za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
„LJUDSKA PRAVA, NOVO KRIVIČNO ZAKONODAVSTVO I NOVA KAZNENA POLITIKA“
Pretraga
Verzija za štampu

Ministarka pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da je u prethodne tri i po godine, tokom mandata aktuelne Vlade, mnogo urađeno na unapređenju ljudskih prava i najavila pooštravanje kazni za zločine iz mržnje.

Sproveli smo sveobuhvatnu reformu krivičnog zakonodavstva, izmenom Krivičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku i pooštrili smo kaznenu politiku, ali se tu ne zaustavljamo i planiramo dalje izmene zakonodavstva, rekla je Malović na debati "Ljudska prava, novo krivično zakonodavstvo i nova kaznena politika", u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju održanoj 29. februara.

Malović je rekla da reforma koju Ministarstvo pravde sprovodi nije jednostavna, jer je došlo do korenitih izmena srpskog pravosuđa i celokupnog pravnog sistema.

Podsećajući da je osnovni prioritet Vlade borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, Malović je istakla da je Vlada "stala na put i uništila sve organizovane kriminalne grupe na ovom području".

"Potvrdu da je Srbija na pravom putu dobili smo i od Evropske komisije u mišljenju o statusu kandidata i u mišljenju Saveta EU za opšte poslove", zaključila je ona.

 Profesor krivičnog prava Momčilo Grubač ocenio je da je na afirmaciji i zaštiti ljudskih prava od 2000. godine urađeno mnogo, "ali ne možemo biti zadovoljni, jer je moglo biti urađeno mnogo više".

Ljudska prava danas u Srbiji nisu na prvom mestu, rekao je Grubač i naglasio da ispred ljudskih prava "ubedljivo stoje partijski interesi".

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dobar dan i hvala vam što ste se odazvali pozivu Centra za demokratiju. Mi smo motivisani odbranom ljudskih prava, sve dosadašnje debate na razne načine su se doticale prava ljudi. Sad imamo temu koja je jako povezana sa ljudskim pravima. Ljudska prava su obično formulisana ustavima i u svim ustavima na svetu, možda ih ima par izuzetaka, svuda su garantovana ljudska prava i slobode i pravo govora i udruživanja i privatnost stana itd. Ustavi su kao neka vrsta fraka. Ako hoćete da dođete na svetski bal, odnosno u UN, onda morate da obučete taj frak, da imate jedan demokratski ustav. Međutim, kad dođete kući, onda malo skinete to odelo i onda ste u svom odelu koje je krojeno prema vašem stasu i godinama i tu su krivični zakoni.

Mi smo motivisani odbranom ljudskih prava, sve dosadašnje debate na razne načine su se doticale prava ljudi. Sad imamo temu koja je jako povezana sa ljudskim pravima

Krivični zakonik sad ograničava dobar deo, da ne bi to bilo shvaćeno apsolutno ono što vam Ustav daje. Jeste pravo udruživanja, ali ne pravo na obaranje poretka, pravo govora da, ali ne podsticanje na mržnju, na agresiju, versku netoleranciju itd. privatnost stana, naravno da, ali u određenim okolnostima, kad se bori protiv kriminala, sudskom odlukom se može pretresati vaš stan ili pismo itd. Dakle, sad krivični zakoni relativizuju malo ona opšte proklamovana prava. Međutim, to svlačenje ide dalje. Kad dolazi do primene kako će izgledati te kazne, imamo krivični postupak. Tu sad vidimo šta radimo sa onim ko je okrivljen, pod kojim uslovima ga hapsimo, kako se tamo tretira, kakva su tamo njihova prava. Ono što je naša motivacija, mi polazimo od vrednosti, dakle, ljudskih prava i sloboda i ljudskog dostojanstva. To mora biti zaštićeno kroz sva ova svlačenja ili oblačenja koja se tiču ustava, krivičnog zakona i ljudskih prava.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Uvažene koleginice i kolege, poštovane dame i gospodo, velika mi je čast i zadovoljstvo što mogu da vam se obratim u svoje lično ime i u ime Ministarstva pravde. Na samom početku želim da se zahvalim prof. Mićunoviću i organizatorima ovog skupa, ali naravno i svima vama koji ste prisutni na održavanju ove konferencije sa jednom gorućom temom po naše društvo, a  to je zaštita ljudskih prava.

Krivično pravno zakonodavstvo je bez sumnje, jedan od ključnih stubova civilizacije, ono kroz svoju preventivnu ali i represivnu funkciju predstavlja jako sredstvo države ka suzbijanju svih oblika kriminaliteta

Ustav RS kao jedno od svojih osnovnih načela propisuje vladavinu prava koja počiva na neotuđivim ljudskim pravima, upravo ostvarenje i potpuna zaštita ljudskih prava jesu suština funkcionisanja svakog demokratskog društva i gotovo sve aktivnosti jedne zemlje koja se rukovodi principom vladavine prava i idu u pravcu zaštite ljudskih prava. Zaštita ljudskih prava danas je postala univerzalna vrednost i univerzalno načelo. Imamo priliku da vidimo da međunarodna zajednica ne preza od svih sredstava za zaštitu ljudskih prava. Imamo i činjenicu da vojne intervencije, tzv. humanitarne intervencije koje se izvode pod okriljem Saveta bezbednosti UN upravo imaju za cilj zaštitu ljudskih prava. U tom smislu, krivično pravno zakonodavstvo je bez sumnje, jedan od ključnih stubova civilizacije, ono kroz svoju preventivnu ali i represivnu funkciju predstavlja jako sredstvo države ka suzbijanju svih oblika kriminaliteta.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dame i gospodo, moje izlaganje, iako uvažavam sve argumente, sve ocene i stavove ministarke, ipak mora biti malo drugačije iz nekoliko razloga. Prvo, to mi je naredio gospodin Mićunović. On je stari zagovornik polemike, odnosno dijaloga i imao je svojevremeno jedan takav časopis. Dijaloga nema ako se slažemo, ako svi govorimo na isti način. Zbog toga će moje uvodno izlaganje biti za nijansu drugačije od ministarkinog. Drugačije će biti zbog pozicija koja nas dvoje uvodničara zauzimamo. Gospođa Malović je ministarka, da sam ja na njenom mestu, ja bih govorio isto kao ona. Da je ona na mom mestu, profesora krivičnog prva, mislim da bi ona tad govorila isto kao što ću govoriti i ja. Toliko da ne bi bilo nesporazuma oko tih nijansi koje će se javiti u mom uvodnom izlaganju.

Neosporno je da je na planu afirmacija i zaštite ljudskih prava u poslednjih desetak godina učinjeno zaista mnogo. Pored toga, mislim da onim što je postignuto na ovom planu ne možemo biti zadovoljni. Mogli smo uraditi i mnogo više

Neosporno je da je na planu afirmacija i zaštite ljudskih prava u poslednjih desetak godina učinjeno zaista mnogo. Ako uzmete samo u obzir činjenicu da smo do 2000. godine imali ratifikaciju samo nekoliko međunarodnih konvencija o ljudskim pravima, a da smo od tad do danas ratifikovali gotovo sve moguće koje na svetu postoje. Ako uzmete u obzir da smo u međuvremenu postali država članica Saveta Evrope, da su naši građani dobili mogućnost da se za zaštitu svojih ljudskih prava i sloboda obrate međunarodnim pravosudnim instancama, ako uzmemo još u obzir da smo ovim dana odškrinuli vrata predsoblju EU, onda moramo primetiti napretke u ovoj oblasti. U međuvremenu smo dobili Ombudsmana, zaštitnika ljudskih prava, kog ranije nismo imali itd. Dalje neću nabrajati sve evidentne rezultate koje na ovom planu imamo, ali ih imamo u vidu. Kad o ovoj temi govorimo, moramo ih imati uvek u vidu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Naravno da ću teoretski deo problema prepustiti uvaženim akademskim građanima, profesorima univerziteta, profesorima krivičnog prava i ljudima koji se bave ljudskim pravima kao temom u svom životnom profesionalnom opredeljenju. Zaista ću uvažiti i ono što smo čuli od oba uvodničara, kako od ministarke pravde, tako i od uvaženog prof. Grubača, ocenjujući da se u ovako frekventnom donošenju zakona moralo potkrati dosta grešaka i imajući u vidu činjenicu da ćemo dosta toga usput morati i da popravljamo i da ispravljamo. Svakako su ona stručna javnost, kojoj pripadaju i pravosuđe i advokatura najviše, a na kraju i univerzitet i profesori, pozvani da u tome uzmu ono krunsko učešće.

Osvrnuo bih se na ovaj deo koji se odnosi na pomenu člana 359, zloupotreba službenog položaja. Tu ću podeliti do kraja mišljenje sa u prof. Grubačem i mislim da je ideja oko toga da se odloži brisanje ovog člana iz Krivičnog zakona, potpuno pogrešna

Osvrnuo bih se na ovaj deo koji se odnosi na pomenu člana 359, zloupotreba službenog položaja. Tu ću podeliti do kraja mišljenje sa uvaženim prof. Grubačem i mislim da je ideja oko toga da se odloži brisanje ovog člana iz Krivičnog zakona, iz materijalno krivično zakonodavstva potpuno pogrešna. Prvo, imajući u vidu da su ljudska prava najgrublje ugrožena činjenicom da imamo, kako je to profesor rekao zaista dve kategorije građana, one koji čekaju da budu osuđeni po zakonu i oni po uputstvu nekakvom neće biti suđeni. Mislim da je tu teret do tužilaštva i da bi jednostavno brisanjem tog člana tužilaštvo imalo samo problem da izmeni do tad podignute optužnice i da ih primeri novim uslovima. Ovo je, naravno, pre svega dobronamerna primedba i profesora, a i nas koji smo u advokaturi, tako da kažem, sa onog terena kad je u pitanju vršenje pravde. Toliko o tome.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Da li krivično pravna represija ma kakva ona bila, ukoliko se ne primenjuje ili se selektivno primenjuje, takođe može da ugrozi dostignute standarde ljudskih prava? Pozabavio bih se ovim pitanjem. Ono postaje aktuelno u slučajevima izbegavanja krivične odgovornosti, uslove zastarelosti krivičnog gonjenja, do koje dolazi ili kad se krivični postupak ne pokrene ili kad se pokrene, pa se ne okonča. Rok zastarelosti je predviđen zakonom i on je različit. Kreće se u dijapazonu od dve godine do 25 godina, a što zavisi od zaprećene kazne. Slučajevi zastarelosti usled nepokretanja krivičnog postupka su potpuno zatamnjeni. Javnost se uglavnom ne obaveštava o odbačenim krivičnim prijavama. Slučajevi zastarelosti usled dugog trajanja krivičnog postupka su dostupniji javnosti, naročito ako su bili u fokusu medijske pažnje.

Javnost je putem medija saznala da je zastarelost spasla krivične odgovornosti vladiku Pahomija, arhimandrita Ilariona, Marka Miloševića, Bubu Morinu, Gorana Kljajevića i Velinku Đurđević

Javnost je upravo putem medija saznala da je zastarelost spasla krivične odgovornosti vladiku Pahomija, koji je odgovarao za seksualno zlostavljanje učenika bogoslovske škole, arhimandrita Ilariona, koji je odgovarao zbog pedofilije, Marka Miloševića koji je odgovarao zbog nasilničkog ponašanja prema pripadnicima Otpora, Bubu Morinu koja je odgovarala zbog nesavesnog poslovanja, Gorana Kljajevića i Velinku Đurđević koji su odgovarali zbog zloupotrebe službenog položaja, da pomenem samo neke slučajeve koji se još nisu ohladili. Postoje slučajevi u kojima još nije došlo do zastarelosti krivičnog gonjenja, ali se ona očigledno čeka. Takav je slučaj afera Indeks.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Otvoreno je mnogo tema. Ne bih se usudio kao prof. Ivošević da komentarišem žive predmete, iako bi tu mogli da uđemo u određenu polemiku. Reagovaću i kao građanin i kao građanin pohvaliti u smislu zaštite ljudskih prava rad regulatornih tela, pre svega Ombudsmana, Poverenika za informacije od javnog značaja, revizora, Agenciju za borbu protiv korupcije i tu otvoriti određene teme. Recimo, u Bosni je reagovao Poverenik za zaštitu ličnih podataka, zato što su imena okrivljenih objavljena u optužnici na sajtu. Veoma interesantno pitanje, obzirom da mi već u mnogo ranijim fazama postupka komentarišemo, iznosimo imena ljudi koji učestvuju u postupku. Mislim da će ovo biti jedna nova tema koja će u budućnosti zaslužiti možda i veću diskusiju. To je ovako osvrt na rad regulatornih tela.  S druge strane, jednu specifičnost koju sam primetio, da upravo regulatorna tela koja na pravi način, kao institucije zastupaju interese građana, mislim da u jednom trenutku državni organi nastupaju u odnosu na regulatorna tela kao rivali. Mislim da tu suštinska greška i kao pozitivan upravo bih dao primer iz nedavne prošlosti Državnog veća tužilaštva i Poverenika za informacije od javnog značaja. Mislim da smo svi na istom zadatku i da treba da rešavamo probleme, a ne da nastupamo kao rivali u onom momentu kad se određeni problemi delegiraju.

U Bosni je reagovao Poverenik za zaštitu ličnih podataka, zato što su imena okrivljenih objavljena u optužnici na sajtu. Veoma interesantno pitanje, obzirom da mi već u mnogo ranijim fazama postupka komentarišemo, iznosimo imena ljudi koji učestvuju u postupku

Više pažnje ću posvetiti ovim konkretnim stvarima koje je pomenuo i prof. Grubač, koji je, ja ću napraviti određeni uvod, kao i on, u odnosu na ministarku pravde. Kod nas mlađih pravnika, prof. Grubač je uzor za sve ono što je, rekao bih možda previše široko, dobro u našem pravnom sistemu. Uvek kad zastupamo određene teme, upitamo se šta bi o ovom rekao gospodin Grubač. To je nešto što je uvod. Postoji i ono „ali“ naravno, kako je i on to rekao. Moram da kažem da je ovaj set zakona, bar za nas praktičare, sad govorim kao zamenik tužioca, doneo neke pozitivne novine. Pre svega, ta bojazan što anglosaksonski sistem ulazi možda kroz ove izmene na mala vrata, kroz novi ZKP, ne vidim da je toliko strašno, obzirom na 90% zemalja u ovom trenutku  primenjuje takav sistem, a da li je to policijsko tužilačka istraga, da, uvek imamo rezervu prema policijsko tužilačkoj istrazi. Opet ću vas, na neki način, pokušati da demantujem.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Biću vrlo kratak. Krenuću od Monteskjea koji nije slučajno upozorio da sloboda pojedinca ili sloboda društva bilo kog zavisi na prvom mestu od krivičnih zakona. Drugi velikan koji je danas govorio i mislilac, prof. Mićunović je naveo sva konstitucionalna prava koja su inkorporirana u našem Ustavu i koja se mogu redukovati na prvom mestu krivičnim zakonima. Pre svega, rekao bih da smo svi mi u manjoj ili većoj meri akteri ove reforme pravosuđa, na prvom mestu je to oličeno u predstavnici egzekutive, gospođi Malović, narodnim poslanicima, a i sam sam narodni poslanik i predsednik Zakonodavnog odbora, ali i kolege iz Komore, iz pravosuđa i stručna javnost.

Hoću da kažem da reforma pravosuđa nije reforma lovočuvarske službe ili matičarske službe. Ovo je jedna od najvećih reformi našeg društva od 1945. godine na ovamo

Hoću da kažem da reforma pravosuđa nije reforma lovočuvarske službe ili matičarske službe. Ovo je jedna od najvećih reformi našeg društva od 1945. godine na ovamo. U tom kontekstu neću dužiti. Reći ću samo da je korpus ljudskih prava analiziran kroz svaku normu krivičnih zakona, bilo da su u pitanju procesno pravni zakoni ili materijalno pravni zakoni. Ono što želim da kažem, da ću se složiti sa kolegom Dragoljubom Đorđevićem da model tužilačke istrage po meni ima mnogo prednosti u odnosu na inkvizitorsko načelo koje smo imali i koje ćemo imati još neko vreme u našem pravnom sistemu. Ne kažem da je savršen, ali ovaj anglosanksonski model sadrži čitav niz procesnih mehanizama koji omogućavaju efikasnost, zaštitu prava okrivljenog, odnosno njegovih zastupnika, tj. branilaca. Takođe, ono što je kvalitet u smislu ljudskih prava, a danas govorimo o kontekstu ljudskih prava i krivičnog zakonodavstva, jesu rokovi, odnosno u tom kontekstu jednotemeljnih prava sadržanih u relevantnim evropskim i međunarodnim dokumentima, prava na pravično i fer suđenje, pravo na suđenje u razumnom roku na prvom mestu.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Neću mnogo vremena oduzeti, a počeo bih samo podsećanjem na nešto što mislim da se svi slažemo, a to je neophodnost promena Ustava u pojedinim odredbama koje se tiču ljudskih prava i brojne analize koje su postojale ranije govore tome u prilog. Pretpostavljam, s obzirom da smo sad u ovom predizbornom periodu, o tome se neće mnogo voditi polemike. Očekujem da negde 2012. godina može biti ona u kojoj se sva ova pitanja ponovo otvaraju. Govorili smo i o represivnoj funkciji samog krivičnog zakonodavstva. Iako dolazim iz organizacije koja se bavi ljudskih pravima i ovaj represivni deo jeste nešto koji moramo analizirati i vidite koji su efekti primene samog zakona, Krivičnog zakonika u prvom redu. Samo prof. Grubač je govorio o neprimenjivanju pojedinih odredaba. Ako pogledate koja se krivična dela primenjuju, koja ustvari završavaju pred sudom i po kojima se donose presude, vidi se da je i samo tužilaštvo i kasnije u celom postupku fokus na veoma malom broju krivičnih dela u odnosu na ona koja postoje. Ta lepeza se, nažalost, ne koristi. Uvodimo novine, a to je veoma dobro, ali ona ne nailaze na neku primenu.

Mi smo nedavno podneli jedan obrazloženi tekst i inicijativu za izmenu postojećeg zakonika. Nažalost, on je trenutno iz ministarstva otišao u Parlament i ne sadrži te odredbe koje se tiču zločina iz mržnje. Nadam se da će to biti ispravljeno

Pomenuli smo i zločin iz mržnje. Veoma je to dobro i ministarka Malović napomenula, da će to biti jedan od prioriteta u narednom periodu kad govorimo o izmenama samog Krivičnog zakonika. Mi smo nedavno podneli, početkom februara jedan obrazloženi tekst i inicijativu za izmenu postojećeg zakonika. Nažalost, on je trenutno iz ministarstva otišao u Parlament i ne sadrži te odredbe koje se tiču zločina iz mržnje. Nadam se da će to biti ispravljeno. Postoji naravno i Parlament kao jedna od opcija, s obzirom na to da je to jedan obrazložen predlog, da je u skladu sa međunarodnim standardima i da smo uspeli da obuhvatimo jednu široku kategoriju lica koja bi bila štićena. Ne bi trebalo govoriti uopšte o tome kakvo je stanje u društvu i da postoji potreba, pre nekoliko dana smo imali ovaj incident u autobusu GSP gde se vidi da je to jedan od motiva napada.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Za momenat bih se samo vratio na uvodno izlaganje gospodina Mićunovića i njegovu osnovnu tezu ili tezu koju nam je svima postavio o odnosu između bezbednosti ljudskih prava, odnosu između vladavine prava i ljudskih prava i činjenice da se u savremenom svetu, pa i u Srbiji, bezbednost i ljudska prava stavljaju na tas, jedno je gore, a drugo dole i obrnuto. Jedan bivši američki predsednik je davno rekao da onaj ko se zarad svoje bezbednosti odriče slobode i prava ne zaslužuje i gubi i jedno i drugo. Naš zajednički cilj bi, između ostalog, trebao da bude kako da vrlo jasno pokažemo da poštovanje ljudskih prava ne znači slabiju bezbednost, da poštovanje ljudskih prava ne znači oslobađanje počinilaca krivičnih dela i sterilnu kaznenu politiku. I obrnuto, da kvalitetna i dobro garantovana vladavina prava, poštovanje svih obaveza koji proističu, odnosno svih zabrana koje proističu iz krivičnih zakona i garantovanje da će počinioci krivičnih dela na odgovarajući način biti kažnjeni pojačava i ojačava poštovanje ljudskih prava u Srbiji. Zašto smo mi, kažem ne jedini, pali u ovu zamku bezbednosne dileme ako je jedno jače, a drugo je slabije i obrnuto? Podsetiću na jednom primeru kako to izgleda.

Naš zajednički cilj bi trebao da bude kako da vrlo jasno pokažemo da poštovanje ljudskih prava ne znači slabiju bezbednost, da poštovanje ljudskih prava ne znači oslobađanje počinilaca krivičnih dela i sterilnu kaznenu politiku. I obrnuto

Pre više od godinu dana, dva državna organa, Poverenik i Zaštnitnik građana su osporili ustavnost Zakona o elektronskim komunikacijama u delu koji se tiče mogućnosti službi bezbednosti da zadiru u tajnost pošte, odnosno privatnost komunikacija bez odluke suda. Prošlo je godinu dana, još uvek nemamo odgovor na jedno od tih ključnih pitanja. Kontra argumenti su bili, to nam treba radi efikasnosti, to nam treba radi brzine delovanja. Nove izmene procesnih odredbi o krivičnim postupcima praktično su doveli do toga da za krivična dela terorizma imamo jednu novu situaciju u kojoj se sad već i otvoreno, bez odluke suda, krivično delo, odnosno mera prisluškivanja može proširiti na nekog drugog, dakle, bez odluke suda. Još novi procesni zakon omogućava da se kad sud da saglasnost da se nekom prisluškuje telefon, ta mera može proširiti i na druge ljude  sa obavezom da se naknadno pribavi odluka suda. Kad smo se svojevremeno, ljudi kojima je prvi posao staranje o ljudskih pravima i ja sa njima, usprotivili ovakvom toku događaja, postavljeno nam je otvoreno pitanje, da li ste vi svesni da vi štitite teroriste? Kažem da bi trebali da prekinemo taj maliciozni odnos u kome su ljudska prava pretnja bezbednosti i pretnja sigurnosti i obrnuto. Moguće i jedno i drugo i ne smemo se odreći ni jednog ni drugog.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nastavnik sam na Kriminalističko policijskoj akademiji na predmetima kriminalistička taktika i suzbijanje ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Dakle, nisam procesualista, nisam krivičar. Pre svega, moram da kažem da sam u službu došao kao milicioner i da sam svojevremeno par godina radio kao milicioner, a na beogradskom Pravnom fakultetu sam magistrirao i doktorirao i eto sad sam nastavnik. Pitanje ljudskih prava i krivičnog postupka je stvarno pitanje odgovora države i prave mere kad je reč o načinu na koji se ljudska prava štite. Samim tim i donošenje procesnog zakonodavstva nije jednostavan, niti je posao koji se može odraditi jednom za sva vremena.

Pitanje ljudskih prava i krivičnog postupka je pitanje odgovora države i prave mere kad je reč o načinu na koji se ljudska prava štite. Samim tim i donošenje procesnog zakonodavstva nije jednostavan, niti je posao koji se može odraditi jednom za sva vremena

Na neki način bih da se osvrnem na ono što je prof. Grubač govorio, kad je govorio o ovom novom ZKP iz 2011. godine. Profesora ću podsetiti, ne znam da li će se setiti toga, kad je bilo govora o ZKP iz 2001. Godine, kad sam na Kopaoniku rekao da neka rešenja iz sadašnjeg ZKP nisu životna i da ne mogu da zažive. Zasigurno da takva rešenja postaje u sadašnjem ZKP. To je bilo rešenje oko vršenja uviđaja od strane istražnih sudija za dela za koje je zaprećena kazna preko pet godina. Rekao sam da to ne može da zaživi i mi nemamo toliko dovoljno istražnih sudija. Čak i ako ih imamo, pitanje je njihove kompetentnosti, da to oni urade. Samim tim, odmah se postavlja pitanje zaštite ljudskih prava, odnosno prava na jednak kvalitet usluga onih ljudi kojima se vrši uviđaj od strane ljudi koji zato nisu stručni. Ubrzo je ta odredba izmenjena. Pravo policije da vrši uviđaj je proširen na dela kojima je zaprećena kazna zatvora do deset godina.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre svega, nekoliko rečenica u vezi sa krivičnim zakonodavstvom. Naravno, radi se o veoma složenim zakonskim tekstovima i rasprava o pojedinim rešenjima bi nam oduzela suviše vremena. Ovo je pokušaj da se ova tema osvetli sa stanovišta potrebe zaštite ljudskih prava i u tom smislu je svakako dobrodošla. U pogledu pojedinih rešenja Krivičnog zakonika, ja bih na ovom mestu kao prilog ovoj našoj diskusiji izdvojio rešenja koja se odnose kažnjavanje zločina koji je učinjen iz mržnje, zatim na dela protiv polnih sloboda i ona rešenja koja se odnose na uvredu i klevetu, odnosno na predlog izmene Krivičnog zakonika, koji je sad u skupštinskoj proceduri.

Kad se radi o zločinu mržnje, trebalo bi imati u vidu ne samo ono što je Milan Antonijević već o tome rekao, o praktičnim potrebama unapređivanja zakonodavstva u ovoj oblasti, već i o pravnim zahtevima koja u tom smislu proizlaze iz odredbi Ustava RS, koji insistira na principu jednakog tretmana, odnosno zabrane diskriminacije u osnovnim svojim načelima, a zatim i u odnosu na rešenja Zakona o zabrani diskriminacije, koji zločin, odnosno tamo se kaže kazneno delo, koje je učinjeno iz mržnje prema žrtvi dela i to zbog toga što žrtva dela deli određeno lično svojstvo, svrstava u najteži oblik diskriminacije. Dakle, usklađivanje krivičnog zakonodavstva u toj oblasti sa ustavnim principom zabrane diskriminacije i sa temeljnim opredeljenjima Zakona o zabrani diskriminacije, bi bilo više nego dobrodošlo, odnosno pravno nužno.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Dame i gospodo, ovu debatu i vidim kao  doprinos velikom naporu izgradnje i unapređenje našeg pravnog sistema. Srećan sam što sam bio u prilici da čujem sve one koji su pre mene govorili. Isto tako, moram da kažem da sam ovde u težoj situaciji nego kao kad se kao advokat javim na sudu da branim interese svoje stranke, jer tada postupam kao da znam, odnosno zastupam jedan stav. U težoj situaciji sam kad nastupam kao narodni poslanik, pošto nisam na stalnom radu u NSRS, pa obavljam dva posla ili sad ovde na ovakvim debatama. Ovde ne mogu da tvrdim da znam, nego mogu da tvrdim da imam dilemu, da iznesem svoju dilemu, pa da je podelim sa vama. Mislim da retko ko u pogledu bilo kog zakonskog rešenja, ukoliko ozbiljno prilazi analizi predloženog zakonskog rešenja, nema dileme. Šta se time postiže, koje su prednosti, koje su prepreke?

Postavlja se pitanje, da li se ukidanjem uvrede ili klevete, naročito one učinjene putem sredstava informisanja, ide ka zaštiti uvređenog i oklevetanog, jer se često ne iznosi samo vrednosni sud nego i neistina?

U tom smislu koristim diskusiju gospodina Gajina kao povod da sa jedne strane gledamo ljudska prava iz pozicije okrivljenog, a s duge strane da gledamo ljudska prava i iz pozicije oštećenog. Neki put smo skloni da gledamo samo iz jednog rakursa, da li neko protiv koga se vodi krivični postupak ili protiv koga može da se vodi krivični postupak, da li su njegova prava zaštićena, a s druge strane, da li su zaštićena prava onog ko je pogođen izvršenjem određene radnje koja može da bude krivično delo? Pomenuti su, između ostalog, povrede ugleda kao do sad u Krivičnom zakonu smo imali krivična dela uvredu i klevetu. Mi smo čak i 2009. uveli povredu ugleda praktično zbog pripadnosti određenoj grupi sa određenom karakteristikom cele grupe.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pošto govorimo o efikasnosti, potrudiću se da budem i efikasan u svom govoru. Samo pitanje efikasnosti nije naš izbor, nego je i naša obaveza. Naša izreka da je pravda spora ali dostižna ne važi potpisivanjem Evropske konvencije, jer evropski sud smatra da spora pravda i nije pravda, a to se izražava u kaznama koje naša zemlja plaća. Opredeljenje Ministarstva pravde u cilju podizanja efikasnosti, nema za cilj, tako da kažem, ukidanje ljudskih prava, nego i unapređenje. Što se dileme vezane za zloupotrebu ljudskih prava tiče, o tome možemo i da diskutujemo gde su granice te zloupotrebe, ali moramo imati na umu da su i pisci evropske konvencije imali na umu da može doći do zloupotrebe ljudskih prava, jer jedan od razloga za odbijanje predstavke pred Evropskim sudom može biti i razlog što neko zloupotrebljava prava garantovana Evropskom konvencijom. Tako da to su stvari o kojima se mora voditi računa.

Naša izreka da je pravda spora ali dostižna ne važi potpisivanjem Evropske konvencije, jer evropski sud smatra da spora pravda i nije pravda, a to se izražava u kaznama koje naša zemlja plaća

Kad govorimo o efikasnosti, spominje se i odustajanje tužilaštava. Naravno, taj instrument je morao da se da u ruke tužilaštvu da bismo opet učinili pravosuđe efikasnim, da ne trošimo resurse. Što bi jedan tužilac iz Amerike rekao, mnogo smo skupi da bismo svašta procesuirali i svesni da nećemo uspeti u tom postupku. Sve to košta i o tome, takođe, mora se voditi računa. Kažem, i zbog same efikasnosti. Ako zatrpamo sud velikim brojem predmeta, ako ne idemo na sporazum o priznanju krivice, onda ni tužilaštvo ni sud ne može da se posveti pravom procesuiranju.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Moji prethodnici su rekli gotovo sve ili sve što sam nameravao da kažem, tako da ću se zaista potruditi da budem kratak, odnosno da dotaknem samo neka pitanja za koja mislim da nisu do kraja rečena. Više diskutanata i uvodničara je pomenulo pitanje dužine postupka, odnosno efikasnosti sudskog postupka, mislim da niko, svi to znamo, niko nije rekao da efikasnost sudskog postupka nije sama sebi cilj, već da u ovom slučaju okrivljeni mora da uživa i druge garancije koje mu zakon, tj. Ustav predviđaju u efikasnom sudskom postupku. Pošto dolazim iz Saveta Evrope i pretpostavljate da mi je Evropski sud prvo o čemu mogu i treba da pričam, pomenuću zarad svih u sali da kad je reč o dužini i efikasnosti sudskog postupka i presuda protiv Srbije mi nemamo za sad problema, kad je reč o krivičnom postupku i dužini postupka, već se ta efikasnost pre svega odnosi na parnične postupke i na neizvršenje sudskih odluka domaćih sudova, kojima su inače stranke u postupku zadovoljne, ali ne mogu da ih izvrše. To je jedna posebna tema, da je ne otvaramo sad ovom prilikom.

Kad je reč o dužini i efikasnosti sudskog postupka i presuda protiv Srbije mi nemamo za sad problema, kad je reč o krivičnom postupku i dužini postupka, već se ta efikasnost pre svega odnosi na parnične postupke i na neizvršenje sudskih odluka domaćih sudova

Sledeća grupa predmeta koja postoji pred Evropskim sudom i grupa presuda koja treba da nas na neki način zabrine, jeste već pomenuta, čini mi se, od profesora Ivoševića nekonzistentna sudska praksa i na tome svakako treba raditi. Mislim da apelacioni sudovi, Vrhovni kasacioni sud, na neki način treba da uspostave mehanizme kako da tu nekonzistentnu sudsku praksu učine konzistentnom. Sledeća grupa slučajeva, a odnosi se na krivični postupak, jesu pitanja torture i nedelotvorne istrage. Mislim da za sad ima nekoliko slučajeva i da bi bilo pretenciozno govoriti da je reč o jednoj opštoj pojavi, već treba svi da radimo na tome da to ostanu usamljeni, odnosno izolovani slučajevi.   

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Pre svega, želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u današnjoj diskusiji, da se zahvalim svima koji su izneli svoje stavove, kao što sam rekla na samom početku, o gorućoj temi, da se zahvalim i onima koji su podržali ono što smo do sad uradili, ali i još više se zahvaljujem onima koji su izneli određene primedbe ili kritike. Nikad nisam bila imuna na kritike. Mislim da su kritike dobrodošle, da su one tekovina jednog demokratskog društva i da nam ona pomažu da ostanemo na pravom kursu. Mnogo toga je danas izneto i ja ću pokušati sa svog stanovišta da se osvrnem i uopšte na stvari koje su rečene ovde, ali naravno s obzirom na neka konkretna pojedinačna pitanja koja su, takođe, pokrenuta na ovom forumu.

Nedavno je u Hrvatskoj donet je Zakon o poništaju pravnih akata koje se tiču ratnih zločina u Srbiji, pa nismo čuli neki žestok glas iz te iste međunarodne zajednice. Ne trebaju evropske integracije da nam budu sam cilj po sebi, već treba da radimo prvenstveno na poboljšanju kvaliteta života naših građana

Postavlja se pitanje, da li ljudska prava treba ili se može razdvojiti ili odvojiti od politike i političkih interesa? Kad to pitanje postavimo, ona naravno da odmah sebi postavimo pitanje, šta je ustvari politika. Postoje različite definicije politike, još od antičkih vremena do danas. Aristotel je rekao da je politika učenje o dobrom i pravednom životu, naravno da bi me savremenici odmah osporili u tome, jer je još Makjaveli u srednjem veku rekao da politika je veština upravljanja državom, a danas postoje neke teorije koje politiku svode na nuklearne strategije. Vidite koliko su one različite. Međutim, kad pomenete samu reč „politiku“, onda naravno da imate u vidu i političku vlast. Pod političkom vlašću podrazumeva se institucionalizovana politička moć, a pod političkom moći opet se podrazumeva da formalnim ili neformalnim odlukama možete da utičete na društvene tokove. Zašto sam sve ovo iznela? Mislim da svaka mudra vlast treba da pođe od učenja Aristotela, da je politika učenje o dobrom i pravednom životu, a samim tim onda na umu imate i ljudska prava.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Nisam ja, kao što su me neke sagovornice shvatile, protiv tužilačke istrage. Hteo sam samo da upozorim na potrebu opreznosti kad prihvatamo te novine koje preuzimamo iz inostranog prava. Uvek se pitam da li mi te ustanove na pravi način shvatamo i kakve će one reperkusije u našoj sredini proizvesti? Mnoge smo nove ustanove preuzeli iz anglo američkog prava, za razliku od naše tradicije, mi smo naše pravo stvarali po uzoru na nemačko i francusko pravo svojevremeno. Sad smo se okrenuli drugom izvoru. Vidite, bojim se da tu tužilačku istragu ne shvatamo na pravi način, odnosno da smo je modifikovali, da to nije ono što imaju ti tzv.  adversatorni postupci i čisti optužni krivični postupci.

Šta smo mi sa tužilačkom istragom uradili? Ustvari, ostavili smo isto ono što smo imali do sad, samo smo jednostavno i mehanički istražnog sudiju zamenili sa  tužiocem. Na taj način smo formalizovali ovu istragu koja je prestala biti sudska i mi je tretiramo isto kao i dosadašnju sudsku istragu

Šta smo mi sa tužilačkom istragom uradili? Ustvari, ostavili smo isto ono što smo imali do sad, samo smo jednostavno i mehanički istražnog sudiju zamenili sa tužiocem. Na taj način smo formalizovali ovu istragu koja je prestala biti sudska i mi je tretiramo isto kao i dosadašnju sudsku istragu. Svi rezultati te istrage će biti korišćeni u sudskom postupku kao što su do sad korišćeni rezultati rada istražnog sudije u sudskoj istrazi. To onda dovodi u pitanje onaj ustavni i međunarodni princip da građanima može samo suditi nezavistan sud. Ako vi možete, a to je moguće sada po novom ZKP, da zasnujete sudsku presudu na radnjama policije, onda to više nije sudska presuda. Onda je tu samo sud stavio u jednu formu volju nekog organa van krivičnog postupka.

Opširnije >>>
Verzija za štampu

Definisali smo temu, a to je zaštita ljudskih prava u borbi protiv kriminaliteta, da se ne dogodi da budu kolateralna šteta. Prema tome, sama tema govori o tome da postoji opasnost da se zbog odbrane društva u borbi protiv terorizma ili kriminaliteta, organizovanog, mafije itd., ne ugroze individualna ljudska prava. Dakle, tu je potreban balans, u svakom slučaju, o tome treba voditi računa. Ne znam po koji put citiram Rusoa, „treba poći od ljudi kakvi jesu, a od zakona kakvi bi mogli da budu“.

Mi smo videli da postoji jedan problem, a to je izvršavanje sudskih kazni. Ima onaj završni deo. Šta on govori? On govori o odnosu opet društva, pojedinaca prema pravu i prema zakonu

Dakle, postoji ovde kod nas još mnogo problema, sve ćemo mi to nekako usaglasiti sa modernim trendovima, sa međunarodnim obavezama, Savetom Evrope itd. Mi smo videli da postoji jedan problem, a to je izvršavanje sudskih kazni. Ima onaj završni deo. Šta on govori? On govori o odnosu opet društva, pojedinaca prema pravu i prema zakonu. Dokle god mi imamo jedan fleksibilan odnos prema zakonu koji leži duboko u tradiciji – izbegni sve što možeš iako je zakonito. Pre neki dan smo imali jednu smešnu scenu, kad tamo deca ispred Cecine kuće viču, ako je lopov, ako je radila, neka je najgora, ali mi nju volimo. To je primer moralnog nihilizma dovedenog do kraja. U toj raspravi ne bi ni oni ruski nihilisti ništa bolje da kažu. Dakle, nema morala, on je nevažan. Ne može pravo bez morala. Ne samo što nije efikasno, nego ne može da bude ni utemeljeno, problem pravde, kao ključne kategorije moralne. Ona stoji u pravu. Dakle, imamo problem i u društvu, a ne samo u institucijama. Kažem, učinimo da bar te institucije i zakoni budu što je moguće bolji. Citirao sam već jednom ruskog bivšeg ili još je predsednik, Medvedeva, jednom se našlo u novinama ruskim, kad sam bio u Moskvi, gde on opet citira nekog i gde kaže, „ruskom čelavjeku po zakonu zid skučno“. Dakle, po zakonu mi je teško i mučno da živim, nemoj samo zakon da mi pominješ. Tu imate problem kad se odnosite na taj način prema zakonu. Tu je koren i korupcije i svega zajedno što krenete.

Opširnije >>>