima. Međutim, danas bih pak rekao nekoliko konkretnih stvari koje se odnose na samu strategiju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pokušaću da ne govorim dugo, s obzirom da ova diskusija traje i da je već mnogo od onog što sam imao nameru da govorim rečeno. Upoznat sam sa izradom strategije od prvog dana, kad su formirane grupe i komisije. Mislim da je urađen jedan veliki posao. Veliki posao i nije ga lako uraditi, jer uvek ima ljudi koji hoće da rade i oni koji neće da rade, onda oni koji su vrlo kvalitetni i koji mogu da urade nešto vrlo kvalitetno odbiju učešće itd. Znam muke kroz koje su prošli prof. Ivić i ceo tim da dobiju ono najbolje što mogu. Dakle, s te strane zaista im čestitam. Ovo su radili ljudi koji iskreno mare za obrazovanje. Dakle, ne prepoznaje se da tu nema i nikog ko bi možda mogao da uradi to drugačije i da možda doprinese kvalitetu.

Ono što je jako dobro i što je Tinde malo pre rekla, da strategija već živi. Dakle, kad čitam strategiju, prepoznajem ono što je menjano u sistemu od 2001. , pa sve do danas. To je jako dobro, sad tu nećemo ići nazad i to se odnosi na sve nivoe sistema. Meni je to materija manje više poznata. Ima tu podataka koji su možda verodostojni, neki koji nisu, možda ima neke pogrešne statistike, ali sve to ne umanjuje tu generalnu vrednost strategije. Samo bih rekao nešto o onom što je po mom mišljenju trebalo da uđe u strategiju i bilo je reči o tome, pošto sam učestvovao u čitanju i onim prvim susretima kad smo raspravaljali kako i na koji način da se strategija radi. Prvo, nema reči nigde o institucijama za razvoj obrazovanja.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pokušaću da izbegnem da govorim o nekim konkretnim detaljima, jer ova strategija ih je prepuna. Obrazovanje je toliko široka delatnost, da sadrži ovde problema, pitanja, izazova i sigurno tema o kojima se sa puno argumenata može diskutovati, toliko mnogo da ako svako bude iz svoje pozicije fokusirao na takva pitanja, možemo danima ostati, a ne satima, a da ništa ne dotaknemo. Fokusirao bih se na par opštih mesta.

Mislim da nemamo još uvek dobru klimu za implementaciju ovakve strategije. Vrlo sam skeptičan. Bojim se da će ova strategija završiti u fioci. Šta će biti ako se promeni Vlada? Šta će biti ako nove druge političke strukture uzmu prosvetu?

Prvo, mislim da je jako, jako važna stvar da nemamo još uvek dobru klimu za implementaciju ovakve strategije. Vrlo sam skeptičan. Bojim se da će ova strategija završiti u fioci. Podsetio bih da u okviru istog ministarstva strategija naučno tehnološkog razvoja Srbije više nije na veb sajtu tog ministarstva i ne može se više pronaći. Usvojena je pre, čini mi se, dve godine u okviru iste vlade. Šta će biti ako se promeni Vlada? Šta će biti ako nove druge političke strukture uzmu prosvetu, a ne želim ni da razmišljam, ali bojim se da nemamo kulturu odnosa prema strateškim dokumentima i da ćemo ogromnu energiju koju je veliki tim ljudi bez svake sumnje uložio u izradu ovog dokumenta, protraćiti ako ne budemo učinili još neke korake koje je, apelovao bih na ministarstvo i na ključne ljude koji su ovde prisutni i koji su uzeli učešće u izradi dokumenta, a to je da se u javnim raspravama posebno akcentira problem klime i potrebe da obrazovanje tretiramo kao jednu urgentnu stratešku delatnost od koje nam čitava budućnost zavisi. S tim u vezi je moja druga primedba.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Učestvovao sam u timu koji je radio ovu strategiju. Verovatno bi, kao i svaki član tog tima, kad bih pisao sam tu strategiju, ona drugačije izgledala. Svako je od nas imao neki drugi pogled i mišljenje, tako da je strategija u suštini dokument koji je rezultat nekog konsenzusa. Spadam u ljude koji na ovu strategiju gleda sa onog još radikalnijeg načina, moja strategija bi bila još odlučnija, još hrabrija, jer mislim da obrazovanje, a ograničavam se, pre svega, na visoko obrazovanje, ima ogroman nacionalni zadatak.

Spadam u ljude koji na ovu strategiju gleda sa onog još radikalnijeg načina, moja strategija bi bila još odlučnija, još hrabrija, jer mislim da visoko obrazovanje ima ogroman nacionalni zadatak

Od Srbije ovakva kakva je, treba da naprave jednu srednje razvijenu evropsku zemlju  sa novom industrijom, sa industrijom zasnovanom na znanju, sa radnim mestima koja daju veliku akumulativnost, a to znači da sadrži veliki stepen znanja u proizvodu ili uslugu koju stvaraju. Da bi se taj cilj ostvario, ciljevi koji su pomenuti u strategiji su potpuno ispravni i kvalitet i relevantnost i obuhvatnost i efikasnost. Bez toga ne možemo da ostvarimo taj cilj. Verovatno ćemo oko ciljeva lako da se dogovorimo. Ono što je najteže, a to je da se dogovorimo oko mehanizama kako da dođemo do ciljeva, jer onda prorade interesni lobiji itd., ovde se čula i odbrana različitih monopola. Jednostavno, mi to nećemo prihvatiti ili mi smo protiv toga. Mi smo ovde ceh koji daje obrazovnu uslugu i mi smo periferni.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Meni je jako drago što je konačno Igor Majić izrekao većinu onog što sam imao na umu da kažem. Da ipak ponovim onaj detalj kojim je prof. Mićunović otvorio skup, gde Srbija je krajem 19. veka naglo pošla napred iz jednog razloga što je imala elitu koja ju je vukla.

Osnovna greška strategije jeste da je ona istakla kao cilj ujednačavanje, nivelaciju nekakvu visokog obrazovanja, a mislim da je upravo obrnuto

Osnovna greška strategije jeste da je ona istakla kao cilj ujednačavanje, nivelaciju nekakvu visokog obrazovanja, a mislim da je upravo obrnuto. Čak i onima koji se bave bolonjskim procesom i treba malo više o tome da znaju, treba biti jasno da bolonjski proces jeste vezan za osposobljenje i efikasnost visokog obrazovanja, ali to podrazumeva i diverzifikaciju. Znači, visoko obrazovanje ali to je neka vrsta visokog obrazovanja koja može i od jedne godine, dokle god hoćete, celog života, da je to koncept, ne ujednačiti nego ponuditi što više različitih stvari gde će neko naći svoje mesto da svojim kapacitetom i svojim interesovanjem dobije diplomu i zvanje i bude koristan član društva. To je ono što je definitivno promašeno u ovoj strategiji i mislim da bi trebalo to bolje razraditi.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Mislim da me je prof. Mićunović prosto podstakao da kažem nešto što je vertikala, u čemu je i ovde već bilo reči. Veliki Dositej je došao iz Evrope, kad je bilo Srbiji najpotrebnije, a danas na njegovom spomeniku stoji nešto što može biti osnovni naslov i ove strategije – Idući uči u vekove gleda. To bih preveo na life long learning. Tu smo mi. Ova generacija koja nije više u školskim klupama, koja nije na univerzitetu, a koja je prolazila kroz jedno vreme kad su ustanove i ličnost i u priličnoj meri bili zanemareni. Upravo strategiju tako shvatam. Ono što velika Isidora Sekulić kaže, da su ustanove i ličnosti u temeljima prosvećene i demokratske države. Nije ni malo formalno što Centar za demokratiju prednjači i što nas okuplja na temama reformskim, a ja bih rekao da je ovo, bez obzira što je kriza, ovo je preporodno vreme, ovo je šansa za one koji mogu da se pokrenu i koji hoće da se pokrenu i tu je sad, a možda je preterano reći, ali za mene je strategija ne resorno pitanje. To u dobroj meri strategija i prevazilazi. Naglašava interesorno pitanje.

Rekao bih sa velikim razlogom da je strategija obrazovanja državno pitanje prvog reda. Tu je naš posao da u državi što dublje inkorporiramo ovo što je u strategiji

Rekao bih sa velikim razlogom da je strategija obrazovanja državno pitanje prvog reda. Državno pitanje prvog reda. Tu je naš posao da u državi što dublje inkorporiramo ovo što je u strategiji. Ne treba se plašiti da je do 20, nemoguće je, možda i nije loše za nas koji znamo da se oduševimo, pa se onda ispraznimo. Treba ograničiti, a naročito mi se dopada u  strategiji onaj deo koji govori koji je formiran tako da nam ne dopušta da ono što danas debatujemo, kad izađemo odavde zaboravimo. Tu je, čini mi se, jedan novi momenat i ja otud strategiju vidim kao šansu, iako pripadam ovoj generaciji trećeg doba. Evo jedne male anegdote.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ja sam Ante Čurlin, diplomirani inženjer elektrotehnike i profesor informatike i računarstva. Pokušaću i sigurno ću u ostati u ovih pet minuta, pokušaću u par minuta da vam sažmem moj pretnaestogodišnji rad i koja je tu bila ideja.

Počeo sam pre 15 godina da radim na sistemu koji sam nazvao ICE –interaktivni kreativni pristup. To nije ni neki novi softver, niti hardver, to je u stvari jedan integrisan skup viših interaktivnih programa povezanih u jednu jedinstvenu celinu

Mi smo kao profesori i nastavnici frontmeni, istureni smo prema đacima i način na koji mi prenosimo znanje njima je neverovatno važan. Klasičan pristup eks katedra više, da kažem, ne pali. To više njih ne interesuje, a onda sam ja počeo pre 15 godina da radim na jednom sistemu koji sam nazvao ICE – interaktiv creative aproaching, interaktivni kreativni pristup. To je jedan veoma lični način viđenja činjenica, prvenstveno edukaciji, a to nije ni neki novi softver, niti je to neki hardver, to je u stvari jedan integrisan skup viših interaktivnih programa povezanih u jednu jedinstvenu celinu. Ono što ga čini posebnim jeste način viđenja problema uređen na jedan visoko interaktivan način, gde se ustvari đaku, polazniku, studentu, omogućava da on direktno učestvuje u toj priči, a ne samo da je posmatra.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Htela bih da se zahvalim prvo članovima tima koji su zaista uradili veliki posao i što su nam pripremili ovaj dokument da i mi, koje ova tema zanima, možemo da se uključimo u ovu debatu. Da li je dobar trenutak za predstavljanje strategije, s obzirom na predizborne aktivnosti? Mislim da je poslednji trenutak, a kao član Odbora za prosvetu u Skupštini Srbije, rekla bih da će nam ova strategija možda pomoći da neke predloge zakona koji su već ušli u proceduru, pogledamo iz nekih drugih uglova, kao što su, recimo, Zakon o obrazovanju odraslih itd.

Osvrnula bih se na ideju o stvaranju dobrih, izvanrednih škola. To nije zahtev za elitizmom u smislu da u te škole treba da idu deca bogatih ili deca iz nekih boljih društvenih slojeva. To je upravo zahtev da imamo škole za izvanredne đake

Fokusirala bih se na temu koja se tiče jednog od ciljeva obrazovanja i čitavog obrazovnog procesa, a to je pitanje opšte kulture. Mislim da ćemo se svi složiti, naravno, da smo mi jedno društvo izuzetno niskog opšteg kulturnog nivoa. Čitala sam ovu strategiju pažljivo, ona na više mesta govori o tom problemu i postoji nastojanje da se kroz različite nivoe i segmente upravo osvrne na taj problem. Kad govorimo o tome, neću govoriti iz onog klasičnog ugla posmatranja stvari, dileme između erudicije i stručnosti, zbog toga što bih rekla da je možda takva dilema zaista danas i prevaziđena. Kad s druge strane pogledate šta se događa upravo na tržištu rada, šta se događa u oblasti reformi, zanimanja, prosto nestanka određenih zanimanja i stvaranja novih, pre svega, sve veće potrebe za multidisciplinarnim zvanjima pri zapošljavanju, rekla bih da onda ova strategija možda nedovoljno prepoznaje upravo tu potrebu da se postigne veća povezanost između predmeta. Govori o tome strategija na nekoliko mesta, mislim da kao cilj ne postavlja na pravi način i u dovoljnoj meri ovo pitanje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

I onako i ovako sam htela da kažem da ću uzeti u obzir vremensko ograničenje, truditi da zapravo se osvrnem samo na jednu stvar za koju mislim da je prilično važna i za koju sam se nadala da će se neko, uzevši u obzir dužinu diskusije, setiti pre mene, ali eto niko nije, pa moram ja.

Ono što me zanima jeste zašto u proces kreiranja strategije nisu bili uključeni ili više uključeni, studenti, doktoranti, nastavnice, profesorke, predstavnici sindikata i administrativne i ostale stručne službe koje rade u obrazovanju?

Ono što me zanima jeste zašto u proces kreiranja strategije nisu bili uključeni ili više uključeni, kad smo već kod toga, studenti i studentkinje, doktoranti i doktorantkinje, nastavnici i nastavnice, profesorke i profesori, predstavnici sindikata i konačno, a ne i poslednje, odnosno ne i najmanje važno administrativne i ostale stručne službe koje rade u obrazovanju? Demokratska procedura pravljenja strategije podrazumeva da su sve ovo ljudi kojima je obrazovanje jednako važno kao i državnoj upravi, kao i ekspertima, odnosno u jeziku odnosno na način na koji govore eksperti koji su pisali strategiju. Ovo su sve stejk holderi. Bez njihove direktne uključenosti ne samo, dakle, u skupljanje reakcija na ono što su predlozi, već u kreiranje samih predloga, mislim da zapravo ne može da postoji nikakva održiva strategija.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prvo bih rekao nešto u prilog ovoj strategiji. Mislim da je vidljiv i trud i veliko znanje ljudi koji su stvarali strategiju i to čovek mora poštovati. Pošto od hvale mnogo koristi nema, a nema ni  mnogo vremana  za nju, krenuću na ono što vidim kao probleme.

Osnovni problem jeste politički sistem, odnosno kako vi nameravate da direktore srednjih škola birate van partijskih kriterija?Kako nameravate da se upravni odbori škola ne biraju po tom kriterijumu?Od toga,unapred vam kažem,nema ništa

Osnovni problem jeste politički sistem, odnosno kako vi nameravate da direktore srednjih škola biraju van partijskih kriterija? Kako nameravate da se upravni odbori škola ne biraju po tom kriterijumu? Kažete da očekujete dogovor među političkim strankama. To vam je kao da očekujete dogovor od lisica da čuvaju kokošinjac. Prema tome, od toga unapred vam kažem, nema ništa. Jednostavno, teorijski je nemoguće. To je jedna stvar koja ne može proći po mom ubeđenju. Što se tiče nagrađivanja nastavnika, to je jedno jako važno pitanje. Za razliku od relativno formalnih kriterija, vi ste tu naveli ko koristi, raznovrsne metode itd. Sve je to lepo, ali postoje objektivni kriterijumi. Ako vi imate gimnazijskog nastavnika koji stalno šalje ljude na univerzitet, dakle, stalno ima, recimo, među prvih 20, 30 ljudi svoje učenike, tu onda imate egzaktan kriterij. Koristite egzaktne kriterije. Dakle, niko ne može bolje proceniti, nijedan pedagog, nijedan psiholog od toga koliko je realno upisano đaka koje je neki nastavnik poslao na univerzitet. Objektivni kriteriji, pa onda još videti koliko ih je plasirano među prvih deset, a koliko među prvih 30, koliko među prvih 50. Objektivni kriteriji. Ne treba vam da li on zna da koristi power point prezentaciju. U redu, on možda zna, a šta ako gluposti valja po toj power point prezentaciji? Dakle, dajte da razgovaramo o tome šta je realno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Predsednica sam Nacionalnog prosvetnog saveta, a istovremeno sam i profesor na Matematičkom fakultetu, dakle, trudiću se da budem stvarno krajnje kratka. Nacionalni savet je u dva navrata na svojim sastancima razmatrao ovu strategiju i imao određene primedbe. Generalni je utisak moram da kažem, da je pozitivan. Prosto, mislim da je ova strategija vrlo sveobuhvatna. To je jedna dobra osobina, što obuhvata sve nivoe obrazovanja. Druga, to je sad moj utisak, da je hrabra. U kom smislu hrabra?

Mislim da je ova strategija vrlo sveobuhvatna. Drugo, mislim da je hrabra, jer zadire u interese određenih lobija i predlaže ona rešenja koja su sa stanovišta poboljšanja kvaliteta obrazovanja dobra

Stvarno nisam očekivala da će se predložiti neka rešenja koja zadiru u interese dobrog broja, da kažem, nekih lobija ili interesnih grupa i da će u stvari predložiti ona rešenja koja su sa stanovišta poboljšanja kvaliteta obrazovanja dobra. Naravno, taj moj optimizam je kolega Bakić sad onako spustio, predočavaju mi realnost u kojoj će to da se ostvari i to je i bila sumnja za članove Nacionalnog prosvetnog saveta. Čak su i neki predlagali da se predloži da ipak ovu strategiju, bez obzira što obično strategiju usvajaju vlade, usvoji Skupština upravo da bi joj se obezbedio, da kažem, ukoliko je to moguće, kredibilitet veći i da se na neki način obavežu svi učesnici političkog života da se prosto potrude da se ona realizuje. Ovo je jedino, čini mi se, naše rešenje.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Ja ću u svojstvu zamenika predsednika Nacionalnog saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih iskazati našu podršku izradi ove strategije o kojoj smo uzeli učešća, u smislu da je strategija prepoznala ono što je ključno, a to je povećanje odnosno obezbeđenje kvaliteta u našem obrazovnom sistemu. Srednje stručno obrazovanje obuhvata 75% naše srednjoškolske populacije i ono je kroz mere koje je dalo u ovoj strategiji inače već zakoračilo dobro u realizaciju ovih mera i ciljeva. Mi smo to uradili kroz ogledna odeljenja i u ovom momentu imamo 58% škola koje imaju bar jedno ogledno odeljenje. Mi ovo što smo u strategiju stavili, zapisali, već živimo u našem sistemu srednjoškolskog stručnog obrazovanja.

Srednje stručno obrazovanje obuhvata 75% naše srednjoškolske populacije i ono je kroz mere koje je dalo u ovoj strategiji inače već zakoračilo dobro u realizaciju ovih mera i ciljeva

S te strane samo još da izrazim moje žaljenje što još jedna vertikala za koju smo se svi jako zalagali, a to je celovit nacionalni okvir kvalifikacija nije dobio adekvatno mesto i prostor na današnjem skupu, iako smo se zalagali za drugi ključni i veliki koncept, obzirom na demografiju i sve ovo što se dešava sve trenutno vezano za obrazovanje naše populacije, a to je koncept celoživotnog učenja i obrazovanja odraslih.Taj koncept, takođe, nije dobio malo više prostora na današnjoj raspravi, a to su dve ključne vertikale ove strategije koje će obezbediti da se dostignuti ciljevi i vizija na odgovarajući način ostvare.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Zovem se Petar Anokić, učitelj sam jedne beogradske osnovne škole i ovde sam kao predstavnik Saveza učitelja Srbije. Da čujete malo nešto kako izgleda iz tog učiteljskog i osnovno školskog ugla. Mi podržavao donošenje strategije. Mislimo da je dobro što je Srbija najzad prvi put dobila strategiju i da će ona biti putokaz i osvetljavati put kojim obrazovanjem Srbija treba da ide. Međutim, takođe se nadamo da ko god bude na vlasti, prepoznati obrazovanje kao ulaganje u budućnost, a ne kao trošak, jer vrlo često dešavalo da smo se pojavljivali kao trošak. Kad se strategija usvoji, nadam se da više neće biti važno ko je doneo strategiju, da će to biti srpski interes i interes srpskog naroda, a ne ako dođe neka druga vlast i kaže: ovo puj pike ne važi, a znate da je to pre par godina bilo kad je ukinuta i teorija evolucije i engleski jezik u prvom razredu itd. Znači, nadamo se da će ovo biti dokument iza koga će sva vlast stati.

Kao učitelj moram da pohvalim orjentaciju da pripremni predškolski program bude obaveza za svu decu. Kad sam prošle godine dobio prvi razred, nikad nisam imao tako dobru pripremljenu decu. Stvarno sa uživanjem radim

Naravno, ovde sam pripremio mnogo više hvale, ali sad neću mnogo da hvalim, više nekih sugestija, ali moram jednu stvar, kao učitelj da pohvalim, a to je orjentacija da pripremni predškolski program bude obaveza za svu decu. On jeste već do sad, primenjuje se i ja kao učitelj, moram da vam kažem da sam prošle godine, kad sam dobio prvi razred, nikad nisam imao tako dobru pripremljenu decu. Stvarno sa uživanjem radim, a što je rezultat te orjentacije da sva deca pripremno školskog uzrasta prođu jednu fazu edukacije. Mislim da treba obezbediti kvalitetno stručno usavršavanje nastavnika kako u smislu poboljšanja kvaliteta nastave, tako i upoznavanje sa novom zakonskom regulativom. To piše u strategiji i mi to podržavamo, jer do sada je, takođe, primećeno da je najvažnija edukacija sama po sebi, a ne ono što izlazi iz te edukacije, odnosno primene u praksi. Međutim, mi predlažemo da u strategiju treba da uđe i stav, u cilju učenja i očuvanja jezika, kulture i tradicije.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Prvo se zahvaljujem brojnim korisnim komentarima i čini mi se da ćemo morati da pojasnimo neke formulacije, pošto preopoznajem da neke formulacije nisu bile dovoljno jasne ili dovoljno jake, pa da ljudi prepoznaju određene sadržaje. Evo na primer ovo oko opšte kulture, čim su vannastavne aktivnosti, čim je taj deo organizovanja saradnje sa kulturnim, naučnim i drugim institucijama, upravo se išlo na to da se pravi ambijent i ideja škole, kao institucije, kao ambijent koji će da podstiče upravo i to, da otvara različita vrata i da radi na integraciji znanja koja jesu isparcelisana. Ili na primer ovo oko inkluzivnog pristupa, tu ste potpuno u pravu, moraju se u formulacijama neke stvari pojačati.

Zahvaljujem se brojnim korisnim komentarima i čini mi se da ćemo morati da pojasnimo neke formulacije, pošto preopoznajem da neke formulacije nisu bile dovoljno jasne ili dovoljno jake, pa da ljudi prepoznaju određene sadržaje

Isto tako kao što imamo ovu kritičku opasku, molila bih kolege da kad čitaju, znam da je tekst veliki, težak je, teško se probijati kroz njega, ali traži da se zaista pažljivije čita. Žao mi je što je otišao kolega Juranić, jer ova ideja koju je on rekao da se kroz strategiju provlači ujednačavanje apsolutno ne stoji. Ako idete na diferencifikaciju modela, ako idete na različite trektorije, ako instistirate na fokusu da je na učenju, na različitim metodama rada, ako idete na podizanje klime koja se radi, cela ideja je dizanje kvaliteta sa otvaranjem mogućnosti za one koji mogu više ili bolje, ali ne za suzbijanje i šišanje pod istom kapom. Ili na primer, funkcija mature, za kolegu samo da kažem, tamo očito nismo mi dovoljno jasno pojačali ili možda bi trebalo pojačati, nije da upiše na fakultet, nego da bude mehanizam za popravljanje kvaliteta. Čitava diskusija oko koncepta mature kako napraviti maturu, a to nije jedan udarac u glavu onako na kraju srednje škole, nego da je to mehanizam, sastavni deo evaluacije kompletnog ocenjivanja u toku srednje škole i alatka da se popravlja taj kvalitet i druge, recimo zahtevi za nastavnike naravno da ne stoji. Sad tražite više, a da to ne prate uslovi i druge stvari. O tom potom.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Na nekoliko stvari hoću da malo reagujem. Prvo, rekao sam u početku, mi hoćemo da branimo ovo što smo napisali i zahvalni smo svim prilozima da se to poboljša. Tako da sledim ono što kaže Ana, samo što mislimo da jeste poboljšanje, to će i biti uneseno. Drugo, mi kad smo počeli da radimo ovaj posao, pre svega smo se Ivan Ivić i ja dogovorili i rekli: ovo ne sme biti kompromisna stvar, ne smemo da kažemo kažite šta hoćete da uđe u strategiju, a mi ćemo da budemo popisivači toga i popisaćemo i sve će ući. To nije strategija. To je galimatijas jedan koji ničemu ne vodi. Prema tome, jedan deo stvari će ući, jedan deo stvari neće ući. Ako bi tako nešto bilo, a zbog toga univerziteti ne mogu da naprave strategiju, jer univerziteti i radnici ne mogu da se slože, svako ima svoju strategiju i naravno nema zajedničke strategije.

Kad smo počeli da radimo ovaj posao, pre svega smo se Ivan Ivić i ja dogovorili i rekli: ovo ne sme biti kompromisna stvar, ne smemo da kažemo kažite šta hoćete da uđe u strategiju, a mi ćemo sve da popišemo i sve će ući. To nije strategija

Treće, lepo je govoriti o tome da treba nešto izvesti, ali mi smo to konstatovali i to nije teško konstatovati, u suštini u našem društvu u celini, mi smo u pisanju strategije pošli od ovog, dajte da za svaki taj deo koji smo posebno razmatrali prvo utvrdimo šta je njegova misija, šta je svrha njegovog postojanja. U raspravama koje čujemo, najviše se svrha postojanja odnosi na spoljni svet. Postojim kao preduzeće za spoljni svet, a ne za sebe. U obrazovanju se naravno uvek pod misijom misli svrha postojanja za unutrašnji svet. Znači, napraviti škole itd., da bi svi nastavnici bili zaposleni, da bi tu sačekali penziju, da bi radili kako rade, da se ne naprežu mnogo itd. tako da sa te strane očekujem veliki otpor.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pošao bih od jednog i time ću sve objasniti, jednog prvog zakona koji je nekadašnji dilektički materijalizam postavljao, a koja je glasila – sve je u svetu povezano. Naravno da je to banalnost, ali snaga banalnosti je u tome što je opšte poznato i vrlo često je prihvatljiva, istinita. Dakle, sve je u svetu povezano, a ima još ono da se sve kreće i menja itd. Ova tema jeste povezana. Reformatori koji su rešili da ovu nekakvu reformu postave na strateškim osnovama, pošli su ili je trebalo još više da uzmu u obzir stanje kakvo jeste, a program kakav bi mogao da bude. Tako svi pravi reformatori, zakonodavci rade.

Šta je to što se nudi? Prvo, da taj resurs koji mi imamo, ti ljudi, mladi, talentovani, pametni itd., da ih obuhvatimo u najširem mogućem obimu. Ali ona podrazumeva da svi imaju jednake mogućnosti da se školuju. U suprotnom, to je samo lep zahtev, ali je daleko od realizacije

Šta mi imamo kao stanje? U političkom smislu, vrednosnom, kako god hoćete, nametnutom mnogo šire nego kod nas, društvenu teoriju socijal darvinizma, neka prežive najjači. To je smisao neoliberalnog hedonističkog kapitalizma koji grabi što više moći i naravno, gomilati što više bogatstava. To ostaje činjenica koju mi ne možemo odmah promeniti. Naravno, šta je to što ovde nama nude i što je važno? Prvo, da taj resurs koji mi imamo, ti ljudi, mladi, talentovani, pametni itd., u tim malim glavicama koje se rađaju ili kriju, da ih obuhvatimo u najširem mogućem obimu. Dakle, to je prava stvar. Ali ona podrazumeva onda da svi imaju jednake mogućnosti da se školuju, da biste to postigli. U suprotnom, to je samo lep zahtev, ali je daleko od realizacije. Druga stvar koja je ovde važna je da država shvati da je to najvažniji resurs, pa ako može da odvoji u neke druge važne resurse, kao što je poljoprivreda, što ja pozdravljam, neka onda shvati da je ovo takođe jedan od najvažnijih resursa, pa bi i tu iz raznih rezervi neke milijarde preselili.

Opširnije >>>