za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"PRAVA ZAPOSLENIH – ZAKONSKA OBAVEZA ILI DOBRA VOLJA POSLODAVACA"
Pretraga
Verzija za štampu
U Srbiji se nedovoljno poštuju prava radnika, a poslodavci često krše svoje obaveze, što je najviše posledica nedovoljne efikasnosti državnih institucija u sprovođenju zakona, ocenili su učesnici okruglog stola "Prava zaposlenih — obaveza ili dobra volja poslodavca", koji je u organizaciji Centra za demokratiju održan u sredu, 16. septembra 2009.



"Najveći problem u oblasti kršenja prava radnika u Srbiji je rad na crno, koji predstavlja 'rak ranu' našeg društva i poprima razmere koje postaju zabrinjavajuće", rekao je direktor inspektorata za rad Radovan Ristanović i objasnio da rad na crno podrazumeva neredovnu isplatu zarada, poreza i doprinosa, prekovremenog rada i godišnjeg odmora.

On je ukazao da je rad na crno u Srbiji najviše zastupljen u oblasti trgovine, ugostiteljstva, građevinarstva i tekstilne industrije i da su zbog toga najviše ugroženi mladi, nezaposleni, formalno zaposleni, nekvalifikovana radna snaga, izbeglice, raseljena lica...

Ristanović je rekao da su velike razmere rada na crno, zbog visoke stope nezaposlenosti, što poslodavci koriste, kao i zbog nedostatka kontrole države, neefikasnog sistema sankcionisanja i loše regulisanog prekršajnog postupka.

Predsednik Centra za demokratiju profesor Dragoljub Mićunović rekao je da se ugrožavanjem prava radnika dovode u pitanje dve civilizacijske vrednosti – sloboda i jednakost.

Radna snaga u Srbiji nije dovoljno kvalifikovana. Nejednak pristup obrazovanju za sve građane u osnovi je ekonomske nejednakosti, istakao je Mićunović.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijović smatra da Srbija nije društvo jednakih šansi i da se naša zemlja ne može pohvaliti nivoom zaštite prava radnika.

On je ukazao da bi poslodavci i sindikat trebalo zajednički da rešavaju sva sporna pitanja iz oblasti prava zaposlenih i obaveza poslodavaca.

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković je rekao da u sadašnjem zakonodavstvu postoje brojne mere zaštite za zaposlene, ali da su državne institucije nedovoljno efikasne u sprovođenju zakona.

Oštrica sankcija najviše je usmerena na one poslodavce u Srbiji koji rade u zakonskim okvirima i čine manje propuste, a kako je rekao, ništa se ne radi na smanjenju sive ekonomije.

Atanacković je istakao da se poslodavci ponašaju onako kako im opšte okruženje i zakonodavni sistem dozvoljavaju i dodao da bi sprovođenje zakona trebalo da bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima privrednika, od kojih je oko 70.000 nelikvidno, zbog ekonomske krize.

Skup je u okviru projekta Demokratski politički forum organizovao Centar za demokratiju u saradnji sa "Fridrih Ebert" fondacijom. (Tanjug, B92)

U debati su učestvovali: Vidan Hadži-Vidanović (Beogradski centar za ljudska prava), Danko Runić (Agencija za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju, Grad Beograd), Dejan Kostić (Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova), Dobrila Iličić (Sekcija žena UGS "Nezavisnost"), Dragan Kujundžić (Centar za demokratiju), Dragan Matić (Industrijski sindikat Srbije), Dušica Lapčević (Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata), Gordana Đukić (Rad - Sindikalni poverenik), Gordana Šijaković (Rad - Sindikalni poverenik), Jasna Filipović (CRNPS), Jelena Starčević (Unija poslodavaca Srbije), Jovana Zorić (BG centar za ljudska prava), Ksenija Petovar (Centar za demokratiju), Milorad Mijatović (Savez samostalnih sindikata Srbije), Miloš Mirić (Holcim), Mira Božić (Uprava za bezbednost i zdravlje na radu), Miroslav Ružica (Centar za demokratiju), Nataša Trifunović (Privredna komora Srbije), Nataša Vučković (narodni poslanik), Nataša Zavođa (Unija poslodavaca Srbije), Nebojša Atanacković (Unija poslodavaca Srbije), Nenad Vladić (Ministarstvo rada i socijalne politike), Nevenka Dragović-Nešković (Ombudsman), Petar Vasilev (Švajcarska organizacija za pomoć svetu rada), Rajka Vukomanović (Ministarstvo rada i socijalne politike), Ranka Keča (Erste bank), Saša Gajin (Centar za unapređivanje pravnih studija), Saut Šećeragić (Savez samostalnih sindikata Srbije), Vesna Đukić (BOŠ), Vladica Vuković (SSS grada Novog Sada i opština), Zorica Runić (Ombudsman opštine Vračar), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kaže se da je država kroz zakone počela da verifikuje radničke zahteve i da daje prava radnicima još u 19. veku. Mi se vek i po kasnije u Srbiji suočavamo sa činjenicom da radnici ponekad imaju problema i prilikom utvrđivanja radnog vremena. Neki rade bez prava na odmor, mnogi rade na "crno"Otvaram debatu koja će se baviti pravima zaposlenih i pokušati da odgovori na pitanje - da li su prava zaposlenih u Srbiji obaveza ili se dobijaju kao dobra volja poslodavaca.

Centar za demokratiju nastavlja svoju praksu da otvara, postavlja pitanja, da stavlja na dnevni red ovih debata neke teme o kojima se govori u javnosti. Mi smo već više puta govorili o radnicima, o sindikatima, ali to je tema koja je ove jeseni ponovo veoma aktuelna.

Srbija je juče, kao i ceo svet, obeležila Dan demokratije i juče smo iz Parlamenta čuli da je Srbija demokratska zemlja, ali da je demokratija još na nejakim nogama. U to, čini mi se, mogu da se uvere brojni radnici u našoj zemlji. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan i hvala vam što ste došli da uzmete učešće u jednoj raspravi koja ovih dana već probija i u javnost, ali nezavisno od toga, u društvu odavno postoji kao jedan krupan problem. Odnosi se na prava zaposlenih. To je jedan segment politike i prava koji je, verovatno, u ovom trenutku za nas najznačajniji.

Desilo se to da je jedan poredak, koji je u prvi plan postavljao neka politička pitanja, koji je deklarativno bio za jednakost uz pomoć zaposlenosti, pokazao neefikasnost u ekonomskom pogledu, a naravno pokazalo se da nije tako lako ni savladati ljudsku prirodu, pa je bilo i korupcije i neefikasnosti, zbog čega je jedan poredak te vrste propao.

Brže bolje su svi dočekali da kažu da je to velika pobeda nad komunizmom. Onda je postojala jedna jednačina: ergo socijalizam ili komunizam, to je jednako logor, a sve druge tekovine tom prilikom su stavljene negde u zaborav i o njima se gotovo nije ni govorilo. To je bio trijumf antikomunizma, najgluplje ideologije koja je samo reaktivna. Svaka ideologija koja je samo reaktivna sigurno ne može nikom pomoći. Sve vlade su se utrkivale koja će što pre sebe proglasiti vladom demokratskih reformi i odsustva socijalizma, komunizma, itd, i naravno, ceh su platili svemu tome radnici. Oni su uveravani, recimo, držimo se ipak Jugoslavije i Srbije, da postoji društvena svojina svega i svačega, da postoje opšta prava i da su oni samoupravljači i oni upravljaju državom, svojom sudbinom, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Siva ekonomija je zaista "rak rana" naše privrede i društva u celini. Naravno rad na "crno" postoji u svim privredama u svetu i u zapadnoj Evropi, prema tome, nije nešto što je nepoznato. Međutim, on kod nas zaista poprima razmere koje postaju zabrinjavajuće Pokušaću da kažem nešto sa stanovišta, pre svega, Inspektorata za rad i prakse koja postoji u tom državnom organu koji je po zakonu, kao što je vama svima poznato, i ovlašćen i odgovoran za sprovođenje Zakona o radu i drugih propisa, opštih akata koji regulišu svet rada, kao i, naravno, drugih propisa iz ove sfere, a to je pre svega Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

Profesor Mićunović je otvorio ključna, strateška pitanja iz ove oblasti, a moje uvodne reči će ipak biti vezane za ono što je, tako da kažem, konkretno. To su stvari koje, manje-više, svi ovde prisutni dobro znaju i prosto imam utisak da ću možda ponoviti neke stvari koje su opštepoznate. Naravno, svako od nas, kao zaposleni, ili pre toga nezaposleni ili onaj koji je pred otkazom, je u situaciji da se neki od ovih propisa primenjuju na njega.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kad govorimo o ekonomskim i socijalnim pravima, mi uvek moramo da imamo na umu Versajski ugovor kojim je regulisan mir između velikih sila posle Prvog svetskog rata. Jedan deo tog Versajskog ugovora donosi ustav Međunarodne organizacije rada, a koja je prva organizacija, još daleko pre Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, itd, koja se bavi međunarodnim ljudskim pravima, odnosno pravima radaMoram da počnem sa jednom konstatacijom koja može neobično da zvuči, ali meni je zaista neobično drago da je vlada učinila nešto što mi je poprilično uporopastilo koncepciju jednog dobrog dela mog izlaganja, ali kao što rekoh, drago mi je. Razlog za to je da je konačno pre dva dana ratifikovana Evropska socijalna povelja i to redigovana, a što ukazuje na, konačno, neku dobru volju da se pristupi nekim tvrđim načinima zaštite ekonomskih i socijalnih prava i time i prava zaposlenih. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pokušali smo u saradnji sa inspekcijom rada da se fokusiramo na Zakon o radu i da krenemo sa onim promenama koje ciljaju na jačanje ovlašćenja institucija, koje mogu da postojeće zakonske odredbe učine efikasnijim i operativnijim. Ne radi se o radikalnoj promeni zakona, nego samo o dopunama zakonskih odredbi koje će postojeće zakone učiniti efikasnijimCentar za demokratiju je negde oko 2001, 2002. godine počeo da se bavi i uključio se u projekte o ekonomskim i socijalnim pravima. Imamo jedan veći broj završenih projekata na tu temu. Jedan od tih projekata je ova, uslovno rečeno, kampanja. Ne volim taj izraz - kampanja, ali sad, šta je tu je, tako ga koristimo. 

Mi smo pre tri godine počeli projekat o pravima zaposlenih, obišli smo desetak gradova i imali smo dobre konferencije i sastanke sa građanima, zaposlenima, sa medijima, sa unijama poslodavaca, sindikatima, itd. Prikupili smo ta iskustva, a onda smo evidentirali šta je ono što se najčešće javlja kao problem.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi iz Unije poslodavca često pokušavamo, braneći se od tog u javnosti stvorenog mišljenja da su praktično svi poslodavci pomalo tajkuni, da kažemo da ako želimo da podignemo svet rada uopšte, moramo razmišljati u ovoj zemlji i o podizanju sveta kapitala, koji nije svet tajkunaPokušaću da se usmerim uglavnom ka vašoj osnovnoj temi danas, a to su prava zaposlenih, da li je to zakonska obaveza ili je dobra volja poslodavaca. Iz ovog pitanja i ove konstatacije, mislim da je to stvar na koju prethodno treba odgovoriti. Naime, mi iz Unije poslodavca često pokušavamo, braneći se od tog u javnosti stvorenog mišljenja da su praktično svi poslodavci pomalo tajkuni, da kažemo da ako želimo da podignemo svet rada uopšte, moramo razmišljati u ovoj zemlji i o podizanju sveta kapitala, koji nije svet tajkuna. 

Treba podsetiti da kod nas u Zakonu o radu postoje zaista brojne zaštitne mere, odnosno većina članova je posvećena tome. Da sad ne zadržavam skup ređajući sve to, od zaštite ličnih podataka, materinstva, prva na porodiljsko, itd, prava za vreme sprečenosti za rad, zaštite invalida i slično, imamo priličnu dvostepenost u tim postupcima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U jednoj slaboj demokratskoj državi vi ne možete imati kvalitetan socijalni dijalog. Sve je to samo jedna fasada, sve je to samo jedno zavaravanje, jer to od nas neko traži da bismo sutra mogli da prikažemo te elemente u EU, koja nas prosto goni da to moramo raditi Počeću od onog što je rekao g. Atanacković, promene zakona o povezivanju staža i oko uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ponekad pomislim da ovu državu vode loši đaci, loši studenti, ponavljači, jer se stalno nešto ponavlja. Mi smo 1991. do 2003. godine imali istu situaciju, povezali staž , uplatili značajna sredstva i posle 2003. godine, a to znači od 2004. do 2007. godine, odnosno sad 2009. godine mi imamo istu situaciju. To može samo da se desi onima, bar ja mislim tako, koji su loši đaci, koji su ponavljači i izgleda da se u ovoj Srbiji isplati nepoštovati zakon, tražiti način da se nešto izvrda, da se nešto ne plati, jer tad bolje prolazite i na taj način se bogatite. To je ono što je i g. Mićunović rekao, da li u Srbiji postoji sloboda, da li postoji jednakost. To bih pre formilisao: da li je Srbija društvo jednakih šansi. Tvrdim da još uvek nije. Još nije izgrađeno društvo, najmanje je demokratično društvo, najmanje je ovde demokratije, a često volimo da govorimo da se razvijamo, da smo dobro organizovani, da primenjujemo standarde EU, da smo negde otišli daleko. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da bi ispred Vlade Republike Srbije moralo organizovano da se postave kauči, jer će očigledno biti sve više ljudi koji će tu tražiti neku svoju pravdu, pa čak i pokušaj da se vlada izmesti na neku lokaciju kako ne bi ometala život građana Beograda, mislim da nije dobra idejaPozdravljam sve učesnike. Svi koji su danas došli u stvari pokazuju jedno značajno interesovanje, da li profesionalno ili neko drugo, a vezano za prava zaposlenih, za zakonske obaveze koje iz toga proističu. Nezahvalno je govoriti o pravima zaposlenih kad uključite ujutro TV ili pročitate jutarnje izdanje novina i onda vidite da je sakaćenje obeshrabljenih ljudi i radnika postala svakodnevnica i da jedan isečeni mali prst više ništa ne znači. Šaka, noga, to je izgleda neka sledeća faza sa kojom ćemo se susresti. 

Pored ovog sakaćenja i povređivanja, imate svakodnevne proteste, imate blokade, imate često i artikulisane i neartikulisane vapaje za pomoći. Mislim da bi ispred Vlade Republike Srbije moralo organizovano da se postave kauči, jer će očigledno biti sve više ljudi koji će tu tražiti neku svoju pravdu, pa čak i pokušaj da se vlada izmesti na neku lokaciju kako ne bi ometala život građana Beograda, mislim da nije dobra ideja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Inspirisan sam, kao i čini se svi oni koji su govorili pre mene, onim što smo čuli od prof. Mićunovića. Meni se ova diskusija pokazala u jednom svetlu koje mi pravnici, kad se bavimo pravima i posebno ljudskim pravima, ne uzimamo često u obzir, a to je pitanje ili perspektiva ekonomskog koštanja ili cene primene prava, odnosno izgradnje pravnih institucija u zemlji.

Već je prof. Mićunović napomenuo, a to je jedan sigurno važan momenat ili element u diskusiji, da je utilitarni zahtev za slobodom preduzetništva, odnosno slobodom tržišta, odnosno neregulacijom u ovoj oblasti, obično pravdan razlozima pospešivanja preduzetničke aktivnosti, odnosno razlozima koji se vezuju za ekonomski prosperitet zemlje.

Dakle, kaže se: pustimo ljude da rade svoj posao, da se bave biznisom i onda će sve biti u redu, zemlja će napredovati ekonomski, a samim tim i na drugi način. S te strane osmatrano, mi možemo zaista da postavimo pitanje cene koštanja prava, pravnih pravila i pravnih institucija.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hteo bih prvo da pozdravim sve prisutne. Moje ime je Miloš Mirić i ja sam direktor za ljudske resurse kompanije Holcim Srbija. Kratko bih predstavio kompaniju. kompanija Holcim je jedan od svetskih lidera u proizvodnji cementa, betona i agregata. Na tržištu Srbije je prisutna od 2002. godine privatizacijom fabrike cementa u Popovcu i trenutno u našoj cementari, u našoj fabrici, u stvari našoj kompaniji radi 458 zaposlenih, za koje mi sa zadovoljstvom ističemo da su naše najveće bogatstvo.

Sad ću malo obrazoložiti neke stvari. Misija kompanije Holcim je da budemo svetski najpoštovanija i najatraktivnija kompanija u cementnoj industriji i da na taj način permanentno stvaramo optimalne vrednosti za sve interesne grupe. Ovako zvuči možda malo uopšteno. Želeo bih da pojasnim. Komapnija Holcim kada planira svoj razvoj, kad planira svoje poslovanje, rukovodi se principom održivog razvoja koji je zaista integrisan i satkan u sve ono što mi radimo. Princip održivog razvoja je na tržištu Srbije jedan novi princip. Za kompaniju to nije novo. Mi smo već nekoliko godina unazad preuzeti od strane Dow Jones, koji je lider u industriji na tom planu i pojasniću to malo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Vrlo su inspirativni bili komentari i diskusije koje su se vodile u ovoj sali i mislim da ćemo posle svega izaći sa određenim zaključcima i željom da neke stvari promenimo, a svesni smo da ih možemo promeniti samo zajedničkim radom.

Pre svega, drago mi je da je g. Gajin pomenuo pitanje održivosti, jer nam je jasno, posle svih ovih diskusija, da su pitanja radnika, pitanja prava zaposlenih vrlo dobro uređena. Samo je pitanje države i mehanizama kako se ona sprovode i da li se zaista primenjuju u punoj meri kako su na papiru i zakonom i propisana. Svesni smo da krivicu u razmišljanju zašto se određene norme primenjuju ili ne, možemo tražiti u velikom broju nezaposlenosti, u svetskoj ekonomskoj krizi, u činjenici da imamo nezavršenu svojinsku transformaciju, da je privatizacija započeta i da toliki broj ljudi na tržištu rada ne zna faktički ko mu je poslodavac, da li je to država, da li je to neki privatni vlasnik koji se priprema za prodaju. Sve to stvara jednu situaciju na koju i država na svestan način raguje određenim socijalnim merama i određenim ne diranjem poslodavaca koji su u takvom stanju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naše amandmane i opozicija i pozicija prihvatili su kao svoje, vodili tri sata raspravu i nijedan nije prihvaćen. Mi smo i dalje uporni, iako to ispada posao bez efekta, svakog dana svaki projekat koji se pojavi na sajtu vlade, ministarstava, skupštine, odmah dajemo primedbe i sugestije, negde nas prethodno uključe i efekat je daleko drugačiji Nema demokratije bez socijalnog dijaloga. Govorim ne samo na nivou države, nego do preduzeća i do poslodavca. To je imperativ.

Zašto to govorim? Savez samostalnih sindikata je reprezentativna sindikalna organizacija, partner je na nivou Republike i u najmanje 30-ak zakonskih projekata koji su usvojeni u Skupštini gde se reguliše materijalno-socijalni položaj, na svaki projekat je davao primedbe ministarstvima, a kasnije amandmane preko poslanika. Na 250 adresa su davani amandmani, od toga je efekat bio mali. Čak prihvate i opozicija i pozicija kao svoje da predlože, vodi se tri, četiri sata rasprava i nema ništa od toga.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ključno je da svi problemi nastaju iz moguće dve stvari - ili nepostojanja sistema ili nefunkcionisanja sistema. Trećeg nema. Moguće je da bude i jedno i drugo. Mislim da je kod nas u stvari, u pojedinim stvarima i jedno i drugo. Negde nemamo sistem, a tamo gde ga imamo, on ne funkcionišeO ovim pitanjima bi se moglo govoriti do sutra, kad čovek, naravno, pored ostalog i profesionalno obavlja i ovaj posao. Ono što je ključno, po meni, to je da svi problemi nastaju samo iz moguće dve stvari - ili nepostojanja sistema ili nefunkcionisanja sistema. Trećeg nema. Moguće je da bude i jedno i drugo. Mislim da je kod nas u stvari, u pojedinim stvarima i jedno i drugo. Negde nemamo sistem, a tamo gde ga imamo, on ne funkcioniše. To je po meni ključna stvar. 

Ovo što je pomenuto, neko je to rekao, čini mi se kolega Matić, da ne postoji politička volja za sprovođenje, dokle god mi budemo u zemlji u kojoj će od političke volje zavisiti sprovođenje zakona, mi ćemo biti u ovoj situaciji. Dok institucije sistema u nekim ključnim stvarima, ne govorim o elementarnim stvarima, o ovim stvarima, zarade, doprinosa, staža, prava na godišnji odmor, itd, dok ne budu institucije sistema funkcionisale, opet ćemo biti u ovoj situaciji u kojoj jesmo. Nažalost, sad jesmo u toj situaciji da institucije ne funkcionišu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kad pričamo o pravima radnika, mi pričamo o obavezi podržanoj monopolom fizičke prinude. Toga u ovoj državi nažalost za sad nema. Mi pričamo o isplaćivanju plata radnicima, pričamo o isplaćivanju socijalnih davanja, o nediskriminaciji na radu. To nije društveno odgovorno poslovanje, to je pravna obaveza
U suštini ovo pitanje koje je postavljeno i cela diskusija kako je tekla, lako može da bude preformulisano u pitanje - da li pričamo o Srbiji kao državi ili pričamo o Srbiji kao nekoj jedinici feudalnog doba? Da li mi pričamo o instituciji modernog društva, gde je volja države podržana monopolom prinude, ili pričamo o nekoj jedinki u kojoj se ne zna ko šta radi i kojoj se ime ne zna?

Ovde su se pojavile neke lepe reči, ali čini mi se često u pogrešnom kontekstu. Ovde se pričalo o društveno odgovornom poslovanju, pričalo se o socijalnom dijalogu, to su sve lepe stvari. To su moralno poželjne stvari, a pravno neobavezne. Kad pričamo o pravima radnika, mi pričamo o obavezi podržanoj monopolom fizičke prinude. Toga u ovoj državi nažalost za sad nema. Mi pričamo o isplaćivanju plata radnicima, pričamo o isplaćivanju socijalnih davanja, o nediskriminaciji na radu. To nije društveno odgovorno poslovanje, to je pravna obaveza.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ključna je stvar da poznajemo društvo i da ne sklanjamo glavu govoreći da nešto nismo znali, a jesmo znaliOvo je jedna izvanredna debata. Mi smo imali nekoliko izvanrednih debata i uvek sam se trudio da podstaknem da to radimo i dalje. Ovo što smo mi danas uradili i ovo što je sad naš mladi uvodničar rekao, a to je negde tačno, mi smo imali jedno moralno pražnjenje, rekli smo kako stvari izgledaju, a za neke stvari smo znali, a za neke nismo znali. To što mi radimo ovde u Centru za demokratiju, uspostavljajući dijalog i javnu debatu, smatramo da nije beznačajno i bez uticaja. Ključna je stvar da poznajemo društvo i da ne sklanjamo glavu i da kažemo da nešto nismo znali što smo znali. 

Nažalost, moje iskustvo je da se stvari menjaju mnogo sporije, ali istovremeno se uvek menjaju na bolje. Naravno, ljudi su nezadovoljni, kritični i nekad slika deluje još crnje. Ako imate jedan veći vremenski period, pokušate da ga objektivno upoređujete, onda ćete videti. Postoji, i to je sad jedan veliki paradoks, jedno napredovanje svesti o slobodi. Prosto se smatra da ljudi imaju prava na slobodu i oni koji su bili u nekim ćoškovima, u zavetrini, na koje se nije obraćala pažnja, počev od žena, robova, rasne diskriminacije, ljudi sa posebnim potrebama, itd, stiglo se do određenih prava, naravno dece, pa čak imate problem ovog humanizma i prema životinjama, itd. Mi imamo jedno čovečanstavo koje napreduje u vrednosnom smislu, da usvaja neke vrednosti o kojima se svega sto godina pre toga nije moglo ni pomišljati.
Opširnije >>>