za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"SINDIKATI I KRIZA"
Pretraga
Verzija za štampu
Sindikati bi trebalo da uđu u politički život Srbije i osnuju političku partiju, kako bi se umešali u vlast i stekli moć da ostvaruju svoje interese, rečeno je na debati "Sindikati i kriza", koju je u okviru Demokratskog političkog foruma u sredu, 22. aprila 2009. organizovao Centar za demokratiju, uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.

U vreme tranzicije sindikati ne smeju biti stalni gubitnici, ocenio je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović i dodao da se razmišlja da li sindikati i dalje da budu puki posmatrači, koji imaju veliku snagu, ali nemaju moć.

"Ozbiljno razmišljamo da napravimo stranku socijaldemokratske opcije, čime bi sindikat imao svoje političko krilo. Kao što su uspeli penzioneri, da se umešamo u vlast, jer ovako ostajemo na margini", objasnio je Mijatović.

Ističući da sindikat nije učestvovao u donošenju vladinih mera protiv krize, on je ukazao da su te mere nesistemske i parcijalne na period od mesec do dva meseca, da su kozmetičke i da će ubrzo uslediti oštrije mere.

Najavljujući proteste za 29. april, Mijatović je predočio nameru da se javno upozori da se ne može živeti pod stalnim strahom od gubitka radnih mesta.

Potpredsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković je parafrazirao tvrdnju lidera tog sindikata Branislava Čanka da je bolje biti najminorniji politički partner u vlasti, nego jak socijalni partner.

On je ocenio da bi Srbija zapala u krizu i da nije bilo svetske krize, jer je država dezintegrisana, zarobljena u mreže monopola, jer je još partijska, a ne pravna država, čija se vlada bavi menadžmentom održavanja na vlasti.

Ocenjujući da je usvojeni paket mera bolji od prvog, Stojiljković je naveo da ne veruje u masovne proteste, koji mnogo koštaju, a nemaju oročene zahteve.

Sindikati, kako on smatra, treba da se uključe u dnevno stvaranje antikriznog menadžmenta, da vrše stalni pritisak na vlast, da se oforme mreže i partnerstva koja će lobirati za određene predloge.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je potvrdio da su mere Vlade privremene i da nisu sistemske, ali da je to zato što niko ne može predvideti kraj i ishod krize.

Naglašavajući da je bolje vratiti se sa pola pogrešnog puta, Ljajić je napomenuo da se došlo do najbezbolnijeg paketa mera.

On je predočio tri mogućnosti odnosa sindikata i Vlade, zaključujući da je pored zadržavanja trenutnog odnosa, masovnih sindikalnih protesta, najbolji socijalni dijalog, jer je Srbiji više nego ikad potreban društveni konsenzus, koji bi bio značajan i kod budućih mera protiv krize.

Ekonomski analitičar Milan Nikolić je izneo pesimističnu prognozu krize, koja će Srbiju žešće pogoditi na leto i tokom jeseni, uz neizvesnost kada će prestati.

Predstavnik sindikata pančevačke rafinerije Voja Krkobabić je naveo da sindikat treba da uđe u politički život Srbije, potpuno javno i transparentno.

Prema njegovim rečima, ako želi da izađe iz sopstvene krize, sindikat bi trebalo da osnuje partiju, po cenu gubitka dela članstva, uz ocenu da može očekivati 200.000 do 600.000 potencijalnih glasača.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović je ocenio da bez jakih sindikata nema jakih poslodavaca, a samim tim ni Vlade. (FoNet)

U debati su učestvovali: Bojan Knežević (Savez samostalnih sindikata Srbije), Milorad Panović (UGS "Nezavisnost"), Nikola Krpić (narodni poslanik, Skupština Srbije), Dragan Matić (Industrijski sindikat Srbije), Olivera Mitrić (Švajcarska organizacija za pomoć svetu rada), Vojo Krkobabić (Savez samostalnih sindikata Srbije), Aleksandar Denda (Alijansa za lokalni održivi razvoj), Goran Stojanović (Resorni odbor Demokratske stranke za odnose sa sindikatima), Roland Feicht (Friedrich Ebert Stiftung za radne odnose i socijalni dijalog), Michael Ehrke (Friedrich Ebert Stiftung), Radovan Ristanović (Inspekorat za rad, Ministarstvo rada i socijalne politike), Ljubomir Rakezić (Savez samostalnih sindikata Srbije), Dragoljub Mićunović (Centar za demokratiju), Zoran Ristić (UGS "Nezavisnost"), Nada Novaković (sociolog), Dobrila Iličić (UGS "Nezavisnost" - Sekcija žena), Srećko Mihailović (sociolog), Slaviša Orlović (Fakultet političkih nauka), Rajka Vukomanović (Ministarstvo rada i socijalne politike), Dobrica Ranđelović (SSSS Aleksinac), Ljubiša Nestorović (SSSS - hemija i nemetali), Andreja Sretenović (Veće samostalnih sindikata Jagodine), Branislava Plančak (SSSS - sindikat zdravstva i socijalne zaštite), Miroslav Ružica (Forum za međunarodne odnose), Nataša Vučković (narodni poslanik, Skupština Srbije), Čedanka Andrić (Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije), Stevan Avramović (Unija poslodavaca Srbije), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobrodošli na još jednu u nizu debata u okviru projekta Demokratski politički forum, koji zajedno organizuju Centar za demokratiju i Fondacija Fridrih Ebert.

Centar za demokratiju se ovog puta odlučio za jednu veoma aktuelnu temu: „Sindikati i kriza“. Za ovim stolom, u ovim prostorijama, već se govorilo o ekonomskoj krizi, o izazovima i o mogućim reakcijama države i društva na ekonomsku krizu. Bilo je i tada mišljenja sindikata, ali smo smatrali da je dobro da se ponovo okupe predstavnici sindikata, poslodavaca, države i da još jedanput razmotrimo koji su najveći problemi, koja su eventualna rešenja u situaciji kada je, a to smo saznali prošle nedelje, Srbija zvanično ušla u recesiju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sindikati su jedan od najvažnijih faktora, jer su oni odmah pogođeni svojim mestom, ugrožena im je egzistencija. Žao mi je bogataša koji će izgubiti nekoliko stotina miliona, a neki i milijarde, ali to se da preživeti ako vam ostane još koja milijarda. Ali ako čovek ostane bez posla, onda je problem njegovog preživljavanja i njegove porodice. Zato su sindikati, koji su u svetu rada, u ovom slučaju izuzetno važni Dame i gospodo, srdačno vas pozdravljam i zahvaljujem što ste se odazvali da danas razmenimo mišljenja o krizi, ali pre svega sa sindikatima, njihovim položajem i ulogom i njihovom sudbinom.

Ova kriza je svetska, to niko ne osporava, jedino neće da nam kažu koliko je duboka i koliko će trajati, jer se niko ne usuđuje. Iz nje ćemo možda izaći tako što će bogati biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji, ili će doći do veoma radikalne preraspodele bogatstava koja je sada već nepodnošljiva i najverovatniji uzrok ekonomske krize.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem vam na pozivu i što se nalazim u ovoj sali i što možemo razgovarati o problemima u Srbiji, o krizi, o mestu i ulozi sindikata. Pripadam Savezu samostalnih sindikata koji ima najviše članova, 500.000. Dakle kao najveći, najbrojniji, ima i najveću odgovornost.

Krenuo bih sa jednom tezom koju je gospođa Gojgić rekla, da se sindikati razlikuju. Mislim da se sindikati mnogo ne razlikuju. Nema nesporazuma oko mera vlade između SSSS i UGS „Nezavisnost“. Smatram da mislimo isto, jedino se razlikujemo u metodama kako ćemo stići do određenog cilja. Ne bih to dalje obrazlagao, to će verovatno g. Stojiljković obrazložiti, šta oni i kako misle da rade.

Čuli smo da je kriza, da je recesija već došla u Srbiju. Mi smo to naglašavali još u oktobru i novembru mesecu, kada su aktuelni ministri govorili da kriza neće doći u Srbiju, da smo mi neko pusto ostrvo koje će sve da zaobiđe. Mi smo tad znali da kriza dolazi, osetili smo već preko naših članova sve ono što se dešavalo u radnim organizacijama, kako su se poslodavci počeli ponašati i predvideli ono što će se dešavati u kasnijim mesecima. Ipak, živimo u Srbiji takva kakva jeste i pokušavamo bar na ovoj sindikalnoj sceni da uvedemo neki red.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Jadna i tužna je situacija za sindikate, situacija u kojoj nema ni rasta zarada, ni poboljšanja uslova rada, ni povećanja zaposlenosti, a to je situacija u kojoj Srbija dugo živi. O moći i nemoći sindikata u takvoj situaciji ne treba previše govoriti
„Nezavisnost“, pretpostavljam ni Sindikat Srbije, ni ostali sindikati koji su ovde prisutni, ne misle baš preterano ozbiljno, niti misle da je to sjajna stvar, stvarati još jednu partiju ili u šarenilu od nekoliko desetina pro socijal-demokratskih partija, ali je takvo raspoloženje odraz situacije u kojoj je kolega Čanak na jednom sastanku SES-a rekao da je bolje biti najminorniji politički partner u vladajućoj koaliciji nego jak socijalni partner.

Najkraće ću zahvaliti organizatorima, Fondaciji Fridrih Ebert i Fondu Centar za demokratiju. To su retke institucije i fondacije koje imaju osećaj za političko kulturalne i socijalne pretpostavke razvoja demokratije i pošto se lično smatram, najverovatnije neopravdano, bar posredno, đakom retoričke škole Dragoljuba Mićunovića, ja ću napraviti jedno sedam pitanja i pokušaću da dam kratke odgovore na njih. Ako su pitanja prava, a mislim da jesu i moji glupi odgovori neće baš biti tako fascinantno smarajući.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Tačno je da ove mere nisu ni sistemske, tačno je da su ove mere zapravo parcijalnog karaktera, jer je kriza takva da ne postoji čovek danas koji u narednih šest meseci može predvideti šta će se događati i to ne važi samo za Srbiju, to važi za sve. Naprosto je nemoguće doneti mere koje će imati trajni, sistemski, reformski karakter. Ovo jesu privremene mere, zapravo najveći deo mera jesu privremenog karaktera. Na kraju krajeva, rekli smo da će se pratiti efekti ovih mera, ustalom, to je i zaključak sa poslednjeg SES-a, da ćemo na narednom SES-u razgovarati o efektima onog prvog paketa meraPotpuno sam promenio koncepciju i neću govoriti ono što sam mislio da kažem, već moram da se osvrnem na nešto što je ovde rečeno i da pobegnem od bilo kakve teorijske rasprave o ulozi sindikata ili socijalnom dijalogu u Srbiji.

Prvo, mislim da ne postoji nikakva antisindikalna politika u Srbiji. Ne mogu reći da postoji neka ljubav prema sindikatima, ali ova zemlja i ova vlada imaju toliko problema, da ne vidim da bi posebnu pažnju i fokus stavili na neku koncepciju borbe protiv bilo kog sindikata u zemlji. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Amerika je naravno, epicentar ove krize, koja je tu i nastala i širi se svetom. Osnovni razlog za nastanak ove krize je veoma značajan mehanizam u demokratiji, bez koga demokratija ne može da opstane - check and balance, ili provera i ravnoteža interesa. To se dogodilo pre svega zbog dominacije neoliberalne ideologije, nije bilo jake socijal-demokratske stranke, a protiv sindikata se poslednjih 50 godina sistematski vodila borbaKao što znate, ja sam sociolog i politički analitičar. Poslednjih par meseci koristio sam za istraživanje uzroka ove ekonomske krize, jer koliko god se činilo da se sve zna o njoj, ustvari se vrlo malo zna. Problem je što imamo jednu veoma tešku ideološku prepreku. Naime, kod nas, a i u svetu, dominiraju neoliberalni ekonomisti. Njihov teorijski model je u ovoj krizi pao, ali oni iz ideoloških razloga ne dozvoljavaju da se vide pravi uzroci. Da bismo znali šta da radimo, između ostalog i u Srbiji, mi moramo znati šta se desilo. Neću vas gnjaviti nekim dugim teorijskim obrazlaganjem, daću vam samo strukturu onoga što se dogodilo. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moj utisak da je sindikat kao organizacija u mnogo ozbiljnijoj krizi već godinama i da će teže izaći iz te krize nego što je ova ekonomska svetska krizaPoverenik sam za informisanje sindikata. Hteo bih da kažem par reči o ovoj temi i ako je tema okruglog stola „Sindikat i kriza“, onda bi trebalo pokušati bar odgovoriti na pitanje šta sindikat treba da učini kako bi u sadašnjim i budućim uslovima opravdao svrhu svog postojanja. Treba li sindikat da bude još slabiji, kako zagovaraju neki poslodavci i političari i da je to rešenje izlaska iz krize, da ga nema, ili da bude zaista ravnopravan socijalni partner svetu kapitala i da se u toj ravnopravnosti traži stabilnost ukupne države? 

Moj utisak da je sindikat kao organizacija u mnogo ozbiljnijoj krizi već godinama i da će teže izaći iz te krize nego što je ova ekonomska svetska kriza. Mislim da ova priča o protestu 29. i nije toliko suštinski važna ni za sindikat, a rekao bih čak ni za vladu, jer će biti tih protesta, ali smatram da je mnogo značajnije da se sindikat osposobi da bude zaista jak partner.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Što se moje organizacije tiče, mi podržavamo vladine mere. Hvala Bogu da je neko stao administraciji na vrat. Prekobrojna administracija u ovoj zemlji, javni sektor, pa to ne može da izdrži nemačka privreda. Mogle su ove vlade do skoro, jer su prodavale preduzeća i hranili taj javni sektorZahvaljujem se organizatoru što me je pozvao na ovaj skup. Smatram da je ovo ozbiljna tema i da je mogla biti čak celodnevna. Dužan sam prvo, kao predsedavajući Republičkog Socijalno-ekonomskog saveta da ukažem samo na par stvari. SES postoji osam godina. Do pre pola godine SES je imao godišnje od dve do tri sednice i nikad nije raspravljao o ekonomskim temama, osim o minimalnoj zaradi. Sa novom vladom mi imamo za nepunih pola godine devet sednica SES, na pet lično prisustvo premijera. Sednice trajale od tri do četiri sata. 

Ovo što kažu, sindikati nisu učestvovali u merama vlade, pa i nisu sindikati ni Unija poslodavaca, to su bile mere vlade na koje smo mi konstruktivno davali predloge ili hvalili šta je dobro u tim merama. Što se moje organizacije tiče, mi podržavamo te mere. Hvala Bogu da je neko stao administraciji na vrat. Prekobrojna administracija u ovoj zemlji, javni sektor, pa to ne može da izdrži nemačka privreda. Mogle su ove vlade do skoro, jer su prodavale preduzeća i hranili taj javni sektor.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zabrinjavajuće je da se ne shvata sva ozbiljnost krize. Ne sagledava se dubina krize. Naša kriza je platno - bilansna i spoljno - trgovinska, a u suštini je duboko strukturna Mene zabrinjava nekoliko stvari koje sam ovde čuo i nekoliko stvari koje se dešavaju od decembra meseca na ovamo. Prvo je zabrinjavajuće da se ne shvata sva ozbiljnost krize. Mislim da se to tretira kao lagana prehlada koja će uz malo čaja i jedno preznojavanje da proše. Ne sagledava se dubina krize i zbog toga je najviše me zabrinulo ovo što je Rasim rekao, žao mi je što je otišao, da je nemoguće doneti dugoročne mere. Naša kriza je platno - bilansna i spoljno - trgovinska, a u suštini je duboko strukturna, a sada ću pokušati to da objasnim, pa da vidite da se ne može monenarnim vicevima, kako je to popularno znao da govori i prof. Avramović, da se rešava ozbiljan problem. Opširnije >>>
Verzija za štampu
U samoj Srbiji ta reč - solidarnost je često upotrebljavana i od onih koji nikad nisu bili solidarni niti će biti solidarni. Kada pogledate u Srbiji obično oni koji zaista nemaju dele to malo što imaju sa drugim, a oni koji imaju puno ne dele ni malo, čak permanentno rade da osiromaše onu drugu grupu koja je pokazala određenu vrstu solidarnostiZahvaljujem se, pre svega, na pozivu. Ranije nisam učestvovao na ovim sastancima i mnogo mi je pomoglo kada sam pogledao u pozivu o čemu će se razgovarati, pa između ostalog, video sam da se govori o solidarnosti, o dijalogu, o predlozima sindikata i na neki način sam se tako i pripremio, mada vidim da govornici izlaze iz toga. Možda je dobro, a možda i nije. 

Gledajući u pozivu gde se upotrebljava solidarnost, obradovalo me je, jer dolazim iz grupacije sindikata, a solidarnost jeste temelj našeg organizovanja i postojanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postoji li opasnost da država sada u uslovima krize pribegne strategiji spašavanja predstavnika krupnog kapitala, kao što je do sada spašavala gubitaše kojekakvim izgovorima izbornih kampanja i slično ili socijalnim pritiscima, a u ovom slučaju, pre svega, zbog okolnosti jačih lobiranja tzv. društva privrednikaPokušaću vrlo kratko. Imam nekoliko teza i pitanja. Prvo pitanje, da li je sindikat u uslovima nedovršene svojinske transformacije ili privatizacije pronašao svoju ulogu? Stiče se utisak kao da se još uvek ponaša kao da su dominantno društvena i državna preduzeća u takvoj svojini. Da li su u odnosu na to našli svoj koncept i strategiju, uz napomenu da je država i dalje dominantan poslodavac i u tom smislu razumem okrenutnost sindikata ka državi. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što je najgora moguća varijanta je da se upravo u tom segmentu materijalne proizvodnje desio najveći krah u ovoj državi, a da isti ljudi koji donose odgovarajuće mere za prevazilaženje tih problema i dalje donose mere koje nisu dale nikakvih rezultat Pozdravio bih vas sve i pokušaću da budem kratak, da se uklopim u termin. Predstavljam materijalnu proizvodnju i upravo moj dolazak ovde je poenta ukazivanja na probleme koji se javljaju u državi kada je u pitanju materijalna proizvodnja, odnosno onaj segment društvene grane koji treba da se omogući kroz razvoj budžeta, kako bi svi mogli da funkcionišu u koncepciji države. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sindikate ne podržavaju političke stranke. Sindikate ne podržava država, a trebalo bi da ih podržava. Sindikate ne podržava ni civilno društvo osim retkih, retkih izuzetaka. Naravno, sindikate ne podržavaju ni poslodavci, može da izgleda čudno što uopšte neko traži da ih poslodavci podrže. Međutim, pametan poslodavac podržava sindikateGlavni sindikalci tvrde kako između sindikata nema velikih razlika. Treba očekivati sledeći korak, da konačno dođe do objedinjavanja tih sindikata, uštedelo bi se dosta na prostoru i parama. Možda nije tačno ono što su nam potpredsednici rekli, pa postoje velike razlike između sidnikata. Veoma je dobro kada sindikati primete postojanje antisindikalne politike. Ona u nas postoji ne uvek kao antisindikalna politika, možda češće kao antisindikalno raspoloženje, svakako kao odsustvo podrške sindikatima. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Govorim u ime Sindikata Srbije i u ime Sindikata zdravstva koje broji oko 70.000 članova. Uopšte nismo slabi, vrlo smo sposobni i vrlo smo jaki. Možemo da animiramo svoje članstvo. Znači, ne prihvatam da su sindikati slabi, da su razjedinjeni. Zašto ne bi imali različita mišljenja? I treba da imamo, pa zato članstvo bira u kom će sindikatu da pripadne zbog razlike u sindikalnom delovanjuBiću vrlo kratka i koncizna, pošto sam po struci lekar. Radim svoj posao, nisam ničiji plaćenik, a pogotovo Vlade Republike Srbije, jer radim posao lekara specijaliste i znam šta znači kada me čekaju 40, 50 pacijenata. Hvala vam na pozivu. Uz uvažavanje cenjene gospode sociologa i politikologa kojima je ovo struka, moram malo da se osvrnem na ovu temu. Biću vrlo pragmatična, jer je moja struka pragmatizam.  Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sindikat moramo otvoriti prema civilnom društvu i ne vidim inicijative civilnog društva. Moramo shvatiti da nisu svi projekti koje počinjemo bazirani na finansijskoj podršci, da voluntarizam u vremenu krize podrazumeva da dajemo svoje vreme, svoju energiju u smislu programa koju će ovu zemlju izvući iz krizeUpravo sam se vratio iz Amerike, tako da nisam bio u toku poslednjih događaja ovde i ključne debate o kojoj je reč. Međutim, kako su mnogi primetili na raznim diskusijama, permanentno upućujem određenu vrstu zapažanja kao čovek koji je dugo izbivao iz ove zemlje. Mislim da se deo tih zapažanja odnosi na temu o kojoj danas govorimo, o uticaju sindikata, krize i odgovora na krizu. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi smo sa teškom mukom već 17 godina u procesu opšte izgradnje jednog pravog sindikalnog pokreta u Srbiji i zaista ne mogu više da slušam kvalifikacije tipa: Sindikati su slabi, podeljenost sindikata, neujedinjenost, nejedinstvo. Hoću da kažem da je pre svega pitanje volje, političke volje. Sindikat predstavlja jednu vrstu politike i sindikalna politika je akter u jednoj opštoj političkoj voljiZahvaljujem domaćinima ovog skupa i gospodinu Dragoljubu Mićunoviću na pozivu. Ispred Sekcije žena UGS „Nezavisnost“ danas, kada je reč o sindikatima i ekonomskoj krizi ne mogu, a da ne kažem i ne ukažem na neke činjenice. Ne bih da ponavljam već izrečeno, naročito stavove i opredeljenja i neke predloge koje je Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS „Nezavisnost“ izneo, ali mi ovde pre svega nismo da optužujemo jedni druge, prozivamo ko je jači i ko je slabiji. Sve se svodi na pitanje moći. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi smo pokušali da razgovaramo sa nekim političkim partijama, da lobiramo. Međutim, naši rezultati su bili skoro nikakvi. Znate zašto?Moja želja i jeste bila, kada sam pomenuo ovu tezu oko političkih partija, upravo da raspravljamo. Molim vas, svi ste u sindikatima svesni činjenice da je politička scena Srbije takva kakva je i imamo ove koji su u poziciji, u vlasti i one koji su opozicija. Mi smo pokušali, to je bio jedan korak koji smo napravili, da razgovaramo sa nekim političkim partijama, da lobiramo, one koji su bliske socijal-demokratskoj opciji, to sam na samom početku rekao. Međutim, moram da vam kažem da su naši rezultati bili skoro nikakvi. Znate zašto? Opširnije >>>
Verzija za štampu
Osvrnuću se samo na dve stvari, naravno jedna je odnos sindikata i politike. Svi koji malo bolje znaju sindikalne prilike kod nas znaju da sam ja u „Nezavisnosti“ čitavu deceniju bio zadužen za reletivno neuspešno vođenje odnosa između ovog sindikata i politike i sve što je moje iskustvo jeste konstatacija da sam ja najbolji politikolog među sindikalistima i najbolji sindikalista među politikolozima, a nisam naročito nijedno ni drugo. Sve ono do čega sam došao je da je koncept partnerstva upotrebljiv, odnosno koncept glasovi za podršku idejama koje sindikati traže od političkih stranaka. Ta saradnja može biti koordinirana i može biti saradnja između recimo, resornih odbora stranke i njihovog poslaničkog kluba i zahteva koji imaju sindikalni organi, pri čemu sindikalisti ne ulaze u strukturu stranke. Mislim da je to nešto na šta sada vuče praksa, distanciranja sindikata i u zemljama koje su imale čvršću i precizniju vezu sa strankama socijal-demokratske provinijencije. Toliko o tome. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Širi se svetlo slobode, smanjuju diskriminacije. Imaju sada jednaka prava ne samo bivši robovi, sluge, žene, deca, hendikepirani, nego i životinje. To je jedan napredak u koji su mnogi sumnjali. Istovremeno se ekonomski život formira u obrnutom smeru sa najvećom mogućom sebičnošću, gramzivošću, idejom da je bogaćenje apsolutno zaštićeno i ničim ograničeno. Dakle na takvim elementima beskrajne sebičnosti treba da izgradimo humanije drušvoKada smo došli na ideju da organizujemo jedan ovakav skup, mi smo tražili, kao nevladina organizacija koja se bavi razvojem demokratije i civilnog društva, odgovore od svih aktera koji učestvuju u društvenom životu, kako oni vide mogućnost da doprinesu izlasku iz krize. Moram da kažem nešto što će zvučati malo čudnije - nisu sindikati koji predstavljaju sve radnike, tj. nije ni radnička klasa neko ko je ekskluzivni predstavnik društva. U društvu postoje i drugi, ne samo na onoj drugoj strani poslodavaca i bogataša, nego su tu ljudi koji nisu zaštićeni ni organizacijama ni socijalnom statusom i koji su hendikepirani. Dakle oni će podneti veći teret i od sindikata. Meni se čini da imamo jedan krupan strukturalni problem u ovoj civilzaciji koja danas postoji. Opširnije >>>