za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"KOLIKO SMO ZAŠTIĆENI OD ZLOSTAVLJANJA NA RADNOM MESTU"
Pretraga
Verzija za štampu
Zlostavljanju na radnom mestu u Srbiji su najviše izloženi mladi od 20 do 30 godina i starije osobe između 40 i 50 godina, ukazala je pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirić-Katić na debati koja je u organizaciji Centra za demokratiju odrћana u sredu, 28. oktobra 2009. u Beogradu.

"Mobing, odnosno zlostavljanje na poslu, u Srbiji je najizraženije u procesu utvrđivanja viškova zaposlenih, kako bi radnici bili prinuđeni da sami daju otkaz", kazala je pomoćnica ministra dajući uvodnu reč na debati na temu "Koliko smo zaštićeni na radnom mestu".

Ona je podsetila da je Vlada Srbije utvrdila Predlog zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i kazala da će, kada zakon bude usvojen, svaki poslodavac imati obavezu da uputi radnike u to šta je zlostavljanje, kako ga izbeći i kako reagovati u tom slučaju.

"Cilj zakona je da obezbedi celovit sistem zaštite od zlostavljanja, kako bi se izgradila humana i zdrava okolina u kojoj zaposleni mogu da pruže maksimum", istakla je Radmila Bukumirić-Katić i dodala da će zakon obuhvatiti i sprečavanje seksualnog zlostavljanja.

Prema njenim rečima, najčešći vidovi zlostavljanja u Srbiji se ogledaju u 45 različitih aktivnosti od kojih su "najpopularnije": "prazan sto" ili uskraćivanje posla, "pun sto" odnosno prebukiranost zadacima, fizička odvojenost, ogovaranje i drugi.

Jedno od rešenja problema mobinga je da medijator pokuša, u roku od osam radnih dana, naći rešenje spora, a ukoliko u tome ne uspe, poslodavac bi bio obavezan da pokrene disciplinski spor, navela je Bukumirić-Katić i dodala da u suprotnom slučaj treba rešavati na sudu u parničnom postupku.

Ksenija Petovar iz Centra za demokratiju je istakla da je zlostavljanje u društvu uvek bilo prisutno, ali je najčešće prikriveno i nevidljivo i navela da je 12 miliona zaposlenih u evropskim zemljama izloženo zlostavljanju na radnom mestu.

Zlostavljanje na poslu u Srbiji je "luksuz tema", jer u zemlji ima puno nerešenih problema, pa one koji se usude da se bore protiv mobinga posmatraju kao da žele "hleba preko pogače", smatra Petovar.

"Zlostavljanje na poslu je jedno od zatamnjenih mesta naše stvarnosti", ocenila je ona i dodala da se u većini slučajeva smatra da je žrtva zlostavljanja - krivac, uzrok ili povod ovog čina.

Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija kazao je da mobing predstavlja fenomen modernog evropskog i uporednog prava.

"Mobing je stvaranje neprijateljskog radnog okruženja, kao način povrede dostojanstva zaposlenih", ocenio je on i naveo da su pojavni oblici mobinga fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje.

Debata "Koliko smo zaštićeni od zlostavljanja na radnom mestu", održana je u okviru projekta Demokratski politički forum koji vodi Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert.

Rasprava je ujedno i deo projekta "Snaga društvene odgovornosti - država, biznis, građani za ekonomska i socijalna prava", koji je podržao Institut za održive zajednice (ISC), a finansirala agencija američke vlade za razvoj (USAID). (Tanjug)

Uvodne reči u debati dali su Saša Gajin, Centar za unapređenje pravnih studija, Leposava Živanović, potpredsednica Sekcije žena UGS "Nezavisnost", i Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnica ministra, Sektor za rad Ministarstva rada i socijalne politike. Moderator debate bio je novinar B92 Miša Stojiljković.

U debati su učestvovali: Milan Jovanović (UG No Mobing, Čačak), Dragoljub Tešić (Forum NVO Kraljevo), Snežana Pantić-Aksentijević (Ministarstvo zdravlja), Ana Nikolić (Centroproizvod AD), Spomenka Ćirić-Janković (Komisija za rodnu ravnopravnost, opština Novi Beograd), Sonja Drljević (Savet za ravnopravnost polova pri vladi Republike Srbije, Ažin), Nebojša Atanacković (Unija poslodavaca Srbije), Jelena Starčević (Unija poslodavaca Srbije), Dragan Matić (Industrijski sindikat Srbije), Andreja Bogdanović (Erste Bank), Snežana Maksin (Erste Bank), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Mirjana Tripković (Viktimološko društvo Srbije), Jovan Popović (Radnička štampa), Gordana Mohorović (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Mirko Popović (Beogradska otvorena škola), Jasna Plavšić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava), Milojka Zarubica (Uprava za bezbednost na radu, Ministarstvo rada i socijalne politike), Ivan Topalović (Protekta Niš), Olivera Mitrić (Švajcarska pomoć svetu rada), Nevenka Dragović (Zaštitnik građana), Olga Vučković-Kićanović (Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova), Mevlija Stojanović (Savet samostalnih sindikata, opština Bor), Sonja Stanojević-Kesić (Savez samostalnih sindikata, Sekcija žena), Nina Drndarski (NVO Phoebus), Goran Šehović (Agencija za saradnju sa NVO i EH grada Beograda), Jesenka Čvoro (Ministarstvo rada i socijalne politike), Ksenija Petovar (Centar za demokratiju), Silva Cerovina (Nacionalna služba za zapošljavanje), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Tema mobinga je novijeg datuma, čak i u evropskim državama sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava i funkcionisanja pravne države.O uznemiravanju ili mobingu ili zlostavljanju na radnom mestu sve više se govori u stručnim krugovima, u organizacijama civilnog društva koje se bave ljudskim pravima, ali i u svakodnevnom govoru. 

Kao ni neke druge pojave koje su bile predmet debata koje organizuje Centar za demokratiju, zasigurno da ni zlostavljanje na radu nije novija pojava. Zlostavljanje na radu, kao i druge forme zlostavljanja i zloupotrebe moći nad slabijim i nezaštićenim, su vrlo često ili najčešće nevidljive i prikrivene, a za njih zna relativno mali broj osoba. To su teme o kojima se nerado govori, koje se percipiraju kao vrlo lične, kao problemi pojedinca. Neretko se odnos zlostavljača i zlostavljanog tumači u svetlu sintagme "optuživanje žrtve", gde se žrtva, odnosno zlostavljani pojavljuje kao krivac odnosno uzrok ili povod zlostavljanja.

Tema zlostavljanja na radnom mestu je nova utoliko što se pojavljuje u javnom diskursu i, što je možda još važnije, što postaje predmet pravnog regulisanja. Tema mobinga je novijeg datuma, čak i u evropskim državama sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava i funkcionisanja pravne države.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Vlada je usvojila Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i očekujemo da ćemo u narednom periodu mnogo više pažnje posvetiti implementaciji zakona, jer to jeste ono što je mnogo važnije.Posle ovako inspirativnog izlaganja, teško da mi je ostalo mnogo da dopunim kada govorimo o pojavi zlostavljanja na radu ili o mobingu. Da jeste vreme da pričamo o tome, jeste. Da smo mi u državi prepoznali da je to vreme došlo, pokazujemo time što smo pripremili i što je vlada usvojila Nacrt zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i u vezi sa radom i da u stvari očekujemo da ćemo u narednom periodu mnogo više pažnje posvetiti implementaciji zakona, jer to jeste ono što je mnogo važnije. 

Zašto smo ga sada prepoznali? Zna se da je u svetu, a specijalno u Evropi, pojava zlostavljanja na radu u višem stepenu i više nego ikad izražena kad dođe do tranzicije privrede, odnosno kada dođe do procesa privatizacije. Definitivno, tada se ispoljavaju te negativnosti, počevši od toga što je zakon tranzicije, odnosno prestrukturiranja privrede da se ustanovi višak zaposlenih, a samim tim to je i početna tačka da se dođe do tzv. psihičke ili poslovne torture.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi ispred civilnog sektora imamo šta da primetimo u vezi sa kvalitetom ponuđenih rešenja u vladinom predlogu zakona.Zahvaljujem se organizatoru skupa što mi je omogućio da nešto više kažem o tome kako smo mi u Centru za unapređivanje pravnih studija videli ovu temu, odnosno kako smo videli moguću pravnu reakciju na ovaj fenomen, rekao bih, modernog evropskog, a inače uporednog prava. 

Na početku bih želeo da kažem da smo mi sa našim modelom zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu izašli u javnost pre godinu dana, dakle, u vreme kada Ministarstvo rada još nije započelo izradu svog predloga zakona. Na našoj promociji je bila i državna sekretarka Ministarstva rada. Dakle, postojala je mogućnost da se ova rešenja koja smo mi predložili na neki način uzmu u obzir kada je Ministarstvo rada radilo na svom predlogu zakona.

Takođe, u to vreme kada je Ministarstvo rada radilo na izradi zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, mi smo u okviru jedne radne grupe koju je činilo, s jedne strane, Ministarstvo rada, a s druge strane Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a sa treće strane predstavnici civilnog sektora, radili na jednom važnom zakonskom projektu, a to je bio Zakon o zabrani diskriminacije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
O zabrani diskriminacije u našem društvu se govori na moderan način, zato što smo to usvojili kao jedan fenomen protiv koga moramo da se borimo, sindikati su izvršili veliki broj edukacija svih zaposlenih širom Srbije.Zahvaljujem se organizatoru koji me je pozvao da učestvujem u jednoj ovakvoj debati koja nam se stvarno potrebna. Želim da kažem iz vizure prakse kako izgleda diskriminacija na radu.

Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost još 2000. godine osnovali su SOS telefon za žene diskriminisane na radnom mestu. Znači, bio je cilj da se u tranziciji, koja je tada uzela maha, napravi jedna prevencija i zaštita žena za koje se znalo da će ostati bez posla i da će biti diskrimisane. Mi smo se trudili za ovih deset godina rada da pružimo pomoć i da se uključimo u sve nevladine organizacije koje se bave zaštitom od diskriminacije na radu. 

Mislim da je za ovih deset godina u našem društvu postignut jedan ogroman uspeh. Prva odredba o zabrani diskriminacije uneta je u Zakon o radu 2001. godine, a 2005. godine dobili smo jedan veliki segment o zabrani diskriminacije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu kakav je dat, posebno sa vrlo značajno zaprećenim novčanim kaznama, moglo bi da ide na štetu poslodavaca i moglo bi se dešavati da dolazi do značajnih zloupotreba onih koje bi trebalo da štitimoZahvaljujem se na pozivu za ovaj skup. Mogu da kažem da je Unija poslodavaca pokušala da utiče na određene izmene ovog zakona. Učestvovali smo i na nekim javnim raspravama, tako da smo relativno upoznati sa tim.

Ovog puta ću vam skrenuti pažnju na neke načelne primedbe Unije poslodavaca, jer pretpostavljam da će većina prisutnih na ovom skupu to govoriti iz ovog ugla iz koga u osnovi i Unija poslodavaca nastupa, a to je da je Unija poslodavaca zaista apsolutno i u potpunosti za zaštitu ljudskog dostojanstva i prava ličnosti.

Međutim, sve vreme izražavamo bojazan da bi donošenje ovog zakona na ovakav način i u ovakvom tekstu kakav je dat, posebno sa vrlo značajno zaprećenim novčanim kaznama, moglo da ide na štetu poslodavaca i da bi se moglo dešavati da dolazi do značajnih zloupotreba onih koje bi trebalo da štitimo. U stvari, trebalo bi da štitimo one koji su zaista žrtve mobinga ili diskriminacije i slično.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postoji značajna šansa da prilikom kolektivnog pregovaranja ugradimo određene zaštitne mehanizme koji su sada sadržani i u zakonu o mobingu i u nekim drugim zakonimaJako mi je drago da mogu da govorim posle g. Atanackovića, jer u nekoliko stvari ispašće da se podudaraju stavovi predstavnika sindikata i predstavnika kapitala, što je za Srbiju prilično čudnovato. 

Sindikalni posao podrazumeva svakodnevno bavljenje zaštitom i svojih članova i zaposlenih, pa je normalno i bavljenje pojavom mobinga ili maltretiranja, šikaniranja na poslu, zlostavljanja, itd. Ono što je vrlo važno jeste da smo mi pokušali, pre svega, da sagledamo jednu zakonsku mogućnost i osnove na koje načine možemo uopšte da delujemo, jer mi smo pre svega vezani za radno mesto, a i pojava mobinga se vezuje za radno mesto.

Ono što smo primetili jeste da postoji jedna značajna šansa da prilikom kolektivnog pregovaranja ugradimo određene zaštitne mehanizme koji su sada sadržani i u zakonu o mobingu i u nekim drugim zakonima, a takođe smo malo dalje to razrađivali, pa smo došli do konstatacije da je to najbolje da smestimo u odbore za zaštitu zdravlja i bezbednosti, jer tu postoji mogućnost da se prave posebni kolektivni ugovori i mi smo to u visokom procentu iskoristili.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Nezadovoljni radom inspekcije rada pre otkaza smo predali nekoliko prijava protiv poslodavca gde smo dočekani rečima: Ne možemo da vam pomognemo dok ne dobijete otkaz. Kada smo dobili otkaz, rečeno nam je: Ne možemo da vam pomognemo, nego se obratite sudu u vašem graduNa početku da se zahvalim na pozivu i razumevanju organizatorima skupa za naše muke sa poslodavcima i inspekcijom rada i sudovima. O radu sindikata u mom gradu ne želim da govorim, jer sindikat otvoreno štiti poslodavca. Predsednik sindikata kuka nad sudbinom poslodavaca na javnoj lokalnoj TV, a ne govori o stotinama otpuštenih radnika i njihovim sudbinama koje preživljavaju. 

Inače, predsednik sam sindikata jedne privatne firme iz unutrašnjosti. Sindikat je upisan u registar još u martu 2008. godine, ali nije priznat od strane poslodavca, iako smo mu u pismima poslali zahtev. Trenutno, sa četvoricom kolega štitimo radna prava pred opštinskim sudom u mom gradu. Nezadovoljni radom inspekcije rada smo pre otkaza predali nekoliko prijava protiv poslodavca gde smo dočekani rečima: Ne možemo da vam pomognemo dok ne dobijete otkaz. Kada smo dobili otkaz, rečeno nam je: Ne možemo da vam pomognemo, nego se obratite sudu u vašem gradu. Da naglasim da nas je poslodavac primoravao da potpišemo aneks ugovora o radu, iako smo i usmeno i pismeno tražili da nam dostavi ugovor o radu, koji nismo posedovali.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao poslanik u Skupštini podržavam donošenje ovakvog zakona, jer sam se zaista sreo sa mnogobrojnim ljudskim sudbinama gde nemate načina kako da pomognete ljudima koji su izloženi mobingu na ovako drastičan načinPoslanik sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije i po prirodi svog posla, pošto sam poslanik već devet godina, često se srećem sa žrtvama mobinga koje apsolutno ne znaju više kome da se obrate za zaštitu i onda traže na neki način mogućnost da budu zaštićeni u celoj toj priči. Naravno da kao poslanik u Skupštini podržavam donošenje jednog ovakvog zakona, jer sam se zaista sreo sa mnogobrojnim ljudskim sudbinama gde nemate načina kako da pomognete ljudima koji su izloženi mobingu na ovako drastičan način, a navešću samo par primera, bez želje da uzimam ovde veliko vreme.  

Dolazim iz Vrbasa, grada u kome je jedan od poslodavaca, vlasnik nekoliko velikih firmi u Srbiji, slao svoje radnike iz Sombora za Vrbas, određivao im dvokratno, pa čak na kraju i trokratno radno vreme, onemogućavajući ih faktički da imaju svoj privatni život. Slao je radnike iz Novog Sada za Vrbas, a iz Vrbasa za Novi Sad, a to je ovaj sindrom "praznog stola", gde su ljudi sedeli po osam sati, apsolutno bez ikakvog posla i radnog zadatka vršeći psihičku torturu nad ljudima da su morali da na kraju napuste posao. Sretao sam i razgovarao sam sa ljudima koji su imali po 25, 30 godina radnog staža u tim firmama i koji više nisu mogli psihički da izdrže ovakvu torturu i morali su da napuste posao.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Potreba za donošenjem zakona je interes i poslodavaca i zaposlenih. Mislim da je zakon o zabrani zlostavljanja nadogradnja u pogledu zaštite prava zaposlenih, i svakako ga treba donetiNaša iskustva rada pravne kancelarije Lingva dosta mogu da govore o svim pitanjima nepoštovanja prava iz radnog odnosa i zlostavljanja na radnom mestu. Ne bih o tim konkretnim slučajevima, nego bih se pre svega osvrnuo na potrebu donošenja zakona o zabrani zlostavljanja. 

Sve što smo do sada čuli sigurno da stoji, a ja sam razumeo da je ovakav predlog zakona, odnosno potreba za donošenjem zakona, interes i poslodavca i zaposlenih. Pre svega, treba posmatrati to kao interes poslodavca, pravog i dobrog poslodavca i kao interes zaposlenog da zaštiti svoja prava na radnom mestu. Mi znamo i imamo jedan od boljih Zakona o radu koji reguliše prava, odnos između poslodavca i zaposlenog i svesni smo, takođe, govorili smo više puta da poslodavci, a to je na kraju ocena i stručne javnosti, da poslodavci na vrlo perfidan način gledaju kako da daju otkaz zaposlenom i imaju jako velike mogućnosti da se otarase neradnika, otarase ljudi koji ne odgovaraju pre svega interesima poslodavca, a zakon o zabrani zlostavljanja mislim da je jedna nadogradnja u pogledu zaštite prava zaposlenih, a njega svakako treba doneti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Srbiji je potrebnije da se donesu zakoni koji će poboljšati poslovni ambijent, nego donošenje zakona za koje je pitanje kako će se primenjivatiPravni sam savetnik Unije poslodavaca Srbije. Pošto je predsednik skupštine Unije već istakao neke načelne stavove, samo bih detaljnije rekla o onom što je Unija poslodavaca predlagala kao predloge koji bi sa stanovišta poslodavaca mogli da poboljšaju ovaj nacrt zakona. 

Potreba da se zaštiti ljudsko dostojanstvo bilo kog čoveka, kao osnovno ljudsko pravo, pa i pravo radnika, svakako stoji.

Prilikom donošenja novih propisa u Repubici, smatramo da je potrebno imati u vidu stvarno stanje u privredi, stvarne potrebe privrede i da je Srbiji više potrebno da se donesu oni zakoni koji će poboljšati određenje poslovnog ambijenta i imati podsticajni karakter za poslodavce, nego donošenje nekih zakona za koje je pitanje kako će se primenjivati, a pogotovo ako imamo u vidu da su radnici zaštićeni, pre svega, Zakonom o radu i kroz odredbe zaštite ličnog integriteta, uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja i zabrane diskriminacije kroz niz drugih zakona kojima se u nekoj meri reguliše ova oblast - Zakona o zabrani diskriminacije, Krivičnog zakona, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U pripremi zakona učestvovala je radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika Unije poslodavaca, reprezentativnih sindikata, Centra za pravne studije i od eksperata, profesora sa pravnog fakulteta Beograda, Niša, Novog Sada i sudija Vrhovnog suda, kao i predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike. Dakle, zakon nije urađen preko noćiŽelela bih da kažem da naš zadatak danas nije bio da vam predstavim zakon od člana do člana, niti da vam to izlažem, da bismo mi sada diskutovali o članovima. Moj zadatak danas je bio da vas upoznam sa osnovim tendencijama i zadatkom koji je tim zakonom regulisan i mislim da ne možemo da razgovaramo o pojedinačnim članovima. 

Želim da kažem da je u pripremi zakona učestvovala radna grupa koja je bila sastavljena od predstavnika Unije poslodavaca, od predstavnika reprezentativnih sindikata, što u prevodu znači sindikat Nezavisnost i Samostalni sindikat, od predstavnika Centra za pravne studije, gospodina Dragana Golubovića i drugih i od eksperata profesora sa pravnog fakulteta Beograda, Niša, Novog Sada i sudija Vrhovnog suda, kao i predstavnika Ministarstva rada i socijalne politike.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pripadam sindikatu uprave u Savezu samostalnih sindikata i pripadam skupini ljudi koja još nema regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa, odnosno lokalnoj upravi.Podržavam donošenje zakona. Bilo je reči da li je bilo bolje da to bude sastavni deo Zakona o radu, pa ako je ovako brže i lakše doneti, onda bar i ovako. Zašto mislim tako? Navešću primer. 

Pripadam sindikatu uprave u Savezu samostalnih sindikata i pripadam skupini ljudi koja još nema regulisana prava i obaveze iz radnog odnosa, odnosno lokalnoj upravi. Baš zato što nije to regulisano, baš zato i dolazi do mnogih zloupotreba i mislim da je bolje doneti zakon da se regulišu i obaveze i dužnosti, pa neće biti tako. Sem Zakona o radu, za nas u državnoj upravi postojao je kao lex specialis Zakon o radnim odnosima u državnoj upravi koji je primenjivala i državna i lokalna uprava i donet je Zakon o državnim službenicima i nameštenicima. Sada je odvojena državna uprava i on se primenjuje, evo skoro će pune dve godine, a da još uvek nije donet zakon za lokal. Samim tim, veća je zbrka što je tamo i različita skupina drugih korisnika budžeta i oni isti koji se plaćaju iz lokalnog budžeta koriste druge zakone, kao što su kultura, zdravstvo, obrazovanje, i imaju veća prava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Drugi put povezujemo staž od 2004. godine, ali veliki je problem je što se ni sada, kao ni prošli put, ne vidi način refundiranja. Nesavesni poslodavci su kupili preduzeća za evro, figurativno kažem, možda i za deset evra, oterali ljude na ulice i nagrađeni su povezivanjem radnog stažaMislim da smo malo zakasnili sa ovom diskusijom da li doneti zakon ili ne. On je u skupštinskoj proceduri, pa je sada kasno da o tome pričamo.

Potpuno se slažem da imamo mnogo zakona koji se ne poštuju. Imamo odličnu zakonodavnu regulativu usaglašenu sa EU i u radnom zakonodavstvu i u drugim zakonima, ali je činjenica da se zakoni ne primenjuju. Shodno tome, nismo pravna država. 

Smatram da nismo ni socijano odgovorna država, to je vezano za vas poslodavce, gospodu, zato što se nagrađuju nesavesni poslodavci. Meni je potpuno jasan ovaj paket socijalnih mera. Drugi put povezujemo staž od 2004. godine, ali ono što je veliki problem je što se ne vidi ni sada, kao ni prošli put, način refundiranja. Oni su kupili preduzeća za evro, figurativno kažem, možda i za deset evra, oterali ljude na ulice i nagrađeni su povezivanjem radnog staža.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Od 224 osobe koje su se Viktimološkom društvu javile zbog nasilja, podaci se odnose na 2008. godinu, 109 ili 48% se javilo zbog nasilja na radnom mestu.Prvo ću izneti kratko podatke Viktimološkog društva Srbije za ovu godinu, a Udruženje građana "No mobing" je počelo da radi ove godine i još uvek nemamo sređene podatke, ali imamo blizu sto osoba koje su nam se javile povodom mobinga. 

Što se tiče Viktimološkog društva, od 224 osobe koje su se javile zbog nasilja, a podaci se odnose na 2008. godinu, 109 ili 48% se javilo zbog nasilja na radnom mestu. To je otprilke sličan broj kao i prošle godine kada se javilo 117 osoba, a sveukupno to je mnogo više nego što se javilo prethodnih godina, unazad dve godine imamo povećan broj poziva. Od toga, od tih 109 osoba koje su se obratile zbog nasilja na radnom mestu, 99 se javilo zbog psihičkog nasilja, a šest osoba je zvalo zbog fizičkog nasilja, tri osobe zbog seksualnog nasilja i uznemiravanja, a jedna osoba zbog sva tri oblika nasilja na radnom mestu. U 73 slučaja bile su osobe ženskog pola, a u 23 slučaja osobe muškog pola.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naravno da je zakon potreban i svi mi koji smo zaposleni u državnom administraciji radili smo i usklađivali direktive različitih dokumenata sa evropskim direktivamaPre svega, svakako podržavam formulisanje Predloga zakona i drago mi je da smo na sigurnom putu ka uređenom društvu. Naravno da je zakon potreban i svi mi koji smo zaposleni u državnoj administraciji radili smo i usklađivali direktive različitih dokumenata sa evropskim direktivama i tako je uostalom i nastao Nacionalni program integracije, koji nam je jako potreban i na kome smo puno radili i radimo i dalje. Upravo radimo korekciju tog Nacionalnog programa integracije. 

Ako ne zanemarimo postojanje Zakona o radu, koji možda baš i ne pruža neki komfor zaposlenima, moramo i da se setimo činjenice da je to tranzicioni zakon koji je donet u uslovima koalicionog delovanja, takav i takav je jedino bilo moguće doneti u tom trenutku.

Obzirom da sam lekar specijalista medicine rada, slušajući diskusije, prosto sam osetila potrebu da iznesem jedno svoje iskustvo iz rada, kao specijalista medicine rada u Srbiji i rada u Norveškoj na istim poslovima, u zemlji koja nije članica EU, ali koja strogo sledi i poštuje pravila EU.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
S obzirom da Centar za demokratiju pravi mnogo korisnih istraživanja vezanih za kršenje radnih i socijalnih prava, mislim da bi bilo korisno napraviti neku procenu cene mobiranog radnikaBiću kratka poštujući vreme i osnovnu temu. Htela sam da ukažem na dve stvari. Prvo, da ni u jednom predlogu nema strateškog mobinga, koji je vrlo opasan i koji mnogo više ugrožava od ovih pojedinačnih slučajeva. G. Atanacković će znati o čemu pričam kada kažem da vrlo razlikuje savesnog od nesavesnog poslodavca, vezano za tehnološki višak. 

Drugo, s obzirom da Centar za demokratiju pravi mnogo korisnih istraživanja vezanih za kršenje radnih i socijalnih prava, mislim da bi bilo korisno u ovom trenutku napraviti neku procenu, to može da bude i pilot-projekat, naravno, ne mislim na nacionalnom planu, cene mobiranog radnika. Tu se može primeniti model na primeru iz Folksvagena. To mislim, pošto kod nas je mobing mnogo više rezultat ekonomskih i političkih interesa nego psihopatologija mobera na kojoj se dosta zadržavaju ovi zakoni.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Koja je ciljna grupa koja je diskriminisana? Žene, neudate žene, žene invalidi, žene koje rade, samohrane majke, žene koje rade na selu, žene koje rade kućni posao, to je ogromna ciljna grupa žena koja radiMislim da je ovaj sastanak stvarno dao toliko korisnih informacija i da svi u našim sredinama u kojima radimo treba da vidimo kako ćemo dalje da radimo i kako da se više umrežimo i kako naše resurse da povećamo. Deo tih je saradnja svakako sa dr Snežanom Pantić-Aksentijević i sa medicinom rada. Ne mogu da zamislim da je kod nas ta specijalizacija na izumiranju. Mislim da stvarno moraju da se povećaju kapaciteti, da svi koristimo vaše usluge i vaša istraživanja. 

Koja je ciljna grupa koja je diskriminisana? Žene, neudate žene, žene invalidi, žene koje rade, samohrane majke, žene koje rade na selu, žene koje rade kućni posao, to je jedna ogromna ciljna grupa žena koja radi. Drugo, sve te žene koje nam se jave i koje dođu, one dođu sa jednom fasciklom svojih lekarskih analiza, sa visokim pritiskom, bolest štitne žlezde, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da bi trebalo još jedanput staviti prst na čelo u pogledu usvajanja ovog zakona i ne usvajati ono što će nam se posle obijati o glavu kao nešto što je neprimenljivo i nešto što je moguće primeniti na sto različitih načinaMeni se suprotno mišljenju koleginice, čini da su se afirmisali i oni stavovi koji govore o tome da ovaj zakon ne bi trebalo usvajati u ovom obliku.

Mislim da nije kasno da se zakon povuče iz procedure, zato što ne može da zadovolji one potrebe radi čijeg zadovoljenja je i napisan. Nemali broj je tih deficita, odnosno primedbi, kada sam govorio o njima i kada su ostali govorili o tome. To nije i ne bi trebalo shvatiti kao osporavanje autoriteta onih koji su učestvovali u pisanju zakona, nego kao osporavanje autoriteta samog teksta zakona. Sam tekst zakona trpi, ima brojne deficite i može da trpi opravdane kritike. 

Bilo je reči o tome i uvek iskoristim priliku da o tome nešto kažem, ako mogu, da su naši zakoni dobri, ali se ne primenjuju. To je nešto što često i laici koriste kao argumentaciju, ali profesionalno gledano to ne može da se prihvati. Zakoni su dobri ako se primenjuju i samo ako se primenjuju.
Opširnije >>>