za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"PLEMENITO ZAVEŠTANJE"
Pretraga
Verzija za štampu
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je na debati "Plemenito zaveštanje" da u Srbiji više od 2.000 ljudi čeka na transplantaciju organa i da je stoga neophodno edukacijom i valjanim informacijama uticati na svest građana kako bi zaveštanje organa, koje je u našoj zemlji u začetku, zaživelo.

Predsednica parlamenta je, na debati Centra za demokratiju koja je u okviru projekta Demokratski politički forum održana u utorak, 17. novembra 2009, istakla da je zaveštanje organa na delu prava aktivnost i najbolja poruka svima onima koji žele da doniranjem organa spasu nečiji život.

Đukić-Dejanović, koja je jedan od donora, ukazala je da se isključivo edukacijom i valjanim informacijama može uspeti u borbi protiv zabluda i predrasuda koje postoje po pitanju zavštanja organa.

Prema njenoj proceni, da bi se odgovorilo izazovima naučnoistraživačkog znanja i stručnih mogućnosti, potrebno je da u Srbiji postoji oko dva miliona donora, a sada ih ima oko 20.000.

Ona je ukazala da je usvajanjem Zakona o transplantaciji i Zakona o transplantaciji organa, ćelija i tkiva, avgusta ove godine, stvoren pravni okvir da se na valjan način krene u realizaciju donatorstva organa.

Radmila Blagojević sa Instituta za urologiju, podsetivši da je prva transplantacija bubrega u Srbiji izvršena 1975. godine, ukazala je da je od tog vremena do danas urađeno manje od 1.400 transplantacija bubrega, od čega je 70 odsto organa donirano od živih srodnih davalaca, a svega 30 odsto od umrle osobe, koja nije imala šansu da prevaziđe bolest.

Ona je objasnila da situacija nije bolja ni po pitanju transplantacije drugih organa i precizirala da je u Srbiji urađeno 40 transplantacija jetre, 10 transplantacija srca i svega jedna transplantacija pankreasa.

Istakavši da transplantacija organa omogućava normalan i bolji život onih kojima se organi doniraju, Radmila Blagojević je naglasila da prioritet u dobijanju doniranih organa imaju deca.

Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović navela je da Srbiji, pošto je usvojen pravni okvir, predstoji posao organizacije zdravstvenih službi koje će se baviti donatorstvom, kao i napori da se naša zamlja uključi u evropske organizacije koje se bave donatorstvom organa.

Ona je naglasila da će u zemlji uskoro biti formirana i Uprava za biomedicinu, u kojoj će se sve biomedicinske aktivnosti obavljati na sveobuhvatan način.

Dragoljub Mićunović, predsednik Centra za demokratiju koji je u saradnji sa Fridrih Ebert Fondacijom organizovao forum, istakao je da u Srbiji ideje humanosti i slobode napreduju.

On je ocenio da je u zemlji, nažalost, vidan deficit pravde i da će u narednom periodu srpsko društvo morati da se bazira na usklađivanje širenja sloboda sa napredovanjem pravde. (Tanjug)

Uvodne reči u debati dale su Radmila Blagojević-Lazić (Klinički centar Srbije, Urološka klinika) i Zorica Pavlović (pomoćnica ministra, Ministarstvo zdravlja). Razgovor je moderirala Ljubica Gojgić (novinarka B92). U debati su učestvovali: Aleksandra Simić ("Sve za osmeh"), Aleksandra Galonja (ISC), Darko Mirković (VMA), Dragan Vučović (Klinički centar Srbije), Dragana Vujić (Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić"), Ivana Filipović (IFMSA), Ivana Lukić (Ministarstvo zdravlja), Jelena Antić (Udruženje prijatelja i roditelja dece bubrežnih bolesnika "Sve za osmeh"), Jelica Alargić (koordinatorka Donorskog informativnog centra Vojvodine), Jovan D. Vasiljević (Medicinski fakultet Beograd), Ksenija Krehov-Radović (RSK za transplantaciju), Marija Ljubičić (IFMSA), Marijana Savić (NVO "Atina"), Marko Teodorović, Miladin Tanasković ("Renalis" Udruženje bolesnika na kućnoj dijalizi), Miodrag Golubović (Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodina), Miroslav Milićević (KCS, I lekarski tim za transplantaciju jetre), Mitar Đurašković (Koordinator za borbu protiv trgovine ljudima, MUP), Nataša Vučković (narodni poslanik), Petar Otašević (Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"), Slavica Đukić-Dejanović (Narodna skupština Srbije, KC Kragujevac), Vidojko Đorđević (Klinički centar Niš), Vladan Popović (Klinički centar Vojvodine), Vladimir Đukić (Urgentni centar KCS, direktor), Zoran Kovačević (Nefrološka klinika VMA), Zoran Milošević (KC Vojvodine, šef transplantacionog tima), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Otvaram debatu koje više od dve godine uspešno organizuje Centar za demokratiju uz svesrdnu podršku Fondacije Fridrih Ebert i Narodne banke koja nam omogućava da ove razgovore vodimo u ovom lepom prostoru.

Današnja debata, ako smem da kažem, čini mi se da pokazuje da se Srbija, možda polako, ali sigurno kreće ka jednom modernom, ozbiljnom demokratskom društvu. Tokom više od dve godine ovde se za ovim stolom razgovaralo o raznim temama, o velikim političkim temama, ulasku Srbije u EU, ekonomskoj krizi, statusu Vojvodine, ali polako, čini mi se, na dnevni red dolaze i one samo na izgled male teme, kao što je recimo, današnja, zaveštanje organa.

Ta plemenita ideja u Srbiji je u začetku, tu smo, na početku puta, ali i tu postoji težnja da se Srbija pridruži ostatku Evrope i po tom pitanju i da stanemo u red evropskih zemalja u kojima se duboko ukorenila ideja da je zaveštanje organa jedan od načina, nekad i jedini način, da se spasu životi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde imamo posla sa temom koja ima plemeniti karakter. Uprkos ovom svetu sa kojim nismo zadovoljni, koji je pun nepravdi, nasilja i svega, probija se ideja humanosti, uprkos svemu. Ta ideja bukvalno zahvata sve kutove sveta. Nažalost, deficit pravde još uvek je veliki i mislim da će naša civilizacija uglavnom morati da se bavi time kako da uskladi širenje slobode sa napredovanjem pravdeHvala vam što učestvujete u Demokratskom političkom forumu Centra za demokratiju. Ideja ovog foruma jeste da se upravo podstakne dijalog o svim važnim temama u našem društvu.

Mi smo do sada raspravljali o mnogo čemu, bile su i dve zdravstvene teme, bilo je razgovora i o prosveti, o politici, o nasilju i mnogo čemu drugome. Mislim da je deficit dijaloga u našem društvu primetan, a dijalog je vazduh demokratije. Prema tome, ako želimo da razvijemo demokratiju, moramo da razvijemo i dijalog među ljudima.

Mi se opredeljujemo za one teme koje se društvu nameću kao, na neki način problematične za neke. Neki su za, neki su protiv, takve teme su odlične za dijalog.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Činjenica je da kada u ovom prostoru možemo da se bavimo malim temama, a ja mislim da su to prave teme za demokratiju, da je to znak da je demokratija ipak negde prokrčila svoj put i da je ona mogućaZahvaljujem. Uvaženi profesore Mićunoviću, cenjene kolege, vidim da ima puno lekara, uvaženi predstavnici ministarstava, uvaženi predstavnici medija, vrlo ste važni u ovoj priči, posebno mi je zadovoljstvo što sam u prilici, ne samo kao predsednik Skupštine i lekar, već pre svega kao neko ko je pokazao svoj stav na temu o kojoj danas razgovaramo, da sa vama danas učestvujem u debati "Plemenito zaveštanje".

Posebno mi je zadovoljstvo što su među nama i oni koji su zahvaljujući transplantaciji upravo ovde sa nama i mogu sami da uzmu učešće u diskusiji, kao i činjenici da ovde ima i drugih donatora. 

Želela bih da kažem da su naučnoistraživačka dostignuća i klinička praksa ugrađeni u našem zakonodavstvu i 31. avgusta ove godine mi smo kao parlament doneli i Zakon o transplantaciji organa, ćelija i tkiva i na taj način stvorili pretpostavke da se na jedan valjan način zaista počne realizovati ova izuzetno značajna aktivnost.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Novina ovog zakona je zaista dobrovoljni pristanak i to je izražavanje slobodne volje da neko za života daruje svoje organe posle smrtiŽelela bih prvo da u ime Ministarstva zdravlja pozdravim ovaj uvaženi skup, u svoje lično ime svakako i u ime ministra zdravlja prof. Tomice Milosavljevića, uz njegovo izvinjenje da danas, zbog veoma važnog prijema koji se organizuje u vladi, a to je prijem ministra zdravlja Meksika koji je naš gost ovih dana, nije u mogućnosti da prisustvuje ovom veoma značajnom skupu. 

Pokušaću da u najkraćim crtama podržim ovo što se danas na našem zajedničkom sastanku Centra za demokratiju dešava, odnosno da iskažem i spremnost Ministarstva zdravlja u učestvovanju, odnosno počinjanju i širenju kampanje "Produži život", koja je započeta 12. oktobra ove godine, upravo posle donošenja zakona i usvajanja Zakona o transplantaciji organa i drugih zakona koje je uvažena predsednica Skupštine pomenula.

Ovom kampanjom započela je jedna velika akcija i ona se ne odnosi samo na ono što će Ministarstvo zdravlja raditi, ona se upravo odnosi na ovakve skupove.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prva transplantacija je urađena u Beogradu 1975. godine. Od tog vremena pa do sada, a tome ima 35 godina, urađeno je manje od 1.400 transplantacija bubrega, transplantacija jetre manje od 40, transplantacija srca manje od 10 i jedna jedina transplantacija pankreasa. To je SrbijaPoštovana gospodo, meni je dato u zadatak da nešto kažem šta smo do sada radili. Neću o tome mnogo dužiti. Prva transplantacija, kako je gospođa dr Dejanović spomenula, je urađena u Beogradu 1975. godine, u staroj Jugoslaviji dve godine ranije, prva u Rijeci 1973. godine. Od tog vremena pa do sada, a tome ima 35 godina, urađeno je manje od 1.400 transplantacija bubrega, i to 70% od živih srodnih davalaca i negde 30% sa kadavera ili umrle osobe koja nije imala šansu da svoju bolest prevaziđe. Što se tiče transplantacije jetre, taj broj je manji od 40, broj transplantacija srca je manji od 10 i jedna je jedina transplantacija pankreasa. Znači, to je Srbija. 

Imala sam čast i zadovoljstvo da nedavno budem u Hrvatskoj i da pogledam šta se tamo desilo od 2000. do 2008. godine. Situacija je sledeća: od 38 transplantacija bubrega, koliko je učinjeno 2000. godine, 2008. je urađeno 168 i to dve trećine sa kadavera, a jednu trećinu sa održivog srodnog davaoca.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Humanost društva se ogleda u odnosu prema hroničnim bolesnicima Najpre želim da se zahvalim Centru za demokratiju što me je pozvao i pružio mi priliku da učestvujem u debati o jednom od najhumanijih programa koje jedno društvo može da ima.

Današnja debata pod nazivom "Plemenito zaveštanje" treba da nam pomogne da objasnimo građanima Srbije, i da objasnimo jedni drugima, zašto je važno i koji su načini da program zaveštanja organa u Srbiji dobije onu brojku koja joj je potrebna i da uđe u dušu, razumevanje i u svest svakog našeg građanina.

Humanost jednog društva se ogleda u odnosu prema hroničnim bolesnicima. Zašto nam trebaju donori? Trebaju nam, jer u našoj zemlji ima mnogo hroničnih bolesnika na dijalizi kojima su jedina nada i jedino prosvetljenje i jedina svetlost da jednog dana dobiju bubreg, jer će na taj način izlečiti svoj život.

Takođe, treba da objasnimo ljudima odakle dolaze donori i da kažemo da je u Srbiji program žive donacije uspostavljen odavno, od prve transplantacije u Beogradu, preko druge 1979. godine u Nišu, i nadalje, u svim univerzitetskim centrima do današnjeg dana.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zdravstveni centri u Srbiji su spremni da vrše transplantacijeDirektor sam Instituta za anesteziju Kliničkog centra Srbije, inače sam doajen zajedno sa dr Blagojević, iako je ona mnogo mlađa nego ja. Od 1975. godine smo u toj celoj priči. 

Želim da otvorim "pupak" problema, što kažu. Ako čovek gleda na današnju situaciju u Srbiji, centri su potpuno spremni. U stvari, ne kažem da su kadrovski spremni, ne kažem da su potpuno opremljeni, ali u stvari su spremni da vrše transplantacije. Transplantacije jetre mogu da rade bar tri centra u Beogradu, to može Novi Sad, može Kragujevac, može Niš, itd, može Beograd. Prema tome, taj problem smo rešili.

Živa donacija je nešto jako loše, iz razloga koji je spomenula dr Blagojević, jer niko ne garantuje da će taj neko imati šanse za život. Ona je sigurno isplativija za Ministarstvo zdravlja zbog toga što je u stvari jedan transplantirani pacijent puno jeftiniji u krajnjoj liniji, nego što je hemodijaliza koje se stalno na njima rade. Ne zaboravite nikad da su Srbi među najbolesnijim ljudima na svetu, od bubrega zbog endemske nefropatije, zajedno sa Bugarima, itd, i da su ogromne liste čekanja. Sve je to u redu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako bi se samo novac od, npr, hemodijalize usmerio u primarnu i sekundarnu zaštitu, možemo da zamislimo koja bi bila korist za zdravlje stanovištva SrbijePrvo da se zahvalim Centru za demokratiju i prof. Mićunoviću, jer ovo je stvarno izvanredna tema i po vašim planovima koje sam ovako kratko pogledao, to spada u domen Centra za demokratiju. Ovo nije mala tema, ovo je veoma važno pitanje, a pogotovo za bolest. Postoji jedna narodna izreka koju vi znate: Zdrav čovek ima milion želja, a bolestan samo jednu, pogotovo ako se tu radi o detetu. 

Da ne bih otišao u neku drugu stranu i da ne raspravljamo o nekim detaljima, ovde se govori o humanosti zaveštanja organa. Neću ponavljati ono što su koleginice i kolege rekle, sigurno je da se radi o jednom humanom i solidarnom činu, međutim, mi živimo u jednom materijalizovanom društvu, ne samo u Srbiji, nego uopšte u svetu. S jedne strane korist ima država, posebno 10%, gospođa Pavlović može da me ispravi, RZZO daje za hemodijalize tih bolesnika. Ako bi se taj novac usmerio samo za 3, 4% u primarnu i sekundarnu zaštitu, onda možemo da zamislimo koja bi bila korist za zdravlje stanovištva Srbije. To je jedna stvar.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ministarstvo zdravlja radi upravo na stvaranju uslova za sprovođenje nacionalnog programa transplantancije Bilo je dosta pitanja, čini mi se, upućenih Ministarstvu i uopšte planu i reagovanju Ministarstva na postupak transplantancije.

Na početku mog izlaganja je rečeno, i uvažena predsednica Skupštine je rekla, da je zakon donet i taj zakon je zaista osnova da možemo u ovoj oblasti dalje da uređujemo sistem. Tačno je da je nedostatak tog zakona onemogućavao formiranje nacionalne politike u toj oblasti. Nacionalnu politiku ako posmatramo, pre svega, to je jedinstveni registar davalaca koji ćemo uspostaviti, odnosno uspostavićemo sa ovim zakonom i jedinstvenu listu čekanja. To su već prve baze nacionalnih politika u ovoj oblasti.

Ne bih zanemarila odnosno, mi u Ministarstvu zdravlja nismo zanemarili učešće i važnost učešća u Evrotransplantu i pored činjenice što postoji veliki broj drugih organizacija takvog tipa. Profesorka je pomenula, mislim i neko od uvaženih sagovornika i Skandinaviju transplant. Postoje mnoge zemlje koje imaju svoje nacionalne programe, kao što su Velika Britanija, Španija, to su naprosto velike zemlje koje imaju veliki broj donatora, gde je svest stanovništva drugačija i na toj svesti stanovništva se radilo godinama.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Na prvom mestu treba da razvijemo komplentnu upotrebu kadaveričnih organa. Kada je jetra u pitanju, 50% onih na listi umru čekajući da dobiju organPoštovane dame i gospodo, da se predstavim. Ja sam profesor Miroslav Milićević, a govoriću danas u dva kapaciteta. Jedan je kao šef Tima za transplantaciju jetre u Kliničkom centru Srbije, a drugo je kao potpredsednik vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. 

Neću davati dramsku intonaciju niti humanu intonaciju, jer mislim da je naš sastanak ovde da rešavamo probleme, a da bismo rešili probleme moramo u potpunosti prvo da ih sagledamo. Svugde u svetu postoji manjak donora. Kada je jetra u pitanju, 50% onih na listi umru čekajući da dobiju organ. Taj problem se može donekle ublažiti ili rešiti na razne načine. Slažem se da uzimanje organa ili dela organa sa živih, kada je jetra u pitanju nije rešenje, iako je u Japanu to dominantan način, ali ne iz religioznih razloga.

Ono što mi treba na prvom mestu da uradimo jeste da razvijemo komplentnu upotrebu kadaveričnih organa, ali pokušajmo da bacimo pogled unazad. Dakle, 34 godine se radi transplantacija bubrega u Kliničkom centru Srbije, Vučko i ja smo se od onda bavili raznim aspektima transplantacije i gde smo posle 34 godine? Na istim problemima na kojima smo bili pre 34 godine. Da li to možda znači da se naša populacija nije menjala ili možda negde nismo videli suštinu problema sa kojim treba da se bavimo?
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi nemamo nijednu krivičnu prijavu zbog trgovine organima, koja je oblik trgovine ljudima. U regionu, nažalost, ima slučajeva trgovine ljudima.Poštovana predsednice Skupštine, poštovani profesori, lekari, poštovane koleginice i kolege, prenosim vam pozdrave u ime MUP. Koordinator sam za borbu protiv trgovine ljudima i inače načelnik odeljenja u Upravi granične policije. 

Ukratko, izneo bih kao argumentaciju u prilog ovom što je izneo g. Kovačević. Od 2003. godine, kada je uvedeno krivično delo trgovine ljudima, pripadnici MUP nisu podneli nijednu krivičnu prijavu zbog trgovine organima, koja je oblik trgovine ljudima. Ovo što je, takođe, pomenuo kolega profesor, u regionu nažalost ima slučajeva trgovine ljudima. Mi nismo uspeli da dođemo ni do jednog konkretnog saznanja koje bi dovelo do toga da se podnese krivična prijava za trgovinu ljudima u ovom obliku trgovine organima. Nažalost, toga je u regionu bilo, u najbližem okruženju, tako da možda ovo može da bude pomoć pri rešavanju dilema.

Mi nismo prepoznali zloupotrebe i osnove sumnje za podnošenje krivičnih prijava za trgovinu ljudima vezano za trgovinu organima, nismo došli do takvih saznanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Predsednik sam Udruženja prijatelja i roditelja dece bubrežnih bolesnika iz Dečje klinike Tiršova. Moj najmlađi sin je transplantiran kod nas u zemlji, rađena je transplantacija prošle godine. Tad je imao dve i po godine i osam i po kilograma. Rađena je transplantacija sa živim donorom, baka mu je dala organ. Taj postoperativni tok je bio malo komplikovan, ali za sad je sve u redu. Morali su zbog veličine samog bubrega da mu pomere trbušne mišiće kako bi sve to leglo.

Da je mogla da se uradi kadaverična transplantacija bilo bi mnogo lakše i jednostavnije njemu, iz razloga što bi samim tim mogao manji bubreg da mu se uradi. Iz tog razloga mislim da je bitan ovaj ulazak u Eurotransplant. Ne samo što ćemo mi dobijati organe, već i sama podudarnost može da bude veća nego, recimo da su mu otac ili majka ili neko od živih srodnika dali organ.

ALEKSANDRA SIMIĆ: Pacijent sam Urološke klinike, devet godina sam išla na dijalizu, dobila sam kadaverični bubreg u Tiršovoj. To je bila druga kadaverična transplantacija. Dobila sam bubreg pre četiri godine. Super se osećam. Odlično je sve.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Centri su kadrovski opremljeni, država je obezbedila opremu, međutim moram da kažem da malo postoji komunikacije. Sve mora da krene od baze, od doma zdravlja, od sekundarne zdravstvene zaštite, opšte bolnice, zdravstvenih centaraMislim da smo dosta toga pokrenuli i uradili za ovih par godina, što se tiče i raznih pravilnika, finansiranja. Naravno da to može još mnogo bolje, ali pokrenuli smo se ka Evropi i ka nekim standardima koji su normalni svuda u svetu.

Htela bih da iskažem poštovanje kompletnoj struci, uskoj struci i timovima koji su uključeni u ceo ovaj, da ne kažem projekat, nego rad, jednostavno rad. To je timski rad. Tu nije samo uključen neko ko se direktno bavi transplantacijom, znači od početka, od tipizacije tkiva, anestezije, to su timovi koje ne smemo minimizirati, koji su zaslužni za ovu mladost ovde koja sedi preko puta, koja sad normalno živi i svu tu decu.

Žao mi je što ovde nije još ljudi koji su srednjih godina, kojima su transplantirani bubrezi, srce, jetra, ali mislim da će biti prilike da vam kažu svoje utiske. Isto tako i donatori, odnosno porodice koje su dozvolile transplantaciju, da se čuje priča o celom projektu i kako se osećaju oni koji su to dozvolili, kada otupi prvi stres i bol. To su neverovatne ljudske priče. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Značajna stvar su strahovi pacijenata koji imaju donatorsku karticu - oni se pitaju da li će biti manje lečeni, da li će imati drugačiji tretmanNe bih htela da ovaj skup ostane uskraćen za tačne informacije. Mi nikad nismo pre ovog bili članovi Eurotransplanta. Bili smo kandidati i postojala je neka saradnja koja nije regulisana međudržavnim ugovorom. Bili smo na nekom putu koji je, nažalost, prekinut upravo zato što naš zakon nije imao tačne odrednice ko će da plati dolaženje, odnosno transport organa do Srbije i sve ono što zahteva dodatna neka imunološka ispitivanja. To je istine radi, samo da znamo. Po prvi put sada smo u nekoj drugoj situaciji. 

Ljubica je pokrenula jednu vrlo interesantnu i značajnu stvar za moguće davalaštvo, a to su strahovi vezani za to kad čovek dođe kao bolesnik. Ako ima donatorsku karticu i ako se zna da je on potpisao da želi da bude davalac jednog ili više organa, šta se tu onda događa?

Mi ćemo izdati popularni flajer ili nekakvu knjižicu. Brojne studije velikih centara Evrope i Amerike su imale slične dileme mnogo pre nas i tu pacijenti zaista postavljaju pitanje - da li će mene, ako se zna da sam davalac organa, manje lečiti, pa me neće dolečiti i da li ću imati drugačiji tretman. Tu je deset najčešeće prisutnih pitalica i mi ćemo pokušati na jedan vrlo popularan način da te odgovore koji su svi drugi dali iskoristimo i možda malo, što se tiče našeg ambijenta, pojednostavimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da istaknem izuzetan entuzijazam doktora i doktorki, medicinskog osoblja i svih saradnica i saradnika na Urološkoj kliniciZadovoljstvo mi je da sam danas sa vama, premda sam sa Centrom za demokratiju prilično često, s obzirom na to da sarađujemo na nekim drugim poduhvatima. Pacijentiknja sam dr Blagojević i transplantacija bubrega mi je urađena na Urološkoj klinici Kliničkog centra. Kao moje koleginice i kolege, dobro sam, nadam se da se to vidi. 

Podelila bih svoje iskustvo sa vama. Pre svega, to je izuzetan entuzijazam doktora i doktorki sa kojima sam bila u prilici da sarađujem. To se vidi, između ostalog i na ovim kampanjama i primerima kampanja u kojima učestvuju i u kojima su do sada učestvovali. Ne samo doktori, nego i medicinsko osoblje i svi saradnici i saradnice na Urološkoj klinici na kojoj sam ležala.

Mislim da je to izuzetno značajno ako razmišljamo o tome na koji način građani i građanke mogu da dobiju poruku o tome da ovo jeste akt solidarnosti i naravno, da treba zajedno u tome da učestvujemo, s obzirom na to da zajedno i živimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Centar za demokratiju prepoznao je kampanju Ministarstva zdravlja kao nešto strahovito važno, jer pravo na zdravlje, na zdravstvenu zaštitu jeste jedno od socijalnih prava i izuzetno značajno u kontekstu ljudskih pravaHtela bih kao jedan od predstavnika organizatora ove debate, Centra za demokratiju, da izrazim veliko zadovoljstvo zbog načina na koji teče ova debata i kampanja koja je vrlo živa i mislim da razmenjujemo vrlo značajne informacije. Sama sam jako mnogo toga naučila evo baš danas na ovom našem razgovoru. 

Želim da istaknem da je Centar za demokratiju, kao neko ko se trudi da doprinese upravo razvoju ostvarivanja ekonomskih i socijalnih prava, prepoznao ovu kampanju Ministarstva zdravlja upravo kao nešto što je strahovito važno, jer pravo na zdravlje, na zdravstvenu zaštitu jeste jedno od socijalnih prava i izuzetno značajno, naravno u tom kontekstu ljudskih prava.

Mi, kao nevladina organizacija, u Centru za demokratiju želimo da se apsolutno pridružimo ovoj kampanji, ali i više od toga, želimo i znamo da postoje mnoge nevladine organizacije i udruženja građana koja žele da se ovoj kampanji pridruže. Mislim da su udruženja građana izuzetno važna, upravo zbog toga što van same struke, zdravstvene zaštite, bolnica, drugih lekarskih organizacija, mogu da dođu do građana na jednom drugom nivou i da im pošalju informaciju o tome koliko je ova kampanja važna i na koji način mogu da doprinesu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Bilo bi jako značajno prikazati kako se vrši odabir pacijenata za transplantaciju, da se vidi koji se sve stručni elementi uzimajuJa sam jedan od onih hiljadu ili hiljadu dvesta koji se nalaze na listi za transplantaciju, sedam godina sam na hroničnom programu hemodijalize. Apsolutno podržavam sve ove dimenzije koje su gospoda doktori rekli, a mislim da jedna dimenzija koja je isto tako značajna nije osvetljena. 

Vi ste govorili o dimenziji sigurnosti, pouzdanosti, koja se odnosi na donorske situacije. Malo se rasvetljuje dimenzija na koji način se vrši odabir pacijenata za transplantaciju. Imao sam jednu priliku da lično učestvujem u svemu tome, a drugi put sam bio svedok kad sam se nalazio na neurološkoj klinici po drugom pitanju, da ležim i da se vrši moj oporavak.

Bilo bi jako značajno prikazati prvo set svih onih stvari koje pacijent mora da pripremi da bi znali da oni koji dolaze zaista dolaze pripremljeni, a potom, ako to ne bi smetalo struci, jednu noć da neko od reportera provede sa vama, da se vidi kako se vrši odabir, da se vidi koji se sve stručni elementi uzimaju. S druge strane, da se vidi kako se dižu i gase nade onih koji prođu ili ne prođu u tome.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Udruženje studenata medicine sprovodi projekat promocije donacije organa, studenti se edukuju i razmenjuju iskustva sa studentima iz 97 svetskih zemaljaDolazim iz Udruženja studenata medicine. Mi se bavimo međunarodnom saradnjom studenata, delujemo i u Srbiji i na međunarodnom nivou. 

Zašto je to važno? Zato što je u toj organizaciji 97 zemalja sveta i mi poslednje tri godine sprovodimo projekat promocije donacije organa, što znači da se naši studenti edukuju i razmenjuju iskustva sa studentima iz 97 svetskih zemalja u procesima, uopšte o pravilima, o donaciji i transplantaciji organa, kao i o stručnoj praksi i o iskustvima.

Ono što treba spomenuti je da smo danas čuli dosta priča na temu kako je nekad bilo i koje su nam bile greške i slažemo se, treba znati šta se dešavalo da bismo se na greškama učili. Mislim da bi bilo važnije pričati o tome šta mi nameravamo da uradimo i šta ćemo uraditi u narednom periodu, jer je pacijentima koji čekaju na organe vreme bitan faktor i njima mesec dana nije zaista malo, kao nama što proleti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Roditeljima je često potrebno da porazgovaraju sa psihologom. Evo, ukratko. Mi smo dobili od Agencije za poslovni prostor grada Beograda kancelariju u Ustaničkoj ulici. Trebala nam je lokacija koja je blizu Dečje klinike u Tiršovoj jer masa dece dolazi iz unutrašnjosti i roditelji mogu, dok su deca na dijalizi, da dođu u kancelariju.

Tu nam je namera da angažujemo stručna lica kao što su psiholog, nutricionista, itd. U Tiršovoj to postoji, međutim ne postoji ambulanta za nutricionistu i ambulanta za psihologa, već je to samo za ležeće pacijente. Roditeljima je jako često potrebno da porazgovaraju sa psihologom. Samim tim, znate da je dosta rigorozna ishrana za decu, odnosno za ljude koji su na dijalizi. Neko vreme i posle transplantacije, prvih godinu, dve dana treba dosta voditi računa o tome. To je možda malo zanemareno kod nas, pa malo manje ljudi vodi računa o tim stvarima.

Pokušavamo da informišemo roditelje za sva njihova prava vezano za tuđu negu i pomoć. Mnogi roditelji nisu ostvarili neka svoja osnovna prava, daju novac na nešto što ne bi trebalo, što im pripada po zakonu. Generalno postoje neke vrste lekova koji se kod nas ne nalaze na listi, to su kalorije koje su, recimo, potrebne deci i koja ne mogu da unose proteine da bi dobila na težini, jer im se ionako hrana svodi na mast i šećer. Toga nema kod nas da se kupi. Mi to nekim raznim humanitarnim akcijama dobijamo iz inostranstva.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Uspešno rešenje problema transplantacije zahteva dobru organizaciju, time treba više da se bavimoDobar dan svima, ja sam kardiolog i vodim, odnosno trebalo bi da koordiniram Nacionalni program transplantacije srca. Osnovni motiv zbog koga sam se javio za reč jeste da ukažem na to da transplantacija srca u Srbiji nije urađena u prethodnih 10 godina. Transplantacija bubrega i donekle transplantacija jetre u ovoj zemlji žive. Međutim, transplantacija srca ne. Zašto je to tako? 

Čini mi se da je transplantacija srca upravo mesto gde se prelamaju svi problemi programa transplantacije u Srbiji. To je iz prostog razloga što mi ne možemo dati deo srca ili srce živog čoveka našem donoru. Drugo, bolesnici koji se nalaze na listi čekanja za transplantaciju srca su veoma bolesni ljudi. Njihovo očekivano trajanje života se meri mesecima, ako ne i nedeljama. Upravo zbog toga mi se čini da treba potcrtati da transplantacija jeste, pre svega, humana, kao što smo mnogo puta ovde čuli.

Međutim, uspešno rešenje problema transplantacije zahteva dobru organizaciju, to je on o čemu smo možda malo manje čuli na ovom sastanku. Mislim da je to upravo što je buduća dr Ljubičić i rekla, treba da se bavimo onim što treba da bude, a ne onim što je bilo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postoje komisije, postoje tela, rezultat je nula. Mora se napraviti sinhronizacija, moraju se postaviti ljudi koji su spremni da krenu daljeŠef sam tima iz Novog Sada. Nisam želeo da se namerno uključujem u ovu diskusiju, smatram da ide lošim tokom. Ne bih želeo da iz ovog pošaljem negativnu poruku. 

Međutim, problemi koji se dešavaju ovde su jasna slika i prilika gde smo mi sada. Postoje komisije, postoje tela, rezultat je nula. Mislim da naši rezultati najbolje govore kako treba da se radi.

Ovo je sada poruka za Ministarstvo zdravlja, koje vrlo dobro zna, i ja sa punim pravom očekujem da se Uprava za biomedicinu konačno definiše onako kako struka nalaže. Ako pričamo o srcu, tri su kuće u ovoj zemlji koje to treba da rade, od te tri kuće u medijima dvojica ljudi koji vode te kuće su jasno i glasno rekli da se transplantacija srca neće raditi kod njih. Imate problem kod vas u kući, između ostalog.

Mora se napraviti sinhronizacija, moraju se postaviti ljudi koji su spremni da krenu dalje. Ove priče koje slušamo ovde, slušamo ih već 20, 30 godina. Uz dužno poštovanje svih koji su učestvovali u programu, ali je vreme da se krene dalje. Ovakav način neće biti dobar.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Veliki zadatak za zdravstvenih vlasti je da analiziraju statističke podatke i da vide šta je doprinelo da pacijenti i rodbina manje veruju sadašnjem zdravstvenom sistemu nego ranijem.Diskusija se zaista zahuktala, verovatno ukazuje na slojevitost problema. Zaista mislim da veze sa svetom moramo održavati, ali mislim da uvek možemo unapređivati veze unutar zemlje.

Međutim, drugu stvar sam hteo da naglasim, možda na kraju, mi imamo neke naše statistike i imamo dve faze rada transplantacije bubrega. Jedna je bila od 1986. godine i do devedesetih, a druga posle 2000. godine, odnosno 1998. godine. 

U prvih pet godina samo imali smo donorskih transplantacija, kadaveričnih transplantacija 81%, u poslednjoj fazi imamo 37%. To znači da se u devedesetim godinama dosta toga urušilo. Ovo je jedan veliki zadatak za vlast i zdravstvene vlasti, da analiziraju ovu statistički lošu promenu i da vide šta je to, šta je doprinelo da pacijenti i rodbina manje veruju sadašnjem zdravstvenom sistemu nego ranijem.

Mislim da tu sedma sila ima svoje jako, jako značajno mesto. Veoma često imaju šansu da čereče doktore, ali bih voleo da kada to rade, rade vrlo odgovorno i savesno, respektujući istinu, a ne samo potrebu za dnevnim tiražom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sada kada je zakon usvojen i kada su stvoreni organizacioni uslovi da on funkcioniše i da se program transplantacije u Srbiji unapredi, vreme je da se on na pravi način implementira i primeni u praksi.Zahvaljujem se na pozivu u ime moje institucije. Želim da kažem da sam počastvovan što učestvujem na ovako eminentnom skupu sa jednom dalekosežnom i plemenitom porukom i idejom. 

Sada kada je zakon usvojen i kada su stvoreni osnovni organizacioni uslovi da on funkcioniše i da se program transplantacije u Srbiji unapredi, da se reaktivira program transplantacije srca koji je zapostavljen poslednjih deset godina, kada su stvoreni kriterijumi za utvrđivanje moždane smrti, kada su rešene neke dileme i sumnje u eventualnu zloupotrebu ovog procesa lečenja, mislim da je vreme da se on na pravi način implementira i primeni u praksi. To neće biti teško koliko je teško bilo doneti zakon, taj proces će biti još dugoročniji i teži. S obzirom na stanje i probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo u našem radu, to će zahtevati dodatni napor i veliko žrtvovanje svih ljudi koji u tome budu učestvovali.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Uloga domova zdravlja i primarne zdravstvene zaštite je da na svom lokalnom nivou daju sve informacije vezane za zaveštanja organa i za transplantacijuU proteklih godinu dana mi smo pokrenuli projekat kako bismo informisali ljude i objasnili sve nejasnoće i zablude. Ujedno smo formirali i donorsku mrežu Vojvodine koja povezuje sve zdravstavene ustanove na teritoriji Vojvodine, kako primarne, sekundarne, tako i tercijarne zdravstvene zaštite. To su 46 domova zdravlja, 10 sekundarnih bolnica i Klinički centar Vojvodine. 

Osnovni zadatak je bio da članovi transplantacionog tima Kliničkog centra Vojvodine koji broje više od 70 ljudi posete sve te zdravstvene ustanove, održe predavanja, kako bismo zdravstvenim radnicima objasnili sve nejasnoće, a pogotovo vezane za moždanu smrt koja se ovde danas nekoliko puta spomenuta. Upravo mi treba da budemo primer drugima i da podržimo ovu ideju. Mi smo obišli sve bolnice i sve domove zdravlja i oni su uključeni u ovaj projekat.

Ono što je uloga domova zdravlja i primarne zdravstvene zaštite je da na svom lokalnom nivou budu zdravstvene ustanove koje će davati sve informacije vezane za zaveštanja organa, kao i za transplantaciju, ko može da bude donor, šta je moždana smrt, šta se može presađivati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U uporednom pravu nismo naišli na sistem pretpostavljenog pristanka koji sam po sebi podrazumeva kada neko umre i za života nije izjavio negativno da neće biti donor, da se u tom momentu, bez saglasnoti bilo koga od rodbine uzimaju organiKada smo izučavali ovaj sistem, nismo naišli na sistem u uporednom pravu, sistem pretpostavljenog pristanka koji sam po sebi podrazumeva kada neko umre i za života nije izjavio negativno da neće biti donor, da se u tom momentu, bez saglasnoti bilo koga od rodbine uzimaju organi. 

Štaviše, puno puta je pominjan primer Španije. To nije tačno. U Španiji, verovatno neprecizni čitaoci zakona pogledaju samo odredbu koja im odgovara. Već u narednoj odredbi zakona kaže se da je neophodna i kod takve vrste pristanka, neophodna je saglasnost rodbine.

Mi smo se u zakonu opredelili praktično za oba modela. Model pisanog pristanka, za života, o čemu smo i danas ovu akciju vodili, i ova akcija ili promocija ide u prilog tome. Svakako postoje odredbe u zakonu koja kaže "ukoliko čovek za života nije dao pisani pristanak, može se poći od pretpostavke pretpostavljenog pristanka, uz saglasnost njegove rodbine". Na taj način mi smo to spojili. U zakonodavstvima svih drugih zemalja to ima, nadajući se da će to biti preduslov za dobijanje što većeg odziva građana za ovaj vid donacije, odnosno medicine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nije u redu da u eri naše priče o plemenitosti davanje fokusiramo samo na dva organa, bubrege i jetru. Sve druge transplantacije moraju zaživetiDrago mi je što smo imali danas ovakav sastanak, bez obzira da li je to bilo vraćanje na neke stare greške i gde smo govorili o tome da nam je obaveza da se svest građana i naših kolega promeni za dobro naših pacijenata. 

Neprimereno je, što je bilo do sada, da se skidaju samo dva organa, a to su bubrezi i jetra i to ne uvek jetra. Prema tome, to je gotovo jednako lekarskoj greški. Znači, jedan donor može opskrbiti između sedam i 14 pacijenata, tu vam je i rožnjača i kosti i da ne nabrajam.

Prema tome, taj sistem transplantacije i svih drugih organa, ako već promenimo svest naših građana da treba da budu davaoci, ako svi mi zdušno učestvujemo u tome, zaista mora zaživeti. Nije na nama da o toj vrsti organizacije govorimo, ali isto tako nije u redu da u eri naše priče o plemenitosti davanje fokusiramo samo na dva organa. Sve druge transplantacije moraju zaživeti, pankreas, bubreg i pankreas simultano, pluća, srce i redom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imamo dva ključna nagona. Jedan je za samoodržanjem a drugi za održanjem vrste. Tek posmatranjem životinja ljudi su mogli da se postide i da vide sa kojom se pažnjom i solidarnošću životinje odnose prema opstanku sopstvene vrsteMogu reći da sam sve vreme razmišljao slušajući vas. Nisam, naravno, ni lekar ni stručnjak za transplantaciju, ali probao bih sa jednog stanovišta filozofskog i sociološkog da kažem nekoliko reči na kraju. 

Naravno, vi kao lekari svi znate da imamo dva ključna nagona. Jedan je za samoodržanjem i taj nas agresivni čini sebičnim i kada on dobije jednu ideologiju kao što je neoliberalizam, on vam kaže: imate prava da se bogatite, da otmete, da bude gramzivi koliko god hoćete.

Ono što je najstrašnije, oni nas uveravaju da drugog nagona nema, a svi biolozi i psiholozi znaju da postoji drugi nagon - za održanjem vrste. Tek kada su počeli ozbiljnije da posmatraju životinje i da gledaju njihov društveni život, ljudi su mogli da se postide i da vide od životinja sa kojom pažnjom i solidarnošću se one odnose prema opstanku sopstvene vrste. To se u filozofiji zove teorija moralnog osećanja i, što je najzanimljivije, tu teoriju je predavao upravo Adam Smit, koga su oklevetali da je tvorac Receferiove sebičnosti. Razmišljao sam i o posledicama o kojima je reč.
Opširnije >>>