za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"REGIONALIZACIJA – USLOV RAVNOMERNOG RAZVOJA"
Pretraga
Verzija za štampu
Regionalizacija nije pretnja državi, već brana separatizmu zato što doprinosi decentralizaciji, ravnomernijem ekonomskom razvoju i demokratizaciji, a time i političkoj stabilnosti zemlje, ocenili su učesnici okruglog stola koji je organizovao Centar za demokratiju uz podršku Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu, 10. juna 2009. godine.

Narodni poslanik Boško Ristić podsetio je da su jug i istok Srbije mesta "gde živi siromaštvo. Postoje delovi zemlje u kojima je veliki nesklad između prirodnog bogatstva i razvojnih mogućnosti jer nemaju nikakve kapacitete, istakao je Ristić i dodao da je "uspostavljanje srednjeg nivoa vlasti nasušna potreba".

Tvrdeći da u razvojnom pogledu "postoji velika neravnopravnost", Ristić je naveo da bi regionalizacija omogućila i građanima iz ostatka Srbije da, poput građana Beograda i Vojvodine, direktno učestvuju u kreiranju republičkog budžeta.

Regionalizacija bi omogućila da građani sami odlučuju o ciljevima razvoja u skladu s vlastitim potrebama, a doprinela bi i većem učešću nacionalnih manjina na jugu i istoku Srbije, rekao je Ristić.

"Evropska iskustva pokazuju da su regioni bili kohezioni element u ravnomernom razvoju i demokratizaciji društva", istakao je Jovan Komšić s Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu.

Ukazavši da regionalizacija zahteva drugačije postavke političkog sistema, Komšić je podsetio da je novosadski Centar za regionalizam Vladi Srbije pre dva meseca preporučio da usvoji Političku strategiju regionalizacije i demokratizacije zemlje.

Tim dokumentom treba definisati ciljeve, sadržaj, metode i faze realizacije ustavnog prava građana na pokrajinsku, odnosno regionalnu autonomiju i u skladu s tim doneti set zakonskih rešenja o novoj teritorijalnoj organizaciji Srbije, rekao je Komšić, zauzevši se za ratifikaciju Nacrta evropske povelje o regionalnoj demokratiji.

Zamenik predsednika DS Dušan Petrović je ukazao da se kod nas radi "o razlici između onih koji su manje i onih koji su više siromašni".

Budžetska potrošnja po glavi stanovnika je neravnomerna i iznosi čak jedan prema deset, a ukoliko država ništa ne preduzme, za dve decenije ćemo imati gubitak stanovništva, ne samo na jugu i istoku, već i u centralnoj Srbiji, upozorio je Petrović, istakavši da "ne vidi kako je to moguće izbeći nego regionalizacijom". (Tanjug)

U debati su učestvovali: Bojan Kostreš (Liga socijaldemokrata Vojvodine), Borislav Stojkov (Republička agencija za prostorno planiranje), Dejan Nikolić (Narodna skupština Srbije), Đorđe Milić (Republička agencija za prostorno planiranje), Dragan Domazet (Fakultet informacionih tehnologija), Dragan Miljković (Centar za razvoj građanskog društva Protecta Niš), Dragoljub Mićunović (Centar za demokratiju), Dragomir Papić (Regionalna privredna komora Užice), Dušan Milisavljević (narodni poslanik), Dušan Petrović (Demokratska stranka), Edvard Jakopin (Republički zavod za razvoj), Goran Miljković (opština Bela Palanka), Goran Stamenović (Pirotski upravni okrug), Goran Stefanović (Narodna skupština Srbije), Goran Vasić (Novosadski sajam), Irena Veljković (Centar za regionalnu politiku Niš), Ivan Knežević (Centar za strateška ekonomska istraživanja Vojvodina), Jovan Živković (Centar za regionalnu politiku Niš), Ksenija Petovar (Centar za demokratiju), Mihailo Purić (Narodna skupština Srbije), Michael Ehrke (FES), Miladin Kovačević (Republički zavod za statistiku), Milan Stanimirović (Narodna skupština Srbije), Miodrag Vujošević (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije), Mladen Radosavljević (opština Knjaževac), Nataša Vučković (Narodna skupština Srbije), Novak Gajić (Stalna konferencija gradova i opština), Slavka Zeković (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije), Snežana Đorđević (Fakultet političkih nauka), Valetina Ivanić (Centar za strateška ekonomska istraživanja Vojvodina), Vladimir Paunović (NVO Millenium Kragujevac), Zaharije Trnavčević (novinar), Zoran Petrov (Narodna skupština Srbije), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovu raspravu počinjemo saznanjem da postoje dve škole mišljenja u Srbiji. Jedna je da je regionalizacija obaveza koja proizilazi iz Ustava Srbije. Druga škola mišljenja, koju smo čuli u parlamentu, kaže da je regionalizacija zapravo pakleni plan nove podele Srbije, da se dešava po nalogu Džozefa BajdenaŽelim da vas pozdravim ispred Centra za demokratiju koji već dve godine organizuje rasprave o svim aktuelnim pitanjima. Pozivamo predstavnike vlasti, nevladinog sektora i sve zainteresovane za razgovor na teme o kojima se najviše govori. Ovo je projekat koji Centar za demokratiju realizuje uz svesrdnu pomoć Fondacije Fridrih Ebert. Moram na početku da se zahvalim i Narodnoj banci Srbije koja nam omogućava da ove razgovore vodimo u ovom lepom i prijatnom prostoru, a da za to ne naplaćuje. Snimak ove rasprave možete da pogledate i na Info kanalu TV B92, dan nakon održavanja debate.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što Centar za demokratiju zanima jeste da li bilo koja politička reforma, ili administrativna, doprinosi slobodi i demokratiji ili ne. To je osnovno stanovište. Čvrsto verujem da između jednakosti i slobode postoji velika neraskidiva veza. Kada se ona poremeti, onda obe ove velike vrednosti stradajuHoću da se nečim pohvalim, a to je da je ovo 24. debata koju Centar za demokratiju organizuje sa Fridrih Ebert Fondacijom. Rekao bih da je Demokratski politički forum već stekao jedno zavidno ime kao mesto gde se vode debate. Druga stvar je da smo uvek aktuelni. Mi smo ovu temu planirali još pre mesec dana i nismo ni slutili da će odjedanput da bukne kao jedna vrlo zanimljiva tema iz raznih razloga. 

Ono što Centar za demokratiju zanima, što mene lično zanima, jeste da li bilo koja politička reforma, ili administrativna, doprinosi slobodi i demokratiji ili ne. To je osnovno stanovište. Čvrsto verujem da između jednakosti i slobode postoji velika neraskidiva veza. Kada se ona poremeti, onda obe ove velike vrednosti stradaju. Regionalizacija, ili ravnomerniji razvoj, ima za svrhu da utemelji jednakost, ne u bukvalnom smislu, ali sa mnogo više jednakosti, mogućnosti i šansi i svega ostalog i da time proširuje horizont slobode. To je, dakle, ključno pitanje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U intervjuu predsednika listu "Danas" nudi nam se nekoliko ključnih ocena koje mogu delimično da odgovore na u javnosti Srbije već poslovična pitanja. Osnovni ciljevi i teme inkorporirane u regionalističku inicijativu su ravnomerni regionalni razvoj, kompatibilnost sa evropskim standardima, uključujući i pripremu za korišćenje sredstava iz kohezionih fondova EU, i treće, potpuno novi tip regionalizacije, kako pominje predsednik RepublikeZahvaljujem se na pozivu. Sa izuzetnim zadovoljstvom sam prihvatio predlog da kažem nešto o temi regionalizacije kao uslovu ravnomernog razvoja. Imajući na umu matricu koju nam je organizator poslao, koja nas upućuje na razmatranje različitih pristupa ovoj temi, iskustava drugih zemalja i naravno u kontekstu pridruživanja Srbije EU, pošao sam od procene da je, naravno, najrazložnije poći od inicijative predsednika Republike Srbije Borisa Tadića.

U intervjuu predsednika objavljenom u jučerašnjem broju "Danasa", nudi nam se nekoliko ključnih ocena koje mogu delimično da odgovore na u javnosti Srbije već poslovična pitanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre svega, želim da izrazim veliko zadovoljstvo što učestvujem na ovakvom skupu gde očekujem veoma konstruktivne predloge i analize. S druge strane, zahvaljujem se i prethodnom uvodničaru koji je dao iscrpnu analizu i opis pojma regionalne demokratije.

Osnivač sam Centra za regionalnu politiku iz Niša, koji je osnovan pre par godina kao posledica razmišljanja i nezadovoljstva jedne grupe ljudi postojećim stanjem i velikom neravnomernosti u razvoju pojedinih delova Srbije, velikim razlikama u bogatstvu i siromaštvu u pojedinim delovima Srbije. Na pitanje šta su uzroci siromaštva, došli smo do zaključka da je jedan od velikih uzroka i preterana centralizacija vlasti u Srbiji. To nezadovoljstvo smo želeli da konstruktivno kanališemo formiranjem jednog društva, organizacije koja bi se bavila analizom uzroka i nudila pojedina rešenja, bez želje da politizuje tu analizu i da objektivno ponudi neka rešenja, pre svega političarima i nosiocima javnih ovlašćenja na jugu i na istoku Srbije, a sve sa ciljem da se podigne društvena i politička svest o potrebi decentralizacije i o ulozi svakog pojedinca u uspostavljanju sistema vrednosti za koje smo se deklarativno opredelili, a to je sistem vrednosti, pre svega, oličen u demokratiji zemalja EU.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da se zahvalim Centru za demokratiju na izuzetno aktuelnoj temi. Prosto je neverovatno sinhronizovati skupštinsku temu sa temom Centra, tako da ste veoma aktuelni. Zahvaljujem se prof. Mićunoviću. Tema je višeslojna i zadire dosta u prošlost. Ne bih išao u 19. i 20. vek, itd, samo ću da se osvrnem na nekoliko stvari. Središte ću dati na ekonomskim performansama potrebe regionalizovanja i zašto je neophodna regionalizacija.

Prvo da kažem da se Srbija nalazi u jednoj specifičnoj situaciji iz razvojnog ugla. Završili smo prvu fazu tranzicije, počinjemo da sprovodimo drugu fazu tranzicije, ali smo se suočili sa velikim problemom. Videli smo da se zadaci ne mogu sprovoditi više efikasno, jer država nije teritorijalno uređena. Naime, još uvek se borimo sa nasleđem koje traje od 1945. godine. Regionalna politika je od svih društvenih planova od 1950. godine, zaključno sa 1990. godinom, uvek bila marginalizovana. Primat je uvek dat sektorskim atributima, stopom rasta GDP, dok je regionalni razvoj uvek bio u senci tih sektorskih prioriteta. Posledice u prostoru su evidentne.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne mogu a da ne primetim da se u Srbiji ne radi o razlici između bogatijih i siromašnih delova naše zemlje, nego između onih koji su manje ili više siromašni. Mi smo siromašna zemlja i siromašan narod. Vrlo je važno da počnemo da se saživljavamo sa tim, jer onda ćemo imati mnogo više prostora i snage da prevaziđemo ove nevolje i nedaće u kojima se nalazimoPre svega, profesore Mićunoviću, želim da Vam se zahvalim na prilici da posle mnogih drugih tema, debatujemo danas i o regionalizaciji. Veoma mi je drago da je ovakav jedan forum otvoren i mislim da on mnogo doprinosi uspostavljanju dobrog i pravog dijaloga ne samo na političkom prostoru Srbije, već na celoj našoj društvenoj javnoj sceni. 

Jedna od mnogih stvari koje sam imao priliku da naučim od Zorana Đinđića jeste i uzrok razlike između bogatih i siromašnih nacija. Bogate nacije su u stanju da iskoriste svoje resurse, a siromašne nacije nažalost nisu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Regionalizacija u razvijenim zemljama EU nije se pretežno bavila traženjem nekakvih ustavnih, idealtipskih rešenja. Ona se bavila prilagođavanjem na razvoj. Centralni cilj je bio da se naprave odgovarajuća institucionalna i organizaciona prilagođavanja za razvoj i novo strateško mišljenje, upravljanja i istraživanjaDobar dan svima i hvala za ljubazan poziv. Govoriću o nekim najnovijim trendovima u Evropi u pitanjima regionalizacije i poukama koje bi Srbija mogla izvući iz toga u poslu reforme u stvarima regionalizacije.

Dakle, kada kažemo da pravimo rešenja i reformske pakete po uzoru na Evropu, treba da se podsetimo sledećeg. Najnoviji talas regionalizacije u Evropi traje možda negde od prve polovine devedesetih godina. Više je reč o decentralizaciji koja ima razne oblike, ima pet osnovnih modela i preko pedeset pojedinačnih formi, sa raznim stupnjevima decentralizacije, dekoncentracije, čak devolucije vlasti, sa jačanjem supranacionalnih entiteta, dakle, Unije, što je takođe jako važno.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada govorimo o Ustavu, kao neko ko je otvoreno pozivao na bojkot Ustava, moram da kažem da će Srbija, pre ili kasnije, morati da promeni svoj Ustav, da će taj Ustav morati da bude prilagođen evropskim standardima i da će morati da ima kapacitet da sve ovo o čemu danas razgovaramo bude implementirano u taj UstavHvala vam na mogućnosti da vam se obratim. Kada govorimo o decentralizaciji i regionalizaciji države, moram da kažem da je moje mišljenje da taj proces zavisi od dva veoma važna uslova.

Jedan je ustavno okruženje, a drugi je politička volja. Da sam ovu diskusiju vodio pre mesec dana, morao bih da kažem da ni jedan ni drugi uslov ne postoje i da je Srbija negde zaglavljena u nekom međuprostoru i da ćemo teško doći u priliku da uradimo jednu poštenu i suštinsku decentralizaciju i regionalizaciju Srbije, jer neke istočnoevropske zemlje su uradile decentralizaciju i regionaolizaciju, a to je kvazi decentralizacija i regionalizacija, koje su se u suštini posle pokazale kao veoma neproduktivne.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zakon o regionalnom razvoju je jedan od instrumenata razvoja. Ono što je eksplicitno naglašeno u zakonu jeste da je tema, odnosno cilj regionalizacije razvoj. Čini mi se da nije dovoljno napravljena razlika između rasta i razvojaŽelim da ukažem samo na tri stvari koje se odnose na komentarisanje Zakona o regionalnom razvoju. Zakon je jedan od instrumenata razvoja.

Ono što je eksplicitno naglašeno u zakonu jeste da je tema, odnosno cilj regionalizacije razvoj. Čini mi se da nije dovoljno napravljena razlika između rasta i razvoja. To se kasnije čak i vidi u jednom članu koji se odnosi na merenje razvijenosti opština. Mera razvijenosti nije GDP, GDP je mera ekonomskog rasta. Svi znaju da se razvoj meri drugim indikatorima, da su to džini koeficijent, human development indeks ili indeksi koji mere kvalitet života.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Čini mi se da se debata koja se sada odvija u parlamentu kreće u prostoru jedne nesagledane distinkcije između pojmova regionalizacija i decentralizacija. Semantičko težište pojma regionalizacija je razvojni aspekt, a semantičko težište pojma decentralizacije je političko-administrativni aspektNadovezao bih se u dve, tri rečenice na izlaganje prof. Komšića. Čini mi se da se debata koja se sada odvija u parlamentu kreće u prostoru jedne nesagledane distinkcije između pojmova regionalizacija i decentralizacija. Odmah da kažem, a reći ću verovatno nešto notorno, to semantičko težište pojma regionalizacija je razvojni aspekt, a semantičko težište pojma decentralizacije je političko-administrativni aspekt. Dakle, namerno uprošćavam stvari, jer nekako, kako kaže pesnik, mudrost je prosta najsjajnija. 

Još jedna notorna rečenica, a to je da pitanje teritorijalne podele i organizacije ima pet aspekata. Prvi je geografski, koji u sebi obuhvata i ono što zovem kulturno-istorijski, itd, drugi je razvojni, treći je administrativni, četvrti statističko-informacioni o kome za sad nije bilo reči, i peti je politički.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Osnovno pitanje nije: koji su to politički, ekonomski, kulturni i socijalni koncepti kojih se Srbija do sada nije mogla da oslobodi, već - koje su to političke elite kojima odgovara da se Srbija potpuno uruši uhvaćena u zamku centralizma i unitarizma, uprkos tome što je evidentno da je u svakom smislu istrošen oligarhijski način upravljanja društvom?Uz zahvalnost za poziv za učešće u debati Demokratskog političkog foruma prof. Mićunoviću i ostalim cenjenim saradnicima Centra za demokratiju, rado se priključujem razgovoru na temu "Regionalizacija - uslov ravnomernog razvoja".

Održavanjem ove debate potvrđuju se dve polazne pretpostavke: prva - da je zaista otvoren put za istinsku decentralizaciju Srbije, ali i modalitetima regionalizacije, te druga - da je dijalog na ovu temu nezaustavljiv, uprkos tome što je i do sada bilo značajnih skupova, publikacija, političkih akcija, intervjua i napisa o potrebi i opravdanosti da Srbija znatno ranije bude uređena kao regionalizovana država.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Redovni sam profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu i istovremeno direktor Republičke agencije za prostorno planiranje. Zahvaljujući na pozivu, treba da naglasim da istovremeno vodim i završavam, u saradnji sa velikim brojem eksperata iz Beograda, strategiju prostornog razvoja Srbije, koja se završava u toku jula meseca.

Ova prilika mi je dobrodošla da neka iskustva i stavove čujem i na neki način uporedim sa onim što mi u strategiji konstatujemo. Situacija je u ovom trenutku nezgodna za strategiju prostornog razvoja Srbije upravo zbog toga što neki zakoni nisu doneti, neki sistemski zakoni. Neki su u pripremi, kao recimo ovaj zakon o regionalnom razvoju, pred usvajanjem, a neki nisu usaglašeni međusobno, horizontalno.

Za nas je poseban izazov Zakon o regionalnom razvoju, jer je ta tematika jedan od ključnih problema ili ključnih tema i u strategiji prostornog razvoja Srbije. Ne toliko zakon, koliko, ističem, pitanje njegove implementacije, odnosno mogućih problema sa implementacijom zakona. Samo ću istaći tri dileme.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Za mene je pojam regionalizacije Srbije praktično neraskidiv od pojma decentralizacije, ravnomernog regionalnog razvoja i policentrizma. Kada govorimo o decentralizaciji Srbije, strašno smo centralizovana zemlja. Mnoge stvari se odlučuju u BeogradufŽeleo bih da se zahvalim na pozivu organizatorima. Zovem se Goran Stamenović, načelnik sam Pirotskog upravog okruga, nažalost jednog od okruga u onom delu Srbije koji spada u najnerazvijenije. Pokušaću da budem što kraći, puno toga je rečeno. Pokušaću sa par konkretnih primera da nastojim da istaknem zbog čega je regionalizacija Srbije neophodna. 

Pre svega, za mene je pojam regionalizacije Srbije praktično neraskidiv od pojma decentralizacije, ravnomernog regionalnog razvoja i policentrizma.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ko je vas, kao građane, pitao skoro šta vam treba, da vi kažete je l’ u redu da se gradi na ovaj ili onaj način? Širom sveta vi imate uključivanje građana u pravljenje master planova. To je jedna divna stvar, prosto rečeno, to je drugi tip odnosa koji ćemo imati u društvuKao i većina vas, vrlo sam zadovoljna da možemo na ovu temu da pričamo, jer evo, desilo se neko čudo, pa se stvorila politička volja. Svakako da bi regionalizacija doprinela u velikoj meri boljem uređenju našeg prostora i to pre svega u smislu demokratizacije s jedne strane, kao što je i većina vas govorila, a s druge strane otvaranju prostora za veći ekonomski razvoj.

Ono što je zaista nama, kao zemlji, kao društvu potpuno promaklo 80-tih godina, jer smo se naoštrili da se tučemo ovde i da pomeramo granice levo, desno, je da se upravo u svetu to desilo, da su države shvatile da ne mogu odozgo da podstiču ekonomiju, nego moraju da puste procese do najnižih nivoa, do opštine koja treba da stvara uslove za privlačenje kapitala, dakle, stvara što bolje uslove za investicije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U javnoj raspravi o Zakonu o regionalnom razvoju, ali i regionalizaciji uopšte, često se provlači teza da je administrativna regionalizacija zemlje nužan preduslov evropskih integracija, a to nije istina. Ovakva teza kod stanovništva može da stvori otpor i prema procesu evropskih integracija i prema procesu regionalizacije zemljeDolazim iz Centra za strateška ekonomska istraživanja Vojvodina Ces iz Novog Sada. Razlog zašto sam se javio jeste što se u javnoj raspravi o Zakonu o regionalnom razvoju, kada se priča uopšte o regionalizaciji, često provlači teza da je administrativna regionalizacija zemlje nužan preduslov evropskih integracija, a to nije istina. Ovakva teza kod stanovništva može da stvori otpor i prema procesu evropskih integracija i prema procesu regionalizacije zemlje. 

Ono što je obaveza Srbije i bilo koje zemlje kandidata u procesu pristupanja EU u oblasti regionalnog razvoja jeste da uvede tzv. statističke regione, odnoso NUTS klasifikaciju, što složićete se, nije administrativna regionalizacija zemlje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Stepen razvoja svakoga kraja, svake opštine zavisi u najvećoj meri od toga koliko će u toj opštini biti kreativnih i sposobnih ljudi, produktivnih ljudi. Bilo je ovde reči i o tome da možda treba voditi računa i o ceni te nove administrativne jedinice u Srbiji. Uvek sam govorio i mislim da je to prihvatljivo, da vlast mora da se ceni ne po tome koliko ona košta, nego po tome koliko je efikasnaPoštovani prijatelji, ovde smo za oko sat i po vremena, koliko sedimo, čuli veoma dobra mišljenja, uglavnom saglasnost oko toga da je zakon o regionalnom uređenju Srbije preka potreba. Kao što se zna, mi smo jedna od poslednjih zemalja ove savremene i moderne Evrope koja donosi takav jedan zakon. To nije nikakav naš izum i volja, to je prihvatanje jednog iskustva, jednog uređenja koje je pokazalo sve to na primeru svih zemalja, donelo buđenje svesti o tome da se ključ razvoja i prosperiteta ne nalazi samo u moći i rukama jedne moćne države, nego može da bude kreirana, pobuđena, ako se ljudi stave u taj položaj da brinu više o svom razvoju.

Ovde se govorilo o neravnomernom razvoju, a ja bih samo rekao da se neravnomernost može uzeti u obzir kada se govori o distribuciji budžetskih sredstava, da to bude u većoj meri u skladu sa nekim potrebama, kapacitetima, resursima, izgledima da taj novac bude brži ili više oplođen.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Procesom decentralizacije ogromne nadležnosti će preći na lokalnu samoupravu i sa nadležnostima prelazi velika odgovornost. Koliko su zapravo naše lokalne samouprave spremne u ovom trenutku za decentralizaciju, znajući da je aktuelan proces odliva mozgova, odnosno odliva ljudi koji bi zapravo na svojim leđima morali i koji bi trebalo da iznesu ovaj sistem kroz neku vremensku perspektivu?Pre svega zahvaljujem prof. Mićunoviću i Centru za demokratiju na pozivu. Izuzetno me raduje otvaranje teme regionalizacije.

Dolazim iz Sokobanje koja je, što se turizma tiče, na vrhu, ali bojim se da je zbog čitavog sistema centralizacije taj vrh i dalje nisko. Dolazim iz Zaječarskog okruga koji ima problema u svom razvoju i dolazim iz istočne Srbije koja je svakako jedan od najnerazvijenih regiona u Srbiji. Sa tim u vezi ovo pitanje za mene i moj region je izuzetno bitno i siguran sam da će čitav sistem decentralizacije i proces decentralizacije i regionalizacije pomoći da ovaj region, Zaječarski okrug, Sokobanja, ostvari svoje potencijale.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imamo dve škole mišljenja. Jedna škola je za čvrsti centralizam i uglavnom su to oni koji su na pragu 21. veka nacionalne interese branili metodama 19. a često i srednjeg veka, sa istim žarom pokušali da spreče nešto što je neminovno, a to je decentralizacija i regionalizacija u Srbiji. Imamo u istoj školi, ali samo na drugom polu, one koji bi da u trećem milenijumu restauriraju Broza i Ustav iz 1974. godineSinoć sam do kasnih sati sedeo sa neistomišljenicima i jedini njihov argument je bio da svi oni koji žele da regionalizuju i centralizuju Srbiju jesu separatisti, to je jedini argument koji smo tamo čuli. Te dve škole mišljenja o kojima je govorila Ljubica Gojgić na početku, ova jedna škola koja je za čvrsti centralizam, uglavnom su oni koji su na pragu 21. veka nacionalne interese branili metodama 19. a često i srednjeg veka, sa istim žarom pokušali da spreče nešto što je neminovno, a to je decentralizacija i regionalizacija u Srbiji. Imamo u istoj školi, ali samo na drugom polu, one koji bi da u trećem milenijumu restauriraju Broza i Ustav iz 1974. godine. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem na pozivu. Narodni sam poslanik iz Vranja i hoću da dam punu podršku ovome. Mislim da na ovaj način treba da se odvijaju rasprave o najvažnijim društvenim temama i temama koje znače boljitak života u Republici Srbiji. Podržavam regionalizaciju sa paralelnom decentralizacijom u tom smislu kao jedan novi nivo srednje vlasti i jedan nivo koji će biti bliži informacijama, a koje će dobijati od lokalnih samouprava.

U tom kontekstu bila je jedna diskusija u smislu opaske i opasnosti da se sada jave još četiri nova glavna grada tih regiona, što mislim da ne bi trebalo da se u praksi sprovede.

Ono što je takođe bitno, a što smo imali juče priliku da vidimo u Predlogu zakona o ravnomernom regionalnom razvoju je da se pominje tema administrativne regionalizacije bez suštinske decentralizacije i razmišljanja uopšte u smeru decentralizacije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pridružujem se naporima tradicionalno siromašnog juga koji je na ovoj tribini odnosno debati jako aktivan. Nažalost, o regionalnim aspektima siromaštva se tek u skorije vreme govori i to u trenutku kada je jedan od zahteva u procesu pridruživanja EU i izrada memoranduma o socijalnoj isključenosti u kojoj smo dužni da izradimo mapu konteksta siromaštva i društvene isključenosti. Ne bih se na svom izlaganju osvrtala konkretno ni na jednu godinu iz prošlosti.

Osvrnula bih se na poslednji kvartal prošle 2008. godine i na prvi kvartal 2009. godine, gde postoje zvanični statistički podaci. To je ono što se tiče grada Niša. Po nekim poslednjim podacima Republičkog zavoda za zapošljavanje, u Nišu zvanično ima 35.000 nezaposlenih, a nezvanično se manipuliše nekim brojkama između 50 i 60 hiljada. Grad Niš je u poslednjem kvartalu 2008. godine bio poslednji po primanjima, odnosno po zaradama u poređenju sa svim većim gradovima u Srbiji. Ovo su zvanični statistički podaci sa sajta, a koliko je tradicionalno siromašan jug Srbije, samo bih navela podatak.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moj lični stav, kao predstavnika civilnog sektora, je da će pitanje regionalizacije, odnosno decentralizacije, uz neka pitanja iz domena ljudskih prava, biti poslovni izazov Srbije pred ulazak u EU. Po pitanju samog načina za realizaciju ovog procesa, tako ga nazivamo jer će sigurno trajati više godina, mislim da je jedna široka društvena debata, u koju spada i ovaj događaj koji je organizovao Centar za demokratiju, jedan dobar početakDolazim iz nevladine organizacije "Milenijum" iz Kragujevca i upravo ta odrednica me podstakla da zloupotrebim ljubaznost moderatorki i kažem par reči, više kao predstavnik civilnog sektora, jer bojim se da neću imati vremena da lamentiram nad sudbinom mog regiona Šumadije, inače jednog od kohezionih regiona, pa se ne bih toliko time bavio. 

Moj lični stav, kao predstavnika civilnog sektora, je da će pitanje regionalizacije, odnosno decentralizacije, uz neka pitanja iz domena ljudskih prava, biti poslovni izazov Srbije pred ulazak u EU, ako naravno pretpostavimo da se uspešno završi saradnja sa Tribunalom i nejasnoće oko saradnje sa zemljama u okruženju. Tako mislim, jer smatram da je sprovođenje ovog procesa, kako pokazuju iskustva nove Evrope, raskid sa autoritarnom prošlošću.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Korišćenje prostornih resursa je izuzetno bitno. U tome nije najvažnija samo količina resursa i njihov kvalitet, već i institucionalni faktori i mehanizmi regulacije koji nam govore o tome šta se sa tim resursima čini. U tom domenu shvatam da je proces regionalizacije i razvoja regionalne politike i instrumenata nešto što će doprineti rešavanju ovog problemaIz Instituta sam za arhitekturu i urbanizam Srbije. Htela bih prvo da pođem od opšte stvari koje smo svi svesni, a to je da odrednicu jedne države pre svega čine dve komponente, a to su ljudi i prostor. Govoriću iz tog aspekta, ekonomsko-prostornih aspekata i njihovih veza sa regionalizacijom, odnosno sa regionalnim razvojem. 

Pre svega, htela bih da pođemo od toga da je za teritorijalno diferenciranje regiona neophodno napraviti sve odgovarajuće pretpostavke, od istraživačkih do političkih, ekonomskih, koje će ići u pravcu socijalno-ekonomske i prostorne kohezije države.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada je reč o našem životu, politici i onda o ideji regionalizacije, suočavamo se sa frapantnim političko-stranačkim, ideološkim zagađenjem svih pojmova. Imamo muku sa pojmovima, a onda imamo stvarno začuđujuću nekompetentnost ljudi koji nose i odgovarajuće stručne titule. U skupštini smo čuli da su neki za decentralizaciju, ali su protiv regionalizacije. Čak i kada su nam doktori nauka u funkciji političara, oni ne smeju prevideti činjenicu da je decentralizacija koegzistencija više pravnih poredakaDobio sam jedno direktno pitanje i u traganju za mogućim odgovorima na to pitanje ću i sabrati neke ključne poente koje mislim da su vrlo značajne, a čuli smo ih danas u diskusiji. Kolega iz Zaječara je pitao o mogućim vremenskim obrisima i modelu koji bi bio najprimenjiviji, kada je reč o komparativnim iskustvima evropskim. Mislim da je ključni odgovor da nema univerzalnog sverešavajućeg modela. Ima prihvatljive logike i suočavanja sa rezultatima prilagođavanja politike u Evropi. Kolega Vujošević je tu kazao da Evropa zna za simetriju, ali je ključni problem što Evropa zna da, takođe, institucije uvek nisu rezultati planiranih akcija i svesne politike. Institucije su često neplanirani kompromis različitih interesa. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Na jednoj strani imamo velike deklaracije, velike povelje o pravima i zakone koji tu slede. S druge strane imamo predstavničku demokratiju koja se dobrim delom birokratizuje i koja se udaljuje od naroda. Glavni problem jeste potreba za jednim novim konceptom države i to je ključno pitanje koje će se postaviti pred političku i pravnu teorijuZašto smo izabrali ovu temu? Izabrali smo je zbog demokratije. Danas imamo deficit demokratije u svetu i imamo jedan paradoks. Na jednoj strani širi se svest o slobodi i diskriminacija je na zlom glasu, i osuđuje se svuda i baca se svetlo i na one periferije koje niko nije primećivao, počev od manjina, obespravljenih, pa hendikepiranih, pa polnih manjina, do dece i životinja. Sloboda ima ambiciju da bukvalno pokrije celo polje.

Međutim, problem je što ta svest o slobodi ide na neki način brže od institucionalnog instrumentarijuma kako da se ona realizuje. Na jednoj strani imamo velike deklaracije, velike povelje o svim pravima, i naravno zakone koji tu slede. S druge strane imamo ovu predstavničku demokratiju koja se dobrim delom birokratizuje i koja se udaljuje od naroda. Glavni problem jeste potreba za jednim novim konceptom države i to je ključno pitanje koje će se postaviti pred političku i pravnu teoriju.
Opširnije >>>