za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"SRPSKO-AMERIČKI ODNOSI"
Pretraga
Verzija za štampu
Odnose Srbije i SAD opterećuje neslaganje oko pitanja Kosova, ali postoje mnoge oblasti u kojima dve zemlje mogu da sarađuju i to je signal koji šalje i predstojeća poseta Srbiji američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, ocenili su učesnici debate "Srpsko-američki odnosi".

Uvodničari debate, koju je u četvrtak, 14. maja 2009. u Beogradu organizovao Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, bivši ambasadori u SAD Živorad Kovačević i Ivan Vujačić, istakli su da novi američki predsednik Barak Obama podržava razvoj i evroatlantsku integraciju Srbije i regiona zapadnog Balkana.

Oni su, međutim, podsetili da je i za novu administraciju u Vašingtonu nezavisnost Kosova završena priča.

U tom svetlu, prema njihovoj oceni, Bajdenova poseta će, kada je reč o Kosovu, verovatno proteći u duhu formule "slažemo se da se ne slažemo" i na Srbiju neće biti vršen pritisak da prizna Kosovo, već samo da poštuje svoje međunarodne obaveze.

Poseta, međutim, ima veliki politički značaj i pruža priliku da dve zemlje pronađu druge oblasti saradnje, ocenili su Kovačević i Vujačić.

Živorad Kovačević je rekao da je poseta američkog potpredsednika dobro isplanirana pošto uključuje dva krizna žarišta, Kosovo i BiH, i Srbiju koja može da učestvuje u rešavanju tih kriza.

Ta poseta je, prema njegovim rečima, značajna i u ekonomskom smislu pošto šalje poruku da je Srbija bezbedna za ulaganje.

Ivan Vujačić je ukazao da su se spoljnopolitički prioriteti SAD drastično promenili posle terorističkih napada u septembru 2001. godine i da Vašington više nije toliko usredsređen na Balkan, koji se smatra u velikoj meri "pacifikovanim" područjem.

On je ocenio da su odnosi Srbije i SAD posle oktobra 2000. godine bili u uzlaznoj putanji sve do 2005. kada su, prema njegovim rečima, SAD "prelomile o nezavisnosti Kosova", a Srbija usvajanjem deklaracije o neutralnosti zaustavila svoj put u NATO.

Navodeći da dve zemlje imaju mnogo prostora za saradnju, Vujačić je ipak ocenio da bitni pomaci neće biti mogući pre mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

Šefica političkog odeljenja ambasade SAD u Beogradu Debora Menuti saglasila se da su Srbija i SAD u pogledu Kosova prihvatile formulu "slažemo se da se ne slažemo"

Navodeći da su bilateralni odnosi Srbije i SAD danas bolji nego pre nekoliko godina, ona je istakla da je predstojeća poseta potpredsednika Bajdena važan signal koliki značaj SAD pridaju stabilizaciji i prosperitetu regiona Balkana.

Debata "Srpsko-američki odnosi" održana je u okviru projekta Demokratski politički forum i na njoj su, između ostalih, učestvovali predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović, šef misije USAID-a Majkl Harvi, predsednica Beogradskog centra za političku izuzetnost Sonja Liht, bivši ambasador u Francuskoj Predrag Simić, Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa, predstavnici Ministarstva spoljnih poslova, analitičari i drugi. (Beta)

Učesnici u debati: Aleksandra Joksimović (Forum za međunarodne odnose), Bojana Ristić (Američka privredna komora), Boško Jakšić (Politika), Deborah Mennuti (Ambasada SAD), Denis Ibišbegović (Ambasada SAD), Dragan Bisenić (Centar za studije SAD), Dragan Domazet (Fakultet informacionih tehnologija), Dragan Simić (Centar za studije SAD, Fakultet političkih nauka), Ivo Visković (Fakultet političkih nauka), Ljubiša Adamović (Srpsko-američki centar), Michael Ehrke (Feidrih Ebert Fondacija), Michael Harvey (USAID), Milan Karagaća (Forum za međunarodne odnose), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Miljenko Dereta (Građanske inicijative), Miroslav Ružica (Forum za međunarodne odnose), Natalija Mićunović (Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike), Nataša Petrović (Beogradski fond za političku izuzetnost), Nataša Vučković (narodni poslanik, Centar za demokratiju), Nebojša Bugarinović (Radio Beta RFI), Nela Čelik (Demokratska stranka), Nenad Konstantinović (narodni poslanik), Neven Cvetićanin (Institut društvenih nauka), Predrag Simić (FPN), Sanja Mešanović (Kancelarija za evropske integracije), Simeon Pobulić (Forum za međunarodne odnose), Slobodan Marković (Beogradski fond za političku izuzetnost), Vesna Marjanović (narodni poslanik), Vladimir Ateljević (Kancelarija za evropske integracije), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Obaveštavam vas da počinjemo današnju debatu, a tema je "Srpsko-američki odnosi".

Centar za demokratiju u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert već dve godine organizuje debate, poziva predstavnike vlasti, nevladnih organizacija, svih zainteresovanih, da razgovaramo o temama koje su aktuelne.

Kada je reč o srpsko-američkim odnosima, to je tema o kojoj se mnogo govori i ne samo što nam sledeće nedelje dolazi potpredsenik SAD, nego čini mi se da je to jedna od tema o kojoj smo često govorili, bar u proteklih deset godina.

Kao što vidite, o temi će govoriti veoma respektabilni uvodničari, bivši ambasadori u SAD, gospodin Živorad Kovačević i gospodin Ivan Vujačić. Na početku će vam se obratiti profesor Dragoljub Mićunović.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Za mene je veliko ohrabrenje da je najveći broj pozvanih i došao, što se uvek i dešava. Centar za demokratiju već dvadeset drugi put organizuje ove debate.

Ova debata je podstaknuta uspehom jedne prethodne, o srpsko-hrvatskim odnosima, koja je bila vrlo tolerantna, kvalitetna i koja je dobrim delom doprinela boljem razumevanju srpskih i hrvatskih odnosa, upravo njihovih vlada i predstavnika, a što je rezultiralo, između ostalog, i kasnijim uzajamnim posetama. U to vreme razgovarao sam i sa njegovom ekselencijom ambasadorom Manterom, da bi bilo dobro da organizujemo i jedan razgovor na temu srpsko-američkih odnosa. On se sa tim složio, ta mu se tema dopala. U međuvremenu, dogodilo se da je najavljena poseta američkog potpredsednika gospodina Bajdera, tako da, kao i uvek, mi postajemo aktuelni, odnosno raspravljamo o temi koja je trenutno veoma važna.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dabome da će za sve vas biti vrednije i zanimljivije ono što će reći ambasador Vujačić, svakako najkompetentniji sagovornik na ovu temu. Tačno je što je Ljubica rekla da smo obojica bivši ambasadori, samo sam ja znatno duže bivši.

Rado učestvujem, moram reći, u debatama u okviru ovog projekta DPF. To je uvek dobar izbor tema i prvoklasan sastav učesnika. Drago mi je da su se ovog puta opredelili za ovu važnu temu, a što dobro koindicira sa predstojećom posetom potpredsednika Bajdena, kao što je rekao prof. Mićunović.

Mi ovde, uzgred budi rečeno, imamo malo debata o spoljnoj politici, čak ni u parlamentu, iako nam je to veoma potrebno. Mislim da bi bilo jako dobro organizovati posebne rasprave o odnosima sa Rusijom, sa Nesvrstanima, recimo sa Nemačkom i Francuskom, sa susedima, poput one, slažem se sa Mićunom, vrlo dobre rasprave o srpsko-hrvatskim odnosima. Mislim da bi ovaj stvarno demokratski forum bio veoma pogodan za ove debate, ali dobro, oni će o tome odlučiti i kakav će odnos da uspostave između unutrašnjopolitičkih i spoljnopolitičkih tema.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hteo bih da podržim ovu analizu ambasadora Kovačevića, mislim da je on vrlo prisutan u analizi američkih prilika, bez obzira što se davno vratio u zemlju, a ja sam se vratio pre mesec dana. Do tada sam bio šest i po godina u Vašingtonu, od 2002. godine od oktobra meseca 2008.

Hteo sam da se vratim na nešto što me asociralo, što je gospodin Mićunović rekao, a o tome što je Nikola Pašić rekao pre 127 godina. Tačno je da postoji ta duga tradicija odnosa između dve zemlje, ali suštinski, SAD su prisutne u ovom delu sveta na pravi način, na onaj način na koji smo mi navikli o tome da razgovaramo, tek od Drugog svetskog rata.

Reći ću jedan bizaran podatak koji se može učiniti čudnim. 1932. godine vojska Kraljevine Jugoslavije je bila jača, bolje opremljena i bolje uvežbana od vojske SAD. Dvanaest godina kasnije, SAD su se iskrcale u Normandiji sa najvećom armadom u istoriji sveta, a što govori o fantastičnom potencijalu, energiji i organizaciji američkog sistema. Sam taj podatak govori o jednoj velikoj moći prilagođavanja i jednoj velikoj energiji kojoj taj sistem omogućava da se ispuni.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Što se tiče pitanja da li je moguć model odnosa između SAD i Srbije da se složimo da se o nekim pitanjima ili o jednom pitanju ne slažemo, mislim da je ono samo jedno od pitanja koje se postavlja u odnosu Srbije sa SAD, naročito ako se stvar pokuša pogledati i u kontekstu osmišljavanja jedne dugoročne strategije spoljne politike Srbije, koliko god je moguće u ovom vremenu današnjem osmišljavati dugoročne strategije. Upravo se zato zahvaljujem Centru za demokratiju na ovom razgovoru. Mislim da je važno da je on ovako aktuelan, kako jeste. Isto tako je važno da otvara jednu od najbitnijih tema naše spoljne politike i ja sam ubeđena da će ovakvi razgovori da se nastave, jer verujem da je za jednu malu zemlju kakva je Srbija, sa problemima sa kojima se suočava, tema spoljne politike mnogo značajnija nego što bi se to reklo iz situacije koliko je ona prisutna u našoj javnosti. Kao i svi ostali članovi Spoljnopolitičkog saveta, iskreno zastupam tezu da moramo da imamo mnogo više mnogo ozbiljnijih debata o spoljnoj politici i ja ovu danas smatram kao jednu od njih i kao dobar znak.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala profesoru Mićunoviću za ovu priliku da čujem vrlo interesantne prezentacije i da popričam malo o odnosima Srbije i SAD. Dakle, zahvaljujem vam u ime ambasadora Mantera. Kao što znate, potpredsednik Bajden dolazi u posetu Srbiji sledeće nedelje. Ljudi iz Bele kuće su već ovde, obilaze Beograd i pripremaju ovu posetu, te ambasador Manter na tome intenzivno radi. No, svi mi u američkoj ambasadi smo izuzetno zahvalni na prilici koju ste nam dali da se osvrnemo na srpsko-američke odnose i na njihovu budućnost.

Dakle, poseta potpredsednika Bajdena Srbiji pokazuje koliki značaj administracija SAD i vlade SAD daje stabilizaciji i prosperitetu ovog regiona. Posebno nam je drago što dolazi tako brzo nakon što je došao na svoju poziciju u američkoj administraciji. Potpredsednik Bajden susrešće se sa predsednikom Tadićem. Cilj razgovora jeste da se ožive bilateralni odnosi između naše dve zemlje. Kao što je ovde već rečeno, slažemo se da se ne slažemo kada je Kosovo posredi, međutim, postoje mnoge oblasti o kojima valja porazgovarati i na kojima treba intenzivno raditi u dolazećem periodu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poremećaji na relaciji Beograd - Vašington nisu nastali juče. Oni su dugog datuma i mislim da često mešamo šta je bio uzrok, a šta je posledica. Izneću tezu, imam malo vremena i neću moći da je obrazlažem, da ni Kosovo, pa čak ni Bosna nisu uzrok tih poremećaja, već posledica poremećaja koji su nastali mnogo ranije, koji su nastali već 1991. godine. Podsetiću vas da se predsednik Helsinškog komiteta američkog Senata, senator Dejn Dekonsin još 1990. godine jasno izjasnio da je protiv očuvanja Jugoslavnije, kakva je bila, pozivajući se na iste principe u ime kojih je Vudro Vilson tu Jugoslaviju podržao 1919. godine i presudno uticao na njeno stvaranje. Mislim da se u ovoj sali možda samo najstariji sećaju onih poremećaja koje smo imali osamdesetih godina, na primer afere „Akine lauru“ ili afere američkog ambasadora Lorinsa Silbermana, jedinog američkog ambasadora u drugoj Jugoslavniji koji je bio proteran iz zemlje sedamdesetih godina. Podsetiću, bio je ambasador pre Lorensa Iglbergera.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Htela bih da kažem da je posle jednog velikog uspona u našim odnosima koji se desio posle promena 5. oktobra taj period brzo prekinut, nažalost, politikom uslovljavanja zahvaljujući kojoj su odnosi posle 2003. godine počeli i da beleže negativan trend. Posle jednog kratkorajnog zastoja, proces proglašenja nezavisnosti Kosova je doveo i do ozbiljnog zahlađenja i u ovim odnosimaZahvaljujem, pre svega, Centru za demokratiju što je organizovao ovakav jedan okrugli sto, jer se bez svake dileme moramo saglasiti da odnosi sa SAD predstavljaju ključni preduslov za pozicioniranje Srbije ne samo kada su u pitanju naši bilateralni odnosi, već pre svega na nivou međunarodnih odnosa. Znači, evropske integracije koje predstavljaju deklarativni spoljnopolitički cilj Srbije nemoguće je dostići bez dobrih odnosa i sa SAD. Tema srpsko-američkih odnosa kao takva je danas dosta široko postavljena, a meni se čini da treba ipak nekako da se zadržimo na periodu posle 5. oktobra. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Treba da podsetim sve nas ovde da početkom devedesetih nije bilo podrške lokalnim nevladinim organizacijama koje su se suprotstavljale tadašnjem nacionalizmu, ratu i razaranjima. Moram reći da nije bilo ni prave podrške tim organizacijama iz Evrope. Jedina podrška tom vrednosnom sistemu je zapravo dolazila tada iz SAD i meni je teško da zamislim kako bi izgledala današnja slika Srbije, a posebno i ovog dela civilnog društva da te podrške nije biloMoram da kažem da ću i ja sa ovog visokog nivoa politike pokušati da se malo spustim u one odnose koji su bliži svakodnevnom životu i počeću to podsećanjem da je današnji organizator ovog skupa Centar za demokratiju, koji je organizacija civilnog društva, nevladina organizacija, da je to jedna organizacija koja otvara dijalog i otvara teme koje naša zvanična politika zapravo ne želi potpuno da stavi na javnu raspravu. Pored tih zvaničnih odnosa između SAD i Srbije koji su imali svoje uspone i padove tokom poslednjih 20 godina, ne bih se zadržao na poslednjih deset, postojao je jedan paralelni tok kontinuiranih odnosa koji su bili zapravo podrška demokratizaciji i razvoju Srbije i to se ogledalo u dve stvari. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Na samom početku ovog kratkog izlaganja zahvalio bih se organizatorima na pozivu za učešće na ovom okruglom stolu koji razmatra verovatno jedan od najdelikatnijih spoljnopolitičkih problema sa kojima se Srbija suočava, budući da odnosi Srbije i SAD u ovom momentu nalikuju na jednu tešku kvadraturu kruga za koju je neizvesno kada će se i kako razrešiti.

Mora se reći da je u te odnose Srbije i SAD investirano ne samo dosta političkih sredstava, već i dosta emocija i možemo se setiti onog vremena kada se čekalo na demokratizaciju Jugoslavije i Srbije sedamdesetih godina, kada su SAD shvatane kao egzemplar za jednu stabilnu demokratsku praksu.

I na institutu na kom radim je napisano dosta knjiga o američkom ustavu, američkim institucijama, a čuveni američki pisac Aleksandar Hamilton mislim da je imao kultniji status nego Sveti Sava u to doba na mom institutu i u tim tzv. disidentskim krugovima. Baš zbog toga što su očekivanja bila toliko velika i što su se u sve to investirale emocije, možda su i razočarenja bila teža, crnja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Problem je u tome, između ostalog, što smo mi asimetrični sa Amerikom. Koji parametar da uzmete mi smo asimetrični, naš je problem prilagođavanja je teži. Najteža asimetrija je u tome što mi imamo hiperprodukciju istorije i emocija, a Amerikanci imaju hiperprodukciju pragmatizma. Sada tu treba naći dobar spojPrvo sam želeo da se zahvalim organizatorima i istovremeno našim ambasadorima uvodničarima koji su nam dali dobre okvire za diskusiju. U svakom slučaju, kao ekonomista imam svoje viđenje i imao sam tu sreću da generacijski učestvujem od pomoći do trgovine, od trgovine do sankcija, i sada počinjemo ponovo, skoro od nule, saradnju sa Amerikom. Problem je u tome, između ostalog, što smo mi asimetrični sa Amerikom. Kako god koji parametar da uzmete mi smo asimetrični, naš je problem prilagođavanja je teži. Najteža asimetrija je u tome što mi imamo hiperprodukciju istorije i emocija, a Amerikanci imaju hiperprodukciju pragmatizma. Sada tu treba naći dobar spoj. Za pametne ljude uvek ga ima, svaka roba nađe kupca. Opširnije >>>
Verzija za štampu
U dosadašnjoj debati akcenat je stavljen na te političke odnose između Srbije i SAD iz jedne državocentrične perspektive, a što je i normalno, s obzirom na kontekst i na posetu potpredsednika Bajdena. Međutim, izvinjavam se što ću možda malo pomeriti tu perspektivu na globalni kontekst.

Da krenem sa jednom provokativnom tezom. Ne bih se pridružio onima koji se apriori po svaku cenu zalažu za dobre odnose između Srbije i SAD. Iz kog razloga? Vrlo jednostavno. SAD su još uvek lider, kada je reč o stvaranju jednog globalnog konteksta, kako u ekonomskom tako i u političkom i kulturnom smislu. Bile su jedno vreme i neprikosnoveni lider, ali ta njihova liderska pozicija se u poslednje vreme ljulja, zapravo ljuljala se u vreme dva mandata prethodnog predsednika i to nije slučajno. Upravo zbog toga i insistiram na tome da mislim da odnos Srbije prema SAD ne mora nužno biti vezan za to kakav je odnos, recimo, SAD prema pitanju Kosova.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Srbija je postala lider u proizvodnji kukuruznog semena, zasejavanju novih površina zahvaljujući Americi, američkoj tehnologiji, i ta naša prednost se održala do današnjih dana. Morali bismo da iskoristimo, jer takvih veza ima, veza koje imaju naši pojedini istraživači, naučnici, sa raznim američkim institutima, pa čak i sa nekim velikim organizacijamaHteo bih da malo skrenem debatu u neke prizemljene teme. Naime, naša zemlja se, kao i veliki broj zemalja u svetu, bori sa ovom svetskom ekonomskom krizom, u stvari trudimo se da to preživimo. Međutim, bez obzira na sadašnju situaciju, mi moramo voditi računa ili bolje rečeno, pripremati se za ono što nas očekuje kada se kriza završi. U okviru tih priprema ili takvih nastojanja, moramo da odredimo kakva će biti naša realna ekonomija u to vreme, ne samo kako će ona kapitalno izgledati, nego kojim će se proizvodima baviti, kojim tehnologijama i kojim znanjem. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada bismo danas analizirali javno mnjenje dobili bismo nesumnjivo podatke da većina građana Srbije smatra SAD za najodgovornije za raspad Jugoslavije, iako svi znamo da su SAD od svih velikih zapadnih sila najduže branile integritet JugoslavijeŽeleo bih najpre da se zahvalim profesoru Mićunoviću i Centru za demokratiju na sada već tradiciji javnih debata o najtežim pitanjima naše sadašnjosti i na ovim nastojanjima da se u Srbiji obnovi kultura antičkog dijaloga, za šta se profesor Mićunović uvek zalagao.

Dozvolite mi da dotaknem nekoliko tema koje se, pre svega, tiču distorzije viđenja SAD u Srbiji, mada sam mislio da će kolega Vuletić nešto više o tome reći, zatim nešto o uzrocima distorzije i konačno o uticaju takvog stanja na politiku, spoljnu politiku i uopšte politiku Vlade Srbije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pošto sam se prošle nedelje vratio iz Vašingtona, kratko bih preneo neke utiske sa tog putovanja koji možda mogu da budu zanimljivi, a možda i aktuelni na temu našeg današnjeg razgovora. Zapravo, 6. maja sam učestvovao na jednom skupu koji je imao direktan naslov - Novi modeli evroatlantskih integracija zapadnog Balkana i čini mi se da to, na neki način, može da reflektuje nove ideje koje se pojavljuju u SAD, odnosno u administraciji novog predsednika, kada je reč o zapadnom Balkanu i o zemlji koja nas najviše zanima, tj. o Srbiji. Da ne prepričavam sve, ali opšta intonacija tog razgovora bila je da na neki način SAD mogu da prihvate ili će prihvatiti da izostane atlantski deo iz evropskih integracija. Znači, SAD ili nova administracija smatra da se za Beograd rešenje problema nalazi u Briselu i možemo očekivati da će se opet na neki način prepustiti bavljenje Balkanom Briselu. Čak možemo da shvatimo neka reagovanja koja smo čuli ovih dana, kada je prokomentarisan uzdržan stav EU prema daljem proširenju EU i prema daljim olakšicama kada je reč o pristupanju Srbije, pa i drugih zemalja zapadnog Balkana ili približavanju prema EU. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Javna diplomatija je nešto što se vrlo često spominjalo. Činjenica je da se tu ne čini dovoljno, jer mnogo toga moguće je učiniti u menjanju percepcije SAD i njihove uloge i kulture u Srbiji i onog što mi kao Srbija ne činimo dovoljno da se predstavimo u drugačijem svetlu, nego što je to sada nekako već zacrtano nekim stereotipom da su Srbi antiamerički narodZadovoljstvo mi je da mogu nešto sasvim kratko da kažem. Od mnogih tema koje su otvorene mislim da bih se pozvala na početak našeg razgovora i onog što je rekla Sonja Liht. Treba da razmišljamo o tome šta jeste moguće učiniti, jer ja takođe mislim da ne činimo dovoljno u oblastima u kojima je to moguće činiti, a te oblasti nisu male i nisu ni malobrojne. Neću govoriti o Kosovu, samo ću spomenuti i naglasiti da je jasno da ta tema koja jeste vrlo značajna i ozbiljna u našim međusobnim odnosima ne može i ne treba da zatvori sva druga pitanja u oblasti saradnje, a neke se već razvijaju, ali ne dovoljno i u oblastima u kojima je to moguće učiniti. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Stojim na stanovištu da u Srbiji ne postoji antiamerikanizam, bez obzira na ove ankete javnog mnjenja koje je on izneo. Nije u pitanju naš odnos prema Americi, američkom društvu, vrednostima, nego uglavnom prema politici koju vode trenutne administracije u trenutku kada se to pitanje postavlja. Mislim da te stvari treba jako razlikovati, ovako se stiče utisak da kod nas postoji antiamerikanizam kao totalno raspoloženje, kao preovladavajući stavŽelim da se zahvalim organizatorima na pozivu.

Moj sadašnji status mi ne dozvoljava da slobodno pričam o temama spoljne politike, ali je moja namera da reagujem na ono što je kolega Marković rekao i u međuvremenu otišao. Iako mi je neprijatno zbog toga, rekao sam mu da ću ovo kazati. Naime, bojim se da ovo što je rekao može izazavati, a pogotovo ako se prenese u javnosti, jako loš utisak. 

Stojim na stanovištu da u Srbiji ne postoji antiamerikanizam, bez obzira na ove ankete javnog mnjenja koju je on izneo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kao jedan od organizatora i predstavnik Centra za demokratiju uvek želim da ostavim što više vremena pozvanim učesnicima, ali bih želela ipak i kao predstavnik Parlamenta da kažem samo dve reči.

Čini mi se da je i na strani Parlamenta jedna vrsta mogućnosti za unapređenje odnosa sa SAD i da taj kanal nedovoljno koristimo, bez obzira koliko u današnje vreme nije sa stanovišta parlamentarca dobro izreći bilo kakvu samokritiku na račun Parlamenta, s obzirom da je toliko jaka kritika i kampanja protiv Parlamenta. Čini mi se da ne koristimo dovoljno dobro i na efikasan način moguće kanale komunikacije upravo sa američkim kongresom i da smo neopravdano prepustili saradnju sa američkim kongresom samo zvaničnoj diplomatiji i samo izvršnoj vlasti. Upravo je na strani parlamentaraca da mnogo više od toga urade, naravno na način na koji se sarađuje sa američkim kongresom, a to su drugačiji metodi nego što je saradnja sa drugim parlamentima u zapadnoj Evropi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da se sam proces priznanja Kosova i prema Americi u srpskom javnom mnjenju precenjuje. Problem je što se od strane jedine supersile Srbiji i Srbima ne šalje nijedan konkretniji signal da se razume i srpska frustracija. Ne vidim nijedan ozbiljni gest ni u nastupu nove administracije koja bi nešto promenila na tom planuReći ću nešto što jako korespondira sa ovim problematizovanjem termina antiamerikanizam, o kome je govorio gospodin Visković, kao neko ko je imao priliku da sarađuje sa Medija departmentom američke ambasade na projektima izuzetnih treninga za novinare, pa i na formiranju novinarske NUNS nagrade za istraživačko novinarstvo i kao neko ko je imao priliku da oseti šta znači saradnja sa fantastičnim profesionalnim resursima ove države. Imam osećaj da sudbina srpsko-američkih odnosa najpre zavisi od samog Vašingtona. Želeo bih da ukažem na dominantan osećaj političke javnosti ovde u Srbiji, da je Vašington pre četiri i pet godina odlučio da otpiše Beograd i srpski narod sa spiska potencijalno glavnih političkih partnera u regionu, što smo se možda potajno i nadali posle petooktobarskih godina.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada je USAID u pitanju, mi sarađujemo i sa civilnim društvom i sa Parlamentom i na svim nivoima vlasti i na svim nivoima imamo vrlo profesionalne i vrlo korektne i vrlo uspešne odnoseOvde sam kao neutralni posmatrač. Mislim da nije dovoljno shvaćeno koliko je američki narod video pad Miloševićevog režima kao jednu crtu, koju su želeli da podvuku i da krenu od te crte dalje. Ta linija je bila ideja i u mnogim drugim postsovjetskim i postsocijalističkim državama, jer smo jednostavno želeli da pokažemo na primeru da želimo da istoriju ostavimo iza sebe i odatle želimo da krenemo dalje. Mislim da u mnogim slučajevima, kada pričamo o bombardovanju Srbije, mnogi građani i službenici ovde nisu mogli, pošto su to lično proživeli, nisu mogli da podvuku tu crtu i da shvate to bombardovanje kao nešto protiv Miloševićevog režima, već su to vrlo lično prihvatili i nisu mogli da posle toga krenu dalje. Mislim da američki narod i dalje još nije svestan bola koji su srpski građani osetili tim bombardovanjem. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kada se govori o imidžu, postoji nasleđena slika ili imidž Srbije u Americi, ali isto tako dobrim razlozima imidž Amerike u Srbiji. Tu sada dolazi do asimetričnosti. Oba zadatka su na određeni način na nama. Nije realno očekivati da je jednak interes Amerike za to da popravlja sliku o sebi u Srbiji, kao što je naš da to činimo i u odnosu na imidž Srbije u Americi i imidž Amerike u SrbijiNe bi imalo smisla sada u ovom času komentarisati sve, ovo je vrlo dobra debata. Samo bih nekoliko stvari rekao ovde. Koliko god delim na izvestan način pesimizam Aleksandre Joksimović u pogledu toga da će sada odnosi ne znam kako naglo krenuti na bolje, ipak postoje mogućnosti, objektivna uporišta da se krene u jedan novi početak. S jedne strane, mi imamo sada parlamentarnu većinu i vladu koju i Evropa, posebno SAD podržavaju. To je dosta važno, tu nema bitnih kontraverzi. S druge strane, došlo je do promene u Beloj kući, posle jednog pozitivnog političkog i kulturnog šoka koji je izazvao Barak Obama. Mislim da je to velika šansa i za nas da nastavimo da menjamo tu sliku o Americi. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne bih se složio sa ovim ocenama profesora Viskovića i Aleksandre Joksimović da su naši odnosi bili u velikom usponu 2001, 2002. godine i da je posle sve stalo. Pre bih govorio o dva koloseka, dva nivoa priče. Reći ću samo neke činjenice. Šta god je već postignuto, 2001. i 2002. godine je naravno bio Pariski klub i otpisivanje dugova, ali 2003. godine smo tek dobili određeno odmrzavanje sredstava Narodne banke, 2004. generalni sistem preferencijala, 2006. godine je američka administracija podržala naš ulaz u Partnerstvo za mir. Postoji na celom tom frontu jedan sistemski napredak za sve vreme. Druga je stvar što se pitanje Kosova otvorilo 2005. godine, što je to išlo nekih paralelnim tokom i na kraju je došlo do čega je došlo. Za to vreme smo napravili i ove druge programe o kojima smo govorili, sa Ohajom, kao i druge oblike saradnje sa Čikagom i državom Ilinoj. Isto mislim da je malo preuveličana ova priča o Dajnkoru, na drugi način. Ne bih da trošimo vreme, mogu gospodinu Bugarinoviću malo više da kažem posle ovog o tome.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Da biste sa nekim ušli u dijalog, koliko toliko produktivan, morate se upoznati. Nisam siguran da mi do kraja poznajemo Ameriku. Da li smo mi učinili nešto da upoznamo probleme tog razvijenog društva? Mislim da nismo dovoljno, da imamo uprošćenu sliku o tomeZahvaljujem vam se svima. Ovo je dvadeset pametnih ljudi koji su govorili o jednoj vrlo delikatnoj i ozbiljnoj temi. Meni preostaje, naravno, da se tešim time da se mnogo više profitira kada se sluša nego kada se govori. Toga ću se pridržavati, mada sam imao i ja neka pitanja koja sam želeo ovde da postavim, pa ću ih onda odložiti za neku drugu priliku, s obzirom da je vreme promaklo. Za mene lično ostaće dostojno istraživanja pitanje zašto je Amerika odustala od Jugoslavije 1991. godine? To je prvo pitanje koje nije do kraja razjašnjeno. Imao sam tu sreću ili nesreću da malo izbliza pratim ta događanja. Opširnije >>>