za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"ULOGE I PERSPEKTIVE NEVLADINIH ORGANIZACIJA"
Pretraga
Verzija za štampu
Nevladine organizacije (NVO) doprinose demokratskom razvoju i sprovođenju političkih, ekonomskih i društvenih reformi, ocenjeno je na debati "Uloge i perspektive nevladinih organizacija" koju je u okviru projekta Demokratski politički forum u petak, 27. novembra 2009. organizovao Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.

Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović istakao je da država i društvo treba da prepoznaju značaj i u većoj meri podrže nevladine organizacije kao mrežu koja može da pomogne ublažavanju problema sa kojima se svakodnevno susrećemo.

On je podsetio da je prvobitni zadatak nevladinih organizacija u društvima tranzicije bio da obezbede ljudska i politička prava, zbog čega su često dolazile u konflikte sa režimom.

Dragoljub Mićunović je ocenio da su NVO "osvetlile puteve društva u pomrčini", ukazujući na probleme marginalizovanih grupa i nasilja nad decom, naglasivši da je ovo problem sa kojim društvo mora da se suoči da bi stvorilo realne pretpostavke svoga postojanja.

"Nevladine organizacije su za više od 20 godina postojanja razvile ogromnu mrežu", ocenio je predsednik Centra za demokratiju i dodao da su one pokrenule mnoga politička pitanja i rešila mnoge probleme.

Državni sekretar za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić kazao je da je obaveza društva da ukaže na značaj NVO, posebno u oblastima gde se pojavljuju kao jedini nosioci posla, kao što su suočavanje sa prošlošću i prava žrtava.

On je podsetio da su nevladine organizacije veoma često brže reagovale na lokalnom nivou kada su u pitanju prava žena, dece, kao i osoba sa invaliditetom i dodao da država treba da poradi na mehanizmu zaštite boraca za ljudska prava.

Karadžić je najavio da će se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava posvetiti ovom problemu i njegovom rešavanju koji je, kako je naveo, u interesu svih.

Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost kazala je da mnoga demokratska društva ne pokazuju razumevanje za nevladine organizacije, navodeći da "zaziru od toga da građani budu uključeni u određene sfere njegovog razvoja".

Ona je podsetila da je jedan od razloga za nerazumevanje NVO u Srbiji, nasleđen iz komunizma i partijskog društva, kada je postojao strah od organizovane pobune građana.

"Bez obzira što živimo u društvu tranzicije, strah od kritičke misli je prisutan", kazala je Sonja Liht ocenivši da "oni koji sebe doživljavaju kao demokrate, odbijaju da čuju kritički glas javnosti". (Tanjug)

U debati su učestvovali: Aleksandar Denda (Alijansa za lokalni održivi razvoj), Aleksandra Mitrović (Ministarstvo omladine i sporta), Anđelka Mihajlov (Ambasadori životne sredine), Angelina Radulović (Udruženje "Roditelj"), Biljana Kovačević-Vučo (YUKOM), Danilo Milić (Olof Palme Centar), Danijela Radić (Centar za omladinski rad), Danko Ćosić (Pro concept), Dina Dobrković (Beogradski centar za ljudska prava), Dragan Dobrašinović (Toplički centar za demokratiju i ljudska prava), Dragoslav Danilović (Centar modernih veština), Dušan Bogdanović (YUKOM), Edina Popov (Asocijacija potrošača Srbije), Goran Šehović (Agencija za saradnju sa NVO, Grad ), Isidora Orlović (Narodna banka Srbije, Globalni dogovor UN u Srbiji), Ivana Račić (FES), Ivana Stevanović (Centar za razvoj neprofitnog sektora), Ljiljana Bogavac (Incest trauma centar), Maja Bobić (Evropski pokret u Srbiji), Majda Sikošek (Felicitas), Marija Mihajlović (Pokret za zaštitu potrošača Beograd), Marina Jelić (Centar za mir i demokratiju), Marko Karadžić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Marko Savić (Centar za monitoring i evaluaciju), Milan Kinđić (Ministarstvo ekologije), Miljenko Dereta (Građanske inicijative), Marinko Vučinić (BOŠ), Milosav Marinović (SMART kolektiv), Gordan Velev (Grupa 484), Nadežda Satarić (Amity), Nataša Savić-Janjić (Kancelarija za evropske integracije), Nataša Vučković (narodni poslanik), Nenad Belčević (Centar za aktivizam i neformalno obrazovanje), Petar Bogosavljević (Pokret za zaštitu potrošača Beograd), Slavica Mandić (Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu), Ljiljana Tekić-Gavrilov (Zajedno, zajedno), Sonja Drljević (Asocijacija za žensku inicijativu AŽIN), Sonja Licht (Beogradski fond za političku izuzetnost), Svetlana Vukomanović (Centar za demokratiju), Tanja Miščević (Evropski pokret, FPN), Tanja Petrović (Mladi istraživači Srbije), Vanja Lesić (Udruženje poslovnih žena), Vesna Đukić (BOŠ), Vlada Cvijan (Kabinet predsednika Republike), Žarko Petrović (ISAC fond), Zoran Zlatković (Organizacija kreativnog okupljanja).

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nevladine organizacije su nailazile na velike otpore. Njihov prvobitni zadatak u društvima tranzicije bio je da obezbede ljudska, a pre svega politička prava. Zbog toga su dolazile u konflikt sa režimima i uz velike rizike su izborile tu borbu. U drugoj fazi dolazi ono što se obično zove drugom korpom ljudskih prava, problem socijalnih, kulturnih prava Dobar dan, drage kolege, prijatelji, sada smo verovatno u najjedinstvenijem sastavu ljudi koji su se bavili unapređenjem civilnog društva, dakle, borbom za ljudska prava. To su nevladine organizacije. Moja javna delatnost je povezana i počela je sa NVO i još nekim prvim forumom za ljudska prava u osamdesetim godinama, a kasnije se nastavila u različitim periodima.

Vi znate da su nevladine organizacije nailazile na velike otpore u raznim zemljama. Bilo je i ovde takvih otpora. Njihov prvobitni zadatak u društvima tranzicije bio je da obezbede ljudska, a pre svega politička prava. Zbog toga su dolazile u konflikt sa režimima i uz velike rizike su izborile tu borbu.

Međutim, u drugoj fazi dolazi ono što se obično zove drugom korpom tih ljudskih prava, problem socijalnih, kulturnih prava. Dakle, nevladine organizacije su bacale svetlo na one kutove društva koji su obično bili u pomrčini, a to su razne marginalne grupe, određeni problemi nevidljive ekspoloatacije drugih vrsta, pritisaka koji nisu direktno održavani i ne proizilaze iz zakonitih rešenja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ministarstvo je potpisalo memorandum o saradnji sa organizacijama, kako bi se ukazalo na značaj NVO i na značaj rada koje su imale u proteklih 20 godina, posebno u oblastima gde se NVO čak pojavljuju kao jedini nosioci posla, a to je suočavanje sa prošlošću, odnosno prava žrtavaDobar dan i hvala vam na pozivu. U potpunosti se slažem sa profesorom, baš sam tako i želeo da počnem i da kažem da većinu ljudi ovde poznajem iz onog vremena kada smo svi bili na jednoj strani, odnosno kada smo se borili za prava ljudi u ovoj zemlji bez i malo podrške države, gde nas je država videla kao neprijateljsku stranu i stalnom medijskom kampanjom je pokušavala da takvu sliku stvori o svima nama. 

Sada mi je iskreno i čast zato što radim u Vladi Republike Srbije, u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava koje na jedan iskren način vidi NVO kao partnerske organizacije. Potpisali smo memorandum o saradnji sa organizacijama, a jedan od razloga jeste da se ukaže na značaj NVO i na značaj rada koje su imale u proteklih 20 godina u ovom društvu, a posebno u onim oblastima gde se NVO čak pojavljuju kao jedini nosioci posla, a to je suočavanje sa prošlošću, odnosno prava žrtava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kod nas još uvek postoji ogroman odijum prema nevladinim organizacijama. Mislim da tu ima nekoliko razloga. Jedan je sigurno nasleđen još iz vremena komunizma, socijalizma, partijske države, kada je postojao ogroman strah od samoorganizacije građanaŽelela bih, pre svega, da se iskreno i toplo zahvalim organizatorima na ideji da organizuju ovu debatu. Mislim da je ona u svakom trenutku neophodna, a verovatno u svakom trenutku razvoja društva, jer pitanje uloge nevladinih organizacija i civilnog društva uopšte nije pitanje koje je samo kod nas na dnevnom redu.

Pre neki dan sam prisustvovala jednom skupu u Madridu o pitanjima bezbednosti na evropskom kontinentu i na pitanju da li je neophodno izgraditi novi pristup bezbednosti mogla sam, nažalost, da se suočim sa činjenicom da jako ima mnogo nerazumevanja o ulozi civilnog društva, nevladih organizacija, čak i među onima koji se zovu starim demokratijama, koji i dalje na neki način zaziru od toga da građani budu uključeni u određene sfere razvoja društva i funkcionisanja društva kao što je recimo sistem organizovanja kolektivne bezbednosti. 

Naravno, kod nas je situacija malo složenija. Mi smo jedna mlada demokratija. Kod nas još uvek postoji i to mi znamo, ogroman odijum prema nevladinim organizacijama i pokušala sam, razmišljajući o ovom današnjem skupu, u stvari da još jednom sebi tražim odgovor, za sebe i sve nas, zašto je to tako. Ponudiću vam nešto što je moje viđenje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Meni se čini da su tri glavne grupe problema ili pitanja koja su dominirala u prethodnom periodu bila nedostatak konsenzusa, kapaciteta i problem komunikacije u procesu evropskih integracijaDobar dan svima. Takođe se zahvaljujem na pozivu i na ovoj temi koja nam je uvek potrebna. Gospođa Liht nam je dala jedan dobar uvod, jer sam dobila nezahvalan zadatak, čini mi se, da predstavim, prema instrukcijama, ne ono što Evropski pokret radi, već da pokušam da, ako imam dovoljno saznanja, predstavim šta su nevladine organizacije u procesu evropskih integracija uradile i doprinele u ovom nekom proteklom periodu.

Mislim da se svi slažemo da to jeste i veoma složen proces koji obuhvata i ostale oblasti koje su na dnevnom redu danas, i sve promene i napredak u tim oblastima zapravo vode i ka bržem članstvu Srbije u EU, tako da nećemo mnogo ulaziti u ta pitanja. 

Mislim da ćemo se složiti da proces integracija nije samo politički i u velikoj meri tehnički proces pridruživanja Srbije EU, već zaista jedan društveni proces i pitanje transformacije i modernizacije društva, i političke i ekonomske i kulturne modernizacije društva i države. Međutim, ako proces pridruživanja EU jeste neki okvir za ovu transformaciju i za promene, onda možemo da odredimo kao početak tog procesa demokratske promene 2000. godine i da pokušamo da damo neki sumarni rezultat kakav je doprinos nevladinih organizacija i civilnog društva u tom procesu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Razlog zbog kog je Centar za demokratiju želeo da organizuje ovu debatu je, pre svega, što smo osetili potrebu da ponovo prikažemo našoj javnosti šta je to što različite grupe NVO rade danas u Srbiji, zbog toga što mi se čini da postoji vrlo simplifikovano mišljenje u javnosti o tome šta NVO radePripremajući se za ovu debatu kao neko ko je od 1994, 1995. godine u nevladinom sektoru, sa Centrom za demokratiju koji je učestvovao zajedno sa drugim organizacijama, i Centrom za razvoj neprofitnog sektora i Građanskim inicijativama i Fondom za otvoreno društvo u to vreme, u stvaranju jedne zajedničke energije sektora i kroz prvi Forum nevladinih organizacija, drugi, treći itd, razmišljala sam u stvari šta smo sve uradili u Srbiji od vremena 1995, 1996, 1997. godine, kada smo se u većem broju organizovali, udružili i počeli zajedno da radimo. Mislim da nema sumnje da je taj napredak vrlo veliki i vidljiv. Prolazili smo kroz različite faze i različite teme i različiti problemi su bili prioritetni u različitim periodima. 

Razlog zbog kog je Centar za demokratiju želeo da danas organizuje ovu debatu je, pre svega, što smo osetili potrebu da ponovo prikažemo našoj javnosti šta je to što različite grupe NVO rade danas u Srbiji, zbog toga što mi se čini, a verujem da delimo to mišljenje, da postoji u javnosti vrlo simplifikovano mišljenje o tome šta NVO rade. Pri tome, ta simplifikovana slika obično znači da se jedna grupa organizacija nešto ljuti na državu i u stalnom je u sukobu sa njom, a druge NVO rade neke seminare i na tome se stvari završavaju što se tiče nekog imidža koje NVO, odnosno organizacije civilnog društva imaju u javnosti. Mislim da je potrebno zbog toga da o tome govorimo na jedan način koji bi podrazumevao zaista dobru prezentaciju onog što radimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Osnovni problem koji organizacije koje se bave dodatnim obrazovanjem pokušavaju da reše su svakako ljudski resursi. Ljudski resursi su jedan od velikih problema naše zemlje koji ne samo da je postojao početkom devedesetih, već itekako postoji i sada i postojaće još dugo godinaDolazim iz Beogradske otvorene škole koja je nevladina, neprofitna, obrazovna institucija koja je osnovana 1993. godine i od tada do danas pokušava kroz dodatno obrazovanje da nosiocima društvenih promena pruži mogućnost da pojačaju svoje kapacitete, da poboljšaju svoje sposobnosti, na taj način da doprinesu razvoju i organizaciji institucija u kojima rade, a samim tim i da doprinesu demokratizaciji i evropeizaciji našeg društva. 

Ovde neću govoriti o Beogradskoj otvorenoj školi, iako to jako volim, zato što su mi organizatori dodelili zadatak da govorim u ime svih organizacija koja se bave dodatnim ili alternativnim ili neformalnim obrazovanjem. Kada se malo bolje razmisli, govorim u ime svih nas, jer bez obzira čime se neka organizacija građanskog društva bavi, neminovno je da jednim delom svojih aktivnosti ona radi i to dodatno obrazovanje.

Zadatak mi je da u par minuta odgovorim koji su to problemi koje pokušavamo da rešimo, na koji način to radimo, koji je to značaj i doprinos koji imaju te organizacije i koja je to buduća uloga koju vidimo kroz dodatno, alternativno ili neformalno obrazovanje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ispitivanje na relativno malom broju organizacija je pokazalo jedan detalj, da je više od milijardu dinara vraćeno državi kroz poreze. To nije zanemarljivo kada se govori o tome da država uvek daje, daje, daje, a nikad ne računa koliko dobija nazadMoja uloga je ovde da predstavim nešto što smo mi u Građanskim inicijativama pokrenuli kao pokušaj da jednu apstraktnu priču civilnog društva svedemo u neke merljive kategorije.

Kada se govori o civilnom društvu govori se o doprinosu ljudskih prava, o vrednostima, itd, a pod tim vrednostima se vrlo retko ili skoro nikad ne podrazumeva i ekonomska snaga civilnog društva i doprinos civilnog društva ekonomiji ove zemlje, ne samo u smislu kao novac, nego i u onom soft smislu, kao znanje koje je stečeno kroz volonterski rad, itd. 

Mi smo pokrenuli projekat koji treba da istraži nekoliko stvari. To su recimo, ukupni prihodi i rashodi udruženja, učešće u ukupnom nacionalnom dohotku, zapošljavanje, koliki je broj zaposlenih, kakva je struktura zaposlenih, plate i strukture tih plata, volonterski doprinos, analiza davanja državi. Ova studija je pokazala samo jedan mali detalj, da je od ovog malog broja ispitanika, a to je ispitivanje rađeno na osnovu završnih računa organizacija, jer je to jedini relevantni izvor u ovom trenutku, više od milijardu dinara vraćeno državi kroz poreze u jednom relativno malom broju organizacija, relativno malom broju. To nije zanemarljivo kada se govori o tome da država uvek daje, daje, daje, a nikad ne računa koliko dobija nazad. Dakle, jedan doprinos ekonomiji kroz trošenje sredstava u državi, doprinos povećanju znanja i veština i doprinos civilnom društvu u privlačenju IPA fondova i korišćenju i trošenju IPA fondova u zemlji. To je takođe još u jednoj fazi dogovora.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi imamo jasnu evropsku perspektivu, imamo prozor koji je otvoren na određeni vremenski period koji može da istekne ukoliko ne budemo ubedili većinu da mi zaista treba da budemo primljeni u to društvo po sprovođenju dobrih i kvalitetnih i brzih reformi.Kada se govori o tink tankovima u Srbiji posebno, tu bih, pre svega, istakao činjenicu da se tink tankovi u najvećoj meri fokusiraju na reforme u Srbiji kroz evropske integracione procese i samim tim koriste onu operaturu koja postoji u okviru te tendencije i u okviru te političke orijentacije. 

Možemo odmah na početku da napravimo jednu podelu prema uticaju na one koji imaju direktan i neposredan uticaj na političke procese u zemlji. To su oni koji imaju neku ili personalnu ili kadrovsku vezu sa državnim institucijama ili na one malo avangardnije organizacije koje, tako bih rekao, a mislim da je već pomenuto, nekako krče put formulisanju i preformulisanju politike u Srbiji.

Imao sam nedavno priliku da pričam sa jednim kolegom iz Moldavije koji mi je rekao: lako je vama da ubedite vaše da su reforme potrebne, jer vi imate jasnu evropsku perspektivu. Oni u Moldaviji nemaju evropsku perspektivu, tamošnja elita ne vidi zašto bi ona trebalo da sprovodi neke bolne političke reforme i zašto bi političke elite trebalo da usvajaju te nepopularne platforme teških reformi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Osnovna delatnost NVO koje se bave ljudskih pravima jeste unapređenje i zaštita ljudskih prava, promovisanje vladavine prava, borba za vladavinu prava, tranziciona pravdaNeću da otvaram nikakvu debatu u smislu ovih bačenih koskica u pogledu odnosa prema državi, nego ću dati jedan kratak pregled šta su nevladine radile u ovom periodu baš po postavljenim pitanjima. 

Osnovna delatnost NVO koje se bave ljudskih pravima, jer i tu ima različitih organizacija branilaca ljudskih prava i nisu sve organizacije koje se bave ljudskim pravima i branitelji ljudskih prava, jeste unapređenje i zaštita ljudskih prava, promovisanje vladavine prava, borba za vladavinu prava, tranziciona pravda. To u našoj državi spada u delovanje organizacija koje se bave ljudskim pravima, a tu je, naravno i promovisanje svih onih vrednosti prihvaćenih u međunarodnim dokumentima, međunarodnim konvencijama, naročito u Evropskoj povelji o ljudskim pravima i jedan pritisak na državu da se ti standardi ljudskih prava uspostave i poštuju.

Uloga NVO u polju dosadašnjeg delovanja je i posmatranje primene prihvaćenih standarda i referisanje o poštovanju ljudskih prava kod nas. Tu spadaju i slučajevi odbrane ljudskih prava, strateški slučajevi odbrane ljudskih prava, preko kojih se detektuju, tako da kažem, greške u sistemu, implementaciji, naročito u sistemu podele vlasti i sudskom sistemu, uticaj politike na rešavanje određenih sudskih slučajeva i sl.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Proces evropskih integracija nije proces koji se tiče jedne ili dve vlade ili države, već proces koji se odnosi na čitavo društvo i podrazumeva učešće velikog broja društvenih subjekata i partneraNe znam kako da počnem, a da ne počnem kao Marko Karadžić sa tim da Kancelarija od svog osnivanja ima dosta živu saradnju sa nevladinim sektorom. 

Mi smo potpisali Memorandum o saradnji sa organizacijama civilnog društva koje se bave evropskim integracijama 2005. godine. On je bio korišćen u ostvarivanju saradnje kroz razne projekte sa mnogim NVO, ne samo beogradskim, već sa teritorije cele Srbije. Inicijativa je bila potpuno iskrena, a razlozi su bili ti što proces evropskih integracija nije proces koji se tiče jedne ili dve vlade ili države, već je to proces koji se odnosi na čitavo društvo i podrazumeva učešće velikog broja društvenih subjekata i partnera. Mislim da je malo previše koršćen taj izraz - evropske integracije i ljudi to svakako interpretiraju, a suština se odnosi na reforme čitavog društva u raznim segmentima.

Kroz ovaj memorandum koji smo godinama sprovodili smo na kraju došli u situaciju da smo imali veliki broj zainteresovanih organizacija koje su želele sa nama da sarađuju, a mi na kraju nismo uspevale da im izađemo u susret, ni njima ni nama. Ovom prilikom moram da se zahvalim mnogim organizacijama sa kojima smo sarađivali i bez čije pomoći i saradnje na bilo koji način ne bismo mogli mnoge projekte da sprovedemo u delo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako nema saradnje tri sektora, države, koja treba da se ponaša kao javna uprava i javni servis u odnosu na privredu i privatnu privredu, koja kreira novu vrednost i nova radna mesta i ako ta ista država ne otvara prostor da se konzumiraju građanska prava i slobode, onda se postavlja pitanje o kakvoj mi državi govorimo i kakva je onda uloga trećeg i drugog sektora u odnosu na prvi sektor?Kada sam 1998. godine pravio organizaciju, nisam gajio neke iluzije da će to biti mnogo sprovodivo i biti interesantno u onom režimu. Sprovodili smo akcije na lokalnom nivou, koncentrisali smo se na razvoj slobodnog preduzetništva, šta je to održiva zajednica i kako je postići na decentralizaciji. Znači, decentalizacija - vraćanje imovine lokalnim zajednicama. Ako nemate materijalnu osnovu lokalnog razvoja dole, onda nemate nikakav razvoj, a razvoj gore, o tome možemo kasnije da pričamo. 

Bavili smo se energetskom efikasnošću, obnovljivim izvorima energije, bili smo prvi organizatori prve misije Svetske banke nakon 5. oktobra. Sve naše analize smo dali vladi i sektoru malih i srednjih preduzeća, pokrenuli smo značajan broj projekata, usvojen je Predlog strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća 2002. godine na skupštinskom odboru i ta strategija uz podršku svih tadašnjih parlamentarnih stranaka do dana današnjeg nije došla na sednicu Vlade. Kako je vreme prolazilo, tako sam shvatao ovo što Biljana kaže: bolje da emigriram iz jednog neprofitnog sektora u profitni i ono što znam i imam realizujem u profitnom sektoru.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Za mene je rasprava ili debata o mestu i ulozi i razvoju kapaciteta unutar civilnog društva ništa drugo nego debata o procesu evropskih integracijaNastavila bih u ovom tonu, odnosno da razgovaram o pitanju mesta i uloge nevladinih organizacija, a složiću se, više volim termin - civilno društvo, generalno, jer nekako ste isključili deo civilnog društva iz koga dolazim, a to je univerzitet. 

Smatram da zanemarivanje, a vrlo često smo čuli ovde, obrazovanja i unapređenja znanja i nauke i istraživanja kada se govori o procesu evropske integracije i kada se uopšte govori o procesu demokratizacije društva, samo je prosto greška koju moramo ispraviti. Uvek imam problem u kom kapacitetu da govorim, kao neko ko je radio na izgradnji institucija ili neko ko je iz civilnog društva i iz različitih organizacija ili, pak, osoba koja se bavi procesom evropskih integracija i iskustvima država u procesu evropskih integracija. Probaću da spojim sve to zajedno i o tome da govorim.

Za mene je rasprava ili debata o mestu i ulozi i razvoju kapaciteta unutar civilnog društva ništa drugo nego debata o procesu evropskih integracija. Ako posmatramo da je proces evropske integracije proces unutrašnjih reformi jedne države, proces u kom je osnovni cilj ne postizanje članstva u EU, već dostizanje evropskih vrednosti, onda je to zapravo suštinska priča o jačanju mesta i uloge i organizacije civilnog društva i samog civilnog društva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada su počele pristizati izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika 1990-1991. godine, država nije bila u stanju da donose zakon o izbeglicama. Donela ga je tek kasnije, 1993. godine. Da tada organizacije civilnog društva i pojedinci i mnogi građani nisu izašli u susret tolikom broju prispelih izbeglica, ko zna kako bi se to pitanje rešilo.Veoma sam uzbuđena i počastvovana i konačno privilegovana što imam priliku danas da se obratim na ovom skupu i da učestavujem u debati ispred i u ime velikog broja organizacija civilnog društva koja su osnovane od devedesetih godina, pa osnivaju se i do danas, a koje su se osnovale zbog problema koje su želele da reše, a to je jedna potpuna isključenost i marginalizacija devedesetih godina, velikog broja pojedinaca i građana iz oficijelnih sistema zaštite, i potpuna obespravljenost. 

Devedesetih godina, kada su počele pristizati izbeglice iz bivših jugoslovenskih republika 1990-1991. godine, država nije ni bila u stanju da donose zakon o izbeglicama. Donela ga je tek kasnije, 1993. godine. Da tada organizacije civilnog društva i pojedinci i mnogi građani nisu izašli u susret tolikom broju prispelih izbeglica, ko zna kako bi se to pitanje rešilo. Dugo godina, čak možda i do 2000. godine, oni nisu imali adekvatan tretman u centrima i ustanovama socijalne zaštite i u centrima za socijalni rad, za izbeglice, time su se bavile organizacije civilnog društva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Potrošači su investitori na pijaci, tj. tržištu Srbije i to ravnopravan učesnik sa moćnim kompanijama, i imaju pravo da za svoj novac dobiju robu i usluge garantovanog kvaliteta po prihvatljivoj ceniDolazim iz Asocijacije potrošača Srbije. Čine je organizacije koje veruju da su i potrošači Srbije zaslužili da budu zaštićeni evropski, samim tim što plaćaju evropske cene. Nastojimo da ubedimo onaj prvi i drugi sektor, tj. državu i biznis da nismo gunđajući pojedinci, da nismo produžena ruka države, niti reklamne agencije biznisa, nego da smo investitori na pijaci, tj. tržištu Srbije i to ravnopravan učesnik sa moćnim kompanijama, koji ima pravo da za svoj novac dobije robu i usluge garantovanog kvaliteta po prihvatljivoj ceni. 

Morate priznati da lepo zvuči, ali teško uspevamo da ih ubedimo da promene ponašanje i standarde i da i država i biznis počnu voditi računa o potrošačima zato što je to i u njihovu korist, jer čini ih konkurentnijim na tržištu.

Naravno, ne ide nam sjajno, a dva su razloga: siromaštvo, koje nije dobar saveznik u zaštiti potrošača, i drugo je korupcija i takva sprega između države i biznisa od koje, nažalost, imaju koristi samo pojedinci, a ne i država i biznis u Srbiji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sve naše aktivnosti od devedesetih godina do danas, zasnovane su na vrlo jasnom stavu protiv nasilja, u to vreme, naravno, rata, protiv svih oblika diskriminacije i marginalizacije svih grupa, posebno žena, ali smo uvek bile i deo organizacija vezano za ljudska pravaHvala što ste me pozvali i što imam zadovoljstvo da učestvujem danas na neki način u raspravi.

Dolazim iz Incest trauma centra, ženske nevladine organizacije koja postoji 16 godina i radi sa ženama i decom koje trpe seksualno nasilje. To je ukratko, nešto specifično, čime se bavim svakodnevno, a danas sam predstavnica ženskog pokreta, odnosno ženskih nevladinih organizacija i pošto sam u svemu tome zadnjih 20 godina i živim i radim u tom delu, pokušaću kratko da predstavim kako smo i šta smo radile od devedesetih godina do danas i kroz sva ova pitanja koje je svako od nas prošao. 

Ženski pokreti i ženske nevladine organizacije počinju da beleže svoju istoriju početkom devedesetih godina u vreme ratova, sankcija, raspada zemlje i u to vreme smo bile interesantne i počinje i država da beleži istoriju 10 NVO, jer smo tada prepoznate kao bauk feminizma koji će da se širi zemljom Srbijom, kao neprijateljice srpske porodice i uopšte srpstva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Civilni sektor u oblasti životne sredine se najmanje bavi ekologijom. Ekološke NVO se najviše bave zaštitom prirode. Mi smo to odavno prevazišli i sada se bavimo održivim razvojem i životnom sredinomMožda nije slučajno da govorim posle ženskih organizacija, jer na neki način sektor životne sredine predstavlja sektor u kome je jako mnogo žena. Postoji jedna šala, a neko je malopre govorio o percepciji da kada vidimo muške kolege da ulaze u ovaj sektor, to znači da je biznis i novac došao u sektor životne sredine.

Sada hoću da istaknem prvo zahvalnost Centru za demokratiju što je organizovao ovakvu jednu tribinu, koja bi trebalo i češće da se dešava, jer sve ovo što smo danas čuli pokazuje da civilni sektor u različitim sferama ima iste, slične i samo negde drugačije potencirane probleme. 

Civilni sektor u oblasti životne sredine se najmanje bavi ekologijom. Ekološke nevladine organizacije se najviše bave zaštitom prirode. Mi smo to odavno prevazišli i neko je malopre lepo rekao da je civilni sektor često predvodnik i ide korak napred i ide pet koraka unapred u odnosu na ostale segmente. Mi se sada bavimo održivim razvojem i životnom sredinom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Umesto da NVO budu onaj društveni entitet koji kreira kroz ozbiljnu analizu i kritiku i konkretne predloge, drugačiji i bolji društveni ambijent, oni pokazuju veliku servilnost prema javnom sektoruBeograd jeste centar Srbije i to mnogima smeta. Neću govoriti o decentralizaciji, neću govoriti o toj temi, kao što je malopre najavila Ljubica, ne samo zbog toga što nisam ekspert za tu oblast, već i zbog toga što mislim da to zahteva jednu širu debatu i ozbiljniji pristup, a drugo, što će se mnogi, čini mi se, kada se budu suočili sa izazovima decentralizacije pokajati, naročito iz onih malih sredina zbog toga što su u toj meri insistirali na decentralizaciji. 

Želim da kažem nekoliko stvari. Neosporno je da su nevladine organizacije u poslednjih 10, 15 godina, kako koje i kako gde, značajno doprinele demokratskom razvoju našeg društva, to nije sporno.

Međutim, to za mene nije zanimljiva tema. Mnogo je bitnije, zbog čega NVO nisu u većoj meri doprinele i zbog čega danas Tanja Miščević recimo, govori, evo citiraću je, o tome da je potrebno povratiti ugled organizacija građanskog društva? Gde smo mi to možda zalutali? Očigledno je da se mi suočavamo sa bitno drugačijom ulogom i mestom NVO u odnosu na neki prethodni period.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da postoji jako malo preglednosti i mnogo zabluda u javnosti šta su to nevladine organizacije. U tom smislu mislim da je ovaj skup uspeo, jer će o mnogim temama i o mnogim NVO naša javnost prvi put imati nešto celovitiji uvidU jednom trenutku mi se učinilo da samo malo umrtvili temu time što je svako izložio iz svog ugla gledanja na nevladine organizacije i izvestio čime se on bavi. Onda sam shvatio da je to bilo neophodno. Mislim da postoji jako malo preglednosti šta su to nevladine organizacije, a i mnogih zabluda u javnosti i da je ovo bila jedna prilika da se nevladine organizacije predstave.

U tom smislu mislim da je ovaj skup uspeo, jer će o mnogim temama i o mnogim nevladinim organizacijama naša javnost prvi put imati nešto celovitiji uvid. Naravno, izostala je debata i to nas samo nagovara da organizujemo uskoro još jedan skup, ali malo problematizovanijeg karaktera, gde ćemo suprotstavljati gledišta da bismo došli do tačnijih kvaliteta. 

Naravno, ključni problem kod nas je, izreći ću jednu dosta oštru ocenu, da smo mi nedovršena država i zapušteno društvo. To je ram u kome se mi krećemo i to je realnost sa kojom moramo da se suočimo, ako zbilja želimo da se uključimo u reformisanje ovog društva.
Opširnije >>>