za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"NARODNA SKUPŠTINA – TVORAC ZAKONA ILI POLITIČKA TRIBINA"
Pretraga
Verzija za štampu
Učesnici debate "Narodna skupština - tvorac zakona ili politička tribina" ocenili su da je Skupština Srbije, u odnosu na stranke, vladu ili sudstvo, koji nemaju potpunu javnost rada, jedina transparentna institucija u zemlji.

U diskusiji koja je u ponedeljak, 24. maja 2010. održana u okviru projekta Demokratski politički forum, u organizaciji Centra za demokratiju i uz podršku Fondacije Fridrih Ebert i Olof Palme Centra, učestvovao je veći broj narodnih poslanika, političkih analitičara, predstavnika univerziteta i medija.

Učesnici su takođe istakli da je neophodno poboljšati kontrolnu funkciju parlamenta i unaprediti komunikaciju skupštine sa građanima i nevladinim organizacijama.

- Braneći parlament kao samostalnu instituciju branimo suverenitet i interese građana i demokratiju, ocenio je predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović.

On je istakao da najviše zakonodavno telo treba da se brani od neformalnih centara moći okupljenih oko finansijskog kapitala, a koji se najviše suprotstavljaju nezavisnosti te institucije.

- Ti centri moću su najveći protivnici parlamentarnog rada, rekao je Mićunović, dodavši da oni svoj pritisak vrše i preko određenih medija čije je vlasničko poreklo najčešće nepoznato.

On je ukazao da je u tranziciji jedan od najvećih problema osamostaljivanje parlamenta od vlade, koja je znala i "finansijski da ga ucenjuje", te da je pritisak izvršne vlasti problem istorije i iskustva, ali i da zavisi od političke kulture i izbornog sistema.

Govoreći o iskustvima evropskog i nemačkog parlamentarizma, funkcioner nemačke Socijaldemokratske partije i bivši poslanik Bundestaga Johanes Jung istakao je da uloga parlamenta nije idealna, ali da je debata o ulozi parlamenta neophodna.

On je rekao da najveća zakonodavna aktivnost u rukama Evropskog saveta i Komisije EU, ne uvek uz učešće parlamenta Unije. Odluke evropskih institucija praktično se prenose Bundestagu, gde 70 odsto zakonodavstva u Bundestagu predstavlja sprovođenje prava EU.

Jung je istakao da su zakonske inicijative koje dolaze iz parlamenta postale izuzetak, a da pravi rad na zakonodavstvu obavlja vlada i to sve više uz pomoć advokatskih kancelarija i preduzeća za konsalting.

Johanes Jung je ocenio da je prirodno da se Srbija kao zemlja u tranziciji i dalje suočava sa problemima, ali da je Srbija u odnosu na stanje od pre jednu deceniju ostvarila vidljiv i značajan napredak u izgradnji institucije parlamenta i razvoju parlamentarnog života.

Potpredsednica Narodne skupštine Srbije Gordana Čomić je ukazala da u Srbiji nema tradicije parlamentarne demokratije, dodavši da poslanici pokušavaju da to nadoknade.

- Skupština mora da pokaže da je njen status zajednička odgovornost većine i manjine, rekla je Čomićeva, dodavši da se samo zajedničkim radom može kontrolisati izvršna vlast, "jer ni jedna manjina sama ne može da kontroliše većinu".

Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija istakla je da danas imamo parlament u kome je ceo zakonodavni proces vidljiv.

Ona se složila da su građani često zbunjeni utiskom da je parlament mesto gde se poslanici svađaju, ali da, uz potrebu podizanja političke kulture, u "parlamentu mora prethoditi debata ako želimo da ostvarimo snažnu poziciju tvorca zakona".

Poslanik Demokratske stranke i predsednik zakonodavnog odbora Vlatko Ratković izneo je podatak da je od juna 2008. godine do oktobra prošle godine od 125 usvojenih zakona amandmanima izmenjeno 76 i da je prihvaćeno blizu 80 odsto amandmana svih poslanika.

Nenad Konstantinović izrazio je očekivanje da će donošenjem novog poslovnika biti ojačana kontrolna funkcija parlamenta i biti unapređen rad nezavisnih institucija koje je osnovala i izabrala Skupština.

Poslanica LDP Vesna Pešić kritikovala je instituciju blanko ostavki, navodeći da poslanici koji takvu ostavku unapred potpišu, pristaju na neku vrstu mobinga.

U debati su učestvovali: Biljana Ledenican (UNDP), Davor Salom (NDI), Fadilj Lukaj (TANJUG), Gordana Čomić (potpredsednica NSRS), Istok Bojović (USAID), Ivana Anojčić (Politika), Jovo Bakić (Filozofski fakultet), Maja Videnović (narodni poslanik), Marina Raguš (narodni poslanik), Marko Đurišić (narodni poslanik), Michael Ehrke (FES), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Nada Kolundžija (narodni poslanik), Nataša Šakota (OEBS), Nataša Vučković (narodni poslanik), Nenad Čelarević (Centar za studije socijalne demokratije), Nenad Konstantinović (narodni poslanik), Srđan Miković (narodni poslanik), Suzana Trninić (B92), Svetlana Logar (Strategic marketing), Thomas Kelly (NDI), Vesna Marjanović (narodni poslanik), Vesna Pešić (narodni poslanik), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet), Vlatko Ratković (narodni poslanik), Zoran Stojiljković (FPN), i drugi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Narodna skupština je bila najproduktivnija državna institucija u prošloj godini, gledajući ostvarivost plana pridruživanja Srbije EU. Ipak, o Narodnoj skupštini se u javnosti nekako najviše govorilo o sklandalima, o platama i dnevnicama narodnih poslanika i govorilo se o tome kako Narodna skupština nije skup najreprezentativnijih predstavnika građana, nego ponekad čak i rugloDobar dan i dobrodošli na debatu "Narodna skupština - tvorac zakona ili politička tribina". To je nova debata projekta Demokratski politički forum koju organizuje Centar za demokratiju uz pomoć Fondacije Fridrih Ebert. 

Čini mi se da ova tema nije mogla da bude zaobiđena, budući da se projekat bavi otvaranjem i razgovorom o svim aktuelnim pitanjima u društvu. Čini mi se da su ovde dva lajtmotiva koja su se najviše provlačila u medijima u proteklom periodu. Narodna skupština, to se, čini mi se, stavlja u drugi plan, je bila najproduktivnija državna institucija u prošloj godini, gledajući ostvarivost plana pridruživanja Srbije EU. Narodna skupština je čak prebacila normu i usvojila je neke zakone čak i pre roka.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pritisak izvršne vlasti koja želi da bude apsolutna, jeste problem, pre svega, jedne istorije, političke kulture koja tu dugo postoji, jednog iskustva i jedne navike izvršne vlasti da ona bude sveDobar dan i hvala vam što ste prihvatili da učestvujete u ovoj debati. Dosadašnje iskustvo nam je pokazalo da su ove debate veoma gledane i rekao bih, veoma značajne, jer se na otvorenom forumu ipak vodi rasprava na jednom normalnom i argumentovanom nivou, što u našim polemikama nije tako često. Zbog toga, možemo da nastavimo sa radom ovog foruma. 

Ova tema se nameće, između ostalog, što postoji u javnosti već dugo, stalno prisutni parlament i navodno njegova kriza i njegov smisao i kvalitet, itd. S druge strane, u svetu postoji jedna kriza demokratije koja se pojavljuje kao kriza funkcija parlamentarizma uopšte, tako da smo, rekao bih, u trendu.

Neki drugi parlamenti su, takođe, pod udarom, s jedne strane, plutokratije, koja u stvari pokušava da istisne parlament kao medijaciju sa biračima i da se direktno dogovara ili pregovara sa političkom moći. Da ne ulazimo u široku svetsku debatu o funkciji parlamenta i tome šta se danas dešava u sadašnjoj krizi. Očigledno je samo da konstatujem da postoji kriza demokratije, a ne samo ekonomska kriza i da su te dve krize povezane. Da nije krize demokratije mi ne bismo imali verovatno ovakve skandale u vezi sa finansijskom i ekonomskom krizom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mora nam biti jasno da uloga parlamenta između izvršne vlasti i javnog mnjenja nikad nije bila konformnijaDobar dan, dame i gospodo, puno hvala. Zahvaljujem se na prilici da danas budem ovde sa vama.

Temu dana u Nemačkoj bismo formulisali ovako, "Nemački Bundestag - zakonodavac ili debatni klub". Tradicionalni prigovor koji se upućuje parlamentu u Nemačkoj glasi da on predstavlja debatni klub. Želeo bih ovde da predstavim par aspekata sa stanovišta nemačkog iskustva. 

Svi koji se bave politikom znaju da je teško boriti se protiv predrasuda. To je posebno tako ako se te predrasude uvek iznova potvrđuju. Nesposobnost, lenjost, alkoholizam, zavisnost, klijentelizam, korupcija i afere svake vrste teže je sakriti na javnoj funkciji, nego kada se radi o nekom diskretnom poslu u upravnom odboru u privredi. Mora nam biti jasno da uloga parlamenta između izvršne vlasti i javnog mnjenja nikad nije bila konformnija.

Bitno je, naravno, kako se parlamentarci predstavljaju. Omiljeno je oportunističko distanciranje od sopstvenog preduzeća ili marketing sa ciljem da se ostavi utisak anti-političara. Teško je osobama koje napuste izvršnu vlast i postanu "samo" parlamentarci. Lep primer za to daje moj stranački prijatelj i nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Oto Šili, koji je jednom napustio sednicu Odbora za spoljne poslove Bundestaga rekavši "ovo je kafanska politika". U takvim situacijama poslanik mora da razmisli zbog čega je izabran.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Da li smo tvorci zakona ili politička tribina? Oba. I nijedno, kada nemamo dovoljno znanja da budemo i jedno i drugo. Zašto je češće Narodna skuština nijedno? Zbog toga što Srbija, kao društvo, kao politička zajednica, uslovno ima malo, slabo ili nikakvo institucionalno pamćenjeDa bih zavredila vašu pažnju, ovih pet, sedam minuta koje imam nameru da podelim sa vama, a s pokušajem da ispunim sadržaj ispod naslova, da li je Narodna skuština tvorac zakona ili političkih tribina, počeću sa vicem. Da nije vreme političke korektnosti, učesnici vica bi bili Mujo i Haso ili bar Slovenci Mujo i Haso, ovako neće biti. 

Zamislite mrkli mrak, potpuni, i samo jedna sijalica, i jedan čovek ide kroz mrak i vidi da mu pod sijalicom stoji drugar i vrti se oko sijalice. Prilazi mu i pita ga - šta radiš to, a on kaže - tražim sat. Pa kaže - a gde si ga izgubio? Kaže, tamo, 300 metara dalje u mraku, ali tamo se ništa ne vidi. Onda se on njemu pridruži i gledaju oko sijalice, pošto je tu svetlo. Taj vic je negde paradigma za to, ako hoćete, sa pijetetom, da se setite situacija u Narodnoj skuštini, sijalica je na nama, oko nas je ogroman prostor sa dugačkom listom problema koji su u potpunom mraku i svi očekuju da se u tom malom uskom prostoru ispod sijalice vidi rešenje svih problema.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zanimljivo je da kada god su nekakve zasluge i kada god se zbog nečeg dobrog ocenjuju rad Skupštine i vlade, više zasluga ide vladi. Dakle, mnogo su bolje ocene i naravno, obrnuto, kada god je nešto negativno, Skupština se mnogo više okrivljuje i smatra se odgovornijom nego vladaAko neko ne zna, dolazim iz istraživačke kuće. Mislim da mi imamo jako dragocene podatke. Na mesečnom nivou godinama unazad pratimo stavove građana, ocenjivanje svih važnih institucija, naravno i Skupštine. 

Moram da kažem da su od početka, posle smene režima, posle uvođenja demokratskih procesa, relativno brzo, Skupština i uopšte demokratske institucije nekako izgubile poverenje građana. Stalno smo imali u vrhu u stvari institucije, usudila bih se da kažem autoriteta, kao što su crkva, vojska, u koje su građani imali mnogo više poverenja.

Ono što je veoma zanimljivo, Skupština nije izolovano ocenjena od strane građana, i ocene rada Skupštine veoma prate opšte pojave u društvu. Ono što imate, to je da linija ocenjivanja, pozitivnih i negativnih ocena Skupštine, potpuno paralelno sledi liniju ocene vlade. Ono što je zanimljivo jeste da kada god su nekakve zasluge i kada god se zbog nečeg dobrog ocenjuju rad Skupštine i vlade, više zasluga ide vladi. Dakle, mnogo su bolje ocene i naravno, obrnuto, kada god je nešto negativno, Skupština se mnogo više okrivljuje i smatra se odgovornijom nego vlada.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Razvijena je slika o tome da ne možete da verujete instituciji koja je formirana na osnovu partijskih volja i partijskih ljudi, jer su partije leglo svega što je loše. Dakle, to je elementarno nerazumevanje višestranačkog parlamentarnog sistema u kome je temelj demokratije partija. One mogu imati nedostatke, ali bez njih nema višestranačke demokratije i nema demokratskog parlamenta Ovo je jedna jako široka i složena tema. Ono što je za nas važno, mislim da znamo da mi o ovoj temi raspravljamo ne sa stanovišta nedostataka koje je parlamentarizam u razvijenim zemljama uočio i sa njim se bori, već sa nivoa elementarne izgradnje institucije.

Ono o čemu mi danas ovde govorimo, jeste da mi nemamo tako dugo iskustvo u naporima da izgradimo parlament kao instituciju, koja je u samom temelju demokratskog društva. Protiv toga imamo sve. Imamo nedostatak sopstvenog iskustva, imamo nerazumevanje vrlo često, i imamo odsustvo podrške zbog različitih interesa koji u društvu postoje i interesnih grupa koje se bore protiv toga da se ova institucija izgradi. Imamo istovremeno i stalne poruke da to ni u svetu baš ne funkcioniše tako dobro i da to možda i nije tako dobar model. Mi polazimo sa bezbroj pitanja koja dovode u sumnju uopšte potrebu da ova institucija bude izgrađena kao čvrsta i temeljna.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Javnost treba da ima uvid u rad zakonodavne vlasti. To je tako po teoriji. Međutim, kakva je stvarnost? Skupština najčešće izglasava od vlade dobijene zakone. Naravno, vlada ima zakonodavnu inicijativu, ali šta je narodni poslanik? Valjda i narodni poslanici treba da učestvuju u oblikovanju zakonaGovorio bih o nekim funkcijama parlamenta, a onda i o neskladu između ideala i stvarnosti. 

Dakle, osnovna funkcija jeste zakonodavna, donošenje najboljih zakona posle merenja argumenata koji su dati za te zakone. Potom, to je kontrola vlasti. Dakle, opozicija ima mogućnost da artikuliše kritiku vlasti i da predlaže alternative.

Potom, postoji jedna funkcija koja se najčešće zaboravlja, a ona je vaspitno-obrazovna. Dakle, ta vaspitno-obrazovna funkcija ide u dva kraka, grana se u dva kraka. Jedna je prema javnosti, a to je uticanje na građenje političke kulture. Druga je prema samim političarima. Kao što je još Maks Veber govorio, parlamentarna borba treba da služi odgoju sposobnih političkih vođa. Dakle, u parlamentu je potrebno obrazovati jednog sposobnog političara koji će se kaliti kroz parlamentarnu borbu, s jedne strane, u plenarnim zasedanjima. S druge strane, u onom tehničkom radu u odborima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svi mi ovde, i predstavnici opozicije i pozicije, ipak smo na strani toga da je interes ovog društva da zaista ojačaju institucije, a na prvom mestu parlament, koji bi trebalo da bude zaista mesto za argumentovanu, kvalitetnu raspravu, koja bi na posletku trebalo da donese bolji život građanima koji to jedino očekuju od svih nasDakle, zaista je jako teško u nekih pet minuta pričati na ovako ozbiljnu i široku temu i pokušati da se zapravo da diferencijalna dijagnoza nečega što bi trebalo da bude jaka institucija društva koja je još uvek u tranziciji. 

S obzirom da smo svi ovde, i predstavnici opozicije i pozicije, ipak na strani toga da je interes ovog društva da zaista ojačaju institucije, a na prvom mestu parlament, koji je, složićete se, jedino mesto gde se u društvu susreću vlast i opozicija i koji bi trebalo da bude zaista mesto za argumentovanu, kvalitetnu raspravu, koja bi na posletku trebalo da donese bolji život građanima koji to jedino očekuju od svih nas koji se nalazimo u parlamentu.

Na početku ove debate zapravo je napravljen jedan kostur koji, čini mi se, jeste suština celokupnog problema. Profesor Mićunović je to rekao, parlament se, nažalost, nalazi u jednom nezahvalnom sendviču i ti neformalni centri moći su uspeli da u ovom slučaju, dakle, deset godina posle 5. oktobra čak i prekroje izbornu volju izraženu maja 2008. godine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pokrenuli smo reformu parlamenta, doneli Zakon o skupštini, predstoji nam promena Poslovnika da učinimo mnogo jačom kontrolnu ulogu parlamenta u odnosu na vladu, donosimo novi plan o organizaciji i sistematizaciji unutar parlamenta da bismo povećali stručnu osposobljenost parlamenta i poslanika, pokrenuli smo uvođenje elektronskog parlamentaKrenuo bih od onoga što smo uspeli da uradimo poslednih godinu i po dana. 

Mislim da svi vide i da javnost vidi da postoji drugačiji način rada u parlamentu. Podaci govore da je u parlamentu Srbije od 1. januara 2001. godine do jula meseca 2008. godine doneto 474 zakona, a za samo godinu i po dana ovog poslednjeg mandata od jula 2008. godine doneto je 313 zakona i 90 drugih odluka. Mislim da taj podatak govori o tome koliko parlament radi efikasnije u jednom svom delu.

Mislim da je važna stvar što svi ovde koji sedimo shvatamo da je potrebno da se ugled parlamenta poveća i pojača i da značaj parlamenta treba da bude mnogo veći i da parlament treba da ima mnogo jači uticaj nego što ima sada u ukupnim političkim zbivanjima u zemlji. Jeste, ta dilema da li i u svetu i u Evropi je jača vlada ili parlament, to nije dilema. Vlade jesu jače od parlamenta i mislim da na tome treba da radimo u ovoj zemlji da to promenimo i da parlament ima mnogo značajniju ulogu u odnosu na vladu, nego što ima danas.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi i nemamo vladu, ona nije odgovorna ni za šta, ona ne vrši ustavnu ulogu da vodi državu između dva ciklusa izbora, a naravno da se to prenosi i na ParlamentHtela bih da kažem da je teško posmatrati ulogu parlamenta i njegovo funkcionisanje van ukupnog nekog političkog miljea, a da ne kažem sistema, u kome parlament je samo jedan deo. 

Ako pogledamo šta je danas vlada, vlada danas nema ni predsednika vlade. To je skup nekakvih stranaka koje rade šta kojoj padne napamet. Evo, recimo, sada u četvrtak vidimo da treba da donese odluku da se iz jednog ministarstva, da bi ona skupljala svoje birače i da bi pokušala da probije cenzus od 5%, da vlada donosi odluku o izmeštanju institucija vlade u Zaječar, Niš i ne znam, Užice, gde padne gospodinu Dinkiću na pamet.

Kada pričamo o parlamentu, čini mi se da parlament još uvek nije spao na tako niske grane na kojima se nalazi naša vlada. Gospodin Cvetković, niti je on nekakav premijer, tu postoji neka vlada u senci koja diriguje. Drugo, ona uopšte nije odgovorna ni za šta. Zato što se uvek prebacuje odgovornost na nekog drugog koji je opet tamo kod Agencije za pranje novca, a ne znamo ko je tu, a ovaj nije tu, a ovaj je tamo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Parlament i parlamentarizam su predstavljali arenu u kojoj su amortizovani društveni sukobi, sukobi između različitih društvenih grupa. To je ono što je bila osnovna uloga i osnovna funkcija parlamenta. Zbog toga je demokratija važnaŽivimo u vreme različitih nostalgija. Vidim da i ovde provejava nostalgija za nekom idealizovanom slikom demokratije u kojoj su valjda i u parlamentu sedele moralne gromade koje su snagom svoje pameti, volje, itd, donosile.

To zapravo nije tačno. Nikad nismo, bar na ovim prostorima, a ni šire, imali takav parlament. Setimo se samo one Jugoslavije i ubistva u parlamentu. Dakle, u tom smislu ako bismo posmatrali, danas imamo čak i kvalitetniji parlament, bar se još uvek ne ubijaju. Šalu na stranu. 

Ovo pominjem zbog toga što mislim da je važno, da bismo razumeli gde se nalazimo, da imamo u vidu jedan istorijski kontekst, ne predstavu o tome šta bi parlament trebalo da bude ili šta je navodno nekad bio, a znamo da nikad nije bio. Moramo da imamo u vidu taj istorijski kontekst i zašto je uopšte demokratija i zašto je parlamentarizam postao važan. Prof. Mićunović je nešto o tome na početku rekao. Sve bitne aspekte je istakao. Pokušao bih jedan da produbim.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Podsetiću da je Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, dodelio, između ostalih, nagradu i Skupštini Srbije za transparentnost i otvorenost prema javnosti u informacijama koje se javnosti pružajuMislim da je pitanje toga da je uloga svih nas, posebno poslanika, ali i svih drugih, da konstantno radimo na izgradnji institucija i na promenama koje su neophodne da se ovo društvo reformiše i da se razvija i unapređuje. 

Osloniću se na nešto što su govorili moji prethodnici, a podsetiću da je, recimo, poznato, mislim prošle godine, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, dodelio, između ostalih, nagradu i Skupštini Srbije za transparentnost i otvorenost prema javnosti u informacijama koje se javnosti pružaju. To jeste činjenica da Skupština nije samo transparenta zato što se sednice prenose u direktnom prenosu, već zbog toga što je moguće doći verujem do najvećeg broja dokumenata i podataka koje su deo administracije mnogo brže nego u bilo kojoj ustanovi.

Onda se ponekad šalim i kažem, da li to znači, pošto smo mi, tako da kažem, dobili zvanično priznanje da smo transparentni, a imamo tako loš imidž u javnosti, da se ne isplati biti transparentan? Naravno, ne podržavam tu tezu, postavljam je kao pitanje da bismo uporedili ulogu i položaj Skupštine u odnosu na neke druge institucije u državi koje su mnogo manje transparentne, a istovremeno mnogo manje izložene kritikama i napadima u javnosti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da je podizanje kapaciteta i smanjenja transakcionih troškova razvoja jednog društva isto toliko važno kao i neko istraživanje u oblasti mikrobiologije. To se može raditi samo ako se svi napori i sva znanja udruže i stvari gledaju iz različitih vizuraNiko više nema snage da bilo šta sluša. Svi smo mi pomalo profesionalno deformisani, a pogotovo i mi što radimo na univerzitetu. Bolonja je donela tu praksu da sada držiš po nekoliko časova od sat i po, a to je divno da ima neko da te sluša. Nesretni studenti moraju i to je, volim da kažem, kad nas ne budu plaćali, mi ćemo dolaziti, a to je neka vrsta psiho seanse. Gori smo od poslanika nekoliko puta. 

Ono što je deo našeg lokalnog političko-kulturnog folklora je da se mi ovako ispričamo, često puno dobrih ideja, a onda se sa njima Bog zna šta ne uradi. Nema te sinergije, što bi rekli klinci, da se od te inicijative nešto napravi. Ovu svoju intervenciju bih izgovorio u stilu zalaganja da napravimo jedan ozbiljan projekat u podizanju kapaciteta parlamenta i drugih institucija i da kažem šta bi u taj projekat, mnogo onog što ste i vi rekli, moglo da stane, jer je to jedini pravi način. I ako se to inače na programima za rad naučnih institucija već četiri, pet godina kod Bože Đelića ne vidi nešto, mislim da je podizanje kapaciteta i smanjenja transakcionih troškova razvoja jednog društva isto toliko važno kao i neko istraživanje u oblasti mikrobiologije. To se može raditi samo ako se svi napori i sva znanja udruže i stvari gledaju iz različitih vizura. Dozvolite, ako nešto ne vidimo ili vidimo, onda je to iz neke vrste ograničenja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako smo najtransparentnija i najproduktivnija državna institucija, koja je donela 400 zakona za dve godine, a s druge strane smo na rejting listi tu negde sa Haškim tribunalom, otprilike, onda je to jedan veliki paradoksZaista ne mogu da se otmem utisku da se generiše i podstiče jedna percepcija parlamenta iz koje proizilazi zaključak da je najbolje da mi ukinemo parlament, pošto to jedino ne valja u ovoj državi. Sve je drugo savršeno. Imamo savršene škole, univerzitete, automehaničare, lekare, sve valja u ovom sistemu, samo parlament ne valja. Ukinemo lepo parlament i parlamentarce, kakav ćemo društveni i politički model nakon toga instalirati, to ćemo da vidimo. 

Činjenica je da parlament i parlamentarci ni u zemljama zapadnih i stabilnih i starih demokratija nisu baš u top 10 popularnih institucija. Odijum koji se ovde stvara prema parlamentu je nešto ipak endemsko. Dakle, ono potiče, u velikoj meri, od medija, namerno, nenamerno, potiče i od ovih neformalnih centara moći o kojima su mnogi govorili, potiče i od nezavisnih intelektualaca, potiče naravno i od samih parlamentaraca, koji često greše i koji često ne rade dobro svoj posao. Mi se zaista nalazimo i u mnogo čemu smo mi društvo paradoksa, pa i u ovom delu. Ako smo, kao što je to Ljubica Gojgić rekla, najtransparentnija i najproduktivnija državna institucija ili društvena institucija ili ustavna, koja je donela 400 zakona za dve godine, a s druge strane smo na rejting listi tu negde sa Haškim tribunalom, otprilike, onda je to jedan veliki paradoks.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sigurno je da kvalitet zakonodavnog rada parlamenta mora da bude unapređen i da nije kvantitet jedina mera uspešnosti rada parlamentaČini mi se da je uvek dobra prilika da i sa onima koji su iz opozicije i sa onima koji su iz ovog dela akademske zajednice ukrstimo argumente, da se međusobno čujemo, prevashodno da te naše ponekad različite stavove, različite nivoe kritike, zadovoljstva i nezadovoljstva predstavimo i građanima, zbog toga što mislim da mi i kao narodni poslanici i kao ljudi iz akademske zajednice imamo zadatak da utičemo na ovo naše društvo u celini i da što više govorimo građanima o onome što nameravamo da učinimo i onome što smatramo da je dobro i onome što mislimo da nije dobro. 

Postoji nešto što je malo kontradiktorno sa stanovišta i poslanika koji predstavljaju većinu. Mi mnogo hvalimo domete parlamenta u poslednjoj godini, kada smo doneli veliki broj zakona, kvantitativno to je stvarno bio veliki uspeh. Da li je kvalitativno to bio dobar proces i dobar rezultat, ostaje da se vidi kako će to izgledati u samoj primeni tih zakona. Ono što je, međutim, važno da stalno imamo u vidu, a to je da kao zemlja koja je na putu evropskih integracija imamo određeni zadatak da uradimo. To je neka misija koju svi delimo ili velika većina u Narodnoj skupštini. Kada to imamo u vidu, onda se možda drugačije oslikavaju zadaci koji su pred nama ili oni zadaci koje smo imali da uradimo u prethodnom periodu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne vidim nekakvu razliku između Milanka Šarančića i ovog Vilovskog, kako se zove, što je bio pomoćnik Artemiju, a da istovremeno crkva zadržava veoma visok rejting u društvu, za razliku od parlamenta i nekih drugih institucijaTrudiću se da ostavim što više vremena ovde za raspravu. Deset godina sam poslanik u Parlamentu Republike Srbije. Sada sam trenutno na polovini četvrtog mandata. U regularnim uslovima to bi bila polovina trećeg mandata. 

S jedne strane, to govori o burnom političkom životu u Srbiji. S druge strane, to je možda i dobro, uzimajući u obzir istraživanje gospođe Logar, po kome je Skupština najpopularnija kada je raspuštena. Zaista mislim, rekli ste da je 80%, tako sam razumeo, kada je bila priča o raspuštanju. U redu, onda sam pogrešno razumeo.

Mada, u istraživanjima javnog mnjenja možete često instrumentalizovati ljude i kreirati javno mnjenje u današnjem informatičkom društvu, jer recimo crkva je po popularnosti stalno u vrhu. Ne vidim nekakvu razliku između Milanka Šarančića i ovog Vilovskog, kako se zove, što je bio pomoćnik Artemiju, a da istovremeno crkva zadržava veoma visok rejting u društvu, za razliku od parlamenta i nekih drugih institucija.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što bih ponudio kao rešenje ili gde ja vidim rešenje, kako da debata u parlamentu bude usmerena ka rešavanju političkih problema i donošenju boljih zakona, jeste investicija u političare, investicija u one koji nas predstavljaju u parlamentuPre svega bih želeo da kažem nešto, a mi smo govorili o tome i vidim da sigurno idemo u tom pravcu da će izborni sistem biti promenjen, da ćemo ukinuti ili biće ukinute u jednom trenutku blanko ostavke. Ono što bih hteo da kažem je da nije ni većinski sistem tako dobar kako ga mi sada vidimo u ovom trenutku. Vidimo da se u Velikoj Britaniji većinski sistem verovatno menja. Nije garantovano da u većinskom sistemu dolaze najpošteniji, najugledniji iz određene zajednice u parlament. Rizikujemo da nam se vrati "bidžizam", kako ste vi to nazvali. 

Ono što bih ponudio kao rešenje ili gde ja vidim rešenje, kako da debata u parlamentu bude usmerena ka rešavanju političkih problema i donošenju boljih zakona jeste investicija u političare, investicija u one koji nas predstavljaju u parlamentu. Različitim rešenjima u zemljama EU, to je različito uređeno. Mi smo propustili priliku prilikom Zakona o finansiranju političkih partija da bude donet zakon, recimo, o političkim fondacijama, koje bi mogle da se bave edukacijom političara, nastavkom, a mislim da se svaka investicija u edukaciju političara vraća eventualno kroz par godina.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što je za nas dragoceno jeste da imamo jednu suštinsku raspravu koja je i stručna, ali istovremeno i rasprava koja komunicira sa građanima kako bismo zaista došli do onog što je put koji treba da pređemoOvde se možda sada stiče utisak da mi koji smo u parlamentu, branimo parlament od onih koji ga kritikuju i postavljaju pitanja, odnosno nekakve ciljeve koje mi unutar samog parlamenta, po osećaju stručne javnosti i građana ne izvršavamo. Kada tako posmatramo stvari, onda se za mene samo postavlja pitanje: da li ta kritika dolazi kao upoređivanje sa idealom, od kog smo daleko i toga smo svesni i kada dobijemo takvu kritiku, onda je ona destimulacija za svakog ko nešto pokušava da uradi. Ako bih poverovala gospođi Pešić, koju duboko poštujem, onda bih odmah odustala od svega. 

Pošto znam da to nije tako i pošto znam da mi polazimo težeći da se približimo idealu svesni odakle smo krenuli, sa koliko nedostataka i problema koje treba da prevaziđemo, onda vrlo pažljivo slušam sve što se govori i onda dođemo u onu fazu u kojoj kažemo, to je proces, slažemo se i jedni i drugi da je to proces. Hajde da vidimo u tom procesu kako da napravimo strategiju koja će nas približavati u najkraćem mogućem roku sa najmanje grešaka u ostvarenju onog što je težnja idealu, a nikako naravno ne i ideal. Zbog toga je možda i izgledalo kao da se mi generalno branimo, zato što je ponekad izgledao kao generalni napad koji dovodi u situaciju ili da ustuknete ili da kažete, ne, ne prihvatam takav stav.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Fakat je da građani nemaju poverenja, ne samo u parlament, ni u vladu, ni u demokratske procese. Građani ovog trenutka misle da poslanici u Skupštini ne zastupaju njihove interese, ne zastupaju obećanja koja su daliSamo par reći ću da kažem, pošto sam, između ostalog, inspirisana time da li su skale dobre ili nisu dobre. Skale su veoma pouzdane, naravno, koristite različite skale da možete dobiti različite ocene. Fakat je da građani nemaju poverenja, ne samo u parlament, ni u vladu, ni u demokratske procese. Građani ovog trenutka misle da poslanici u Skupštini ne zastupaju njihove interese, ne zastupaju obećanja koja su dali i zbog kojih su glasali za određene stranke čiji su to poslanici. 

Građani, kada god ih pitamo, mnogo će češće odgovoriti da je ovog trenutka našoj zemlji potreban jedan jak lider, a ne demokratija, i to je opasno. Bolje se živelo za vreme komunizma, itd, i to sam sve pominjala. Dakle, ne kažem nijednog trenutka da građani, a to svi dobro znamo, da ono kako to oni vide stvari, percepcija, da odgovara objektivnoj realnosti. Vrlo često mnogo argumenata imam za to da vam pokažem kako to nije tako. To je percepcija građana. Dakle, građani ovog trenutka to vide na taj način.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Da li može da bude parlamentarna stranka ona koja ima 1%, 2%, 3%, stane pod tuđe ime i dobije i preduzeća i ministarstva i nigde ona pod svojim imenom nije nastupila, čak ni bednih 5% nije dobila, ali dobila je ogroman komad vlastiMožda Nada nije dobro razumela, nisam govorila o nekakvom crnilu. Tačno je da je 5% i jedna jedinica dovela do toga i ovo što je govorila i Nataša i sada Svetlana Logar. Za šta god građani da dođu kod mene, evo ja sam poslanik, za šta god da dođu, ne mogu ništa da mu uradim. Nema veze između tog pojedinca i zato govorimo - mi, ono što je Gordana govorila, zato što stvarno nema nikakvu vezu. Ne moramo da idemo odmah, kako je to neko rekao, na potpuno većinski izborni sistem, i on ima određene mane, zato što nije dovoljno reprezentativan. 

Namerno sam navodila te kritičke tačke zato što ne postoji volja da se to promeni. Imamo predlog izbornog zakona, a pitanje je da li će ikad da dođe, ako se suviše približimo izborima, opet će da propadne i opet nećemo doći do toga da promenimo to što se već u iskustvu pokazalo da nije dobro. Da je na vladu delovalo jako loše, da je na parlament delovalo jako loše, dovedeno do totalnog haosa i rasula. Zašto ne bismo to menjali? Neće Palma da to menja. Dakle, ucenjuje i neće gospodin Palma da se to promeni, eto pitajte ga, da li hoće da to menja ili neće.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Parlament je zaista bio žrtva negativnih kampanja. Samo da se podsetimo, kada smo pokretali pitanja koncentracije i vlasništva za Poslovni centar "Ušće" i raspravu o 70% monopola gospodina Miškovića. Sva ona škakljiva pitanja koja očigledno tajkunima i vlasnicima off-shor kompanija, koji su pravi vlasnici Srbije, a o kojima se retko priča, nije išlo na rukuZaista ću se truditi da iskoristim ovo kratko vreme za repliku, ali na kraju, pretpostavljam da ćemo biti parlamentarni i meni dopustiti malo više prostora, jer ovde je opozicija u manjini zastupljena, i na kraju, ispoštovala sam onih pet minuta, a nadam se da će mi moderator ovo dozvoliti bez izbacivanja sa ovog skupa. Malo se šalim, mala digresija. U stvari replika na sve ovo što smo imali prilike da čujemo može da se završi u jednoj složenoj rečenici. 

Parlament je zaista bio žrtva negativnih kampanja. Samo da se podsetimo, kada smo pokretali pitanja, recimo koncentracije i vlasništva za Poslovni centar "Ušće", pa kada smo pokretali takođe, rasprave o 70% monopola gospodina Miškovića. Sva ona škakljiva pitanja koja očigledno tajkunima i vlasnicima off-shor kompanija, koji su pravi vlasnici Srbije, a o kojima se retko priča, nije išlo na ruku. Onda smo faktički u nekim medijima koji su uglavnom fantomski, jer ne možemo baš u impresumu da pročitamo ko je imenom i prezimenom vlasnik tih medija, zapravo imali konkretnu negativnu kampanju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Što se tiče većinskog proporcionanog sistema za koji se zalažem, on bi trebalo da umanji mane bilo većinskog, bilo proporcionalnog sistema, a i jedan i drugi sistem imaju značajnih manaPrvo da kažem da nije 2004. bila prva mirna smena vlasti. Godine 1906. Ljubomir Stojanović, kao premijer tadašnje vlade, organizovao je izbore i to su bili prvi izbori na kojima je vlast mirno smenjena, još 1906. godine, pre stotinu i kusur godina. To ne znači da je Srbija genijalna zemlja demokratije, izvanredne demokratske tradicije. Naprotiv, nego samo se radi o preciznosti. 

Što se tiče većinskog proporcionanog sistema za koji se zalažem, on bi trebalo da umanji mane bilo većinskog, bilo proporcionalnog sistema, a i jedan i drugi sistem imaju značajnih mana. Većinski sistem u našim uslovima znači da će krupni kapital koji uglavnom poseduje Srbiju, koji je ušao u sve stranke, biti usmeren direktno ka poslanicima, tako da će poslanici biti kupovani kao što se već i ranije umelo dešavati. To su mane, ali u ovom trenutku moramo da se borimo protiv mana onog sistema u kom živimo, u kom politički sistem, dakle, kakav je, a to su te blanko ostavke, to su katastrofalne stvari, gde je poslanik, kao što je Vesna Pešić ovde rekla, zapravo jedno veliko ništa, to je problem.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U Srbiji danas ne postoji realno pluralizam različitih organizovanih grupa. U Srbiji postoji samo jedna organizovana grupa. Tu organizovanu grupu čini krupni kapital. Da se razumemo, po mom mišljenju, sve političke stranke, samo neke u jedno, a neke u drugo vreme su zapravo i pre svega tu da bi štitile njihove intereseNije ovde reč o tome da se neko napada ili neko brani, naprosto pokušavam da svi zajedno razmišljamo i da razumemo situaciju zbog koje se, između ostalog i ova debata danas otvorila. U tom smislu, reč "parada" nije ništa ružno, nije to ružna reč. Parada je čak lepa reč, to je manifestacija jedna, predstava. Poenta jeste u tome, na jednom apstraktnijem planu, zaista, parlamentarni život u Srbiji jeste jedna predstava, predstava za masu. 

Zašto to kažem? Zbog toga što u Srbiji ne postoji pretpostavka realna za demokratski život, nemate pluralizam u strukturi. Koje su to društvene grupe? Da li ste se vi nekad zapitali koju društvenu grupu vi predstavljate? Da li ste se nekad zapitali da li ste vi stvarno na "levici" ili na "desnici" i šta znači danas uopšte u Srbiji biti na "levici" i na "desnici"? To su nekakve kategorije koje naprosto u Srbiji danas ne postoje i zato što ne postoji realno pluralizam različitih organizovanih grupa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ta lakoća sa kojom neko, za koga duboko verujem da je stručna javnost, kaže meni da sam ništa, meni je zabavna ali nikom nije na korist. To je neproduktivna stvar. To je kao onaj čuveni manir tzv. intelektualne Srbije koja kaže: sve je bezvezeImam dve ključne replike, ni na koga lično, a tiče se više mog utiska o suviše opštih mesta kada je parlament u pitanju.

Znam da su građani za to da oni imaju opšta mesta i opšte slike i naš posao je da se bavimo tim percepcijama. Znam da ste i vi građani, ali čini mi se da je ovde ipak jedna posebna vrsta građana, kao društvene grupe. 

Dakle, pogrešno sam imala očekivanja da ovi građani koji sa nama razgovaraju imaju drugačiju vrstu obrazovanja, dostupnosti informacijama i svemu ostalom kada je parlament u pitanju. Nažalost, samo opšta mesta. Šteta i meni i vama, a o građanima da ne pričamo. Zašto opšta mesta? Zato što je to lako. To slušamo deset godina. Nemam ništa protiv, slušaćemo i dalje. Naša je obaveza da te ramove opštih mesta ispunjavamo sadržajem koji neće govoriti građanima "nemate vi pravo", nego će govoriti građanima "evo kako će izgledati". To je Nataša kazala rečenicom, mi jesmo transparentna institucija, mi ne komuniciramo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Televizija je, po mom mišljenju, pravni hranitelj populizma. Danas su svi političari populizma, populisti, od Obame na dalje. Uzimam ove koji su relativno najnapredniji, a da ne govorimo o onim drugim. Zašto? Populizam u stvari pretvara građane u masuNa kraju su već nešto u replikama mnogi sumirali, tako da mi malo olakšavaju ovaj posao na kraju. Nemam nikakve replike, ali iz ovog što smo ovde rekli, mogle bi se neke stvari prosto zaključiti. 

Ako uzmemo jednu determinističku mapu, mi ćemo videti da postoji svet, na jednoj strani, globalni i imamo problem parlamenta na globalnom nivou. Postoji društvo naše i ono, takođe, utiče na naš parlament. Postoje političke stranke i one još neposrednije utiču na parlament. I na kraju imamo parlament. Dakle, u toj celoj mreži mi smo nekad nestrpljivi i onda idemo ili na onaj prvi uzrok, a to su partije ili naprotiv odemo previše daleko i onda kažemo svuda u svetu to je isto i svi smo u tome jednostavno slični.

Samo bih hteo da se fokusiram na dve-tri stvari koje mi se čine da su opšte. Što se tiče sveta, već sam napomenuo u uvodu da postoji kriza demokratije i postoji kriza parlamentarizma kod koje se manifestuje upravo kriza demokratije. To je jedan globalni problem, zato što postoji, po mom mišljenju, jedan drugi problem. Nestale su, a mislim da je Vuletić to pomenuo, velike klase, velike grupacije, društvo se pretvara u jednu masu i onda se želi da se izbegne medijator, a medijator su upravo parlamenti. Oni se u početku ne izbegavaju, nego staju čak i vojni savezi, kao što je NATO i ne znam ko drugi, svako ima parlament, ali ti parlamenti su dekoracija i nemaju mnogo značaja, oni gube na značaju, jer se sve polarizuje na drugi način.
Opširnije >>>