za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
OD DRUŠTVA NASILJA KA DRUŠTVU TOLERANCIJE
Pretraga
Verzija za štampu
Treća debata Demokratskog političkog foruma na temu "Od društva nasilja ka društvu tolerancije", održana je 18. juna 2007. na sceni 3 Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Uvodne reči u debati imali su kulturolog Zorica Tomić i narodni poslanik Žarko Korać. Moderator debate bio je novinar Studija B Đorđe Mićić.

Učesnici u debati "Od društva nasilja ka društvu tolerancije" - predstavnici političkih stranaka, državnih institucija, civilnog društva, stručnih krugova - pokušali su kroz razgovor da odgovore na neka od brojnih pitanja: Otkud toliko nasilja u našem društvu - od školskih dvorišta do parlamenta? Kako verbalno nasilje prelazi u fizičko nasilje? Heroizacija i mitologizacija nasilja - Nasilnici junaci; Koje su pretpostavke tolerancije? Koji su oblici tolerancije među socijalnim grupama, etničkim grupama, polovima, generacijama...? Nasilje, tolerancija i humanizacija društva.

Demokratski politički forum je novi projekat Centra za demokratiju koji za cilj ima pokretanje serije debata o strateškim pitanjima razvoja Srbije i srpskog društva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan i dobrodošli na debatu Demokratskog političkog foruma Centra za demokratiju. U Srbiji je nedavno u sred suda ubijen jedan sudija, skinhedsi su na smrt pretukli jednog mladića, izgleda su ponovo "u modi" ubistva u sačekuši.

Nasilje u Srbiji nije samo fizičko. Poslanici u Skupštini nazivaju jedni druge lopovima i lažovima, jedni su izdajnici, a oni drugi brane herojstvo Ratka Mladića. Na zidu, možda baš vaše zgrade, možete videti grafit "nož, žica, Srebrenica" ili "Radovane, treba li ti garde".

Iz takvog političkog stava koji je u Srbiji dozvoljen dolazi i pretnja onima koji misle drugačije, a od verbalnih pretnji do bombaškog napada nije dalek put, i to je Srbija imala prilike da vidi u nekom proteklom periodu.

Debatom "Od društva nasilja, ka društvu tolerancije", tražimo odgovore na nekoliko čini mi se ključnih pitanja: otkud toliko nasilja u našem društvu, od školskog dvorišta pa do samog parlamenta, kako to nasilje prelazi iz verbalnog u fizičko, koje su to pretpostavke tolerancije u Srbiji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zašto smo ovu temu izabrali među prvima? Zato što je jedan od najvećih problema koje naše društvo ima - nasilje i, na neki način, odsustvo tolerancije.

Otkuda nasilje? Ono dolazi iz ljudske prirode i odmah da kažem da su svi ljudi negde nasilni ukoliko ne savladaju sami sebe. Kada se to prenese na čitavo društvo, onda naravno imamo i posledice.

Međutim, postoje socijalne i druge okolnosti u kojima ljudi posrću u iracionalno, u nasilje, u agresivnost i sve ostalo. Protiv toga se borimo vrednostima, kulturom, a tolerancija je jedan od oblika kako se kulturom suzbija nasilje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre da vam se zahvalim što ste me pozvali da uzmem učešće u ovom razgovoru za koji pretpostavljam da će biti inspirativan. Kada sam razmišljala o tome kako da pristupim ovoj temi, ja sam rešila da stvar izokrenem. Na početku želim da ukažem na vrlo dramatične posledice značenja termina tolerancije, kao što je i profesor Mićunović pre mene govorio o njegovom osnovnom značenju.

Ono što sam ja videla kao nekakav modus operandi za svoje današnje izlaganje jeste značenje tog termina kako se ono nalazi u okviru termodinamičke teorije. Tolerancija znači zapravo "sposobnost sistema da podnese nesavršenost jednog ili više svojih delova". Preuzet iz teorije termodinamike i stavljen u nekakav diskurs (izlaganje) moderne društvene teorije, pojam tolerancije je vrlo opasan. On je opasan iz prostog razloga što nedvosmisleo upućuje na kategoriju moći koja predstavlja centralno mesto, čvornu tačku svakog komunikativnog praksisa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala Nataliji, a pogotovo ovom komentaru koji se tiče antifeminizma. Da se nadovežem na sve što su rekli moji prethodnici, a delimično i na ono što sam ja elaborirala.

Znate, juče sam, prekjuče, u nekim dnevnim novinama videla u dodatku jednu mladu, zgodnu i u nekim standardima uspešnu ženu koja daje intervju i kaže "ne podržavam feminizam". Stvarno je dramatično da do sada, prošlo je nekoliko dana, ja nisam videla ni jedan jedini komentar na tu budalaštinu koja postavlja dve stvari: to je mera našeg primitivizma i našeg zaostajanja, to je mera koja nas stavlja sa one strane granice prema Evropi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam već prozvan kao psiholog pa se očekuje da kažem nešto sa stanovišta te nauke, mada sam hteo nešto drugo da govorim. Kada se kaže tolerancija, ona se u psihološkom smislu može svesti na prihvatanje različitosti. Tolerancija nije ništa drugo nego prihvatiti da postoje krupne razlike.

Kada se pogleda istorija sveta i u najmanju ruku kada se pogleda istorija Evrope, onda je evidentna činjenica da je istorija prepuna netolerancije i da su ekstremno retki i vrlo kratki periodi kada je postojala neka tolerancija. Evropa je stradala na različitosti, kao i najveći deo sveta, pre svega od verske i političke netolerancije.

Neki kažu da je istorija Evrope istorija verske i političke netolerancije. Daleko će nas odvesti ako o tome počnemo da pričamo, ali recimo uzmite samo jedan period koji je pomenut - reformacija i kontrareformacija - koje su uništile veliki deo Evrope. Neke su zemlje ostale kompletno bez plemstva, a ljudi su tada pisali "Bože, zašto si me osudio da živim u ovakvom vremenu?".
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Znajući da ću doći ovde kupila sam knjigu profesorke Zorice Tomić, drugo izdanje "Muškog sveta" i čitala sam deo o antifeminizmu kao jednom značajnom problemu za ovo pitanje, a onda je slučajno bio na televiziji film "Uraditi pravu stvar" koji govori upravo o nasilju a završava se fantastičnim citatima iz materije Lutera Kinga i Malkoma Eksa.

Sada je profesor Korać rekao nešto na šta želim da se, kako se to kaže, nadovežem, a to su vrednosti netolerancije. Ja sam i ranije pisala i govorila o tome da je tolerancija po mom mom mišljenju suviše "nizak" cilj, to je suviše slab ideal da njemu težimo. Kako je rekla profesorka Tomić, to je samo podnošenje nečega.

Ako mi samo podnosimo, recimo homoseksualce, onda ih mi zapravo nismo ni prihvatili, mi nekako pristanemo da ih ne tučemo zato što je to kažnjivo, na primer. Ali problem mora da se "napadne" nekako dublje, jer netolerancija ima svoje vrednosti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde sam identifikovao nekoliko pravnika. Ja bih voleo samo radi objektivnosti da vam dam jedan pravni pogled na ove teme koje smo mi danas stavili na tapet.

Kad sam video pojmove koji su sadržani u našem nazivu debate, da su to nasilje i tolerancija, ja sam zapravo identifikovao dva izlaza iz konflikta; pravo identifikuje tri izlaza iz konflikta.

U osnovi svega je konflikt, u osnovi nasilja je konflikt. Taj konflikt je zapravo identifikacija problema i on je pozitivan, sa tog aspekta je pozitivan jer kad uđete u konflikt vi ste identifikovali vaš problem. I ako ga pametno depersonalizujete vi idete u evoluciju, relativno prosto.

Kako ljudi izlaze iz konflikta? U pravu mi smatramo da postoje tri puta izlaska iz konflikta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Po svojoj primarnoj profesiji ja sam matematičar, po aktuelnoj ekonomista i statističar, ali sam u jednom trenutku 2003. godine, možete već i pretpostaviti koji je to trenutak bio, inspirisan da napišem jedan tekst upravo na neku od tema koje se danas raspravljaju. Taj tekst je objavljen u časopisu "Tabu", to je časopis konzorcijuma PR i marketinških agencija.

Tekst nosi jedan naslov koji na prvi pogled može izgledati pretenciozno "Fenomenologija kriminala". Dakle jasna je asocijacija na Hegelovu filozofiju duha, ali nisam u stvari imao nameru da budem pretenciozan.

Taj tekst je u stvari tekst, da tako kažem, pseudometafizičkog ili možda bolje rečeno tehnicističkog karaktera.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želeo sam da se nadovežem na ono što su uvodničari govorili i da napravimo jednu vrstu dijaloga na tu temu, da povežemo ovu današnju temu sa tolerancijom i međunacionalnim odnosima.

Dakle, ono što je bilo interesantno na ovim područjima poslednjih petnaestak i više godina to je staviti toleranciju u kontekst svega što nam se dešavalo. Da se nadovežem na ono što je Natalija rekla da je tolerancija suviše nizak cilj. U perspektivi da, ali mislim da je u konkretnim okolnostima i on teško dostižan i da je neophodna etapa na putu ka nekom višem cilju.

Navešću samo neki primer država razvijenijih od Srbije. Na primer Južni Tirol koji danas važi za primer kako su međunacionalni odnosi uređeni, a do pre nekoliko desetina godina su se tamo bacale bombe i postojao je jak separatistički pokret.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Priznajem da mi dosta toga nije jasno, verovatno zato što dolazim sa Elektrotehničkog fakulteta. Prvo, nije mi jasna svrha ovoga o čemu mi pričamo. "Od društva nasilja ka društvu tolerancije", sa izuzetkom profesora Mićunovića koji je rekao da treba da potražimo izlaz iz nasilja, niko drugi nije upotrebio ni "od" ni "ka".

Ja nisam sigurna, i to je moj prvi problem, da mi znamo šta je nasilje ili da se mi možemo dogovoriti u ovom društvu šta je stvarno nasilje, da bismo onda mogli da povučemo granicu i da eventualno razgovaramo o toleranciji. Meni je sjajan primer upotrebio Žarko Korać kad je rekao "evo, imali smo kritičan primer pre neki dan oko Bulevara Zorana Đinđića", smatrajući ili implicirajući da je nasilje to što su radili radikali.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja se naravno slažem sa Vama da društvo ne može biti termodinamički sistem, ali sam tu formulaciju uzela kao operacionalnu za ono što ja mislim da je problem u artikulaciji ovog fenomena.

Takođe se slažem sa Vama da je najvažnija stvar kako da se artikulišu strategije ili bilo koji korak koji će u krajnjoj liniji voditi ka ovome što je predmet našeg razgovora.

Dopustite mi da dodam nešto što možda nije bilo tako jasno u mom ekspozeu - da je osnovna stvar zapravo artikulacija nekakvog vrednosnog sistema, bez vrednosnog sistema nemoguće je bilo šta uraditi.

Kada sam govorila o tome kako ja razumem pojam tolerancije, upravo kao pozicioniranje moći jakog subjekta, onda sam propustila da kažem nešto što želim sada da naglasim - ideju o razlikama.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moram da priznam da ja tolerantnost podrazumevam u ovom kontekstu koji ovde piše ili u onom kontekstu u kom mislim da je ovoj zemlji potreban - kao odustajanje od nasilja, ali ne odustajanje od konstatacije šta je nasilje.

Ja imam problem što se meni stalno čini da mi promovišući toleranciju zapravo kao kompromis počinjemo da zaboravljamo o čemu se radi u nasilju. To je muka koju ja imam i zato mi se čini da bismo negde mogli, ne mislim na ovaj skup ovog momenta, ali da se negde mora konkretnije krenuti ka razjašnjavanju pojmova.

Vi ste bili užasnuti tom mladom obrazovanom ženom koja ne zna šta je feminizam ili nije feminista zato što očito ima nekakvu predrasudu o tome. Ona može da ima predrasudu o tome samo ako oni koji u ovoj zemlji govore o feminizmu poslednjih dvadeset godina nisu uspeli da objasne nekakvoj prosečnoj ili vi kažete obrazovanijoj mladoj osobi kojoj to nije struka pa ne zna da su to dve jedine teorije koje su ovog momenta nezavršene.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moram da kažem da ovom prilikom govorim samo u svoje ime jer organizacija iz koje dolazim mene nikako nije ovlastila da govorim u njeno ime. A moj doživljaj je da se danas u Srbiji mnoge stvari menjaju, neke mnogo sporije nego što bismo to želeli, ali one suštinske u stvari još uvek ne, i mislim da zaista nismo razgovarali o tome šta mi donosimo Evropskoj uniji na primer, ili šta je stvarno sadržaj evroatlantskih integracija.

Mislim da namerno ili slučajno nije artikulisana nikakva vizija, a da je "negovana" netolerancija u stvari bolje artikulisana, da je življe i verodostojnije zastupana.

Mi danas imamo u eliti na vlasti jedan broj ljudi, usudila bih se da kažem pretežan broj ljudi, koji zastupaju da tako kažem neku trapavu toleranciju, a to vam je kao ono kad u vaspitanju deteta jedno govorite, a drugo radite i dete obavezno "pokupi" ono što radite, a ne ono što govorite.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se uvodničarima na ovako lepom izlaganju. Međutim, ja bih temu spustila sa makro plana na mikro plan, da vidimo kako to praktično izgleda kod nas.

Pre nego što počnem sa tim htela bih nešto da kažem o ovome što je profesorka Turajlić govorila u vezi identifikacije sa feministkinjama pošto sam jako dugo u ovom poslu, od neke 1992. godine, i pratim čitav taj rad i programe koji su rađeni na ovim prostorima vezano za feminizam.

Feminizam kod nas ima jednu negativnu konotaciju i to je ono što je suština priče zbog koje se mlade žene i stide da priznaju da su feministkinje. Zašto? Zato što mi danas imamo situaciju u kojoj reći da si feministkinja otprilike znači "to je tamo neka žena sa vrlo čudnim sklonostima, sa nekim vrlo specifičnim osobinama".
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan. Ja predajem na Univerzitetu "Union". Dok je trajala ova debata hvatala sam beleške, nešto sam želela da kažem na početku, ali kako je debata odmicala tako se to usložnilo i obogatilo.

Nadam se da ću naći neku nit jer mnogi učesnici, pa i uvodničari, rekli su dosta stvari, ali čini mi se da se o jednom aspektu, kada se govori o toleranciji, ne vodi dovoljno računa ili nije dovoljno eksplicitan.

Pre nego što počnem o tome da govorim htela bih nešto da kažem nešto o naslovu debate "Od društva nasilja ka društvu tolerancije". To jeste lep naslov, ali znamo da sva društva, i ona koja su tolerantna, imaju takođe i nasilje, da se nasilje i tolerancija prožimaju u svim društvima i da ni jedno društvo nije potpuno odmaklo od nasilja ka toleranciji. Ali dobro, operacionalno je dobro postaviti tako stvari i reći koji je pravac kojim želimo da idemo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želela sam da govorim o nečemu što je Žarko Korać pokrenuo i biću jako kratka - o govoru mržnje i zločinu mržnje.

Nije baš sasvim tačno da u Americi ne postoji govor mržnje. Postoji, ali je on zabranjen građanskim i političkim pravima koje je Amerika ratifikovala. To znaju profesori Vojin Dimitrijević i Gašo Knežević, to je čuveni član 22. koji zaista zabranjuje promovisanje nasilja, netolerancije, mržnje.

To je govor mržnje, a nije govor mržnje kad neko kaže "ovaj je ovakav" ili "onaj je onakav". Govor mržnje je sasvim specifičan pravni pojam, kao takav i stoji u svim evropskim zemljama i svim državama koje su ratifikovale konvenciju, ali se loše primenjuje kod nas. To je zapravo ta neka pravna artikulacija na najopštijem nivou.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja predajem razvojnu psihologiju na Učiteljskom fakultetu, dakle bavim se obrazovanjem onih koji će da obrazuju druge. Htela sam da se javim posle gospođe Turajlić i gospođe Stanojević, pošto su mi one dale jako dobar šlagvort, ali sam sad zadovoljna što sam se javila posle gospođe Kovačević-Vučo jer ono što sam ja htela da pričam je zapravo jedan deo onoga što je ona rekla, a to je uloga sistema u podržavanju, produkovanju i nastavljanju nasilja.

Pre godinu dana bila sam pozvana da držim trening u okviru projekta "Škola bez nasilja", projekta koji se bavi prevencijom nasilja. Pošto je prepoznato da se povećao broj nasilja u školama, deca postaju sve nasilnija, onda smo razmišljali šta da radimo. Kada smo se dogovarali šta ću ja da radim, ja sam rekla da bih volela da malo osvetlim nasilje odraslih nad decom, da pričam o školi kao instituciji, o ustrojstvu škole i kako škola podržava i generiše nasilje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da je današnja diskusija izuzetno dobra, jer je prvi deo bio posvećen jednom opštem i generalnom prilazu temi, a počev od izlaganja Srbijanke Turajlić smo prešli na konkretne stvari. Mislim da je bilo zanimljivo i važno da obuhvatimo i jedan i drugi aspekt.

Ja bih počeo sa tim da treba da znamo stvar koju često zaboravljamo, a to je da je kulturno pitanje glavno pitanje kod tolerancije i sprečavanja nasilja. Ja ću vas podsetiti na jedan razgovor Živorada Žike Stojkovića sa Fransoa Miteranom koji mu je kazao: "Imam utisak da u Vašoj zemlji mislite da je vaše pitanje političko, a ono je pre svega kulturno". Mislim da naša inteligencija i naša elita nedovoljno uočavaju to glavno pitanje - da je naš problem kulturni, a ne politički.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam samo hteo da reagujem na ono što je rekla Jelena Vranješević. Mislim da je to pravi pristup ovoj vrsti razgovora.

Mi smo došli da svako iz svog ugla kaže na temu tolerancije i o otporu nasilju, dakle da govori o tim fenomenima iz svog ugla i da pokuša u svojoj profesiji i svom ličnom javnom angažovanju da učini koliko je moguće da dovede do promene onakvog stanja kakvo imamo.

Naravno, pri tome je dobro podsetiti se šta jeste faktičko stanje, ali je takođe jako bitno reći i kakva su rešenja, koji su koraci da se to stanje menja.

Ovde smo mogli da čujemo i mislim da je to jako važno na ovakvoj javnoj debati koja će biti omogućena za pristup i građanima koji će moći o tome da govore, doduše preko ograničenog medija, preko sajta, ali to je jedan od koraka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hoću da kažem samo nekoliko reči o generatorima netolerancije koji mislim da nisu pomenuti, a za koje mislim da su važni, pogotovo za neku eventualnu strategiju ako želimo doći do društva koje je tolerantnije nego što sada jeste.

Ako se izuzmu objašnjenja netolerancije i sklonosti ka nasilju koje se objašnjavaju biološkom evolucijom i njenim osobenostima, ja mislim da sledeće tri stvari igraju dosta značajnu ulogu.

Prva, to je naša slika sveta u kome živimo. Mislim da srpskom društvu i nama koji činimo to društvo dominira slika da je svet jedna isključivo konkurentna struktura, igra sa nultom sumom - "meni neće biti dobro, ukoliko Srbijanki nije loše". U takvoj slici sveta netolerantnost je normalna stvar, jer da bih preživeo, ja moram biti netolerantan.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Reći ću još samo par reči. Iz ovoga što sam iz naših razgovora čuo mogu da ocenim da je debata bila izuzetno plodna, interesantna i da je opravdala očekivanja koja smo imali kada smo ovakvu jednu temu postavili.

Želeo bih samo da nešto sumiram o ovoj temi, onako kako sam je ja video i kako sam je zamislio. Šta mi moramo da uradimo? Mi moramo prvo da vidimo glavne generatore nasilja, moramo da ih uočimo, da kažemo koji su. Drugo, treba da ih statistički numerišemo, što je isto tako važno da bismo znali koliko je nasilje i kakvo je nasilje.

Osnovni generator nasilja kroz istoriju su bile države i društveni sistemi, oni su nametali te oblike nasilja. Čak je i jedan Aristotel verovao da je u interesu roba da bude rob, jer onda o njemu ima ko da brine i da je to jako dobro.
Opširnije >>>

Video