za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"BESPLATNI UDŽBENICI OSNOVCIMA – USTAVNA OBAVEZA DRŽAVE I RACIONALNI INTERES DRUŠTVA"
Pretraga
Verzija za štampu
Učenici prvog razreda osnovnih škola naredne školske godine trebalo bi da dobijaju besplatne udžbenike što je praksa u većini zemalja, rečeno je u debati "Besplatni udžbenici osnovcima - ustavna obaveza države i racionalni interes društva" održanoj u petak, 13. marta 2009. u Beogradu.

Ministar prosvete Žarko Obradović kazao je da bi bilo dobro da ta ideja počne da se sprovodi od septembra ove godine, a da se svake sledeće godine uvrsti i za naredni razred.

On je dodao da je ideja o besplatnim udžbenicima za đake prvake "dočekana na nož", ali i da su se mnogi složili s njom, a posebno, kako je naveo, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji je je obećao da će grad pokrivati troškove udžbenika prvacima, kao i predsednik Izvšnog veća Vojvodine Bojan Pajtić.

Ministar Obradović je takođe napomenuo da je važno utvrditi šta čini komplet knjiga za pojedini predmet, a onda i za celu godinu, kao i da se utvrdi cena jer je ona sada različita od izdavača do izdavača.

Tokom debate, koja se održava u okviru projekta "Demokratski politički forum" koji vodi Centar za demokratiju, na kojoj su prisustvovali i predstavnici mnogih izdavačkih kuća, rečeno je da problem predstavlja i to što će prvaci te udžbenike morati da vraćaju neoštećene na kraju školske godine.

Bilo je reči i o tome da će morati da se definiše jedan program čime će se smanjiti i broj izdavača koji će štampati udžbenike, a predstavnici nekih izdavačkih kuća istakli su da tako neće biti omogućen jednak pravni položaj izdavača na tržištu i da će doći do stvaranja monopola.

Predsednik Centra za demokratiju prof. dr Dragoljub Mićunović istakao je da je uvođenje besplatnih udžebnika za sve učenike prvog razreda veoma važno kako bi se omogućilo da svi imaju jednake šanse za obrazovanje u vreme kada je veoma ugrožena ravnopravnost građana.

On je naglasio da roditelji često moraju da uzimaju kredite kako bi kupili udžbenike svojoj deci, istakavši da je stopa ulaganja u obrazovanje veoma niska i da je za svaku državu najbolje da ulaže tamo gde će se vrednosti vratiti.

Profesor Mićunović je takođe ukazao da je pravo na obrazovanje ustavom garantovana obaveza.

Direktor Zavoda za udžbenike Miloljub Albijanić naveo je da Srbiji nedostaje Zakon o udžbenicima, koji će jednako tretirati sve izdavače, ali i omogućiti da "konkurencija bude konkurencija u kvalitetu".

U debati Fonda Centar za demokratiju učestvovali su: Vesna Vranjković (Ministarstvo prosvete), Jasmina Đelić (Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja), Gordana Josimov (Savez učitelja Srbije), Mirjana Ilić (Savez učitelja Srbije), Zdenka Rajković (Savez učitelja Srbije), Ljiljana Novković (Savez učitelja Srbije), Nataša Nikolić-Gajić (Savez učitelja Srbije), Novica Filipovac (Gradska opština Obrenovac - Obrazovanje), Vesna Radonić (OŠ "Kralj Petar Prvi"), Biljana Lazarević (OŠ "Josif Pančić"), Dejana Žutić-Dacić (Udruženje "Roditelj"), Angelina Radulović (Udruženje "Roditelj"), Rok Kvaternik (IK "Klett", Eastern Europpe), Gordana Knežević-Orlić (IK "Klett"), Mirjana Miloradović (IK BIGZ), Jasna Vujačić (Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost), Gordana Stojanović (Učiteljski fakultet), Valerija Janićijević (Učiteljski fakultet), Verica Dragić ("Blic"), Radmila Bukumirić-Katić (Ministarstvo rada i socijalne politike), Snežana Popović (Prosvetni pregled), Natalija Mićunović (Ministarstvo rada i socijalne politike, Uprava za rodnu ravnopravnost), Branislava Belić (Skupština AP Vojvodine), Miloljub Albijanić (Zavod za udžbenike), Milenko Filipović (IK "Epoha"), Milosav Marjanović (Odbor za prosvetu SANU), Predrag Stojičetović (Školska uprava Kosovska Mitrovica), Živomir Jovanović (Školska uprava Niš), Zoran Kostić (Ministarstvo prosvete), Zorica Milojević (OŠ "Radomir Lazić" Azanja), Staniša Banjanin (Školska uprava Zrenjanin), Svetlana Joksimović (IK "Korak po korak"), Miloš Joksimović (IK "Korak po korak"), Siniša Ješić (IK "Draganić"), Vladimir Stojanović (autor školskih udžbenika ), Miroslava Radikić (Ministarstvo prosvete), Miodrag Skrobonja (Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije), Miroslava Grujić (Ministarstvo prosvete), Milka Andrić (Ministarstvo prosvete), Jana Baćević (Centar za obrazovne politike), Martina Vukasović (Centar za obrazovne politike), Nenad Jerosimić (Srpska škola), Goran Mitić (Srpska škola), Natalija Panić (IK "Kreativni centar"), Simeon Marinković (IK "Kreativni centar"), Aleksandra Stanić (bivši savetnik u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja), Nataša Mujagić (Ministarstvo prosvete), Snežana Vuković (Ministarstvo prosvete), Vesna Fila (Ministarstvo prosvete), Dragutin Brčin (Ministarstvo prosvete), Biljana Radosavljević (Pedagoško društvo Srbije), Biljana Trebješanin (Učiteljski fakultet), Boško Vlahović (IK "Duka"), Nataša Vučković (Centar za demokratiju) i Ana Manojlović (Fridrih Ebert fondacija).

Pozivamo Vas da se uključite u dijalog na našem FORUMU i učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobrodošli na još jednu debatu Centra za demokratiju u okvira projekta Demokratski-politički forum. Pošto sam imala tu čast da budem moderator na još nekim debatama, predosećam da ćemo danas imati vrlo zanimljivu raspravu gledajući samo koliko se ljudi odazvalo pozivu da učestvuje. Danas razgovaramo na temu „Besplatni udžbenici osnovcima, ustavne obaveze države i racionalni interes društva“. Pretpostavljam da svi koji sede ovde znaju za predlog da od septembra ove godine đaci prvaci dobiju komplet knjiga za prvi razred besplatno, da se sledeće godine učini i sa đacima drugog razreda i da u narednih dvanaest godina, kako je ministar najavio, svi učenici osnovnih i srednjih škola dobiju i ostvare pravo na besplatne udžbenike. U ovoj raspravi do sada citiran je član 71. Ustava Srbije, koji garantuje da je osnovno obrazovanje besplatno. Pretpostavljam da ćemo danas imati priliku da čujemo mišljenja sa svih strana, pošto su se o ovoj inicijativi prof. Mićunovića i ministra Obradovića neki izjasnili pozitivno, a neki su već izneli kritike. Nadam se da ćemo čuti izdavače, nadam se da ćemo čuti učitelje. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Iz prakse vrlo dobro znam da ljudi koji imaju više dece, često moraju da uzmu kredit da bi kupili udžbenike da bi se deca školovala. Gde je paradoks? Zakon traži da je školovanje obavezno i kažnjava roditelje koji ne šalju decu u školu. Sada, s jedne strane, država vas na nešto obavezuje i kažnjava, a s druge strane, ne stvara uslove da tu obavezu ispunite. To je nemoralno sa stanovišta državeDobar dan i hvala vam što ste se odazvali pozivu da učestvujete u ovoj raspravi. Naravno, svi smo mi svedoci da postoje države, poretci itd., u kojima se ljudi nisu držali zakona kao pijan plota, kako je ostala jedna metafora nekadašnjeg predsednika Jugoslavije. Međutim, ono što mogu da obećaju Ustav i zakoni treba da izvrše društvo i institucije. Ako vi otvorite Ustav, naći ćete član 71. koji kaže da svako ima pravo na obrazovanje, a drugi stav - osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Naravno, ignorisati Ustav je opasno za vladavinu prava i za svaki poredak. Dakle, to je bio moj motiv da braneći vladavinu prava tražim da se Ustav poštuje. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želeo bih, pre svega, da se na početku današnjeg okruglog stola zahvalim prof. Dragoljubu Mićunoviću i to iz dva razloga. Prvi je što je kao predsednik Centra za demokratiju organizovao ovakav okrugli sto. Mislim da ćemo danas čuti mnogo, mnogo zanimljivih stvari, a i da ćemo razjasniti daleko više. Posle današnjeg dana potpuno sam ubeđen, u javnosti Srbije neće postojati pitanje da li je to Srbiji potrebno, nego će se samo postavljati pitanje, da li su svi elementi tog projekta na dobar način urađeni. Druga stvar ili za mene prva, prof. Mićunović je bio prvi čovek koji je javno promovisao ideju, ustvari ustavnu obavezu da udžbenici za učenike osnovnih škola treba da budu besplatni. Mi u ministarstvu smo to svesrdno prihvatili i krenuli u realizaciju te ideje. Na naše veliko iznenađenje, dočekani smo na nož. To je Srbija. Jedna plemenita ideja da učenici osnovne škole, ove godine prvog, a onda drugog, pa ostalih razreda, tj. 80.000 dece dobije besplatne udžbenike, dočekane su uglavnom negativno sa pitanjima i objašnjenjima koji su samo vrh ledenog brega i uopšte ne objašnjavaju ceo projekat. Taj vrh ledenog brega je u medijima dobijao veći značaj i više se komentarisao nego cela suština projekta besplatnih udžbenika. Zato je ovaj današnji razgovor sjajna prilika da razjasnimo mnoge stvari i da otvorimo neka pitanja koja do sada možda u javnosti nisu bila dovoljno elaborirana. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mene plaši jedna stvar, plaši me vraćanje udžbenika. To je jedan komplikovan posao. Prvak polazi u školu, a to je za mene jedan svečani trenutak i stvara se jedna situacija prilično traumatična za mene, a to je da dete uplašimo u prvom razredu da ne sme knjigu da dira, da ne sme knjigu da pocepa. Hrvati su došli su do zaključka da prvake i drugi razred ne opterećuju time da vraćaju knjige. Kod njih u prvom i drugom razredu, kako sam ja saznao, ne vraćaju knjigeImam iskustvo učitelja, nastavnika, profesora, a najviše sam se bavio metodikom nastave, predavao je nastavnicima i učiteljima, dakle, onim zanatom ili umetnošću koji pokušava da reši pitanje, kako izvoditi nastavu u učionici. Pozdravljam ovu ideju, to je odlična ideja i mi smo o njoj razmišljali još kada smo krenuli u demokratizaciju proizvodnje udžbenika, još u doba ministra Gaše. Tada su izdavači zajedno sa ministrom doneli odluku da 15% rabata dajemo školama i da se delom pokrivaju socijalni slučajevi. Kasnije smo doneli odluku i da jedan deo tog rabata ide trgovcima, pa da se i to nekako usmerava u tom pravcu. Ovo je baš divna ideja da sva deca imaju besplatne udžbenike. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Meni je jako žao što u ovoj zemlji izdavači udžbenika nisu cenjena ekipa, već su omalovažavana i nazvana profiterima. Mi apsolutno nismo protiv besplatnih udžbenika, to je fantastična ideja i stalno govorimo da to jeste tako, ali smo protiv toga da se vraća monopol, da se ukida tržište. Moje pitanje je sledeće, da li bolje može da bira tri hiljade učitelja ili komisija koja ima tri člana?Direktor sam IK Klett iz Beograda, a ovo pitanje je veoma slojevito i meni je jako žao što u ovoj zemlji izdavači udžbenika nisu cenjena ekipa, već su omalovažavana i nazvana profiterima. Prvo ću da konstatujem da mi apsolutno nismo protiv besplatnih udžbenika, to je fantastična ideja i stalno govorimo da to jeste tako, ali smo protiv toga da se vraća monopol, da se ukida tržište. Moje pitanje je sledeće, da li bolje može da bira tri hiljade učitelja ili komisija koja ima tri člana? To je jedna stvar. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Slušajte, voleo bih da čujem što više ljudi, pa da odgovorim ovako usput. Vrlo sam voljan da razgovaram o ovoj temi, zato što, kako god okrenete, ministar je dežurna tema i on odgovara za sve.

Pod jedan, govorim, a vi me demantujte. Odobreni su udžbenici na kojima se piše i na kojima se ne piše. Ako su odobreni, zašto se priča samo o jednima, a drugi se zapostavljaju? Stvar je vrlo prosta, zašto se samo jedni promovišu, a drugi ne? Druga stvar, neki izdavači su mi rekli da je i to pitanje moguće rešiti, ali ne ove godine, iz čega sam izvukao zaključak da su udžbenici već unapred štampani, pa onda to što je štampano treba prodati. Treća stvar, cena će biti itekako važna iz razloga što su mi neki izdavači rekli, a vi me demantujte, 15% cene ide direktorima, a 15% trgovačkim putnicima, roditelji plaćaju punu cenu, nekim direktorima, a 15% trgovačkim putnicima. Izvinite, to je vrlo važan faktor u strukturi cene, vrlo, vrlo važan faktor u strukturi cene, o tome se ne priča, to je tabu tema.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prihvatio sam ideju da se mogu vraćati udžbenici iz dva razloga. Prvo, odnos prema knjizi, dakle, kao jednoj kulturnoj vrednosti koja se poštuje, iz nje se nešto naučilo. Drugo, solidarnost. To su vaspitne funkcije. One se finansijski verovatno neće mnogo pokazati, ali važan je stav, a on ima za cilj da knjigu, kao kulturnu vrednost đak nauči da čuva i da mu razvija solidarnostHteo bih samo ovo što je poslednje rekao ministar obrazložim sa još jednom činjenicom koja može u trenutku izgledati utopistička, ali mislim da nije. Problem naše škole jeste, između ostalog, to što je vaspitnu funkciju potpuno zanemarila u prilogu edukativnih, koje su veoma važne. Ono što me najviše čudilo i nerviralo je kraj, recimo, osmogodišnjeg školovanja. On se obeležavao uništavanjem ili spaljivanjem knjiga. Dete ne zna šta znači spaljivati knjigu, zato sam i prihvatio ovu ideju da se mogu vraćati udžbenici, iz dva razloga. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želela bih da se zahvalim što se ovaj skup održava i što smo u prilici da se međusobno čujemo i zajednički izgradimo rešenje koje će biti najbolje ne za nas, ne za vas, nego za decu u ovoj zemlji. Razmatramo jednu važnu političku inicijativu. Ta obrazovna politička inicijativa ustvari rešava jedan važan problem u ovoj zemlji i na ovu temu besplatnih udžbenika gledam sa tog stanovišta i zato sam jako za to. Mislim da rešavamo jedan važan problem i da to treba da bude i akcija rešavanja problema. Šta ne valja u toku rešavanja problema? Ne valja ako ga vi ne rešavate, nego presecate i ne valja ukoliko ne rešavate problem nego ga pojednostavite. Zato bih volela i zato sam se sada javila za reč da vas zamolimo da ne pojednostavimo, nego da ukrupnimo, da zakomplikujemo problem, jer ako je on komplikovan, hajde da ga pogledamo sada sa svih stanovišta, a ako moramo rešavati, onda hajde da ga rešavamo.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Da li sva deca treba da dobiju besplatne udžbenike ili možda treba uvesti neki imovinski cenzus, neku vrstu pravednijeg socijalnog modela? Srbija je siromašna zemlja. Izjednačavajući svu decu u pravu na besplatne udžbenike nije dobro, jer to proširuje na hiljade imućnih roditelja, to pravo dobijaju i hiljade imućnih roditeljaOvo je još jedno mišljenje jednog izdavača. Moram da kažem na početku da je ideja o besplatnim udžbenicima dobra, da je to svakako jedna pozitivna socijalna mera koju izdavači podržavaju. Od gomile pitanja koja se meni ovde otvaraju, koja se meni ovde nameću, izneću samo nekoliko, nemam odgovore, ne nudim odgovore, a nadam se da će ovaj skup pomoći da se odgovori i na ta pitanja.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Od 2002. do 2009. godine nedostaje zakon o udžbenicima. Zakon za udžbenike doneti hitno. Kakav? Jednak za sve. Ista procedura za sve izdavače udžbenika. Licenciranje za sve izdavače udžbenika. Znači, omogućiti da konkurencija predstavlja konkurenciju u kvalitetu. Svi želimo da to bude konkurencija u kvalitetuŽelim da se zahvalim Centru za demokratiju na organizaciji ovog skupa i želim da kažem da je, između ostalih, bila i moja ideja da dođe do ovakvog susreta svih izdavača zajedno sa ministrom prosvete i sa gospodinom Mićunovićem. Gospodine ministre, gospodine Mićunoviću, kolege izdavači, gledamo se ovde u oči i da razbijemo tu famu o međusobnom odnosu, monopolu zavoda, drugih izdavača i ostale stvari. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovaj projekat je itekako bio potreban Srbiji, jer mislimo i smatramo da se može izuzetno ostvariti. Svaka progresivna ideja je u Srbiji prihvatana uz sumnju, skeptično, a onda stidno prihvatamo sve i idemo nažalost veoma sporo, jer dozvoljavamo pojedincima da koče te izuzetno dobre projekteŽelim da se zahvalim Centru za demokratiju i ovakav sastanak kroz debatu je odavno bio potreban. Nosim sugestije naših radnika, zapravo svih pedagoških kolegijuma na mojoj opštini Smederevska Palanka. Ovaj projekat je itekako bio potreban Srbiji, jer mislimo i smatramo da se može izuzetno ostvariti. Svaka progresivna ideja je u Srbiji prihvatana uz sumnju, skeptično, a onda stidno prihvatamo sve i idemo nažalost veoma sporo, jer dozvoljavamo pojedincima da koče te izuzetno dobre projekte. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi radimo, standardi su gotovi, a na osnovu standarda idu programi, a na osnovu programa biće novih udžbenika. Ljudi, morate da shvatite nas u Ministarstvu, mi hoćemo da rešavamo probleme. Mi pokušavamo da uradimo nešto da bi poboljšali sistem obrazovanja u Republici Srbiji i da bi toj deci dali jednu mogućnost da budu što efikasniji i boljiSamo bih hteo da dam odgovor na pitanje koje je postavio gospodin Filipović. Profesor Mićunović je odgovorio na jedno od njih. Aktiv učitelja treba da izabere šta je komplet udžbenika po predmetima, jedan izdavač jedan predmet, drugi izdavač drugi predmet, to je pravo šta će učitelji izabrati. Mi hoćemo da vidimo pre toga šta se smatra kompletom po predmetu, da bi se došlo do kompleta na nivou celog razreda. Znači, učitelji će birati, aktiv učitelja, ali oni moraju između sebe da se pogledaju u oči i da kažu šta je za koji predmet od prvog do četvrtog razreda. Naravno, ukoliko u međuvremenu bude promena, naravno da se to podrazumeva da će se prihvatiti. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Na početku moram da izvinim, jer ne pričam najbolje vaš jezik, pa se nadam da ćemo se ipak razumeti. Moje ime je Rok Kvaternik i tu sam kao regionalni direktor u oblasti izdavanja udžbenika u 13 država, a takođe pratim 15 godina izdavanje udžbenika u našem regionu. 

Dok sam slušao ova izlaganja upitao sam se da li su današnja tema besplatni udžbenici ili besplatna upotreba udžbenika. Naime, biće vam malo zanimljivo da iskomentarišem iskustvo u regionu, videćete da je to velika razlika. Neke države znaju da razlikuju šta je besplatni udžbenik i šta je besplatna upotrebaDok sam slušao ova izlaganja upitao sam se da li su današnja tema besplatni udžbenici ili besplatna upotreba udžbenika. Naime, biće vam malo zanimljivo da iskomentarišem iskustvo u regionu, videćete da je to velika razlika. Neke države znaju da razlikuju šta je besplatni udžbenik i šta je besplatna upotreba, to je velika razlika.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Malo ću da diskutujem o besplatnom obrazovanju, koja i jeste ustavna obaveza države, da je ne svedemo samo na besplatne udžbenike, budući da je problem i da su troškovi koji su vezani za obrazovanje mnogo veći. 

Ne treba da zaboravimo da postoji i drugi pribor koji se zahteva od đaka da poseduju. Same škole su vrlo kreativne u naplaćivanju različitih roditeljskih dinara i traženja različitih sredstava od samih roditelja za školovanje svoje dece. Samim tim, ukoliko samo budemo razgovarali o besplatnim udžbenicima, mi nećemo rešiti problem, obrazovanje i dalje neće biti besplatno. Dakle, problem je mnogo širi nego što se to ovde trenutno predstavljaUkoliko pogledate skorašnju anketu o životnom standardu, koja, takođe, ne daje punu sliku, imajući u vidu da nije dovoljno dobro pokrila sve ugrožene grupe stanovništva, videćete da su troškovi koji su povezani za obavezno obrazovanje nisu samo vezani za udžbenike, nego su vezani i za prevoz i jedan od glavnih razloga zašto deca iz ugrožene grupe, između ostalog, ne učestvuju u pripremnom predškolskom programu koji je obavezan, jesu upravo troškovi prevoza, dakle, zatim ishrane, a knjige su samo jedan faktor. Ne treba da zaboravimo da postoji i drugi pribor koji se zahteva od đaka da poseduju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pedagog sam po obrazovanju i uvek ću biti pedagog. Radim na dužnosti direktora škole i iz te pozicije mogu da govorim i dve godine sam predsednica Pedagoškog društva Srbije. Prvo bih htela sve da pozdravim i da se zahvalim organizatorima na organizaciji ovog skupa, a onda da se zahvalim u ime Pedagoškog društva Srbije što smo pozvani da učestvujemo i da damo doprinos ovakvom radu. Htela bih da kažem da sam jako zadovoljna što u poslednjih mesec dana vidim neke ljude koje sam viđala već jedno dva puta na nekim takođe važnim skupovima, a to je „Obrazovanje kao strateška investicija“ i „Ka kvalitetnom obrazovanju u Srbiji“. Mislim da su nam ti skupovi bili jako značajni, da smo imali šta da čujemo, da su bili jako dobro organizovani od strane Ministarstva prosvete i nadala sam se i nadam se da je i ovaj skup danas nešto što ide u pravcu podizanja kvaliteta obrazovanja u zemlji Srbiji.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Kako će izgledati proces odabira udžbenika? Jedna opcija je da Ministarstvo delegira komisije koja će na tome raditi, ali ko će sedeti u tim komisijama? Druga je da se raspisuje tender, ali ko će sedeti u komisijama koje će odlučivati koji je izdavač dobio tender? Treće je kako ćemo zapravo osigurati da je taj proces odabira pravedan, odnosno da osiguramo u najvećoj mogućoj meri da je oslobođen korupcijePotpuno se slažem sa prethodnom govornicom oko toga da je očigledno da se mi ovde svi slažemo kada su vrednosti u pitanju, odnosno da su besplatni udžbenici nešto što svakako treba ovom društvu, ali da je krajnje vreme da diskusiju prebacimo na ono što je mnogo važnije, a to je kako ćemo tačno to izvesti. U tom smislu bih samo opet ponovila nešto što je prethodna govornica pomenula, a to je zapravo kako će izgledati, odnosno da li možemo da znamo kako će izgledati proces odabira udžbenika?Opširnije >>>
Verzija za štampu
Na čelu sam Odbora za nastavu SANU. Ovde jesam došao nepozvan, ali svakako se nadam da predsedavajući, a posebno naš domaćin, prof. Mićunović ne bi imali ništa protiv da iznesem, ne toliko lične stavove, koliko su to stavovi samog Odbora. Evo, od nekud kod nas je bila sklonost da bi mi u početku mnogo radije videli jednu meru gde bi se 15%, 20% najsiromašnijih učenika opskrbili sa svim besplatnim udžbenicima. Otkud taj naš senzibilitet? Zaista ne znam, možda zato što se mi većinom vozimo gradskim prevozom, pa onda lakše vidimo neku postojeću socijalnu realnost.

Govori se o besplatnim udžbenicima. Naravno, ne umem to kazati stručnije, to su ipak udžbenici koje narod plaća, pa se to nikako ne bi moglo videti kao neka prava socijalna mera. Da li se može videti kao ispunjenje jednog zaista prihvatljivog zadatka koji može ići čak dotle da imamo situaciju koju danas imamo u bogatoj Finskoj, gde deca u školi ne samo da imaju besplatne udžbenike nego imaju besplatan i doručak i ručak.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Da budem iskren, nisam razumeo ovu poslednju rečenicu. Mi hoćemo da investiramo, a ne da štedimo. Dobro, dozvoljavam da ne razumem neke stvari dovoljno. Zašto ovo govorim? Imam utisak da pojedine kolege kada diskutuju o ovom pitanju svesno izbegavaju da uđu u suštinu problema. Svesno. Ne govorimo o sadržaju knjige, pretpostavka je da su sve fantastične. Kada čujete nastavnike i roditelje, oni kažu: Ministre, da li ovo sve mora da bude u knjigama? Onda pitam, da li oni koji pišu knjige imaju decu i da li znaju kom se nivou obraćaju i da li je sve što je sadržano u knjigama primereno nivou uzrasta? Mi polazimo sada od pretpostavke da je sve fantastično, da su knjige odlične. Onda ima druga stvar, učitelji biraju. Ako su rezultati loši, dolazimo do te komponente: ili nastavnici ne rade svoj posao ili deca ne valjaju. Pošto neće biti da deca ne valjaju, onda ćemo morati potražiti uzroke u ovom.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde se spominje pitanje vraćanja udžbenika i samo se svodi na jednu dimenziju, da li je to traumatično za dete i na ovu vaspitnu dimenziju, tako će dete naučiti da čuva knjigu. Dete treba da nauči da čuva knjigu iako je ne dobija besplatno, nego mu je roditelji kupuju, ali nije osnovni razlog da treba da je čuva to što treba da vrati knjigu, nego zbog suštine procesa učenja koji je kontinuiranProfesor sam pedagoške psihologije na Učiteljskom fakultetu i 25 godina se bavim proučavanjem udžbenika u Institutu za psihologiju, u Institutu za pedagoška istraživanja i na Učiteljskom fakultetu, a jedan sam i od pisaca udžbenika za niže razrede osnovne škole. Ovaj razgovor zapravo ukazuje na brojnost pitanja koja ne izgledaju da jednodušno podržavaju ovu, u osnovi humanu i dobru ideju. Ne bih volela da odavde izađemo sa uverenjem da neko želi da opstruira ovu dobru ideju, već da izađemo odavde sa uverenjem da postoji i potreba za pripremom da se ova ideja realizuje na dobar način, a da se ne pretvori u svoju suprotnost. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Opštine u Srbiji imaju obavezu da svojim budžetima opredele besplatne udžbenike za jedan broj siromašne dece. Međutim, budžeti opština su smanjeni i nisu u stanju da obezbede sve te potrebe. Mislim da treba zajednički da radimo na tome, jer Ministarstvo rada i socijalne politike u ovom momentu priprema program socijalnih mera gde, između ostalog, predlažemo i da se jedan deo stipendiraju siromašni učeniciSticajem okolnosti, Ministarstvo rada i socijalne politike obišlo je u poslednje tri nedelje oko 40 opština u okviru akcije solidarnost, posmatrajući i definišući ustvari, socijalnu sliku opština u Srbiji. Nažalost, moram da kažem da se stopa siromaštva ponovo uvećava, da raste broj porodica koja ulaze u tu liniju siromaštva. Trenutni podaci kazuju da je preko 250.000 porodica u Srbiji trenutno u stanju materijalnog obezbeđenja porodice. Ovo je odgovor profesoru Mićunoviću koji bi to kriterijum bio za one učenike koji su siromašni. To su deca roditelja koji su u stanju materijalnog obezbeđenja porodice i na niovu opštine te porodice primaju određenu pomoć. Ta deca nemaju sredstava za udžbenike.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se, pre svega, na pozivu da učestvujem u ovoj debati. Pored toga što sam potpredsednik zadužen za obrazovanje, član sam Odbora za obrazovanje u Skupštini AP Vojvodine i veoma mi je drago da učestvujem u ovoj debati. Na samom početku želim da kažem da sam i ovu debatu i uopšte akciju uvođenja besplatnih udžbenika shvatila i doživela kao jedan početak uvođenja pravila propisa i zakonitosti u obrazovanju. Jasno je da je to jedan od najbitnijih segmenata obrazovanja, najbitniji segment u našem društvu.

Ono što je vrlo značajno i što želim da istaknem, a to je da ako slušamo ovu debatu i sve ono što je prethodilo njoj u javnosti, onda je potpuno jasno da pored ovog osnovnog motiva, naravno, postoje institucije, organizacije, ljudi koji uvek nešto loše shvate, da li slučajno ili namerno, ali u svemu tome vidim jednu vrlo dobru ideju, jedan dobar motiv da se u nečemu istraje i da se, pre svega, osnovno, a nadam se u nekom narednom periodu i srednje i visoko obrazovanje baš po pitanju udžbenika dovede u neki red.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Autor sam nekoliko desetina udžbenika od kojih se trenutno, recimo 15 koristi u Srbiji i u Repubici Srpskoj sa licencama ministarstva. Ovde se osećam kao ugrožena vrsta. Ovde se priča o udžbenicima, priča se o izdavačima, a autori se praktično zaobilaze. Ne mogu da postoje ni izdavačka preduzeća, ni udžbenici ako nema autorskih timova i recezenataJavio sam se za reč kao autor udžbenika, zato što su me pojedini delovi ove diskusije bukvalno naterali, nisam mislio inače da učestvujem. Prvo, hteo bih da se zahvalim organizatoru, profesoru Mićunoviću što je organizovao ovakav skup koji je svakako bio potreban i gospodinu ministru koji je došao da nam kaže stavove našeg Ministarstva prosvete, a posebno bih pozdravio profesora akademika Milu Marjanovića i direktora Zavoda za udžbenike, gospodina Albijanića. Samo malo bliže da se predstavim u kom smislu sam autor. Autor sam nekoliko desetina udžbenika od kojih se trenutno, recimo 15 koristi u Srbiji i u Repubici Srpskoj sa licencama ministarstva. Opširnije >>>
Verzija za štampu
U jednom trenutku sam dočuo pitanje koje otprilike je glasilo: da li učitelji mogu da procene i upoznaju udžbenik po kome će raditi u godini koju započnu prvi razredi. Apsolutno - daUčitelj sam sa dvadesetsedmogodišnjim radnim iskustvom. Javio sam se, jer sam u jednom trenutku dočuo pitanje koje otprilike je glasilo: da li učitelji mogu da procene i upoznaju udžbenik po kome će raditi u godini koju započnu prvi razredi. Apsolutno - da. Danas sam ovde prisutan da bih utvrdio stanje koje je stečeno iz raznih medija, a poslednji put utvrđeno sa ministrom prosvete i Savezom učitelja Republike Srbije, koje je održano 25. februara u Studentskom centru, na insistiranje Saveza učitelja Republike Srbije. Danas je ovde jaka ekipa učitelja. Čini mi se, od nas su brojniji samo predstavnici ministarstva i izdavači. Mi delujemo kao ekipa koja je udarna. To su vrlo iskusni učitelji koji će sigurno, ako bude prilike, govoriti o ovom kako i šta sve treba. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pozdravljam vas ispred Saveza učitelja i da predhodni govornik, naš predsednik Živomir Jovanović nije avanzovao u načelnika školske uprave, možda bismo sedeli zajedno, pa se ne bismo oboje javljali za reč, šalim se malo. Savez učitelja Srbije je organizacija koja postoji 26 godina i okuplja 8.000 ljudi i nema dilemu za sve što je dobro, a ideja besplatnih udžbenika je dobra ideja. Mnoge dileme koje su postojale mi smo razrešili sa gospodinom ministrom i njegovim saradnicima i zaključci tog našeg susreta se nalaze na sajtu Saveza učitelja Srbije.

Ono što smo se mi ovde, nas pet učiteljica dogovorile da ovog trenutka postavimo kao pitanje je komisija. Ključna reč - komisija. Ko je čini, kada počinje sa radom, ko je koordinator te komisije i sa svim što je gospodin Albijanić rekao o radu ove komisije se slažemo. Dakle, konkretno, ekspeditivno, sa postavljenim pravilima kojih se pridržavamo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Stvar koju vidim kao problem jeste brzina kojom se stvari dešavaju. Ideja je sjajna, ali u susretu i realizaciji te ideje imamo lanac korisnika, najpre učitelja, zatim roditelja. Da li je vreme od marta do početka godine dovoljno, da li imamo vremena da to sve dobro pripremimo, da jednu ovako dobru ideju sprovedemo do kraja?Zahvaljujem se prvo organizatorima na pozivu. Govorim iz pozicije nekog ko razmišlja o tome sa kojim problemima će se susresti kao pedagog škole u inplementaciji ove jako dobre ideje i ove naše diskusije su, čini mi se, iznedrile već neka moguća rešenja. Vagajući između ona dva važna oslonca, jednakopravnosti i stručnosti, jako je teško odlučiti se koja je od toga važnija. Razmišljajući o jednakopravnosti, čini mi se da onaj prostor o 15% profita koji dobijaju trgovački putnici, 15% rabata koje dobijaju škole, jeste prostor o kome treba svi zajedno da razmišljamo kao mogućnosti da se cena udžbenika smanji i da u tom smislu učinimo dostupnije udžbenike većem broju dece, odnosno roditelja. Opširnije >>>
Verzija za štampu
Moje pitanje ili komentar je bio, ovo što je gospođa rekla iz Saveza učitelja, Miroslava Ilić, čini mi se, ne razume se da li mi sada u martu, aprilu, maju, junu, već kada, da li se mi sada opredeljujemo za udžbenički komplet za prvi razred za naredne tri godine? Da li mi to sada radimo? To je jedno pitanje.

Drugo pitanje, kako da prevaziđemo to kada ćemo mi sada u prvom razredu imati učitelje koji početnu nastavu čitanja i pisanja rade po različitim metodama, a to znači da oni učitelji koji rade po kompleksnoj metodi, da njima apsolutno bukvar nije adekvatan udžbenik za rad i obrnuto. To su dva pitanja, ali bih htela konkretan odgovor, jer je ovde bilo vrlo malo konkretnih odgovora. Ustvari nije bilo uopšte, nijedan konkretan odgovor ni na jedno postavljeno pitanje, a sada na ova dva, zaista, ako možete vrlo konkretan odgovor.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre nekoliko godina govorilo o tome da svaki učitelj može da bira udžbenik i pristupa samom radu i na tome se jako mnogo insistiralo da čak u istoj školi, odeljenje pored odeljenja, dva čoveka mogu različito da rade i da koriste različite udžbenike. Sada se radi o tome da će morati tri godine unapred da se razmišlja Ovde sede ljudi koji su bili i u vreme kada se pre nekoliko godina govorilo o tome da svaki učitelj može da bira udžbenik i pristupa samom radu i na tome se jako mnogo insistiralo da čak u istoj školi, odeljenje pored odeljenja, dva čoveka mogu različito da rade i da koriste različite udžbenike. Sada se radi o tome da će morati tri godine unapred da se razmišlja, a pri tom se zna, ovaj će učitelj da ode u treći razred, a doći će neki novi u prvi razred i treba da radi nešto što mu je neko prethodni zacrtao.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ono što suštinski opredeljuje sposobnosti da se razreše dileme između izdavača, s jedne strane i svih komisija koje će u procesu odabira udžbenika učestvovati, jeste izrada standarda. Standardi po kojima će komisija koja odabira udžbenike raditi, moraju biti preambularno definisani Prvo da pozdravim ovaj skup i da se zahvalim organizatoru. Dosta toga smo čuli ovde. Da se predstavim: docent sam na beogradskom Univerzitetu, autor sam osam udžbenika do sada i glavni i odgovorni urednik u izdavačkoj kući „Draganić“. Neću da ponavljam sve što smo čuli, želeo bih da apostrofiram samo na jednu važnu činjenicu koja se u ovom trenutku nameće. Svakako da podržavam besplatne udžbenike, moj sin kreće u prvi razred, pa ću biti zahvalan za taj poklon.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre svega sam pedagog, predstavnik sam Izdavačke kuće „Duka“, istovremeno zajedno sa prof. Kruljom Forum pedagoga Srbije i Crne Gore, predsednik sam IO Izdavača. Ipak, mislim da sam ovde, pre svega, kao pedagog. Širi kontekst teme o kojoj mi danas raspravljamo i razgovaramo je obezbeđivanje jednakih mogućnosti obrazovanja, odnosno obezbeđivanje uslova za besplatno osnovno obrazovanje, kako su na početku istakli dr Mićunović i dr Obradović. Reč je, pre svega, o ideji u kojoj su progresivna društva odavno istakla, ideju koja je stara pre više od 200 godina.

Svi ustavi naši posle rata i svi zakoni o osnovnom obrazovanju isticali su ovaj zahtev i potrebu, besplatno osnovno obrazovanje. Nažalost, u prošlosti je bilo daleko povoljnijih mogućnosti da se počne sa realizacijom ove ideje, ali do toga nije došlo, verovatno zbog toga što ovako velike stvari čekaju ljude koji su veliki pregaoci i koji su spremni da se uhvate u koštac sa ovakvim stvarima. Tim pre treba pozdraviti i zahvaliti se inicijatorima dr Mićunoviću i dr Obradoviću da se ovaj problem otvori i da uložimo napor da vidimo da li posle 200 godina, više od 200 godina od Pariske komune možemo nešto učiniti u ovom pravcu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Postavio sam neka pitanja. Možda svesno ili nesvesno, ali neka su izbegnuta za odgovor ili se insistiralo samo na drugima, ali naša želja je stvarno da se sa svima dogovaramo i da nađemo najbolje rešenje za sve, jer je ovo samo pitanje udžbenika. Ostaje nam mali milion pitanja vezano za stanje u obrazovanju i kako ih rešiti Hteo bih da se zahvalim Centru za demokratiju i profesoru Mićunoviću na ovom sastanku. Danas sam čuo puno dobrih stvari. Čini mi se da je na dobar broj njih odgovoreno. Želeo bih samo da me razumete kao ministra prosvete u Vladi Republike Srbije. Ovo govorim u kontekstu jednog pisma koje sam dobio od jednog uvaženog profesora univerziteta, gde prva rečenica počinje: „Država može sve“. Tačno, država može sve, ali mi ne želimo sve, nego želimo da napravimo jedan dogovor, jer kad bi mogli sve, onda bi mi ovo pitanje lako rešili na jedan drugi način.Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala gospodinu ministru i ostalim funkcionerima Ministarstva prosvete što su shvatili trenutak vremena da je neophodno da u skladu sa kretanjima koja postoje u demokratskim zemljama i pitanje obrazovanja rešimo. Ova debata je pokazala koliko je debata neophodna za unapređenje bilo kakvog rešenja. Između monologa i dijaloga postoji bitna razlika. Pošto smo mi malo epska kultura, u epu samo priča pevač i slavi junake, a eventualno dođu neke naredbe ili kletve i time se stvar završava. U dijalogu, ljudi su pre svega ravnopravni, jedan drugog uvažavaju i kako kaže Hegel o Platonovim dijalozima: Tu ide jedna ljupka urbanost. Ljudi se učtivo obraćaju jedni drugima, važno im je da napreduje ideja, a ona napreduje kad se argumenti stalno sučeljavaju.

Za jedno društvo mera njegove demokratičnosti jeste sposobnost da uđe u debatu. Ono što je naš veliki deficit, to je upravo odsustvo debate i jednog kulturnog obrasca koji kaže: Možeš sve, smeš sve, umeš sve, zašto ne ja, a neko drugi itd. Dakle, sklonjena je argumentacija koja treba logički da utiče na čoveka da se unapredi predmet. Kada Platon hoće da odgovori na pitanje šta je pravičnost, on počinje izdaleka i to ide u deset njegovih knjiga koje zajedno čine „Republiku“, a samo napreduje polako ideja da se odgovori na kraju na to pitanje koje je na početku postavio, a to je šta je pravičnost. Njegov odgovor je da je pravično ono što je za državu najbolje, a to je da svako u njoj radi onaj posao koji najbolje ume. Ali do toga, naravno, treba doći.
Opširnije >>>