za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"KAKO UBLAŽITI EKONOMSKU KRIZU?"
Pretraga
Verzija za štampu
Budući model rasta srpske privrede mora biti zasnovan na njenoj izvoznoj orijentaciji i otvaranju stranih tržišta za domaće proizvode, a naročito perspektivni sektori jesu poljoprivreda, građevinarstvo, infrastruktura i energetika, ocenili su učesnici debate "Kako ublažiti ekonomsku krizu?" koja je u okviru projekta Demokratski politički forum održana u petak, 11. juna 2010.

Govornici su istakli da je neophodno obezbediti i stabilnost nacionalne valute, izvršiti reformu javnog sektora i sprovesti administrativne reforme, smanjiti javnu potrošnju, ali i obezbediti predvidljivost poslovnog ambijenta, jasan pravni okvir i političku stabilnost u zemlji.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin istakao je da će imperativ u narednih deset godina biti povećanje srpskog izvoza i konkurentnosti domaće privrede.

Veliki problem u poslednjih deset godina, kada je Srbija imala priliv direktnih stranih investicija od tri do pet milijardi dolara na godišnjem nivou i velike privatizacione prihode, jeste to što oni najvećim delom nisu završili u investiranju i povećanju konkurentnosti srpske privrede i povećanju izvoznih mogućnosti spskih kompanija, rekao je Bugarin.

"To se nije desilo, prekomerna javna potrošnja dobrim delom je pokrivana upravo iz tih investicionih prihoda i direktnih stranih investicija", rekao je Bugarin, dodajući da je kraj 2008. godine i 2009. godina, odnosno ekonomska kriza, samo "razotkrila sve slabosti naše kompletne privrede i dvodecenijskog tehnološkog zaostajanja".

On je ukazao i da se u prvom kvartalu ove godine beleže nagoveštaji određenih pozitivnih trendova, kao što je kumulativni rast industrijske proizvodnje od 4,8 odsto i rast izvoza za 23,4 odsto.

Miloš Bugarin je istakao da poljoprivreda u naredne tri godine ima izvozni potencijal veći od pet milijardi evra i suficit od oko tri milijarde evra, podsećajući da je to jedina privredna grana koja je lane zabeležila pozitivan spoljnotrgovinski "skor" od 670 miliona dolara.

On je napomenuo i da bi iz tog razloga agrarni budžet trebalo da bude povećan na pet odsto učešća u republičkom budžetu, ali i da se formira agrarna razvojna banka u narednom periodu.

Profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec kazao je da Srbija, kao mala zemlja, mora svoju budućnost temeljiti na izvozu, zbog čega je neophodna izrada ozbiljnog koncepta i strategije.

Zec je dodao i da je, između ostalog, neophodno rešiti problem dužničko-poverilačkih odnosa u zemlji i definisati razvojnu filozofiju države.

Ekonomista Miladin Kovačević naveo je da izvoz sada napreduje po stopama od oko dva odsto mesečno, ali se "ne treba zavaravati, jer on ima tektonska i strukturna ograničenja i taj rast će se zaustaviti ukoliko se ne dese neke druge važne stvari".

"Izvoz raste pre svega zahvaljujući jakom slabljenju dinara i pomanjkanja tražnje na domaćem tržištu", upozorio je Kovačević.

Debatu održanu u Narodnoj banci Srbije organizovao je Centar za demokratiju uz podršku Fondacije Fridrih Ebert, a u njoj su učestvovali privrednici, narodni poslanici, predstavnici institucija i nevladinog sektora... (Tanjug)

U debati su učestvovali: Bojana Ristić (Američka privredna komora), Zaharije Trnavčević (B92), Branka Radovanović (PS Tech), Aleksandar Milošević (Privredna komora Beograd), Radoslav Veselinović (Galeb group), Miladin Kovačević (Republički zavod za statistiku), Stevo Bobić (Privredna komora Vojvodine), Miroslav Stanković (Komisija za zaštitu konkurencije), Spasoje Spasojević (Kondiva), Aleksandar Denda (Alijansa za lokalni održivi razvoj), Ivica Eždenci (Nacionalna agencija za regionalni razvoj), Dragana Muždalo (Privredna komora Srbije), Zoran Matić (Koncern Farmakom, Mlekara Šabac), Dragan Stefanović (Privredna komora Beograd), Rade Borojević (Privredna komora Beograd), Milan Ćulibrk (Ekonom:east group), Nikola Pavičić (Sintelon), Dušan Petrović (Demokratska stranka), Miroslav Bogićević (Koncern Farmakom), Milan Knežević (Modus), i drugi.

Redakcija Demokratskog političkog foruma uskoro će objaviti integralne verzije izlaganja svih učesnika debate "Kako ublažiti ekonomsku krizu?".
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Namera današnje debate je da odgovori na brojna pitanja koja se u javnosti poslednjih nedelja i dana otvaraju: Da li smo izašli iz krize? Da li statistički pokazatelji na pun način ukazuju na to da je kriza u Srbiji na izmaku? Kako građani doživljavaju krizu i da li podaci o statističkim nagoveštajima izlaska iz krize jesu ono što građani vide u svom svakodnevnom životu?Želim da zahvalim što ste došli na ovu današnju debatu. Dozvolićete mi na samom početku da kažem samo par reči kako o našoj Fondaciji, tako i o ovoj seriji debata koju već vrlo dugo realizujemo u saradnji sa Fridrih Ebert Fondacijom. 

Dakle, Fondacija Centar za demokratiju je nevladina, nestranačka i neprofitna organizacija koja deluje već od 1995. godine u Srbiji i bavi se razvojem civilnog društva, razvojem tržišne ekonomije i podržava na razne načine razvoj ljudskih resursa i institucija za pridruživanje Srbije EU.

Demokratski politički forum je projekat koji relizujemo od 2007. godine sa željom da u našem društvu i u našoj javnosti pokrećemo sva ona važna pitanja koja su bitna za razvoj našeg društva, kako sa ekonomskog, političkog i društvenog aspekta, da okupljamo ljude različitog mišljenja, ljude iz različitih profesija, različitih sektora, da okupimo političare, da okupimo one koji se ne slažu sa političarima, da pokušavamo da zajedno pokrenemo ono što, čini nam se, u nedovoljnoj meri postoji u našem društvu, a to je stvarna politička pluralistička debata, kako bi strateški razvoj našeg društva bio efikasno zacrtan i opredeljen i vidljiv.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo pitanje je - gde smo mi sada? Drugo, zašto smo mi tu? Treće, šta mi zaista moramo uraditi da bismo odatle izašli?Vi ste mene stavili pred težak zadatak. Od svih resursa koje vidim za razvoj, izgleda da je optimizam jedino na šta se ne plaća kamata. To je dobro koristiti, to sve skupa. 

Pokušaću da u vremenu koje mi je dozvoljeno, ne znam koje je to vreme, osam do deset minuta, pokušaću, pošto je i gospodin Bugarin tu, a i pošto nema vremena za prezentaciju, a imam ja tekst gde to sve mogu dokumentovati, na svaku priču ja imam sve te tabele koje govore o kvalitetu srpskog društva i ekonomije, ali mislim da je važno početi od nekog početka, da li mi zaista pouzdano možemo sada tvrditi gde smo mi. To je prvo pitanje - gde smo mi sada? Nezavisno od optimizma i pesimizma. Mislim da je važno, a i za Јapan je bilo važno 1945. godine, da kaže, tu smo i odatle nema nazad, već mora samo napred. Iluzija da mi možemo još padati, to je dobro, ali to nije moj pristup. To je jedna stvar.

Druga je stvar, zašto smo tu. Zašto smo mi tu? Treće je, šta mi zaista moramo uraditi da bismo odatle izašli? Evo, ukratko ću pokušati da kažem gde smo mi sada u odnosu na okruženje i koji su, po meni, ključni parametri koji nesumnjivo svedoče da mi imamo ogroman problem. Taj problem nije od juče i mi smo država sa trajnim deficitom. Ako to ne budemo shvatili, mala je verovatnoća da ćemo to i rešiti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svi mi znamo da je imperativ u narednih deset godina, a to je bio imperativ i prethodnih deset godina, kako povećati srpski izvoz i kako povećati konkurentnost srpske privredeDobar dan svima. Pozdravljam vas u ime Privredne komore Srbije i, naravno, zahvaljujem se na pozivu za učešće na ovoj debati. 

Slušao sam profesora Zeca sa velikom pažnjom i ovde sam uspeo i čak da notiram neke stvari koje su veoma bitne. Postavljeno je na desetine ili dvadesetine pitanja i odgovori na sva ova pitanja se svode kroz jednu rečenicu: kako povećati srpski izvoz i kako povećati konkurentnost srpske privrede. Mislim da to ovde nikom nije nejasno i da svi skupa znamo, koji sedimo za ovim stolom, da li predstavnici privrede, sveta politike ili iz akademskih institucija, da će to biti imperativ i u narednih deset godina i da je to imperativ prethodnih deset godina.

Naš veliki problem koji se desio u zadnjih deset godina, koji, hajde da kažem, delimično smo pokušali da odgovorimo na neko pitanje koje je prof. Zec postavio, kada smo imali prilive stranih direktnih investicija od tri do pet milijardi dolara na godišnjem nivou, pa smo imali velike privatizacione prihode tada, najveći deo tih prihoda je trebalo da završi upravo u investiranju i povećanju konkurentnosti srpske privrede kako bi se povećale izvozne mogućnosti onih kompanija koje su izvozno orijentisane ili pretežno izvoznici ili oni koji mogu da postanu izvoznici, ali su im potrebni određeni standardi, a da bi uveli te standarde, da li za izvoz u EU ili zemlje ZND ili u Rusku Federaciju, moraju sertificirati to, a da bi sertificirali moraju uvesti nove tehnologije i investirati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Po mom uverenju, nije moguće promeniti nijedan bitan ekonomski parametar, pre svega, povećati JDP i povećati zaposlenost i povećati nacionalno bogatstvo, ukoliko ne budemo sposobni da povećamo izvoz i da otvorimo tržišteZahvaljujem se na pozivu, pre svega. Još jednom bih želeo da izrazim veliko zadovoljstvo ovom serijom panel diskusija za koje mislim da mnogo doprinose otvaranju prave debate o različitim suštinski važnim društvenim temama u Srbiji i da se zahvalim i prof. Mićunoviću i Nataši Vučković, i Vesni Marjanović koja nije tu danas. Mislim da radite jednu izvanrednu stvar. 

Potpisujem ono što je, na kraju, profesor Zec rekao, izvoziti ili umreti. Tu, ko malo misli o društvu u Srbiji, o našem životu, o svim bitnim segmentima, ne može da ne dođe do tog zaključka. Mi smo zemlja koja u ovom trenutku ima, ili država koja ima, jurisdikciju nad sedam i po miliona stanovnika i vodimo svoje političke i pravne borbe za deo teritorije koji nije pod našom kontrolom.

Po mom uverenju, nije moguće promeniti nijedan bitan ekonomski parametar, pre svega, povećati JDP i povećati zaposlenost i povećati nacionalno bogatstvo, ukoliko ne budemo sposobni da povećamo izvoz i da otvorimo tržište, gde ćemo moći da prodamo ono što u ovoj zemlji napravimo. Moje mišljenje, i sada ću vam ovde reći svoj lični stav, a mislim da korak po korak svest o tome postaje ako ne opšteusvojena onda većinska u političkim krugovima koji na ovaj ili onaj način utiču na političke odluke, jeste da je nacionalno bogatstvo prvog reda da država u okviru svojih legitimnih mogućnosti pomogne svakom ko je sposoban da nešto napravi ili je sposoban da pruži nekakvu uslugu, da to što napravi ili uslugu koju može da pruži proda u inostranstvu, da na tome zaradi. Ukoliko se takva politika u Srbiji bude vodila i bude pretočena u mere ekonomske politike, mislim da mi ovaj trend o kome je Miloš Bugarin nas je ovde izvestio i koji mene vrlo veseli, u prvom kvartalu ove godine odnosi se na povećanje izvoza, može da bude pretvoren u jedan trajni pravac razvoja naše ekonomije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Izvoz je vedrija strana stvari. Izvoz sada napreduje po stopama oko 2% mesečno, raste izvoz, ali ne treba se zavaravati, on ima ograničenje, to su tektonska i strukturna ograničenja. Taj rast će se zaustaviti ukoliko se ne dese neke druge važne stvariBio sam u velikoj dilemi o čemu da pričam. Naime, s jedne strane imam jedan veliki materijal koji se zove "Koncepcija reformi u javnom sektoru", koji smo nas nekoliko radili par godina. S druge strane, imam jednu prospekciju, "Studiju makro ekonomskih prilika do 2020. godine", a to je rađeno za ovu ustanovu, a takođe i za jedan veliki projekat Razvojnog izlaska iz krize do 2020. godine. Treći veliki materijal kojim raspolažem, a to je poslednji "MAP", koji izlazi zahvaljujući sada i Privrednoj komori. Pošto vremena nema, odlučio sam se da pročitam jedno uzbudljivo pismo koje sam napisao jednom našem vrlo velikom privatnom privredniku, nakon što smo uspostavili neku stručnu komunikaciju. 

Pre toga, ipak da se vratim na ono prvo pitanje oko toga, gde smo sada, odnosno na šta ukazuju podaci i na šta ukazuju indikatori. Najkraće, mislim da je bilo o tome dosta reči, imam nekako utisak da nismo mogli jasno prepoznati kuda se sada krećemo i gde smo sada, šta je naš aktuelni trenutak, pre svega, u ekonomiji. Naravno, odgovor nije jednoznačan u smislu da kažemo sada, izašli smo iz krize ili nismo izašli iz krize. Dakle, mora se sagledati nekoliko indikatora i samo ću upotrebiti dve, tri rečenice.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi smo izvršili personifikaciju ministara, pa Mrka gradi, a Dinkić deli. 300.000 je nas pod hipotekama, 300.000 privrednika je vezalo dva miliona ljudskih sudbina za svoje firme i hipoteke. Ukoliko nešto na tome ne uradimo, plašim se da ćemo se suočiti sa mnogo radikalnijim posledicamaDolazim kao autentični predstavnik privrede i neretko sam u poziciji da o privredi govore ljude otprilike koji kao oni koji opisuju grad koji nikad u tom gradu nisu bili i nasumice govore, ima drvo, kuću i ulicu, a ne znaju kakva je, ni kakvo je drvo, ni kuća, ni ulica. 

Postoji nekoliko stvari koje bismo morali uraditi, a na fonu identifikacije mesta gde se mi u ovom trenutku nalazimo. Ukoliko efikasno hoćemo to da uradimo, moramo zabraniti političarima i nekim ljudima upotrebu futura i imperativa. Znači, ljudi koji su u pozicijama vlasti treba da kažu zašto je ovo ovako, pa tek onda da napravimo iskorak ka smislenoj privredi. Vlasnik sam preduzeća sa 160 zaposlenih i odgovorno vam tvrdim, kao predsednik Unije tekstila, izabrali su me, za razliku od Sizifa, da guram kamen i niz brdo, u osam poslednjih godina nije donesen nijedan jedini zakon koji bi pospešio efikasni rad privrede, niti je privreda bila ičija briga, pa smo čak Ministarstvo privrede preinačili u Ministarstvo privatizacije, obzirom da je ono imalo mnogo veći, skoro carinski izazov. Jako je lepo upravljati i prodati, a jako teško stvarati novu vrednost.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Na početku ove krize, govorio sam da bi naš odgovor morao da bude po onoj narodnoj izreci "klin se klinom izbija". Trebalo je da udvostručimo svoje napore i da podignemo, pre svega, produktivnost građanaIzlaganje prof. Miodraga Zeca i ostalih koje smo do sada čuli i, evo, gospodina Kneževića koji je baš rekao neke stvari, navode me da ponovim jedan vlastiti aforizam. Naime, pre mnogo godina sam, kada je bio onaj sistem par-nepar, govorio da u svakoj zemlji ima pametnih ljudi ali nemaju ovlašćenja i da na drugoj strani ima ovlašćenih ljudi ali nemaju pameti. Mislim da je to suština jedne usporene stope razvoja u ovoj zemlji, niže nego u zemljama u okruženju, niže nego u drugim zemljama. Mi imamo, uvek i govorimo o tome, prilično dobre i solidne potencijale, imamo dobar položaj, ali mi napredujemo sporije nego što bismo mogli zbog toga što ne umemo da koristimo i tuđa iskustva i vlastitu pamet. Nama, kao što znate, mladi ljudi koji su osvajali zlatne medalje, pobeđivali na matematičkim i drugim olimpijadama, odlaze napolje, jer tamo stiču priliku za afirmacijom, da pokažu ono što rade. 

Na početku ove krize, kada se o njoj počelo govoriti i o krizi koja nas je zapljusnula, govorio sam da bi naš odgovor morao da bude po onoj narodnoj izreci "klin se klinom izbija". Trebalo je da mi, ovakvi kakvi jesmo, uvećamo, udvostručimo svoje napore i da podignemo, pre svega, produktivnost građana. Suština našeg nezadovoljstva i našeg niskog životnog standarda i naših svih drugih ekonomskih nedaća jeste u tome što imamo popriličan broj izdržavanih lica, neproduktivnih lica, a i onih koji su nominalno produktivni. Zaposleni u nekom javnom ili društvenom ili privrednom sektoru su u poređenju sa produktivnim radnicima Nemačke, EU i dr. zemalja poprilično neproduktivni. To isto važi i za poljoprivredu u kojoj sam ja, eto, 60 i kusur godina, posmatrač i hroničar, beležim šta se tamo događa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Podaci se ne iznose da bi se širio defetizam i pesimizam, nego jednostavno da bismo shvatili situaciju u kojoj se nalazimo. Mi, na primer, znamo da još uvek nismo prešli prag iz 1989. godine. Mi smo jedina zemlja u okruženju, s kojima se mi merimo, koja nije to uradilaZahvaljujem se na pozivu da učestvujem na ovom razgovoru. Ovo pitanje, da li smo izašli iz krize ili nismo izašli iz krize, takvo je da ne može da se da precizan odgovor. Ono što se može reći, danas treba nama jako mnogo hrabrosti, ako želimo da izađemo iz krize, da sagledamo svoju situaciju i treba nam jako mnogo pameti da sagledamo svoje vrednosti i da krenemo u donošenje mera koje zadiru u korene krize. Mere koje je vlada do sada preduzimala su iznuđene mere i nema tu šta da se zameri i te mere su u redu. Međutim, te mere ne rešavaju naš problem. Mi moramo sada ići u pravcu mera koje zadiru u korene krize. Kako bismo se usaglasili oko takvih mera, moramo pogledati našu realnost. 

Ti podaci se ne iznose da bi se širio defetizam i pesimizam, nego jednostavno da bismo shvatili situaciju u kojoj se nalazimo. Mi, na primer, znamo da još uvek nismo prešli prag iz 1989. godine. Mi smo jedina zemlja u okruženju, s kojim se mi merimo, koja nije to uradila. Mi nemamo hrabrosti da na pravi način ocenimo svoju zaduženost. Mi govorimo, Srbija nije zadužena zemlja, a privatni dug, kad se sabere sa javnim dugom, onda Srbija ima dug koji je između četiri i pet puta veći od izvoza Srbije, a zna se u ekonomskoj nauci da je taj prag koji ne smete preći, kada je odnos izvoz i zaduženost zemlje 2,3. Tada se pale sva "crvena svetla". Kod nas su ta svetla već dugo tu. Osnovna stvar je, ne smeš se zaduživati. Dalje, nećemo se moći zaduživati, a mi ipak projektujemo da budžetski deficit polako pokrivamo iz zaduživanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Što se tiče toga, da li je Srbija izašla iz krize ili nije, čini mi se da niko neće moći da kaže da je Srbija definitvno izašla iz krize bar dok se onaj nivo zaposlenosti ne vrati na nivo pre nego što je ušla u krizuNije ova vlada zaslužila razapinjanje, koliko vidim. Jedan od razloga za to je ako se ispostavilo da su početkom godine prihodi budžeta bili manji nego što je planirano, rešenje je jednostavno nađeno u tome da se proširi deficit, dakle, da se dodatno smanji javna potrošnja, a koliko god to politički koštalo, koštalo. Možda bi ona na taj način zaslužila da bude prva razapeta i da kasnije kažemo da je ona počela da radi prave suštinske reforme koje, čini mi se, nekako stoje već nekoliko godina, tapkamo u istom mestu i stalno kao da ganjamo sopstveni rep i uvek se suočavamo na kraju sa istim problemima, zato što se problemi ne rešavaju, nego odlažu. 

Dakle, manji prihodi, a mi ćemo da napravimo veći manjak, umesto da smanjujemo i rashode. Na kraju će ti rashodi biti 30 milijardi dinara veći nego što je prvobitno planirano, a za toliko će se država dodatno zadužiti, na to će morati da plati kamatu i na kraju će se ta kamata i ta glavnica preliti na sve vas, odnosno na sve nas poreske obveznike. Možda u ovim kriznim vremenima to može i na neki način da se toleriše, ali čini mi se da je to praksa koja je postojala i ranije i bez obzira na krizu i kada smo imali privatizacione prihode ogromne po dve, tri milijarde evra godišnje, mi smo pravili deficit u budžetu, a što je zaista, u najmanju ruku, skandalozno.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi smo došli u mnogo težu situaciju zato što pre deset godina nismo krenuli probleme da rešavamo. Oni su bili tada jasni, vidljivi, identifikovani, artikulisani, predviđeni programi i projekti, urađene strategije i onda je od svega toga neko digao ruke i onda smo proveli deset godina u nekom tranzicionom tumaranjuPoslužiću se religijskim simbolizmom. U odgovoru na pitanje kako ublažiti krizu, samo je jednom uspelo da jednom ribom nahrani čitav narod. Znači, hajde neka je bilo i pet. Suština je da nema ublažavanja krize. Mi krizu moramo da uzmemo kao ozbiljan problem koji mora da se reši, ali bojim se da to rešavanje problema čeka već deset godina. Mi smo došli u mnogo težu situaciju zato što pre deset godina nismo krenuli probleme da rešavamo. Oni su bili tada jasni, vidljivi, identifikovani, artikulisani, predviđeni programi i projekti, urađene strategije i onda je od svega toga neko digao ruke i onda smo proveli deset godina u nekom tranzicionom tumaranju, to bih tako nazvao. Bez jasnih ciljeva politike, politika i mera. Postoji taj pokušaj da se bez vizije usmerava razvoj na nedovoljno artikulisanoj ideji jednostavnog ulaska u EU, pa kad uđemo, naši životi će dobiti svoj smisao, a problemi će imati konačno rešenje. Do tada, ko živ ko mrtav. 

Nije reformisan nijedan sistem od značaja za održivi razvoj Srbije. Znači, administracija, obrazovanje, privreda, finansije. Finansijski sektor sa kojim se neki ponose i diče je nešto što apsolutno ne odgovara ovom o čemu je govorio gospodin Pavačić. Vi imate jedan bankocentrični sistem koji je lihvarski, koji nema nijedan element i on se tako i ponaša. Razvojna komponenta? Nikad od njega nećemo napraviti razvojni sistem. Godine 2001. upozorili smo Labusa, koji je vodio reforme u Saveznoj Vladi, pa posle u Republičkoj Vladi, da hitno mora da se otvori prostor za investicione fondove, da hitno mora da se vrati i izvrši povraćaj imovine lokalnim zajednicama.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kad bi banke počele da primenjuju sve klauzule koje su tamo negde u sitnim redovima upisale dole pozadi kako mogu da raskinu naše kredite, verovatno bi 90% privrednika moglo da uzme tašnu i da izađe iz svojih kompanija, jer oni nisu vlasnici tih kompanijaPokušaću da budem što kraći, ali da se predstavim, vlasnik sam kompanije Galeb Group. Juče sam napunio 40 godina privatnog rada. Galeb Group je jedno od prvih privatnih preduzeća, danas u grupaciji zapošljavamo 1.153 radnika sa 50 miliona evra ukupnog prihoda i spadamo u grupu prvih 50 kompanija u Srbiji, tzv. nosilaca privrednog razvoja. Kakvo je stanje danas? 

Za mene je stanje vrlo teško i mislim da je teže nego što je bilo pre 20 godina i da bih rado onaj kapital koji sam imao pre 20 godina mogao sada da uzmem i izađem i kažem, idem u penziju. Pojedinac je zadužen, ali mi, takođe, koji smo želeli da napravimo preduzeće i ozbiljno preduzeće za proizvodnju i proizvodnju koja je okrenuta izvozu, takođe smo previše zaduženi. Kad bi banke počele da primenjuju sve klauzule koje su tamo negde u sitnim redovima upisale dole pozadi kako mogu da raskinu naše kredite, verovatno 90% privrednika moglo bi da uzme tašnu i da izađe iz svojih kompanija, jer oni nisu vlasnici tih kompanija. Mislim da kriza nije prošla, a ja u ovoj godini imam 83% povećanja izvoza u odnosu na prošlu godinu ili ovu godinu očekujem da ću završiti negde sa, moja kompanija, sa negde oko 10 miliona evra izvoza. Mogli bismo da napravimo još jedno tri, četiri miliona evra najmanje da smo imali obrtnih sredstva i da imamo institucije koje bi mogle da finansiraju proizvode, ili da kažem firme koje su orijentisane prema izvozu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da tempo povlačenja investicija opada, da država i naravno banke treba da uzmu ozbiljno učešće u pomoći onoj privredi koja u ovom stanju i u ovom trenutku u stanju da izvezeMalo da se našalim, da ostane bogatstvo srpskog jezika i izreka koje faktički pokrivaju sve životne situacije, kada je "Fon Zare" rekao da se klin klinom izbija, to su česte uzrečice ljudi koji vole malo da popiju čašicu alkohola, a onda obično supruga ili roditelji kažu, da, ali rupa ostaje. Prema tome, mi neku rupu imamo koju treba da zatvorimo, strukturna, državna, privredna, svako od nas ima svest o tome šta je.

Samo bih kratko o tome da između orijentacije, privlačenja stranih investicija i pomoći izvozno orijentisanoj privredi u Srbiji, mislim da taj tempo povlačenja investicija opada, da država i naravno banke treba da uzmu ozbiljno učešće u pomoći onoj privredi koja u ovom stanju i u ovom trenutku u stanju da izveze. Dolazim iz Mlekare "Šabac" koja je deo prehrambene industrije koja faktički sirovinsku bazu crpi na domaćem tržištu i upošljava veliki broj kooperanata. Samo primera radi, imamo osam hiljada proizvođača mleka, a to je osam hiljada porodica koje zavise od uspešnosti funkcionisanja mlekare Šabac.

Iako je za mnoge bila teška 2009. godina, mi smo imali odgovor samo kroz nove investicije, kao jednu meru i izraz optimizma. I u najteže vreme morate da odašiljete sliku, kako tvojim zaposlenim, tako i svojim partnerima i svojim kooperantima da idete napred i u ovom trenutku verovatno se uklapamo u ovu sliku povećanja izvoza i imamo nove ugovore upravo na ona tržišta koja su za nas bila neosvojena, poput ruskog, beloruskog, krećemo ponovo u Albaniju i to su ugovori koji su vredni milionima evra.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Finansijska nedisciplina, koju je gospodin Bugarin napomenuo, treba da bude prva mera koja treba da se rešava u narednom perioduZahvaljujem na pozivu za učešće u debati. Dolazim iz prehrambene industrije i to možda iz jednog od najtežih delova te industrije, a to je proizvodnja konditorskih proizvoda. Zašto je to tako? Valjda su u vremenima krize prvo što može da izađe iz potrošačke korpe upravo konditorski proizvodi. Ne spadamo u grupu osnovnih proizvoda, tako da smo samim tim i hendikepirani. Apsolutno sam svestan činjenice da ukoliko nemamo izvoza, nemamo ni perspektive za naš opstanak i dalji razvoj. Da bi postojao preduslov za postojanje izvoza, moramo da budemo i osposobljeni da naši proizvodi, pre svega, budu konkurentni na tržištu. 

Gospodin Dušan Petrović je napomenuo da privreda i država predstavljaju sistem spojenih sudova. To u ovim trenucima i vremenima krize i recesije treba da bude mnogo jači spoj. Jedan kratak primer koji mi imamo, konkretan, vezano za naš izvoz u Slovačku i Češku. Negde u drugoj polovini godine dobijali su informacije da se konditori iz Nemačke javljaju sa cenama koje su znatno niže od naših. Kako je to moguće, ukoliko znamo da je cena rada u Nemačkoj znatno veća? Sama država se uključila, pre svega imajući jasne socijalne programe, zaključili su da je mnogo pametnije da subvencionišu izvoz na taj način da sačuvaju proizvodnju svojih konditora u Nemačkoj. Možda ova mera nije popularna, ali u svakom slučaju dok mi ne prođemo sve to vreme, pitanje je ko će preživeti iz svega ovoga.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Treba detektovati one privredne grane koje imaju najveći izvozni kapacitet. Po meni, to su poljoprivreda, sektor energetike, izvoz softverskih usluga, IT sektor i naravno izvoz građevinske operative gde imamo dobre reference, ali uz podršku države i državnih garancijaPokušaću da kratko da sumiram ono što su neka moja viđenja i zaključci. Naravno da nepodeljeno mišljenje svih učesnika u ovoj debati jeste da Srbija mora da bude izvozno orijentisana zemlja i da nema održivog ekonomskog razvoja ako u ukupnom BDP ne bude učešće izvoza 50%. 

Moramo da se podsetimo jedne stvari, situacija je vrlo dramatična, da imamo nivo tehnološkog zaostajanja od dve decenije, da je to tehnološko zaostajanje bilo zaustavljeno 2001/2002. godine sa novim investicijama u nabavku opreme, tehnike, procesne tehnike kako bi firme mogle podići svoju konkurentnost i kako bi mogle biti izvozno orijentisane i standardizovati svoju proizvodnju.

Sada kada dolazi vreme vraćanja tih kredita, oni imaju tu obavezu vraćanja, jer imamo taj dvovalutni sistem. Bez obzira na sve to, mi smo 2007. godine na prvom samitu izvoznika, ako se sećate, neki su već bili prisutni ovde, rekli da je izvoz patriotizam 21. veka, a to je rekao i Božidar Đelić i profesor Zec je rekao - ili izvezi ili umri, to je tačno. Samo kako?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sa najvećim počastima su sahranjeni ljudi koji su proizveli najveći hiperinflaciju, nikad niko nije postavio pitanje tih guvernera. Mi sada posle deset godina kao najveću društvenu vrednost kažemo da treba dati kredite koji neće biti vraćeni. Treba dati kredite čija cena je ispod normalne. Isti ljudi koji su hapsili zato što je to neko daoPokrenuo bih dva pitanja koja su važna za političke ljude koji sede ovde. Dobro je da se počnemo pitati zašto se nešto desilo, s jedne strane. Drugo je, zašto mi sve saznajemo post festum? Mi saznajemo post festum. Vi kada nešto kažete pre vremena, da li se sećate kako je završio pevac koji je rano pevao? Zašto je ta humanistička paradigma takva? Svi se slažu, ali zašto se to, ljudi, desilo, to vas pitam, šta će biti ako ja kažem nešto što se ne bi smelo raditi? To ću reći. 

Sećate se da su 2000. godine hapšeni ljudi koji su davali novac koji nije vraćen. Da li je tako? Da su likvidirane banke koje nisu naplatile svojim dužnicima kredite, jel tako? Sa najvećim počastima su sahranjeni ljudi koji su proizveli najveći hiperinflaciju, nikad niko nije postavio pitanje tih guvernera. Mi sada posle deset godina kao najveću društvenu vrednost kažemo da treba dati kredite koji neće biti vraćeni. Treba dati kredite čija cena je ispod normalne. Isti ljudi koji su hapsili zato što je to neko dao. Koristim ovo kao primer sada, bez istrage. Znači, država, vlast, trebalo bi da se omogući zaista i da javnost pamti šta je ko rekao, "tako je govorio Zaratustra". Ne ovako, sada, svi se čudimo i pitamo ko je napravio ovu politiku razvoja?

Znao sam da će se ovo desiti, konkretno sam znao kada je centralna banka pustila kroz border kredite da se ja zadužim kod centrale za 4%, a svi ostali za 10%. Znam i rekao sam, svaki dug je javni dug.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Gospodin Zec je spomenuo jednu stvar koja mislim da je vrlo važna i tim naravno, vrlo opasna, a to je da će srednja klasa morati da snosi veliki gubitak ukoliko želimo da napravimo efikasne mere ove ekonomske krize. Tu moramo da budemo jako obazriviSamo par reči na kraju, privilegija organizatora je da zaokruži debatu. Bilo je jako puno interesantnih stvari koje smo čuli. Zaharije Trnavčević je postavio pitanje ko će ovo čuti. Čuće, pre svega, građani Srbije, čuće ljudi u Vladi i vladinim agencijama, jer sadržinu, rezime, predloge iz ove debate dostavljamo svima njima. 

Želim da se vratim samo na nekoliko pitanja koja su bila pokrenuta. Svi znamo da je veština upravljanja i donošenja odluka upravo u tome na koji način možemo da uskladimo prioritete. Imamo nekoliko tih prioriteta. Prioritet je da izađemo iz ekonomske krize, prioritet je da održimo političku stabilnost, prioritet je naravno da se integrišemo u EU. Kad sve te prioritete negde pogledamo, naravno da je upravo najveća veština kako da sve to učinimo i zadržimo mogućim.

Gospodin Zec je spomenuo jednu stvar koja mislim da je vrlo važna i tim naravno, vrlo opasna, a to je da će srednja klasa morati da snosi veliki gubitak ukoliko želimo da napravimo efikasne mere ove ekonomske krize. To je vrlo opasno pitanje i tu moramo da budemo jako obazrivi. Društvena kriza koja prati ekonomsku krizu, dakle, ono da se pitamo da li vrednost zvanja postoji, da li postoji vrednost rada, itd, sve ono što jeste pitanje elite koja jedno društvo može da vodi dalje, da izvuče iz ekonomske i društvene krize jeste, takođe, vrlo važno pitanje. Mi tu moramo da vodimo računa o prioritetima društva, da budemo pažljivi u tome.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imam utisak da smo pomalo opterećeni tim nekim jugoslovenstvom i činjenicom da smo živeli nekad u bratstvu i jedinstvu i da treba tako da nastavimo da živimo. To nije trenutna politička realnostShvatam da je vreme na izmaku i da treba da budemo kratki svi i dovoljno stvari je već rečeno. Imala bih dve napomene. Prva se tiče onog što je otvoreno kao pitanje zapadnog Balkana i našeg odnosa prema tom terminu. Mislim da se u Srbiji, ne znam kakva je situacija u drugim državama u regionu, zaboravlja da zapadni Balkan podrazumeva bivšu Jugoslaviju bez Slovenije plus Albanija. To je nešto što, imam utisak da mi svi i naše generacije koje su se rodile i živele u vreme države SFRJ, zaboravljaju da je pogled sa one druge strane drugačiji na našoj, nego što je bio za vreme SFRJ. Sad tu postoje još neke druge države. Imam utisak da smo mi pomalo opterećeni tim, uključujući, naravno, i mene samu, tim nekim jugoslovenstvom i činjenicom da smo živeli nekad u bratstvu i jedinstvu i da treba tako da nastavimo da živimo. To nije trenutna politička realnost. 

Odnosi su se poremetili u velikoj meri i to je trajalo dosta dugo. Ovde su se dešavali krvavi ratovi. Zato mislim da je ovaj prelaz političara koji je sve više pragmatičan, vrlo bitan i važan za buduću saradnju, koja će biti zasnovana na zdravim osnovama, a ne na nekoj ljubavi ili mržnji, nego na određenim simpatijama i činjenici da svi živimo na jednom zajedničkom prostoru. Mislim da političari moraju, zato što nemaju rešenje, da malo zaobiđu, a i diplomate koje se pojavljuju u javnosti, činjenicu da postoji jedno veliko nerešeno pitanje, a to je problem Kosova, koji nekako se stalno gura u stranu, o njemu ne možemo da razgovaramo, a to je otvoreno pitanje koje se tiče celog našeg regiona.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da bi bilo pogrešno ukoliko u predstavljanju važnosti regionalne saradnje, pristupanje EU predstavljamo kao jedini važan i prioritetan interes. Bilo bi dobro da taj razlog upotrebimo kao motiv za stvaranje svesti o svim drugim pragmatičnim interesimaSigurno je da pregled rezultata koji su postignuti u poslednjih godinu ili dve dana u oblasti regionalne saradnje i koje je ambasador Vučetić izložio i koje su mnogi govornici pominjali u ovoj debati posle toga, daje jako puno razloga i za ohrabrujući nastup, ali i za optimizam. 

Govorili smo jako puno o tome da se sada regionalna saradnja i odnosi među državama u regionu zasnivaju sve više na pragmatičnim interesima i da je to dobro. Složila bih se sa tim, ali mi se ponekad čini da se vrlo često, kao prvi i najvažniji pragmatični interes u tom smislu postavlja želja svih država u regionu da pristupe EU i da se pristupanje EU vidi kao razlog dominantan i prioritetan za uspostavljanje dobre regionalne saradnje, a što je važan motiv. Mislim da bi bilo pogrešno ukoliko u predstavljanju važnosti regionalne saradnje, taj razlog predstavljamo kao jedini važan i prioritetan. Moguće je da bi bilo dobro da taj razlog upotrebimo kao motiv za stvaranje svesti o svim drugim interesima pragmatičnim, na nivou ekonomske saradnje, kulturne saradnje, obrazovne saradnje, itd. Upravo da nam evropska integracija posluži kao jedna vrsta mehanizma podrške u svim drugim oblastima koje su jako važne.
Opširnije >>>