za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"MONOPOLI I KARTELI U PRIVREDI SRBIJE"
Pretraga
Verzija za štampu
Država je glavni krivac što u Srbiji posluju kompanije koje zloupotrebljavaju monopolski položaj i dogovaraju se sa konkurencijom o cenama, ocenili su učesnici rasprave "Monopoli i karteli u privredi Srbije".

"U javnosti se stvara utisak da država pravi strategiju borbe protiv monopola, a ona je ta koja ih je i napravila", rekla je profesorka Ekonomskog instituta Danica Popović.

Popovićeva je na skupu koji je u utorak, 21. septembra 2010. u Narodnoj banci Srbije organizovao Centar za demokratiju uz podršku Fondacije Fridrih Ebert i Olof Palme Centra, istakla da država visokim carinama, ali i skrivenim načinima, štiti monopoliste.

Jedan od tih skrivenih načina je, kako je objasnila, onemogućavanje velikim inostranim lancima da dobiju povoljne lokacije za poslovanje u Srbiji i sprečavanje konkurencije u uvozu određene robe, kako bi odabrani uvoznici ostvarivali veliku dobit.

"Srbija je, kad je reč o konkurenciji, kao zadimljena kafana i prvo što treba da se uradi je da se otvori prozor, odnosno omogući tražišno nadmetanje", rekla je Popovićeva i dodala da se interventnim uvozom ne štite potrošači već oni kojima se omogući da na tom uvozu imaju dobru zaradu.

Pomoćnik ministra za trgovinu Dušan Protić je ukazao da loši propisi više ne mogu da budu opravdanje Komisiji za zaštitu konkurencije da donosi rešenja koja će sprečavati monopole i da kažnjava narušavanje tržišne utakmice, jer je novi Zakon o zaštiti konkurencije usaglašen sa pravilima Evropske unije.

Taj zakon, prema oceni profesora Pravnog fakulteta Borisa Begovića, nije prilagođen tržišnim uslovima u Srbiji. Nestašice određenih roba, kako je dodao, ne moraju uvek da budu posledica postojanja monopola i kartela.

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović je rekla da su trgovinski lanci "usko grlo" za efikasniju borbu protiv monopolskog ponašanja.

"Obaveštena sam da postoje planovi da se ispod stadiona 'Partizana' i 'Crvene zvezde' otvore šoping molovi, ali da to neko sprečava kako veliki trgovinski lanci u Srbiji ne bi dobili konkurenciju", navela je Marković-Bajalović.

Proizvođači ulja, kako je istakla, neće imati konkurenciju sve dok carina na uvoz te namirnice bude 30 odsto, a ista je situacija i sa snabdevanjem mlekom u prahu.

Dijana Marković-Bajalović je rekla da je očigledno da privrednici lobiraju za zakonska rešenja koja im odgovaraju i u tome najčešće uspevaju, dok Vlada od Komisije ne traži mišljenje o pripremljenim zakonskim rešenjima.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović je rekao da su velike kompanije, poput Elektroprivrede Srbije, PTT-a, Srbijagasa i Naftne industrije Srbije, monopolisti kojima država gazduje i istovremeno odlučujuje o ceni njihovih usluga i roba.

On je ukazao da trgovci na neke proizvode naplaćuju marže i do 70 odsto jer na razne načine uslovljavaju proizvođače.

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić je ocenio da u Srbiji ne postoji politička volja da se spreče monopoli.

"Propuštena je prilika da se posle promene režima donese zakon o ispitivanju porekla imovine i došli smo u situaciju da političari i privrednici ucenjuju jedni druge i taj sistem ucena i sada funkcioniše", rekao je Čupić

Profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus smatra da je prioritet borba protiv kartela, jer oni nemaju nikavih dobrih osobina, napominjući da mi nismo imali dovoljno vremena, jer se EU čitav niz godina bori protiv njih.

On je dodao da cene gasa i struje nisu posledica monopola, jer su ispod tržišnih, i to će ostati čak i ako poskupe za 100 odsto. (Beta, Tanjug)

U debati su učestvovali: Aleksandar Milošević (PKB, Udruženje trgovine), Ana Trbović (FEFA), Biljana Stepanović (Biznis media group), Branko Kopilović (Agrooprema doo, Subotica), Čedomir Čupić (Agencija za borbu protiv korupcije), Dejan Gajić (Američka ambasada), Dijana Marković-Bajalović (Komisija za zaštitu konkurencije), Dragan Đuričin (Ekonomski fakultet), Dragan Matić (Industrijski sindikat Srbije), Dušan Filimonović (Britansko-srpska privredna komora), Edina Popov (APOS), Goran Nikolić (PKS), Goran Papović (Nacinalna organizacija potrošača Srbije), Jovan Protić (Međunarodna organizacija rada), Jasmina Murić (Uprava za rodnu ravnopravnost), Marija Lončar (Pokret za zaštitu potrošača Beograda), Marijana Obradović (Agencija za borbu protiv korupcije), Milan Ćulibrk (Ekonomist), Milan Kužnik (PKS), Milijana Tomanović (PKB, Udruženje trgovine), Miroljub Labus (Pravni fakultet, BELOX), Miroslav Ružica (Evropski pokret), Nataša Vučković (Narodna skupština Republike Srbije, Centar za demokratiju), Nada Uvanović (Agencija za borbu protiv korupcije), Natalija Mićunović (Uprava za rodnu ravnopravnost), Nebojša Atanacković (Unija poslodavaca Srbije), Nemanja Popov (Centroproizvod), Petar Bogosavljević (Pokret za zaštitu potrošača Beograda), Zoran Radonjić (PKV, Odbor za bankarstvo i osiguranje), i drugi.

Redakcija Demokratskog političkog foruma uskoro će objaviti kompletan transkript izlaganja učesnika debate "Monopoli i karteli u privredi Srbije".
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Običan građanin, koji nije stručnjak za ekonomiju i kretanja na tržištu, svoja razmišljanja o monopolima napisao je na jednoj beogradskoj zgradi kao grafit i taj grafit glasi: "Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta". Tako neki građani Srbije doživljavaju ovu temu.Dobro došli na 38. debatu Centra za demokratiju koja se organizuje u okviru projekta Demokratski politički forum! Po broju mojih kolega novinara koji su se ovde sakupili, već možete da zaključite koliko nam je svima zanimljiva tema koju je Centar ponudio za razgovor danas: "Monopoli i karteli u Srbiji" 

Običan građanin, koji nije stručnjak za ekonomiju i kretanja na tržištu, svoja razmišljanja o monopolima napisao je na jednoj beogradskoj zgradi kao grafit i taj grafit glasi: "Kosovo je Srbija, sve ostalo je Delta". Tako neki građani Srbije doživljavaju ovu temu. Međutim, stvari postaju mnogo ozbiljnije. Ovde prisutna gospođa Dijana Marković-Bajalović izjavila je, postoji takva Vaša izjava, a drago mi je da ste tu pa ćete moći više o tome da kažete, da u Srbiji postoje karteli. Bila je jedna izjava da je hrana pod kontrolom proizvodnje, a i da je trgovina hranom pod kontrolom desetak kartela. Potom je ministar poljoprivrede Dragin nedavno odgovarajući na pitanje - zašto u Srbiji nema mleka, rekao da su za to krivi karteli
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Onog trenutka kad se tržište poremeti, bilo kojim razlogom, državnom intervencijom, monopolom ili nekim drugim vanekonomskim sredstvima, ono pokazuje sve svoje negativne osobine i naravno, izvor je mnogih socijalnih nejednakosti i ništa od opšteg dobraHvala vam što ste došli u ovakvom broju da danas razgovaramo. Već sam dijalog jeste neka antimonopolska akcija za razliku od monologa. Pošto kod nas ima jako mnogo monologa, a malo dijaloga, Centar za demokratiju je ovim projektom, zajedno sa Fridrih Ebert Fondacijom želeo da podstakne debate u društvu. Ne možemo nikad imati demokratiju bez dijaloga, dijalog je njena alatka.

Danas imamo jednu temu koja trenutno verovatno zanima najveći broj građana, jer se njih direktno tiče. Svaki građanin je i potrošač i mnogi su i proizvođači, i ujedno je to pitanje koje je za svakog izuzetno značajno. Mi se zahvaljujemo TV B92 koja najveći deo ovih razgovora prenosi u više navrata i na taj način podstičemo debatu i razmišljanje kroz čitavo naše društvo. To nam je bar ambicija. 

Naravno, ovde nisam kao ekonomski stručnjak, to su mi osporili odavno neki još uvek vodeći ljudi u ovoj ekonomiji, mada nikad nisam ni pretendovao na to da sam ekonomski stručnjak, ali jesam neko ko hoće o tome da razmišlja i da podstakne debatu. Zato bih počeo od Adama Smita sa dve rečenice. Zaboravlja se da je Adam Smit bio profesor moralne filozofije i da je tek na kraju života slučajno odlučio, pod uticajem, posmatranjem mnogih prijatelja da se pozabavi ekonomijom. Dakle, on je bio jedan izuzetno religiozan i moralan čovek, a njegova je želja bila opšte dobro. Onda, pošto nije bio naivan, shvatio je šta je ljudska priroda, kakvi su ljudi i znao je da je gramzivost, egoističnost uopšte, ljudska osobina, i on je želeo da bude lukav i da otkrije tzv. nevidljivu ruku, umesto da ih idealistički prikazuje, pa će onda ljudi idući za svojim instinktima, želeći naravno da imaju najveći profit na tržištu, želeti da proizvedu više, jeftinije od konkurencije, bolje, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moja osnovna teza je da učestvujemo u stvaranju jednog novog stereotipa o državi kao spasiocu od monopola, a koji je nastao na onom što narod voli da čuje, da su političari pokvareni i lopovi i da ih mrzimo, ali ima nekog koga više mrzimo, a to su privrednici i monopolisti. Kad ih još više mrzimo, onda će političari to da uzmu u svoje ruke i da postanu naši spasiociKad sam dobila ovaj zadatak, nekako mi se učinilo da se jako poklapa sa stvarima koje čitamo baš u dnevnoj štampi, država u borbi protiv monopola, i nekako sam se osetila kao deo jedne akcije za spas Srbije. Onda mi je palo na pamet nešto što je pomenuo kolega Goran Živkov, a to je da mi, po mom mišljenju i to je moja osnovna teza danas, učestvujemo u stvaranju jednog novog stereotipa o državi kao spasiocu od monopola, a koji je nastao na onom što narod voli da čuje, da su političari pokvareni i lopovi i da ih mrzimo, ali ima nekog koga više mrzimo, a to su privrednici i monopolisti. Kad ih još više mrzimo, onda će političari to da uzmu u svoje ruke i da postanu naši spasioci. 

Dakle, ono što je moja osnovna teza je ona koja se provlači kroz sve što čujemo u medijima, da država pravi strategiju borbe protiv monopola, a ja se onda pitam, kako misli onaj koji ih je napravio da uvede strategiju za borbu? Uostalom, jedna reč strategija, nema strategije u Srbiji koja nije zaboravljena pet minuta pošto je napisana, ne znam, nikad se nijedna nije sprovela. Tako da isto mislim da je to strašno pogrešan način.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Oseća se svojevrsna praznina u pogledu odgovarajućeg stručnog znanja iz ove materije, definitivno praznina u pogledu upravne i sudske prakse nadležnih organa koji bi svim zainteresovanima bitno osvetlili problem suzbijanja antikonkurencijskog ponašanja, pravnih i ekonomskih kategorija iz ove zanimljive i kompleksne oblastiVrlo mi je prijatno i sa zadovoljstvom prisustvujem današnjem događaju u organizaciji Centra za demokratiju, s obzirom da prisustvuje jedan, rekao bih, možda vrh naših poznavalaca iz prevashodno ekonomske materije, koji će sigurno ovu temu na ozbiljan način studiozno da osvetle.

Odmah da kažem, reč je naravno o jednoj pravno-ekonomskoj temi, pošto sam ja poluslep na ekonomsko oko, daću viđenje isključivo iz pravničke vizure, pa čak iz normativističke. 

Svaki put kad se otvara pitanje o zaštiti konkurencije i sprečavanju povreda pravila konkurencije na domaćem tržištu, čini se da ta tema postaje aktuelnija. Mislim da je to, gledajući vesti danas, na neki način tako. S druge strane, istovremeno se oseća svojevrsna praznina u pogledu odgovarajućeg stručnog znanja iz ove materije, definitivno praznina u pogledu upravne i sudske prakse nadležnih organa koji bi svim zainteresovanima bitno osvetlili problem suzbijanja antikonkurencijskog ponašanja, pravnih i ekonomskih kategorija iz ove zanimljive i kompleksne oblasti, institucionalnih mogućnosti i ograničenja, cilja i očekivanih rezultata.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Monopol se stvara direktno odlukama vlasti, izvršne i zakonodavne. Kod nas ogroman broj preduzeća ima pravni monopol. Monopol se stvara i javnim nabavkama, verovatno najranjivijim delom odnosa privatnog sektora i državeDobar dan svima! Pokušaću da ovo što imam da kažem svedem na deset minuta. Za početak, hajde malo da se vratimo u školu, šta su to monopoli i šta su to karteli? Pod jedan, cilj svakog ozbiljnog proizvođača je da postane monopolista. Ako mu to nije cilj, nije ozbiljan. Njegov cilj je da istisne konkurente, da ih uneredi i da ona bude sam, pa da uživa blagodeti monopolskog profita ili ekonomske rente, marksisti to vole da zovu ekstra profit. Monopol je jako bitan, zato što on stvara podsticaje tom ozbiljnom konkurentu koji bi da sve druge eliminiše, da bude inovativan, da bude bolji od drugih, da bude Microsoft, da bude Intel, itd. Pomislite koliko je progresa čovečanstvu stiglo od monopolista tog tipa. 

Monopol ima brojne negativne posledice, ekonomisti to vole da nazivaju alokativnom neefikasnošću, što kad se prevede na srpski znači viša ravnotežna cena, manja ravnotežna količina, dolazi do proizvodne neefikasnosti. Monopolista nema konkurenta, pa se onda opušta, najslađi monopolski profit je miran život, reče jedan nobelovac. Uvek treba voditi računa da postoje monopoli poput patenta, koji upravo osvetljavaju taj mehanizam kojim glavni junak Adama Smita omogućava ne samo bogatstvo sebi, pošto je to njegov jedini cilj, nego i bogatstvo narodima, kao što je Adam Smit pričao.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svakog leta mi imamo problem sa sektorom poljoprivrede, odnosno sa otkupnim cenama u poljoprivredi, a što znači da taj sektor definitivno ima problem i čini mi se da njegovo rešavanje ne treba tražiti samo u sferi antimonopolske politike, već prosto u nekim možda sistemskim meramaZahvaljujem. U svom izlaganju ću se osvrnuti na prethodne diskusije i pokušaću još nešto da dodam tim povodom. Naravno, svako iz svoje vizure i iz svog ugla gledanja može da objasni razloge zbog kojih je ova tema ponovo aktuelizovana. Meni se čini, evo to je neko moje iskustvo ove tri godine koje sam na čelu Komisije za zaštitu konkurencije, da svakog leta mi imamo problem sa sektorom poljoprivrede, odnosno sa otkupnim cenama u poljoprivredi, a što znači da taj sektor definitivno ima problem i čini mi se da njegovo rešavanje ne treba tražiti samo u sferi antimonopolske politike, već prosto u nekim možda sistemskim merama. 

Kad je reč o tome kako nastaju monopoli, moramo napraviti razliku između zemalja sa razvijenom tržišnom privredom, gde imate ne samo decenije, već i stotine godina razvoja privrede i gde zaista imate monopoliste koji su nastali, odnosno osvojili tu svoju tržišnu poziciju sopstvenom efikasnošću i inovativnošću.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Skrenuću pažnju da naši problemi koji nastaju iz monopola i kartela u Srbiji u najvećoj meri zavise, odnosno da su posledica nedovoljne brige države. Kad kažem države, mislim na sve prethodne vladePredsednik sam Unije poslodavaca Srbije i na početku mog obraćanja želeo bih da se zahvalim organizatoru koji je opet iznašao jednu temu koja je zaista potpuno aktuelna, vrlo aktuelna i zaista gotovo da čovek ne može da izbegne da ne učestvuje na ovakvom jednom skupu. 

Ovde ću, pre svega, skrenuti pažnju da naši problemi koji nastaju iz monopola i kartela u Srbiji u najvećoj meri zavise, odnosno da su posledica nedovoljne brige države. Kad kažem države, mislim na sve prethodne vlade ili možda možemo da kažemo od onog momenta kad smo se opredelili ka tržišnoj privredi, mi nismo pokušali, možda smo pokušali, ali nismo ništa uradili da zaista i sistemski nekako tu stvar dovedemo na onakvu meru kakvu inače tržišna privreda zahteva. Jednom nogom smo ostali u prethodnom sistemu u mnogim stvarima, a sa druge strane smo krenuli ka tržišnoj privredi.

Kod ovog moram da istaknem, da nešto pokušam da kažem iz ugla privrednika, iz ugla poslodavaca. Pre svega, često se mešaju poslodavci i "poslodavci". Mi imamo veliki broj onih koji su postali poslodavci tako što su jednostavno kroz proces privatizacije i slično uspevali da dođu do kapitala, pre svega im je bio cilj da dođu do kapitala, a ne i do toga da njihovo poslovanje i dalje bude efikasno, odnosno efikasnije nego što je bilo poslovanje u prethodnom sistemu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pozdravljam ovaj cenjeni skup. Direktor sam preduzeća Agrooprema D.O.O iz Subotice. Ovo je veoma zanimljiva i aktuelna tema i posebno se zahvaljujem organizatorima na baš izabranoj ovoj temi u ovo aktuelno vreme.

Kao ekonomista i biznismen, normalno je da podržavam tržišnu privredu, jer bez slobodne konkurencije nema tržišta, a bez tržišta nema demokratije. Znači, svakim ugrožavanjem onog postulata demokratije tj. slobodne konkurencije, mi ugrožavamo uzročno-posledično sve veze koje su vezane za demokratiju.

Posebno bih pozdravio profesora Begovića, pošto je on mene, ne znajući verovatno, prozvao, a ja sam taj proizvođač đubriva koji je dao intervju NIN-u, ali nisam proizvođač nego uvoznik. Svejedno, svi smo mi ugroženi, i proizvođači, domaći proizvođači đubriva i uvoznici i trgovci.

Šta se tu dešava? Od jeseni 2008. godine, ova vlast, kad je sela ovako na čelo države i počela da vlada, uvela je jednu novinu koja do tad nije bila, koja je postojala i koje je uvelo prethodno ministarstvo na čelu sa Ivanom Dulić-Marković i to je potpuno jedna prava stvar, prava mera, potpuno u skladu sa evropskim standardima, odnosno standardima EU. To znači podsticaj poljoprivrednim gazdinstvima i poljoprivrednim proizvođačima. Tu nema sumnje ni malo da li tu ima korupcije, da li ima zloupotrebe.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poslednje što je izgovorila gospođa Bajalović je bilo: pa ovo mi je retka prilika da izložim. Ako ona kao predsednik Komisije za zaštitu konkurencije ima retku priliku da u javnosti izloži stanje kakvo je u konkurencijama, da li postoji monopol, da li postoji kartelsko udruživanje, onda se pitamo, a što je to nama, običnim potrošačima ostalo?Predsednik sam Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Nisam se sa gospođom Bajalović dogovarao ni o tonu ni o tome da sedimo jedno pored drugog, niti o čemu ćemo da pričamo, ali očito, ako je to dobar znak da će Komisija za zaštitu konkurencije i nevladin sektor, odnosno zaštita potrošača sarađivati, to u startu pozdravljam, zapravo ću i početi sa njenom poslednjom rečenicom, koja, čini mi se, oslikava kompletno stanje konkurencije, zloupotrebe dominantnog položaja u Srbiji i postojanje kartela kao zakonski neodržive kategorije. 

Poslednje što je izgovorila gospođa Bajalović je bilo: pa ovo mi je retka prilika da izložim. Ako ona kao predsednik Komisije za zaštitu konkurencije ima retku priliku da u javnosti, na drugom mestu, izloži stanje kakvo je u konkurencijama, kako je na tržištu u Srbije, da li postoji monopol, da li postoji kartelsko udruživanje, onda se pitamo, a što je to nama, običnim potrošačima ostalo, jer upravo zloupotrebom dominantnog položaja na tržištu i kartelskog udruživanja plaćaju potrošači, niko drugi nego potrošači. Prvi čovek te komisije koju smo formirali nema prilike da u javnosti iznosi ili je jednostavno možda neko dovoljno ne uzima za ozbiljno, sem jedan ovakav forum. Gospodinu Mićunoviću se i u to ime zahvaljujem.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Treba nam debata, a ne monolog, treba nam ozbiljna debata i treba da upozorimo državu da prosto ne može da upotrebljava onaj rečnik koji upotrebljava, da vodi rat protiv monopola, jer to se u svetu drugačije shvataZahvaljujem se što ste me pozvali da učestvujem u ovoj raspravi. Bio sam i u Vladi, a evo tri godine se bavim istraživanjem tržišta, tako da znam i jednu i drugu stranu. Govoriću samo o kartelima na osnovu mog iskustva. Želeo bih da dam samo pet preporuka šta bi, po mom uverenju, trebalo da se radi, ne ulazeći u polemiku šta se stvarno dešava na tržištu. 

Znači, prva stvar je, a tu ponavljam ono što su tri uvodničara rekla, treba nam debata, a ne monolog, treba nam ozbiljna debata i treba da upozorimo državu da prosto ne može da upotrebljava onaj rečnik koji upotrebljava, da vodi rat protiv monopola, jer to se u svetu drugačije shvata. Pre par dana imao sam razgovor sa jednim ozbiljnim investitorom, veoma ozbiljnim. Stvar koja me je iznenadila je da je rekao da je pre nego što je uopšte odlučio da razgovara ovde, šest meseci angažovao jednu agenciju za istraživanje javnosti i on bolje od mene zna šta se piše i šta se govori i šta je ko od zvaničnika rekao i šta su novine prenele i kako su reagovale. Sam je rekao da imamo veoma jednu uzburkanu medijsku sliku i da on više ne veruje onom što je verovao kad je počeo da čita te izveštaje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde se stvara privid zapravo da postoji politička volja za borbu protiv monopola, kao što se pre tri meseca stvarao privid da postoji nekakva jaka volja da se obračuna sa onim off shore kompanijama koje ne plaćaju poreze u SrbijiOno što mene najviše zabrinjava, što sve više imam utisak da nema nikog ko će da otvori onaj prozor čuveni u kafani punoj dima, kako je gospođa Popović na početku oslikala srpsko tržište. Zaista, ovde se stvara privid zapravo da postoji politička volja za borbu protiv monopola, kao što se pre tri meseca stvarao privid da postoji nekakva jaka volja da se obračuna sa onim off shore kompanijama koje ne plaćaju poreze u Srbiji, itd. 

Znači, iz meseca u mesec mi prisustvujemo stalno nekim novim kampanjama čiji je osnovni cilj podizanje nekakvog rejtinga uoči nekakvih izbora koji se očekuju za godinu, godinu i po, za osam meseci, ni Bog ne zna, a verovatno zavisi i u dobrom delu u tome kad će oni biti od trenutka kad stignu pare za prodaju Telekoma. Dakle, u jednoj stalnoj predizbornoj kampanji koja je sad iskoristila opšte nezadovoljstvo većine građana zbog rasta cena u Srbiji, zbog pojave nestašica da se to sve svali praktično na monopoliste, kartele, iako je sasvim jasno da je sve to po zakonu kažnjivo i da te kazne uopšte nisu bezazlene, mogu da idu i do 10% godišnjeg obrta, što se za neke kompanije meri stotinama miliona evra.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Tržišna igra je omogućila da se privremeni monopol na bazi inovacije koju je Boris Begović pominjao, pretvori u trajni monopol pomoću strategije. Imate strategiju i imate razne elemente i imate mogućnost da koristite razne poluge, a znači da koristite i političku polugu, tu sad nastaje problemŽelim da se zahvalim prof. Mićunoviću i njegovim saradnicima na pozivu da učestvujem u raspravi oko ove suptilne ekonomske teme, ali rekao bih i još suptilnije političke teme. 

Pomenut je Adam Smit. Suština njegove koncepcije je da svi učesnici u ekonomskim transakcijama dobijaju i da je to dobitak za sve strane, a pominju se tri strane u igri i poznata je ona bin-vin-vin situacija: preduzetnik, društvo koga predstavlja politika, odnosno političari i vlada koja predstavlja sve interese. U tom smislu, napravljena je struktura uzročnosti interesa u smislu da su političari kratkoročno orijentisani i oni driblaju na malom prostoru. Definicija politike je da je to umetnost mogućeg. Preduzetnici, oni su srednjoročno ili investiciono orijentisani, a vlada ona je dugoročno orijentisana, jer ona treba da stvori ambijent da svi učesnici ostvaruju svoje interese, i političari koji predstavljaju društvo i privrednici koji su investitori.

Tržišna igra je omogućila da se privremeni monopol na bazi inovacije koju je Boris Begović pominjao, pretvori u trajni monopol pomoću strategije. Imate strategiju i imate razne elemente i imate mogućnost da koristite razne poluge, a znači da koristite i političku polugu, tu sad nastaje problem.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Politička volja u državi omogućava monopole iznutra i spolja. Iznutra, što sama se monopolski ponaša, urušava podelu vlasti preko kontrolisanja političkih institucija, državnih organa, privrede i protoka informacija. Spolja omogućava privrednicima da stvaraju monopole, odnosno formiraju kartele i kartelizaciju tržištaNajpre da zahvalim organizatoru Centru za demokratiju i prof. Mićunoviću, koji me je lično pozvao da učestvujem na ovom skupu. Ovakvi razgovori i ovakve debate govore da postoji neka nada, ona naravno nije kratkoročna, verovatno će se u daljem periodu možda nešto od ovog ovde realizovati, jer stanje je dosta opterećujuće i teško, ali razgovor o teškoćama počinje da nosi neke druge vetrove i da provetrava ove zatvorene prostorije, o kojima je profesorka Popović na početku rekla. 

Reći ću o tri sistemska uzroka i razloga monopolizacije i kartelizacije u Srbiji i dva pristupa u savladavanju ovih procesa. Jedan je politikološko-sociološki pristup, a ne ekonomsko-pravni, jer prosto, da me izvinite, dolazim iz druge oblasti. Mislim da je izuzetno važno imati i to u vidu. Ovde je bilo dosta govora vezanih za praktične probleme i rešenja i mislim da je ovo dobar spoj onog što ljude praktično pritiska i onog kako bi trebalo da se prema tome odnosimo, prema tim problemima i kako da stvaramo jednu strategiju, ali naravno iz te strategije da izvlačimo i taktiku.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U Srbiji margarini koštaju od 70 pola kilograma do 1,2 evra, a ustanovili smo da samo tri proizvoda mogu poneti etiketu margarin. Mi smo ih testirali i konstatovali smo da nijedan, iako je mnogo skuplji od evropskog, ne zadovoljava evropske standarde kvalitetaDolazim iz Asocijacije potrošača Srbije. Sigurno je pitanje bi li štogod potrošači u Srbiji mogli da učine protiv monopola, budući da najviše nagrabuse, nema ko drugi. U svetu se malo bolje brane nego kod nas. Mogli bi i kod nas, da ih uopšte iko shvata kao ravnopravne učesnike na tržištu, pijaci i da im daju sredstva, mehanizmi i alatke da brane svoj ekonomski interes na tržištu. Ilustrovaću to na dva primera, tržište margarina i banaka. 

Zahvaljujući saradnji sa kolegama iz Štiftung Varen testa, analizirali smo i testirali kvalitet margarina proizvedenih u Srbiji u odnosu na kvalitet po evropskim standardima. Margarin od pola kilograma u Evropi košta od 55 centi do 2,2 evra i organizacija potrošača je sa ocenom dobrog kvaliteta ocenila jedan od margarina koji košta 55 centi. U Srbiji margarini koštaju od 70, pola kilograma, do 1,2 evra, a ustanovili smo da od one silne rafe koju vidite u prodavnicama samo tri proizvoda mogu poneti etiketu margarin. Mogli smo ih testirati, a to smo i uradili, i konstatovali smo da nijedan ni slučajno, iako je mnogo skuplji od evropskog, ne zadovoljava evropske standarde kvaliteta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Koji su loši aspekti jednog monopola? Kad je neko oštećen? To znači kad se monopol dešava na nečiji teret. To može da bude teret građana, da plaćaju skuplje cene, da imaju nekvalitetne proizvode ili šta god već. To može da bude na teret privrede, a to znači da određena privredna preduzeća guše ostatak privredeGeneralni sam direktor Centroproizvoda. Mislim da bi bilo interesantno ovom skupu dati jednu perspektivu kako privreda može da gleda na monopole i kakva su praktična značenja u privredi što se tiče monopola, šta sve iz tačke gledišta privrede smatram da država možda može da uradi, da olakša ili šta je potrebno uraditi da se ova situacija tržišna situacija izbalansira, tako da kažem. 

Prvo želim da zahvalim prof. Begoviću, jer je vrlo jasno i precizno dao praktično definiciju ili praktičnu primenu monopola i šta znači u pravom smislu značenja, tj. da svako privredno društvo teži ka tome da bude tržišni lider. Da li je tržišni lider po automatizmu monopol, ne mora da znači. Monopol sam po sebi smatram da nije ni dobar ni loš. Ono šta odlučuje o tome da li je monopol dobar ili loš su, pod brojem jedan, kako se dolazi do njega, i pod brojem dva, kako se upravlja monopolom.

Kako je prof. Begović već naglasio, monopoli su u istoriji doprineli značajnom napretku civilizacije, da li su to bili kroz patente ili kroz unapređenja tržišta, tako da monopoli su, takođe bili, imali smo i značaj u motivaciji privrede da tako nešto uradi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Savetnik sam u Privrednoj komori Srbije. Javio sam se samo na jedan deo diskusije gospodina Labusa, odnosno na tačku tri, kako je on naveo, a on je tu naveo da je Komora mesto ili forum gde se dogovaraju, postižu dogovori oko cena, odnosno, u najmanju ruku, oko stvaranja kartela.

Mogu da kažem da je Privredna komora Srbije i ceo sistem komorski, da je to asocijacija privrede u kojoj se stvarno, kroz razne oblike udruživanja, postižu dogovori, ali postižu dogovori o povećanju proizvodnje, o povećanju izvoza, o povećanju konkurentnosti, dogovori o zajedničkom nastupu na stranim tržištima. U tom smislu se postižu dogovori i tu je, na neki način, kao asocijacija privrede, mesto gde se vrše dogovori.

Dogovori o cenama, o podeli tržišta? Evo, za ovih 20 godina koliko radim u Komori, ne postoji nijedan primer. Verovatno gospodin Labus da bi ovakvu ocenu dao, slušao sam i gospođu Bajalović, ona je rekla koliko je teško da kad Komisija donese rešenje, pa ga preda sudu, pa ga sud ne potvrdi, koji je to dug put da bi se nešto dokazalo. Međutim, gospodin Labus izgleda ima tu mogućnost da donosi presude, to je u najmanju ruku jedna oštra ocena paušalna bez mnogo dokaza.

Za kraj bih hteo samo da kažem da je Privredna komora Srbije ili privredna komora kao sistem, mesto gde se stvaraju klasteri, a ne karteli.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Favorizacija velikih na tržištu dovodi do još jedne posledice, do smanjivanja i obeshrabrivanja preduzetničke kulture koja je, čini mi se, u našem društvu izuzetno niskaDebata se uvek razigra na kraju, to je dobro. Već je puno rečeno. Iskoristiću vrlo kratko vreme koje imam na raspolaganju da kažem nekoliko stvari za koje mi se čini da nisu bile spomenute. 

Sigurno je da postojanje monopola, pre svega, nije apstraktna tema u odnosu države i monopola, ona se naravno reperkutuje najviše na građane time što im sužava izbor, što im povećava troškove života. Prema nekim nezvaničnim procenama koje sam pročitala u našim medijima, 30 do 40% je skuplji život u Srbiji, ja ne znam da li je to tačno. Nije? Dobro, u redu. Kažem da ne znam, ali se u našim medijima o tome tako piše. U svakom slučaju pokazuje se da neke cene jesu veće zbog postojanja dominantnog ili monopolskog položaja na tržištu.

Čini mi se da je važno istaći još jednu stvar. Favorizacija velikih na tržištu dovodi do još jedne posledice, a to je do smanjivanja i obeshrabrivanja preduzetničke kulture koja je, čini mi se, u našem društvu izuzetno niska. Ona je karakteristika svakog liberalnog tržišta i tržišne ekonomije. Dakle, u situaciji u kojoj su mali i srednji preduzetnici svesni rizika koji imaju kad ulaze na tržište, kad žele da nekim svojim inovativnim i kreativnim postupcima naprave nešto, kad su svesni da zapravo nemaju šanse da to urade zbog postojanja favorizacije velikih i samo velikih igrača na tržištu, mislim da to sužava prostor za one poželjne igrače na tržištu, dakle, male i srednje preduzetnike.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postoji veliki broj neodgovornih izjava naših zvaničnika koje jednostavno dolivaju ulje na vatru, bez ikakve potrebe i koje daju jednu i veoma lošu sliku potencijalnim investitorima, a pričamo ovde da nam je strateški interes dovlačenje stranih investicija i zapošljavanje i otvaranje radnih mestaPodstaknut sam ovom veoma inspirativnom raspravom koja je izuzetno korisna i bitna i treba da smanji malo, da kažemo, neke stvorene antagonizme koje vidimo sad i koji se stvaraju između države i državnih organa i, da kažem, određenih privrednih subjekata koji su već prisutni na našem tržištu. Tu bih mogao da ukažem, svi smo prisutni i neću da se osvrćem na problem Imleka i Salforda koji je već toliko prisutan u medijima. 

Imali smo, takođe, jednu veoma interesantnu priču sa British American tobaco i duvanskom industrijom koja je prošla tako kako je prošla.

Moramo da pazimo, i neko je ovde baš dobro rekao da postoji veliki broj neodgovornih izjava naših zvaničnika koje jednostavno dolivaju ulje na vatru, bez ikakve potrebe i koje daju jednu i veoma lošu sliku potencijalnim investitorima, a pričamo ovde da nam je strateški interes dovlačenje stranih investicija i zapošljavanje i otvaranje radnih mesta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Regulatorni okvir koji je postavljen Zakonom o zaštiti konkurencije je jedan sasvim zadovoljavajući, sasvim korektan i verovatno moderan zakon, sa kojim možemo ili ne moramo koncepcijski da se slažemo, ali on je nama nametnut već instrumentima evropskih integracijaPre svega, neka ova teza iz mog početnog izlaganja, čini mi se da je u značajnoj meri potvrđena raspravom i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da su većina pitanja ili mimoišla taj regulatorni okvir koji je postavljen Zakonom o zaštiti konkurencije na neki način prihvatajući da je to jedan sad sasvim zadovoljavajući, sasvim korektan i verovatno moderan zakon sa kojim možemo ili ne moramo koncepcijski da se slažemo, ali on je nama nametnut već instrumentima evropskih integracija i to nije pitanje nekog izbora ili neke političke volje, već je to jedan imperativ koji nam se postavlja takav kakav je. Taj zadatak je obavljen na jedan odgovarajući način. 

Kao jedan od "postupajućih hirurga" u toj operacionoj sali kad smo vršili transplataciju, mogu sa zadovoljstvom da kažem da su i ocene koje su kasnije date na tu intervenciju bile takođe sasvim pozitivne. Naravno, o nekom zdravstvenom stanju tog pacijenta, o tome vi ekonomisti možete mnogo bolje da govorite. Predmet Zakona o zaštiti konkurencije u ovom pravno-institucionalnom delu, to vam je jasno, to su, pre svega, ti kontrolni mehanizmi koji su postavljeni od strane jedne "voč dog" institucije, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije. Ona ima jedan domen kontrolnog fara kojim šara po tržištu. On nikad ne hvata celo tržište, zato gleda neke sektore i zato gleda određena pitanja, itd, tako da u ovom prestojećem periodu upravo je naš apel da se mnogo više radi na razvoju kapaciteta, na razvoju stručnosti, na razvoju operativnih mogućnosti tog kontrolnog mehanizma koji je jako delikatan i jako kompleksan.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako smo zaključili da jeste država kreirala monopole, a jeste, imamo sad jedno drugo pitanje, dobro, a zašto je onda to uradila? Hoću samo da pitam, hajde da otvorimo temu, da li monopolisti finansiraju političke partije?Na ovo ću da se nadovežem, baš mislim da ste vi predstavnik države, da je odgovornost vaša i drugih koji rade u državi, kao što su stvari na Ekonomskom fakultetu koje se dese odgovornost nas zaposlenih na Ekonomskom fakultetu. Ne mogu da kažem, to nije moje zato što ja tog dana nisam bila, ne, molim vas. Čekajte. To je jedna stvar. 

Imamo drugu stvar koju hoću da kažem ili da pitam. Ako smo zaključili da jeste država kreirala monopole, a jeste, imamo sad jedno drugo pitanje, dobro, a zašto je onda to uradila? Pomenuo je gospodin Kopilović kako je rođen jedan novi monopolista. Sad je moje pitanje, zašto baš on? Mora da se nekako državi zahvalio. Hoću samo da pitam, hajde da otvorimo temu, da li monopolisti finansiraju političke partije i šta ćemo mi onda ako je taj gospodin novi monopolista baš bio najpredusetljiviji prema nekoj političkoj partiji? Šta ćemo onda?

Onda pitam medije, kako niste tu vest pročitali u NIN-u, kako niste odmah pošli da tražite veze? Nađite taj tok novca. To je sad istraživačko novinarstvo. Niko od vas ne traži da znate šta su monopoli, mi ćemo vam reći. Zakon o informisanju vama ne zabranjuje da istražujete, izvinite molim vas. Nećete vi biti sud, nego vi ćete biti javno mnjenje i nas ćete obavestiti o tragovima tog novca. Prema tome, meni je jako žao i što sam ljuta na novinare i to iznosim. Zaista, mora se sa mnogo više mozga taj posao raditi. Dakle, istražite i pokažite.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Jedna od stvari koja je došla do nas danas je pitanje javnih nabavki. Očigledno je da u mehanizmu javnih nabavki postoje znatni problemi i da postoje znatne mogućnosti za zloupotrebePošto sam od gostiju poslednji koji ću da govorim, neću zloupotrebiti ovo svoje mesto, odnosno ovu svoju reč sad da ulazim u polemiku sa bilo kim ovde, sa onim stavovima sa kojima se ja jednostavno ne slažem. Pokušao bih da malo sistematizujem ovo o čemu smo danas govorili. Mislim da je nekoliko stvari izbilo na samu površinu. 

Jedna od stvari na razne načine koja je došla do nas danas, kao tema za razmišljanje, pa evo da nabacim i za buduće okrugle stolove, a to je pitanje javnih nabavki. Očigledno je da taj dodir, taj spoj privatnog i javnog kod nas, očigledno je da u mehanizmu javnih nabavki postoje znatni problemi i da postoje znatne mogućnosti za zloupotrebe, pa čak i takav nesretni sistem, da sad ne zalazim u analizu zakonodavstva, u određenim trenucima vlada suspenduje specijalnim zakonom poput ovog novog zakona o podršci građevinskoj industriji u uslovima krize. To se kaže, čak ni to nećemo primenjivati, a to je vrlo problematično i vidimo da očigledno iz različitih izvora smo ovde došli do informacije o tome kolika je tu mogućnost zloupotrebe.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Među najvećim tajkunima su ministri iz Miloševićeve vlade. To su političari par exelans, ne možete reći da ministar nije političar. Imamo ono što je sociolog Rajf Nic govorio - kruženje elita. Odavno je to smišljeno da one postoje, on je tad govorio o vojnoj, političkoj i naravno ekonomskoj eliti, te elite kružeBilo je zadovoljstvo, naravno, slušati sve ovo. Nismo mi nikakav forum koji treba da donese neke zaključke. Zaključke će donositi gledaoci TV koji nisu imali prilike ovde da budu, ali će to gledati na TV, pa će na osnovu toga verovatno rasuđivati. Međutim, ovde je pominjana država puno, a radilo se o nečemu što bi trebalo da bude, pre svega, uređivanje tržišta i onda indirektno se država i tržište povezalo, što nije intencija liberalne ekonomije. Sad bih hteo da kažem nekoliko reči povodom onog što je rekao gospodin Đuričin. 

Sigurno je da ovom možemo da priđemo na razne načine. Evo, da probam da priđem sa neke sociološke, recimo filozofske strane, samo par reči, da stvari nisu uvek tako jednostavne kad se gledaju iz određenog ugla. Mi svi činimo, kao građani, političku zajednicu. U toj zajednici mi smo proizvođači, potrošači, radnici, nameštenici, rentijeri, kapitalisti, itd. Država je kao predstavnik svih građana neko ko o toj političkoj zajednici treba da razmišlja. Prema tome, lišiti državu regulacija, naravno, ne dirigovane privrede, nego bilo kakvog upliva u ekonomski život, mislim da je iluzija koja se veoma skupo platila u mnogim krajevima.

Naravno, država je dužna da obezbedi bezbednost građana, da da pravni okvir, garanciju sloboda i prava, a mora da ima određene socijalne funkcije za koje mora da uvodi poreze, mora da omogući ravnopravnost građana i u ekonomskom životu, a to znači da onemogućava monopole, kartele da bi stvorila ravnopravnost građana koja je ključna.
Opširnije >>>