za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"RODNA RAVNOPRAVNOST U SRBIJI – ŠANSE I PREPREKE"
Pretraga
Verzija za štampu
Predsednik Centra za demokratiju Dragoljub Mićunović rekao je na debati "Rodna ravnopravnost u Srbiji - šanse i prepreke", koja je u okviru projekta "Demokratski politički forum" održana u petak, 10. aprila 2009, da u Srbiji nije problem nedostatak pravnih akata o rodnoj ravnopravnosti, već ignorisanje postojećih.

"Problem vladavine prava u Srbiji nije nedostatak pravnih akata već njihovo ignorisanje. Muško-ženski odnosi na ovim prostorima su od davnina očinski i bilo da je reč o ljubavnom odnosu ili odnosu ćerke i oca, sestre i brata, nema odnosa između muškarca i žene koji nije obeležen endemskim nasiljem", kazao je Mićunović.

On je naveo da je svakodnevna pojava u Srbiji da muškarac ubije devojku koja ne odgovara na njegovu ljubav, ali da nije čuo da devojke urade nešto slično, kao i da su muškarci kroz istoriju odlučivali o državama, dok sa ženama to nije bio slučaj.

Profesor Mićunović je istakao da je ključni problem u "muškoj kulturi u Srbiji, koja još nije osudila narodnu pesmu 'Zidanje Skadra na Bojani' u kojoj je u kulu zazidana žena - majka, što pokazuje koliko problem ravnopravnosti muškaraca i žena izvire iz dubine našeg društva".

Na debati koju je Centar za demokratiju u petak, 10. aprila 2009. organizovao u okviru projekta Demokratski politički forum, najavljeno je da će Vlada Srbije uskoro dobiti na razmatranje Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali da je najvažnije učiniti što više na podizanju svesti žena o jednakosti polova.

Direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Natalija Mićunović istakla je važnost podizanja nivoa obrazovanja žena i navela da su na višim nivoima obrazovanja mnogo zastupljeniji muškarci.

Nacrt zakona o ravnopravnosti polova biće pred Vladom Srbije za nekoliko sedmica, a tek kada ga poslanici u skupštini budu usvojili predstoji "prava borba" za njegovu implementaciju, izjavila je Natalija Mićunović.

Najbitnije je izjednačiti "de jure" i "de fakto" ravnopravnost polova u Srbiji, što je deo naših obaveza na putu ka EU, istakla je ona i naglasila da zemlje u okruženju takođe imaju problem sa sprovođenjem tog zakona, na primer u Bosni i Hercegovini koja ima napredan zakon koji se ne sprovodi, ali i razvijene zemlje poput Nemačke i Austrije.

Profesorka na univerizitetu Singidunum Gordana Gasmi je kazala da je Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti usklađen sa propisima EU i da ima pozitivna predviđanja što se tiče njegovih socijalnih efekata.

Rodna ravnopravnost po definiciji je jednaka zastupljenost, moć i učešće oba pola u svim sferama javnog i privatnog života.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je istakla da su u Srbiji od 2000. godine na vlasti proevropske demokratske snage, ali da to ne utiče na razumevanje rodne ravnopravnosti.

"Moramo da se suočavamo sa problemima, ne trebaju nam konferencije, već konkretni postupci", zaključila je ona.

Sonja Liht je kazala da je donošenje Zakona o ravnopravnosti polova neophodno, ali da je osnovni problem u obrazovanju zbog čega je potrebno preduzeti konkretne korake po tom pitanju.

Uvodničarke u debatu bile su Natalija Mićunović (direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike) i Gordana Gasmi (profesorka Univerziteta Singidunum), a u debati su učestvovali: Svetlana Stefanović (Evropski pokret u Srbiji), Ivana Anojčić ("Politika"), Sandra Mandić (B92), Nenad Petković (BG Centar za ljudska prava), Jovanka Brkić (Udruženje građana "Žene akciji" Velika Plana), Anđelka Milić (Filozofski fakultet), Marija Kalin (Institut društvenih nauka), Zorica Mršević (zaštitnik građana), Sonja Stanojević-Kesić (Savez samostalnih sindikata Srbije - Sekcija žena), Mevlija Stojanović (Savez samostalnih sindikata Srbije - Sekcija žena), Vanja Lesić (Felicitas), Gordana Stojanović-Milošević (Republičko javno tužilaštvo), Leila Ruždić-Trifunović (Opština Zvezdara), Miljana Radivojević (Ministarstvo za nacionalni investicioni plan), Nataša Vučković (Centar za demokratiju), Sonja Licht (Beogradski fond za političku izuzetnost), Miloš Đajić (Centar modernih veština), Jovana Joksimović (Centar modernih veština), Gordana Bulatović (Skupština opštine Kikinda), Marija Srdić (Centar za podršku ženama Kikinda), Jelena Filipović (Filološki fakultet), Danica Todorov (Pokrajinski ombudsman), Ljiljana Bogavac (Incest trauma centar - Beograd), Svenka Savić (Centar za rodnu ravnopravnost UNS), Ivana Stefanović (kompozitorka), Dragana Popović (Centar za ženske studije i istraživanja roda), Sonja Drljević (Asocijacija ženske inicijative), Zibija Šarenkapić (Kulturni centar DamaD (Novi Pazar), Jovana Mehandžić (Skupština opštine Vračar), Tatjana Ćurčić (Aig-life osiguranje), Vesna Petrović (Beogradski centar za ljudska prava), Sanja Mešanović (Kancelarija za evropske integracije), Snežana Pajović (Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj), Dragoljub Mićunović (Centar za demokratiju), Leposava Živanović (UGS "Nezavisnost"), i drugi.

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan drage prijateljice i prijatelji! Imam osećaj da ima mnogo više prijateljica. Danas sam dobila zadovoljstvo i čast da u ime Centra za demokratiju pozdravim sve učesnike i na neki način otvorim ovaj skup.

Većina vas je već učestvovala na našim dosadašnjim debatama. Samim tim, većina vas verovatno i zna da je naša želja da otvaramo neka pitanja koja su od suštinskog značaja za naše društvo u demokratskom razvoju, možda i neka pitanja o kojima se ne govori dovoljno ili nedovoljno temeljno i detaljno u nekim drugim institucijama koje se, takođe, bave raznim društvenim i političkim temama.

Drugi razlog što otvaram danas ovu debatu je i što sam narodni poslanik, članica Odbora za ravnopravnost polova, tako da ću, nadam se i u nastavku debate imati priliku da čujem sigurno nešto značajno i od vas i možda učestvujem u diskusiji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Htela bih da vas pozdravim, da kažem da se nadam da će ovo biti jedna uspešna debata, uspešan razgovor, kao što su bile i mnoge prethodne. Pripremajući se za učešće na današnjoj raspravi, razgovarala sam sa kolegama u redakciji, tj. u redakcijskoj kafani, jer se tu obično vode najzanimljiviji razgovori i čula sam dva zanimljiva komentara. Prvo me je jedna koleginica pitala, kaže: Nervira me to - rodna ravnopravnost. Zašto govorite rodna ravnopravnost kada se zapravo misli na diskriminaciju žena, zašto ne date pravi naziv pravoj stvari? Onda se javio jedan kolega i rekao: Šta vi hoćete, zapravo? Pogledajte, imate predsednicu Skupštine, predsednicu Vrhovnog suda, ministarku finansija u vreme svetske ekonomske krize, ministarku pravde u vreme značajnih suštinskih reformi pravosuđa, imate direktorku Kancelarije za evropske integracije, a to je ona koja sprovodi jedan od dva ključna prioriteta državne politike, a žalite se kako ste diskriminisane. Ako se pozivamo i ako pogledamo kako stvari stoje zakonski, nemamo Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali relevantne svetske organizacije, a i naša vlast kažu da je situacija na tom polju danas mnogo bolja nego u prethodnih deset godina.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zakon o ravnopravnosti polova sam juče poslala u Republički sekretarijat za zakonodavstvo, što znači da će on biti pred vladom za par nedelja. To je bilo uz mnogo dreke preko telefona i raznih pritisaka, ali uspeli smo. Naravno, neće biti savršen. Mi smo uspeli ono što je sada moguće u odnosu na političku volju. Zašto ne može više? Nema političke volje ni u jednoj stranci.Gospođa Gojgić mi je dala puno šlagvorta. Prvo bih volela da se zahvalim srpskim radnicima koji su odvajali i plaćali porez, pa je ova velelepna zgrada mogla da bude izgrađena, a onda bih da se zahvalim nemačkim radnicima koji su plaćali porez, pa je Fridrih Ebert u situaciji da pomogne ovakve debate. 

Ovo što se uglavnom govori, a to je inače deo plana puta EU i deo svih direktiva Saveta Evrope čija smo članica, jeste da mora da se dovede u vezu de jure i de fakto ravnopravnost. Mi nemamo tako lošu situaciju de jure ravnopravnosti.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se posebno organizatorima, meni je velika čast da govorim pred uvaženim skupom, kao i da podelim sa vama utiske sa našeg zastupanja. Pre svega bih se zahvalila gospođi dr Nataliji Mićunović koja mi je ukazala čast da predstavljam našu zemlju u ad hoc komitetu za izradu prve konvencije obavezne za države članice Saveta Evrope koja je posvećena nasilju u porodici i nasilju prema ženama.

Između ostalog, shvatila sam da ću sa vama svakako podeliti svoje rezultate istraživanja jedne nove metodologije. Nemam nameru, naravno, da ulazim u prikaz zakona, jer znam da mi svi znamo o čemu se radi. Samo sam htela da pod tačkom jedan kažem da sam imala isto jedan veliki profesionalni izazov da se sa pravne tačke gledišta bavim exsante, odnosno unapred, procenom socijalnih uticaja Predloga zakona o ravnopravnosti polova. To je jedna relativno nova metodologija, polovinom 90-tih godina se pojavila u anglosanksonskim zemljama i naročito je razvija u današnje vreme Komisija EU. Inače sam profesor prava EU na Univerzitetu Singidunum. Ako se nekad pitamo: Znate, pa šta će nam zakon, a to često čujem od svojih prijateljica koje nisu pravnice, ali i prijatelja, onda imam običaj da kažem: Pa ja sam bloody lawer i kao što znate i verujem da se slažete da je to zaista značajno kao jedna pravna osnova, da inače sistemski proces ipak dobije jednu čvršu i institucionalnu osnovu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dakle, problem muško-ženskih odnosa, pre svega, vidim u kulturi koja je muški zločinačka tradicionalna, od starih epova, preko grčkih tragedija do naših dana. To utiče na društvo, na određene vrednosti
Nisam mislio da se odmah javljam, hteo sam eventualno na kraju ili negde u sredini nešto da kažem. Razmišljao sam o čemu da govorim ovde. Vi znate moju omiljenu temu, a to je osuda muškog nasilja i eto, par reči ću reći o tome. Mislim da nijedan dobar zakon ne može mnogo pomoći u Srbiji. Problem vladavine prava u Srbiji nije toliko nedostatak pravnih akata, nego njihovo potpuno ignorisanje i to nikog ne zanima. Svi znaju pravila u saobraćaju, ali to njih ne zanima, oni ih krše i ginu na tim drumovima.

Dakle, problem muško-ženskih odnosa, pre svega, vidim u kulturi koja je muški zločinačka tradicionalna, od starih epova, preko grčkih tragedija do naših dana. To utiče na društvo, na određene vrednosti. Uzeo bih neku relaciju da to postavim. Recimo da posmatramo odnose supruga i supruge, bračnog para kroz istoriju kako su se odvijale. Kada se to dešavalo da su žene tukle muževe, da su žene prodavale muževe, izdavale ih, iznajmljivale, da su ih kažnjavale na način na koji su oni kažnjavali žene za neverstva? Dakle, ta zverstva traju do dana današnjeg.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da nama sve manje trebaju konferencije o ženama i o rodnoj ravnopravnosti, da mi moramo zaista da krenemo da se nosimo sa još uvek vrlo, vrlo ozbiljnim problemimaNisam baš mislila da se uključim na samom početku. Moram da kažem da mi nije žao, jer mi je Mićun, kao i obično, dao odličan šlagvort. Mislim da moramo na neki način da sledimo što je pre neki dan rekao ministar Rasim Ljajić, a povodom cele ove vrlo nesrećne epizode sa raseljavanjem romskog naselja i dekadom Roma i Dana Roma, što se sve tako, sticajem nesrećnih okolnosti, desilo istovremeno. Mislim na Dan i na način na koji je vrlo težak problem, ustvari vrlo nesrećno krenuo da se rešava. On je rekao: Nama više ne trebaju konferencije o Romima, nama treba da nešto konkretno radimo da bismo rešavali vrlo, vrlo težak problem. Citiram ga zato što mislim da nama sve manje trebaju konferencije o ženama i o rodnoj ravnopravnosti, da mi moramo zaista da krenemo da se nosimo sa još uvek vrlo, vrlo ozbiljnim problemima. Ti problemi su već u ovih nekoliko izlaganja dotaknuti. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zakon o ravnopravnosti polova je maksimalno usklađen sa svim evropskim regulativama i naravno, mislim da treba da se potrudimo na svim nivoima da zakon što pre bude prihvaćenPre svega, želim da izrazim posebno zadovoljstvo i privilegiju i zahvalnost gospođi Nataliji Mićunović, direktorki Uprave za rodnu ravnopravnost što me je pozvala. Takođe želim da posebno da pozdravim prof. Mićunovića i gospođu Liht i sve ostale izuzetno uvažene koleginice i kolege. Želim da kažem da je ovo stvarno neophodnost našeg društva, jer imajući u vidu situaciju koju svi definišemo kao svetsku krizu, mislim da nam je svima potpuno jasno da upravo u tim okolnostima apsolutna rodna neravnopravnost, nažalost, ima sve uslove da bude maksimalno neispoljena i ne samo kod nas. Nedavno sam slušala probleme koje ima moja bivša studentkinja koja živi u Italiji i koja mi je rekla da sa 25 godina, pošto je neudata i još uvek nije rađala, u konkurenciji sa svojim kolegama apsolutno nema nikakvih šansi da bude zaposlena. Naravno, to nije uteha za nas. To što se dešava u naprednoj Evropi, kod nas se samo javlja u mnogo jačem intenzitetu.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Govoriću nešto o javnoj sferi i učešću žena u političkom životu, upravo zbog toga što je razlog što smo ovu današnju debatu organizovali jeste neka vrsta najave da posle Zakona o zabrani diskriminacije sledi verovatno Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Za mene je neverovatno kako se evo devet godina posle velikih demokratskih promena u Srbiji jako malo zapravo u ovoj oblasti uradilo. Bilo je mnogo pokušaja, to svi pamtimo. Znamo da je pre tri, četiri godine bila formirana jedna koalicija nevladinih organizacija za izradu zakona o rodnoj ravnopravnosti, jedan predlog zakona je već bio u Parlamentu, pa iz raznih političkih razloga do njega nije došlo itd.

Bez obzira što danas nemamo zakon pred sobom i što ne možemo voditi nikakvu vrstu javne rasprave, jer će ona početi onda kada vlada zakon bude usvojila u formi predloga, ono što se nama činilo važnim je da ponovo grupišemo svoje snage i da vidio šta je to što nas očekuje. Gde su problemi koji zapravo predstavljaju ovaj stav koji je Natalija Mićunović iznela, da je politička volja tu dosta ograničena i da ima dosta problema da zakon bude vrlo dobar, odličan ili šta je očekivanje svakog od nas. Dakle, prosto smo želeli da se okupimo, da ukažemo na te opasnosti i da vidimo na koji način možemo zajedno da reagujemo i na koji način možemo da sprečimo neka negativna rešenja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Verujem da svi ti glasovi koji su se digli na Zakon protiv diskriminacije ustvari neće biti ni upola toliko glasni i toliko ljutiti kada je u pitanju Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Biće ih, verovatno, ali mislim da imamo put i način da se taj zakon izglasa. Pozdravljam njegovo donošenje kao nešto što je izraz težnje već jako dugo vremena i jako velikog broja i žena i institucija i muškaraca, muških saveznika i jednog velikog broja društvenih faktora koji bi želeli više rodne ravnopravnosti u SrbijiPreskočiću pozdrave i reći ću odmah da nam je potreban zakon o rodnoj ravnopravnosti. U svakodnevnoj praksi imam jedan problem zbog nedostatka tog pravnog akta. Imamo Ustav, sa nekim opštim odredbama koji daje jedan kišobran, jedan okvir za rodnu ravnopravnost, onda ima rupa i onda imamo slučajeve diskriminacije, čak i vrlo otvorene diskriminacije žena koje se dešavaju u oblasti medija, u oblasti sporta, u javnom diskursu, u obrazovanju i u raznim drugim segmentima javnog života. Mi ne možemo efektivno da reagujemo, prosto ne možemo da se zakačimo za neku određenu zakonsku odredbu i da kažemo tu piše da je to i to zabranjeno, a Ustav je previše širok i ne daje nam tu mogućnost.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Uzela sam statističke podatke o rodnoj strukturi u našem pravosuđu. Ispostavlja se da žene rade odgovoran i vrlo mukotrpan posao. Žene su te koje su imanentnije strukturi, samoj biti pravosuđa, vrlo su prilježne. Ipak se to u pravosuđu dalo vrednovati. U Vrhovnom sudu je, recimo, struktura u odnosu na žene 56%, a u opštinskim sudovima je, što se tiče sudija, 51,5% više žena nego muškaraca Po mom imenu i po imenu još po nekog se vidi da sam jako ravnopravna. Kao i mnoge druge od nas imala sam mogućnost, formalno zakon postoji 40-ak godina, da mogu bračni drugovi da preuzmu prezime, da dodaju itd. Dodala sam njegovo prezime, on nije dodao moje prezime. S druge strane, mislim da bi, kao što je Sonja Liht rekla, Ministarstvo prosvete trebalo da krene od predškolskog uzrasta i da se jedan opšti nivo svesti menja. Mislim da Ministarstvo prosvete to mora da uzme u svoj program, da mediji, takođe, moraju da razmisle i da se krene sa tim da se drugačije odnose prema ženi, prema tome da ona nije objekat, vrlo često, nego je subjekat. To je jedan usvojeni, naš tradicionalni način viđenja i to nije dobro. Sada smo upravo zajedno tu i nadam se da ćemo zakon usvojiti i da ćemo ga onda nekako sprovoditi.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Htela sam da povodom ove diskusije iznesem ono što smo prekjuče u Strazburu diskutovali vezano za konvenciju o nasilju u porodici. Pre svega, jako je značajan taj problem prikupljanja podataka i tome se posvećuje velika pažnja. Međutim, htela bih da vam prenesem iz prve ruke što su nam predstavici Kanade dali kao best model practicies. Kao što kaže prof. Mićunović, nije pitanje u zakonima, ali promena obrazaca ponašanja i prevaspitavanje svakako počinju od samih zakona. Oni imaju praksu u Kanadi da kada dođe do pojedinačnog slučaja nasilja u porodici, a posebno nasilja prema ženama, postoji jedan automatski formular koji se popunjava na bazi policijskog izveštaja i zatim se pokreće postupak. Tako to izgleda na primeru dobro uređene države i to vrlo efikasno funkcioniše. Naravno da nije naše pravosuđe krivo, ne bih da branim imenjakinju. Tamo i njihove nevladine organizacije imaju veliku ulogu i Amnesti internacional je posebno insistirao da se radi jedna lična dinamika slučajeva.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Profesorka sam social-lingvistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavim se obrazovnim politikama i jezičkim obrazovnim politikama. Zapravo sam ponukana izlaganjem profesora Mićunovića i gospođe Liht. Htela samo da ponovo skrenem pažnju na jedan problem koji imamo u obrazovnom sistemu, koji ne zavisi samo od Ministarstva prosvete ili zavisi od Ministarstva prosvete u kontekstu funkcionisanja samog ministarstva.

Kako se formiraju obrazovne politike, ko formira nastavne planove i programe, to je jedan veoma složen proces u kome Ministarstvo prosvete veoma često ima samo nominalnu ulogu. Naime, Ministarstvo i Zavod za unapređenje obrazovanja formiraju komisije za izradu nastavnih planova i programa koji su, pre svega, da kažem draftovane iz akademskog okruženja, sa relevantnih fakulteta. Te komisije su veoma često potpuno nezavisne, nezavisne u smislu da one moraju da se pridržavaju odredbi zakona o obrazovanju koji i sada sadrži odredbe o rodnoj ravnopravnosti i o uključivanju rodnog aspekta u obrazovni sistem, a dobili smo najave iz Ministarstva prosvete da će taj zakon biti još poboljšan u sledećoj interaciji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Slušajući danas sve učesnike i učesnice ove debate, nameće mi se zaključak da kada govorimo o ovoj temi, neminovno moramo da imamo s jedne strane poremećen sistem vrednosti ili istorijsko tradicionalan sistem vrednosti koji očigledno treba da se menja i posledice takvog sistema, u vidu neravnopravnosti, diskriminacije, pa čak i zlostavljanja. Uglavnom se na institucionalnom nivou bavimo posledicama. Govori se o promeni svesti u smislu sankcija. Donet je zakon, primeniti ga, pooštriti sankcije, izreći ih, ali to je opet posledica. Po mom dubokom uverenju, sistem vrednosti koji je istorijski, tradicionalni, kako je prof. Mićunović rekao i umetnički, ali i verski i porodični, znači, obuhvatio je sve delove života i sve drugo što nam država daje. Smatram da je jako važno ovo što je koleginica Gordana navela, da bi upravo u rešavanje ovog problema na prvom mestu trebalo da se uključi Ministarstvo zdravlja, evo zbog čega.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ministarstvo prosvete ne prepoznaje diplomu rodnih studija. Molim Ministarstvo prosvete da uvede jednu od kategorija dobijanja diplome rodne studijeGovoriću o obrazovanju. Govoriću o teorijskom obrazovanju za rodne, odnosno ženske studije, pošto takve imamo u Novom Sadu, Beogradu i Nišu. Dakle, to su visokoškolske studije na kraju kojih se dobija diploma za rodne studije. Takvih stručnjakinja i stručnjaka do sada ima oko 100 koje su ili sada u programu ili su već dobili diplome. Ministarstvo prosvete ne prepoznaje diplomu rodnih studija. Molim Ministarstvo prosvete da uvede jednu od kategorija dobijanja diplome rodne studije. 

Ne postoji nijedan istraživački projekat koji Ministarstvo nauke trenutno finansira, a da je u vezi sa rodnim ženskim studijama kao interdisciplinom. Molim Ministarstvo nauke da otvori mogućnost za nove interdiscipline, jer mi nismo jedini. Tu su i forenzičari i mnogi drugi i molim da otvore mogućnost da takvi projekti zbog potrebe u društvu postanu prioritetni. Nas sistem ne prepoznaje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postoji opasnost da počnemo da se ponavljamo i zato neću mnogo govoriti o preprekama, jer mislim da je dovoljno pažnje danas bilo posvećeno preprekama koje stoje na putu ostvarivanja ravnopravnosti polova ili rodne ravnopravnosti. Bilo bi dobro da se u nekom doglednom vremenu bavimo šansama koje nam stoje na tom putu učvršćivanja postojećih institucionalnih mehanizama za postizanje rodne ravnopravnosti i uvođenju novih instituta, pre svega, zakona o ravnopravnosti polova. Verujem i nadam se da kada on najzad dođe u skupštinsku proceduru, neće biti onako negativna rasprava o njemu, kao što se povela o Zakonu protiv diskriminacije i da nećemo biti u prilici da se borimo za svako slovo tog zakona, kao što možemo da primetimo u javnom govoru, da maltene svaku čak i dostignutu vrednost moramo da branimo.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Svakodnevno se pitam kako bilo koji pravnik u ovoj zemlji, a naročito sudije i advokati, mogu da žive u ovolikoj nepravdi, naročito kada su žene u pitanjuJa sam Zibija Šarenkapić iz Kulturnog centra „Damad“ iz Novog Pazara, organizacije koja se, između ostalog, bavi i pitanjem položaja žene u zajednici, koja je nešto na rubu države oduvek i bila, a sada su ta zajednica i taj prostor okruženi sa nekoliko granica, pa je multietnički prostor, pa je potpuno komplikovan i nema nikog u ovoj zemlji ko ne zna da je u Pazaru oduvek bila luda kuća. Kada su žene na dnevnom redu, mogla bih reći da negde iz tog ugla ponešto i stigne od naših rezultata rada. Uglavnom ne stigne do nacionalnih medija. Ne stignu fine vesti, zato što nacionalni mediji čak i kada su veliki i štampani, imaju prostor samo za ono: Hajde još neko čudo iz Pazara, a mimo toga nema prostora. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se što smo mi iz sindikata, Sonja Stojanović-Kesić i ja pozvane na ovaj skup. Mislim da je dobra i prava stvar da vas obavestimo da je sada u toku projekat rodno osetljivi tripartitni socijalni dijalog u Srbiji. To je pokrenuo Pakt za stabilnost, regionalna kancelarija iz Zagreba, sekcije žena oba sindikata su nosioci tog projekta, a u samom projektu učestvuju i žene i muškarci, što je velika stvar i tu su predstavnici sindikata, udruženja poslodavaca i vlade. Od predstavnika vlade tu su Ministarstvo rada i socijalne politike i pokrajinsko ministarstvo za rad. Taj projekat će biti održan u sedam gradova. Ono što je dobro je da će, pored svih ovih učesnika tu biti i predstavnici lokalne samouprave, tako da će se o rodnoj ravnopravnosti pričati širom Srbije. Delićemo materijale koje imamo i ovaj Nacrt zakona o ravnopravnosti polova, delićemo sve one naše deklaracije i sve publikacije koje smo dobili od vas, koje smo štampali uz pomoć svih naših fondera, FES-a i saradnica koje su nam dale podršku, od Nataše Vučković, Zorice Mršević, Sanje Mešanović. Svi su nam dali podršku i uključili žene sindikata u razvoj dijaloga i borbe za donošenje Zakona o ravnopravnosti polova.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Htela sam nešto da kažem iz ugla osobe koja je razgovarala sa žrtvom, jer radim socijane teme. Tada sam videla da ustvari zakoni postoje, a ministarka je rekla da se oni ne sprovode kada je kaznena politika u pitanju, zato što su kazne uglavnom uslovne ili minimalne, iako je raspon ogroman. Kazne takođe, doživljavam kao prevenciju, a dokaz za to je kada su trebale da se uvedu mere zaštite, kao što je iseljenje nasilnika iz stana ili zabrana prilaska žrtvi. Tada sam videla kako se ustvari pojavilo interesovanje kod muškaraca da saznaju šta je to. Nevladine organizacije npr. su počele da dobijaju pozive od muškaraca koji su hteli da se informišu, jer su prvi put tada oni bili ugroženi. Kada su videli da to ustvari funkcioniše samo na papiru, isto kao što gospodin Mićunović kaže za kazne u saobraćaju, onda vidimo da je sve „tvoj“ problem. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mediji bi trebalo da nauče mnogo toga što se tiče krivičnog postupka, jer je prezumpcija nevinosti nešto što ni na koji način ne možemo kršiti. To znači da ako je nešto prijavljeno i ako je to sad medijski slučaj, ta žrtva je već obeležena, da ne govorimo o čoveku koji je, recimo, lažno optužen, što se inače dešava. Dok se sve ne završi, mi ne znamo da li je kriv ili ne. Mi sve dokaze prikupljamo i onda vi kršite krivični postupak tako što javno objavljujete mnogo toga što ne bi smeloŠto se tiče protokola, to podržavam, to smo rekli još pre godinu i po dana kad smo imali konferenciju, kad smo bili predsedavajući. Jedno od osnovnih zaključaka je bio da se svi koji su u kontaktu kad se radi o nasilju u porodici, sve institucije sistema i van sistema a koje su u saradnji, znači, vladine i ne vladine organizacije, zvanične ustanove, da svi moraju imati protokole načina funkcionisanja, da se tačno znaju koraci koji se preduzimaju u kom slučaju. To smo imali i ranije, a evo predlažem da nam to opet bude zaključak. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi ovde imamo skup u vezi rodne ravnopravnosti, a jedna velika prepreka za rodnu ravnopravnost je upravo ekonomski položaj žena. Ključno je pitanje u jednom društvu pitanje svojine, raspodele, za sve društvene grupe i naročito za društvene grupe koje su marginalne ili slabe, kao što je velika ženska društvena grupa Samo sam htela kratko da se osvrnem na ovo što je rekla koleginica Mandić. Ona je u svom izlaganju pomenula jedan detalj za koji smatram da je jako važan, a to je u vezi one bake. Mi ovde imamo skup u vezi rodne ravnopravnosti, šanse u Srbiji i prepreke, a jedna velika prepreka za rodnu ravnopravnost je upravo ekonomski položaj žena što je ova baka lepo ispričala. Ključno je pitanje u jednom društvu pitanje svojine, raspodele, za sve društvene grupe i naročito za društvene grupe koje su marginalne ili slabe, kao što je velika ženska društvena grupa. Ona je praktično slabija i marginalna. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sve diskusije su govorile ponešto o tome što sam mislila da treba reći i ne bih se na to vraćala.

Počeću jednom profesorovom izjavom „antižensku kulturu treba pobediti“. Mislim da ima nade, tj. šansa nam je u ovom zakonu, ako se usvoji, a nadam se da konačno hoće, jer u članu 31. predviđeno je da vaspitanje o ravnopravnosti polova mora da počne od predškolskog i osnovnog obrazovanja. Ono što mislim i govorim jedno 10 godina, zajedno sa nekim mojim istomišljenicama pokušavamo da ostvarimo da priča o ravnopravnosti polova uđe u predškolsko obrazovanje, odnosno da deca u predškolskim ustanovama znaju kako treba u životu da se postavljaju i kako u životu da žive, odnosno da menjaju svoj kulturni obrazac ponašanja već od osnovne škole.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ako pogledate statističke podatke, onda ćete videti dve izuzetno opasne stvari koje ne daju nikakvu nadu za prevazilaženje rodne neravnopravnosti. To je prvo da su mlade, školovane žene masovno nezaposlene i drugo, da su žene u najboljim radnim godinama, dakle u zrelim i srednjim godinama nezaposleneHtela sam da govorim o nekoliko pitanja, ali ću sad govoriti samo o dve stvari. Prvo, mislim da mi uvek teško pada na ovim sastancima kada se čitava diskusija o rodnoj ravnopravnosti svodi na pitanje nasilja nad ženama. To jeste izuzetno dramatično pitanje u kome se ogleda sva rodna neravnopravnost, međutim, mislim da moramo da počnemo i tu se apsolutno slažem sa Sonjom Drljević, od nekih osnovnijih pitanja, a po meni je takođe osnovno pitanje ekonomska nezavisnost žena, odnosno, masovna nezaposlenost žena u današnjoj Srbiji.  Opširnije >>>
Verzija za štampu
Apsolutno se slažem sa ovim što je Leila Ruždić govorila. Samo bih pomenula da postoji mogućnost posebnog zakona o nasilju nad ženama i imamo veliki projekat od Norvežana, ali moramo videti ima li političke volje. Što se tiče protokola, zaključak one velike nacionalne konferencije koja je bila u okviru predsedavanja Savetom Evrope je bio da su nam neophodni objedinjujući protokoli o postupanju pri nasilju u porodici, a objedinjujući znači protokol koji opisuje ponašanje policije, socijalnih radnika i ostalih institucija za celu zemlju, pogotovo što preporuke tužilaštva, kao hijerarhijske institucije, moraju da idu odozgo. Da li se dovoljno zna da u Vojvodini postoje primeri dobre prakse lokalno, ili ono što vi radite na Zvezdari? Sve ćemo to iskoristiti. Ostvarili smo saradnju sa gospodinom Vasinom, pokrajinskim sekretarom za rad, zapošljavanje i rodnu ravnopravnost o povezivanju naša dva projekta, onog koji su oni dobili od UN Trust fonda za područje Vojvodine i onog koji smo mi dobili za područje cele Srbije od Norvežana. To je tema koja će, mislim, dobiti dovoljnu pažnju jer ima i pažnju donatora.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Važno je praćenje međunarodno pravnih standarda na normativnom planu. Zašto? Podsetila bih da koncept UNIFEM-a ide ka tome da se napravi suštinska jednakost u smislu rezultata, a ne samo formalna. Znači, da bismo došli do te suštinske, da počnemo od ove formalne o kojoj smo diskutovali danasZahvaljujem se što mi je pripala čast da zatvorim skup. Reći ću samo oko: Dixi et salva manima meam - Rekoh i spasih dušu svoju. Reći ću dve stvari. Prva je važnost praćenja međunarodno pravnih standarda na normativnom planu. Zašto? Podsetila bih da koncept UNIFEM-a ide ka tome da se napravi suštinska jednakost u smislu rezultata, a ne samo formalna. Znači, da bismo došli do te suštinske, da počnemo od ove formalne o kojoj smo diskutovali danas. Opširnije >>>