za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
DA LI POZNAJEMO SRPSKO DRUŠTVO – ŽIVOT I STATISTIKA
Pretraga
Verzija za štampu
Gospodin Kovačević nam je dao izuzetno dragocene informacije šta stvarnost jeste, i šta je jedna egzaktna realnost. Međutim postoji i druga realnost, kao što jako dobro znamo, a to je realnost u našim očima. Dakle pitanje percepcije kako građani zaista vide tu realnost.

Ono što je dobro poznato, a to želim da vam pokažem preko niza primera koje sam za ovu priliku odabrala, jeste ta realnost koju mi veoma često vidimo, i koja je možda često mnogo značajnija kao regulator ponašanja, kao nešto što formira naše stavove, od objektivne realnosti.

To naše viđenje stvarnosti je veoma značajno iz mnogih razloga. Ponašanje i stavovi u ovom našem slučaju znače upravo to - prihvatanje tranzicije, prihvatanje ponašanja koja su nužna da bi promene mogle da žive, da se realizuju i prihvatanje nekog drugog sistema vrednosti. Znači, za to je percepcija realnosti u suštini mnogo značajnija od same objektivne realnosti. Naravno, one nisu nepovezane, ali ja ću vam pokazati nekoliko primera gde su one u vrlo velikoj diskrepanciji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Demokratski politički forum održao je svoju drugu debatu pod nazivom "Da li poznajemo srpsko društvo – život i statistika". Debata je održana 11. juna 2007. na sceni 3 Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Uvodne reči u debati imali su naši istaknuti analitičari i istraživači: Svetlana Logar (Strategic Marketing), Miladin Kovačević (Zavod za statistiku Srbije) i Srećko Mihailović (Institut društvenih nauka). Moderator debate bio je novinar Studija B Đorđe Mićić.

Debatom "Da li poznajemo srpsko društvo – život i statistika“ učesnici Demokratskog političkog foruma sagledavali su statistiku u različitim segmentima života – privredi, prosveti, nauci i zdravstvu, otvarajući strateška pitanja razvoja našeg društva i usklađenosti sa globalnim tokovima.

U dinamičnoj debati, veliki broj stručnjaka iz različitih oblasti, kao i predstavnici političkih stranaka, predsednici opština, novinari i predstavnici nevladinih organizacija, razgovarali su o socijalnoj strukturi, demografskoj slici i društvenim vrednostima. Ukrštanjem ovih različitih slika, želeli smo da istaknemo značaj razumevanja istraživanja društva i društvenih kretanja za stvaranje realnih politika u svakoj od ovih oblasti.

Urednica novog veb sajta Vesna Marjanović, predstavila je učesnicima i predstavnicima medija i naš www.politickiforum.org. Veb redakcija Demokratskog političkog foruma, nastaviće na ovom mestu da prenosi diskusije i debate i da razvija dijalog sa građanima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moja je želja da u najkraćem izlaganju kažem osnovne činjenice o stanju našega društva koje se mogu saznati kroz statistiku - u ovom trenutku, o tome gde smo se zatekli 2000. ili 2001. godine i o jednom istorijatu koji je prethodio tom trenutku.

Počeću pitanjem gde smo se mi zatekli 2000. godine i tu ću najpre nešto reći o stanovništvu, dakle nešto što daje demografska statistika. Kao što znate, popis je sproveden 2002. godine, nakon prethodnog popisa iz 1991. godine, i ukupan broj stanovnika Srbije bez Kosova i Metohije bio je 7.500.000, što je za nekih 70.000 manje nego 1991. godine.

Naše stanovništvo je devedesetih godina prešlo u negativnu zonu prirodnog priraštaja. Mi smo u drugoj polovini devedesetih godina imali gubitke stanovništva, taj ukupni gubitak stanovništva, kao i odseljavanje stanovništva, od 1990. do 2000. godine u uslovima koje pamtimo, zapravo je odseljavanje radne snage koja je tražila posao u inostranstvu. Mi smo taj gubitak koji nije bio manji od 300-400.000 nadoknadili prilivom izbeglica iz bivših republika Jugoslavije. Tako je zapravo ova cifra od 7.500.000 ostala gotovo na istom nivou kao što je bila i 1991. godine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Đorđe Mićić: Otvaram drugu debatu Demokratskog političkog foruma Centra za demokratiju. Srbija će za dva dana ponovo krenuti evropskim putem, a Evropa je uspela poslednjih godina da nas upozna i rečima i delom. Oni o nama misle uglavnom promenljivo, mi o sebi kažemo da smo najbolji, ako ništa drugo onda bar unikatni, a oni najhrabriji među nama postavljaju pitanje koliko mi zaista sami sebe poznajemo.

Današnja debata "Da li poznajemo srpsko društvo - Život i statistika", ima za cilj da otvori strateška pitanja razvoja našeg društva i usklađenosti sa globalnim tokovima, i to sagledavajući razne segmente društva.

Dragoljub Mićunović: Naglasiću da imamo plan i program da svakog drugog ponedeljka držimo ove debate. Želimo da one postanu navika raspravljanja kod nas. Ovog puta ćemo već idućeg ponedeljka imati novu tribinu sa temom "Od nasilja ka toleranciji".
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja nisam toliki optimista kao moji predgovornici, jer ako smo pažljivo slušali šta su govorili ispalo bi da mi o ovoj zemlji znamo dosta. Mislim da o ovoj zemlji znamo veoma malo, a to što znamo vrlo često je jedno loše znanje i to loše znanje se veoma loše odražava na pitanje razvoja zemlje i na pitanje budućnosti.

Mi živimo u zemlji u kojoj "svi znaju sve" i onda je naravno besmisleno pričati o nečemu kada o tome svi već sve znaju. Više od ostalih sve znaju političari i oni to pokazuju, naročito u Skupštini Srbije. Pošto oni odlučuju o parama sasvim je normalno da smatraju da je besmisleno davati pare na istraživanje onoga što već znaju. To je jedna tragična činjenica u ovoj zemlji. Ja nemam podataka o izdvajanju za nauku, ali čućemo kasnije koliko zemlja izdvaja za obrazovanje.

Pre svega hoću da istaknem da smo mi jedno društvo bez javnosti. Ne bez javnog mnjenja ako pod tim podrazumevamo ono što istraživači javnog mnjenja dobiju kao rezultat u svojim istraživanjima, nego mi nemamo onu kritičku raspravljajuću javnost, onu javnost kojoj je, tada generaciji mojih studenata, govorio profesor Mićunović, davnih godina, kao o ideji nastaloj još u XVIII veku kod francuskih prosvetitelja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo da razjasnim, da se ne bi moje reči shvatile nekako površno. One su čak i teorijski vrlo dobro utemeljene, ali ovo ipak nije naučni skup da bih ja govorila o kognitivnoj teoriji socijalnog učenja, koja je jedno od najproduktivnijih stanovišta i teorija u psihologiji, a koje su upravo jako bliske životu, ali su prosto kolokvijalnim jezikom rečeno to "očekivani ciljevi", "pojava nada".

Ono što je jako zanimljivo što ste rekli: ova istraživanja i tip istraživanja koja mi radimo možda nisu u tom smislu u kojem ste vi govorili teorijski utemeljena, ali pitanje je šta želite da saznate nekim istraživanjem. Vi možete da imate deskriptivni nivo, kao što to radimo u Strateškom marketingu. I ono što je u našoj situaciji za Srbiju veoma važno, to je ako hoćete da pratite i da uočite koji su trendovi, šta se dešava, kako ljudi reaguju, kako se menjaju politička stanovišta, sistem vrednosti - morate da pratite i da radite mesečna istraživanja. Dakle, kad izvučete jednom godišnje ili posle tri meseca neki podatak, vi možete da dobijete veoma pogrešnu sliku o stvarnosti upravo zbog ove dinamike koju sam vam pokazivala.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću dati svoj prilog konkretnim podacima koji se tiču obrazovanja i nauke. Prvo, hoću da ukažem na podatke o pismenosti. To su podaci o Hrvatskoj i Evropskoj uniji. Srbija nije bila u tom istraživanju, tako da su ovi podaci drugačije prirode.

Naime, pretpostavka je da su ovi podaci bazirani na popisima. Po našem popisu ta nepismenost je nešto ispod 3%. Međutim, u istraživanju koje je sprovedeno u kome je ljudima dato da pročitaju određeni tekst ili da napišu po diktatu nekoliko rečenica, taj procenat je porastao na nekih malih ili ogromnih 17%. Sada je pitanje kako bi u takvom istraživanju prošli Hrvati, pa da onda relevantnije uporedimo te podatke. To za sada nije moguće.

Dakle, po izveštaju koji navodim, najniži procenat pismenosti u svetu je u Africi. Međutim mi više volimo da se uporedimo sa Evropom i to poređenje je možda mnogo zgodnije da uporedimo i neke druge uporedive podatke. Broj studenata od ukupne populacije, tu se ne razdvajamo mnogo od evropskog proseka. Podatak od 18% u Americi koji deluje prevelik, je posledica drugačijeg principa obrazovanja, jer postoji koledž koji je neki vid produžene gimnazije i podiže opšti obrazovni nivo stanovništva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih se vratio na ono što je govorio Srećko Mihailović, jer on problematizuje upravo ono što smo prethodno čuli, problematizuje sam smisao gomilanja podataka. On je s pravom rekao da mi znamo dosta podataka, imamo dosta statističkih informacija, ali stvarno znamo jako malo.

Problem počinje već sa onim po čemu je ovaj skup naslovljen, "da li poznajemo srpsko društvo", i ponuđenim odgovorom "život i statistika". To je pretpostavka: da bi u srpskom društvu znanje poraslo ako uvećamo broj statističkih podataka. I to je ono što je problematično i inače u celom konceptu koji mi stičemo o društvu i o čemu je veoma uverljivo govorio Srećko.

Ja možda neću biti dovoljno sistematičan, ali bih hteo da upozorim na neke od činilaca, ne smem da kažem uzroka. Dakle, šta je ono što mi stičemo kao informaciju o društvu? To je uglavnom s jedne strane niz parcijalnih činjenica od kojih smo mnoge vrlo korisne čuli danas, i analize koje su najboljem slučaju destruktivne. Dakle, poredimo činjenice i statističke nalaze, tabele, grafikone. Ono što se na osnovu toga može uraditi to je da pružamo ad hoc objašnjenje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Da upozorim na dve stvari. Jedno, kad je reč o ad hoc tumačenjima. U prvom izlaganju ste nam rekli i sad ste nam ponovili priču kako građani ne mesečno, nego dnevno menjaju svoje stavove, tumačenja pojedinih praktičkih zbivanja, menjaju percepciju, da možete zaista da pratite dnevno promene percepcije, ali nas zanimaju stavovi i vrednosne orijentacije koje su još nešto složenije od stavova. To ne treba da istražujemo svaki dan.

Na osnovu toga što istražujemo jednom godišnje, jednom u pet godina, možemo da tumačimo ovo o čemu vi govorite, zašto se percepcija menja. Ako građanin menja percepciju svakoga dana, onda ništa ne možete da tvrdite. Ako mogu da je menjaju svakog dana, onda ne možete da tvrdite da su oni odgovorni kada je reč o realističkom prosuđivanju problema Kosova. To su već stvari koje treba istražiti na neki drugi način.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hteo bih prvo da pohvalim dosadašnji tok naše debate. Mislim da su nam uvodničari dali jako dobrog materijala i da je to za našu dalju raspravu veoma važno.

Naravno, ne bih ulazio u ova sva metodološka pitanja da li su naša istraživanja i naši instrumenti dovoljno naučni da mi stvarno dođemo do nekih veoma, veoma naučnih podataka. O tome se vode velike rasprave, ja bih to prepustio sociološkom društvu ili nekom naučnom simpozijumu, pa da onda utvrdimo valjanost svih istraživanja i verovatnoću njihovih iskaza. Isto tako i za problem vrednosti, da li ih možemo istraživati i koje su tu teškoće. I to bih ostavio po strani.

Ali meni se dopalo ono kako smo mi krenuli, dakle, da damo sliku kakvu imamo i kao što je govorio Aristotel "pristojan čovek će očekivati onoliki stepen izvesnosti koliko mu to priroda onoga što istražuje dozvoljava".
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Slušajući prethodnike setio sam se jedne pitalice koja je stara jedno 130 godina: Koje su to dve stvari koje ako imalo volite ne bi trebalo nikada da gledate kako se prave? To su kobasice i zakon. Ja bih dodao treću stvar - istraživanje.

Ono što smo ovde čuli ima smisla, ja mislim da je Srećko Mihailović najviše o tome govorio, ukoliko ovo iskoristimo - ne za neko pomalo marketinško, pomalo tržišno plakanje i nadgornjavanje čija su istraživanja potrebnija, da li ova koja prate pomeranja u mnjenjima o konkretnim stvarima na dvadeset ili mesec dana ili ono što su dubinski procesi analize koji zaista mogu nešto da kažu o tome šta je to stvarno Srbija.

Veliko je pitanje šta mi, imajući u vidu gomilu istraživanja i činjenica o statističkim, javnomnjenjskim, strukturalnim pokazateljima, imamo kao realno saznanje o tome šta jeste Srbija i koliko je to upotrebljivo za podizanje kapaciteta krhkih demokratskih institucija i, recimo, za nešto uspešniju praksu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre svega mislim da je ovo veoma koristan skup i da na ovakav način razgovaramo i o situaciji društvenih nauka i o situaciji statistike, i istraživanja. Ovo je samo početak, pa bih rekao da ima dosta disonantnih glasova, sa različitim fokusima, što ne smeta. Mislim da bismo se posle izvesnog vremena više slagali nego što se sad čini.

Ja bih sada hteo da pre svega ukažem na nekoliko elemenata sa stanovišta jedne institucije koja je bila posvećena istraživanju, koja je obavila veliki broj istraživanja, a sada se prilično muči sa finansijama da i dalje funkcioniše na takav način. Čini mi se da u ovoj našoj situaciji imamo pre svega državnu statistiku, Statistički zavod, na koji imam nekoliko važnih primedaba. Mislim da naša statistika nije dovoljno pouzdana, mislim da je staromodna, mislim da su popisi loše napravljeni.

Mi smo u našem Centru imali jednu ekipu koja je napravila, ako se dobro sećam, osamnaest primedaba na upitnik za popis. Nama je tada rečeno da se tu ništa ne može uraditi, jer su upitnici već odštampani, i štampanje je koštalo, ako se ne varam 3.000.000 maraka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih se takođe pridružila komplimentima. Ovakva vrsta debate je svakako veoma potrebna i to u mnogim domenima. Priznajem da me je danas najviše privukla statistika. Jedna sam od onih koja je danas došla na ovaj skup upravo zbog ove reči statistika, život i statistika.

Jako cenim istraživanja kolega, uz sva ograničenja, uz sve nedostatke. Svaki put kad sam dobijala istraživanja javnog mnjenja, bila su mi izuzetno dragocena jer se ukrštanjem nekih podataka može dobiti jako dobra slika, mogu se dobiti one vodeće udarne parole. Nadam se da stranački lideri i analitičari ozbiljno čitaju ta istraživanja jer u njima se strašno mnogo toga ogleda, prelama. Moj utisak uopšte nije tako loš, ali ja doduše nisam sociolog.

Takođe, kako je rekao profesor Mićunović, treba imati u vidu materiju koja se istražuje. Postoje ograničenja mogućnosti, ono što je rekla Svetlana Logar, da je stvarnost u očima građana istovremeno i regulator ponašanja, da jedno drugo vuče na neki način.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moj utisak je da mnogi među nama, a pogotovo među političarima, zaključuju o našoj stvarnosti na osnovu toga šta misle taksisti i prodavačice. Bojim se da to jednostavno nije mera stvari. Može da bude interesantno za viziju, ali ovde je reč o istraživanjima, o naučnim istraživanjima, o lošim istraživanjima koje imamo i o njima treba da govorimo.

Jedna od grešaka koja mi je sada pala, na pamet a koja je tipična za naša istraživanja to je tzv. ekspertizam. To je kad pitamo ljude ono što oni ne mogu da nam odgovore, ono što ne znaju. I onda oni, pošto ih je sramota da ne znaju, počinju da tipuju i izmišljaju na licu mesta. Navešću taj podatak koji je Mikloš Biro rekao: imamo gotovo petinu funkcionalno nepismenih građana, onih koji i ako nešto pročitaju ne umeju da ponove jedan pasus toga što su pročitali.

Mi imamo polovinu stanovnika ove zemlje čiji je najviši obrazovni nivo osam godina osnovne škole.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih postavila pitanje: da li podaci sa kojima raspolažemo ikoga obavezuju? Meni se to čini veoma važnim pitanjem.

Setite se, pre nekoliko godina su pronašli jednog Šveđanina od pedeset i kusur godina nepismenog, pa se cela Švedska uzbudila. Odmah su ga poslali na kurs opismenjavanja. Da li se naše ministarstvo obrazovanja i pre 2000. i posle 2000. pozabavilo pitanjem otkuda toliki broj nepismenih i dece bez završene osnovne škole u kontigentu od 18 do 30 godina. Dakle ne oni što su to bili pre 30-40 godina. Mi se naprosto time ne bavimo.

Ja ću vas samo podsetiti, na žalost, prva stvar koju je uradila vlada, odnosno ministarstvo Gaše Kneževića je da ugasi devet osnovnih škola u Beogradu, jer bože moj, deca su radila u jednoj smeni. I da tih 7.000 klinaca prebace u rad u dve smene. Dakle naša deca, ovo malo dece što smo čuli iz statistike, ne samo što ih je toliko malo, nego moraju da idu u dve smene.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se što ste nam omogućili da i sektor održivog razvoja i životne sredine bude na Političkom forumu. Svuda u razvijenim zemljama pitanja održivog razvoja i životne sredine su pitanja visoke politike. Mi se bavimo strategijama održivog razvoja, strategijama koje daju bolji kvalitet života građanima, bavimo se ekološkom diplomatijom i ekološkom bezbednošću.

Ono što sam ovde čula od principa našeg rada je da upravo struka, da partnerstvo struke i ostalih aktera, vlade, lokalne zajednice, nevladinih organizacija, mora stalno da postoji. Zašto je to tako? Upravo da bi nama život bio bolji i da bi statistike bile zadovoljavajuće.

Čuli smo ovde da istraživanja nema ko da plati, a i da kada ima ko da plati, da političke stranke koje su kredibilne, koriste ta istraživanja. Kada bi se i malo na pravi način koristila ta istraživanja, onda bismo došli i do prioriteta. Evo, mi smo skoro radili indentifikaciju lidera iz oblasti održivog razvoja i životne sredine, odnosno istraživali smo ko je u periodu od 2000. do 2006. godine diplomirao, magistrirao i doktorirao iz te oblasti. I došli smo do zapanjujućeg podatka
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja neću toliko da govorim o lokalnoj samoupravi iako bih mogao mnogo da govorim iz te političke ravni. Pozdravio bih održavanje ovog Foruma i nadovezao bih se na jedan komentar kolege Lazića koji je postavio pitanje šta je smisao gomilanja podataka.

Iz ovih podataka smo mogli mnogo da vidimo o tome gde je naše društvo bilo u ranijem periodu, a gde smo sada. Nije "za džabe" Gete davno rekao "Možda brojke ne upravljaju svetom, ali pomažu da se upravlja tim svetom". I ako je to u rukama nekoga ko zaista želi da pročita brojke i na adekvatan način da ih upotebi, tu naravno ne mislim, kao što je kolega Mihailović rekao, na naše "prepametne" političare koji možda zaista mogu da daju odgovore na pitanja kako doći do odgovornih političkih rešenja za određene probleme u društvu.

Postavlja se pitanje, a to je jedno od ključnih pitanja, ono što je i profesor Mićunović ovde postavio, gde je građanin u svemu tome, gde se građanin nalazi između ta dva izborna ciklusa, šta je to što bi građani želeli u određenom momentu?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam profesorka i poslanica, u dvostrukoj ulozi. Nisam šizofrena, ali mi je uloga dvostruka. Ja sam istraživač, i od skora sam u parlamentu. Htela sam nekoliko reči da kažem u prilog onoga što smo ovde čuli.

I ja sam privučena rečju "statistika". Ja sam neko ko je ceo svoj život radio upravo na dobrim podacima, pa sam htela nekoliko reči o tome da kažem.

Politika ne može biti zasnovana na tome šta javno mnjenje misli. Dobra politika formira javno mnjenje, dobra politika predviđa šta je čeka u budućnosti, predviđa rešenja za budućnost. Dobra politika mora biti argumentovana.

Da bismo sve to imali mi moramo da imamo podatak, ozbiljno dobijen kvalitetan podatak zasnovan na metodologiji koja se svuda u svetu koristi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mogu samo da zažalim za tim što je činjenica takva. Postoji nešto što se zove društveno planiranje, što smo mi u ovoj našoj eri liberalizacije potpuno zaboravili. Misli se da je svako planiranje odmah neki socijalizam, i odmah se kaže "nemojmo o tome da razgovaramo". Ni jedno društvo danas ne može da se razvija bez veoma ozbiljnog planiranja.

Moraju se planirati kadrovi koji su neophodni društvu, a ne totalno prepuštati to tržištu. Ne može društvu biti svejedno da li će imati toliko i toliko lekara, inžinjera, ekologa ili bilo koje struke. Prema tome to je posao vlade, njene strategije, određenih komiteta ili saveta unutar vlade, ili prosvetnih saveta, zdravstvenih, naučnih itd. U svakom slučaju to je potpuno nedopustivo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo sam hteo da povežem neke stvari o kojima su govorili Mikloš Biro i profesor Stojiljković, Ksenija Petovar i još mnogi, a tiče se obrazovanja, a u vezi je i sa taksistima. Dakle, taksisti su tako elokventni zato što su završili fakultete pa moraju da taksiraju, zato što ne rade svoj posao, tu je suština problema.

Dakle ključ problema jeste u ovome što je bilo jedno od pitanja svih onih koji su se interesovali za obrazovanje, kome će pripasti obrazovanje, kao da je to bitno, ali izgleda da jeste, jer u zavisnosti od toga kome pripadne obrazovanje takva će se politika u obrazovanju i voditi. Kao da vlada nije jedinstvena i kao da mi nemamo ideju o tome šta je naš prioritet u obrazovanju i kakva je strategija u obrazovanju, pa to zavisi od toga kome pripadne obrazovanje, onda se u tom pravcu krećemo.

To je tragedija, to je problem, što obrazovanje prvo zavisi od toga kome će da pripadne, s druge strane sve ono što se izdvaja za obrazovanje shvata se kao trošak, a ne investicija.
Opširnije >>>

Video