za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"SRBIJA I HRVATSKA – MOGUĆNOST DOBROSUSEDSKIH ODNOSA"
Pretraga
Verzija za štampu
Odnosi Srbije i Hrvatske imaju veliki uticaj na stabilnost u regionu, i zato je veoma važno da oni budu dobri, za šta je važna "zrelost političkih elita" ali i odgovornost medija, ocenili su učesnici javne debate "Srbija i Hrvatska - mogućnost dobrosusedskih odnosa", koja je u organizaciji Fonda Centar za demokratiju održana u ponedeljak, 8. decembra 2008. u sali Narodne banke Srbije u Beogradu.

Najveće posledice problema u komunikaciji između dveju zemalja osećaju izbeglice, jer je porastao govor mržnje, strah i nepoverenje među narodima, mediji u Srbiji i Hrvatskoj ne ukazuju dovoljno na ključne probleme, a izjave političara najčešće su upućene domaćoj javnosti, neki su od zaključaka skupa, koji je održan u okviru projekta Demokratski politički forum.

Uvodne reči u debati imali su prof. dr Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava i prof. dr Moma Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju. Debatu je vodio novinar B92 Miša Stojiljković.

U debati su učestvovali: Romana Vlahutin (Veleposlanstvo Republike Hrvatske), Marko Paškvan (Veleposlanstvo Republike Hrvatske), Jovo Bakić (Filozofski fakultet), Ranka Gašić (Institut za savremenu istoriju), Đorđe Vlajić (BBC), Milan Simurdić (Forum za međunarodne odnose), Drago Kovačević (Srpski demokratski forum), Janko P. Veselinović (narodni poslanik), Zoran S. Popović (Forum za međunarodne odnose), Dragan Vukšić (Forum za međunarodne odnose), Milan Karagaća (Forum za međunarodne odnose), Milenko Merković (Evropski pokret), Simeon Pobulić (Evropski pokret), Miroljub Petrović (Ministarstvo spoljnih poslova, Direkcija za susede), Denis Ibišbegović (Ambasada SAD), Robert Kokta (Ambasada SAD), Radojka Pavlović (Građanske inicijative), Dragan Popadić (Filozofski fakultet), Ivana Stefanović (Centar za demokratiju), Miloš Đajić (Centar modernih veština), Marinko Vučinić (Beogradska otvorena škola), Snežana Tabački (Žene u crnom), Marina Jelić (Centar za mir i razvoj demokratije), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet), Boško Ristić (narodni poslanik), Miodrag Shrestha (Grupa 484), Miroslav Ružica (Forum za međunarodne odnose), Ljubica Đorđević (Fakultet za evropske pravno-političke studije), Slobodan Marković (Institut za evropske studije), Neven Cvetićanin (Institut društvenih nauka), Slobodan Vučković (Centar za demokratiju), Živorad Kovačević (Evropski pokret u Srbiji), Sonja Licht (Beogradski fond za političku izuzetnost), Dragoljub Mićunović (Centar za demokratiju), Nataša Vučković (Centar za demokratiju), Zdravko Zeljković i drugi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da vas pozdravim i da vam se zahvalim što ste došli da podelite vreme sa nama u jednoj temi koja je, nadam se, svima veoma zanimljiva.

Ovo je jedan od sastanaka ili tribina, debata Demokratskog političkog foruma, kao što znate mnoge su već održane, na kojima mi uvek raspravljamo o najvažnijim pitanjima društva i države u datom trenutku. Jedno od tih pitanja svakako jeste i pitanje naših odnosa sa susedima. Oni su za svaku državu, za svako društvo izuzetno značajni.

Odnosi sa hrvatskim društvom i hrvatskom državom su posebno značajni i to iz više razloga. Jedni su istorijski, drugi su kulturološki, treći su ekonomski, ali ono što je najvažnije - oni su naši susedi i mi želimo da sa susedima imamo najbolje odnose.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala. Ja sam vrlo počastvovan da me je ova ugledna organizacija pozvala na ovaj razgovor. Mislio sam da sam jedan od učesnika ali sam otkrio da mi je data čast da sam jedan od onih koji daju uvodne reči. Naravno, tu mi moja mnogo hvaljena struka "međunarodno javno pravo" ne pomaže mnogo, jer mislim da je zadatak onoga koji daje uvodne reči ne da zauzme odmah neke stavove već da naznači teme o kojima misli da bi trebalo da se raspravlja. Ja se zahvaljujem na ovoj inicijativi.

Mi se sada srećemo u trenutku nekog, po meni, potpuno nepotrebnog, nerazumnog zaoštravanja odnosa između Srbije i Hrvatske kao država. I što je najgore - pokušaja kvarenja odnosa između Srbije i Hrvatske kao društava, što otprilike ne odgovara nekom raspoloženju koje vidim u ovim društvima, a nikako ne odgovara interesima ovih država koje streme ka istom cilju - učlanjenju u evropsku zajednicu i na taj način zadovoljenju svojih interesa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Uvaženi profesore Mićunoviću, profesore Dimitrijeviću, dame i gospodo, Srbi i Hrvati, ta dva tako bliska naroda koje sem vere i istorije malo šta deli, i od kojih je zavisila sudbina Jugoslavije, dakle pre svega od njih, sporo i teško nalaze dodirne tačke međusobnog uvažavanja i tolerancije. 

Srbi i Hrvati, ta dva tako bliska naroda koje sem vere i istorije malo šta deli, sporo i teško nalaze dodirne tačke međusobnog uvažavanja i tolerancijeIstorija međusobnih odnosa je opterećena tragičnom istorijom, mitovima i stereotipima, teško dokazivim, kao npr. o Hrvatima kao zapadnom i kulturnijem narodu, a Srbima kao orijentalnom i primitivnijem narodu, te je svedena, dakle, na pamćenje na zločine, na akciju i reakciju, na osvetu i mržnju. U suštini, posmatrajući istoriju, sukob se svodio i generisan je po mom shvatanju sukobima političkih elita oko organizacije i uopšte shvatanja zajedničke države i uloge tih naroda u stvaranju ili destrukciji te države.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala uvodničarima, pre svega na sažetosti i na poštovanju satnice. Budući da sam ja ovde neka vrsta goniča, moraću da zamolim i sve vas učesnike ovog panela da budete što kraći u svojim izlaganjima.

Ako smem samo kratko da iskoristim priliku i da postavim još neka pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovor tokom ove diskusije. Jedno od njih je pomenuo i profesor Dimitrijević.

Zbog čeka baš u ovom trenutku, kako to bar izgleda, imamo rasplamsavanje nekih sukoba između srpske i hrvatske države ili njihovih predstavnika? I sve to u trenutku, ova diskusija se baš održava u danu kad ministri zemalja članica EU treba da raspravljaju između ostalog i o Srbiji i o zapadnom Balkanu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Javljam se prvi jer više volim da govorim dok je pažnja potpuno sveža, dok se nismo umorili.

Ja ću nastaviti otprilike negde gde je profesor Pavlović završio, imajući u vidu pre svega ključne promene, odnosno zajedničke značajke tih promena u regionu u našoj recentnoj istoriji, dakle u poslednjih 15-20 godina. Ja identifikujem u ovom trenutku četiri takve važne promene, možda ih ima i više, ali ne verujem da su istog ranga.

Prva, najvažnija je da su među našim narodima u ovom regionu vođeni krvavi međusobni višegodišnji ratovi. Iako je bilo povremeno raznih oružanih sukoba, nikada u istoriji ovoga tla nije bilo to tako masovno i tako totalno međusobno. Mi smo onda i dali dva doprinosa istoriji civilizacije i engleskom jeziku. Jedno je "balkanizacija", koja je nešto stariji termin ali je dobio nove sadržine, krvave u ovome ratu, a drugo je "etničko čišćenje". Nema razloga da se time ponosimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem najpre organizatorima što su pravovremeno organizovali ovaj skup.

Dva komentara imam, jedan je na temu samih razgovora. Kada je izašla čitava ova priča o tužbi Srbije i Hrvatske, jedan od komentara je bio: o, ne, nećemo opet na tu temu, hoćemo da idemo napred, nećemo da razgovaramo o prošlosti.

Da, slažem se, treba ići napred, ali treba razgovarati o prošlosti kako bismo otišli napred i kako bismo napredovali kao društvo. Lično smatram da upravo zato što nismo dovoljno razgovarali o onome što se dogodilo u Drugom svetskom ratu, da su mnogi političari upravo razgovorom i govorom mržnje rasplamsali sukobe koji su se dešavali tokom devedesetih godina. Lično sam deo Centra za demokratiju, istoriju i pomirenje koji je osnovan u sastavu globalnih Salcburških seminara koji rade širom sveta i spajaju istoričare iz regiona kako bi razgovarali na ovu temu, a znamo da su zadužbine kao što su Nojman i druge zadužbine organizovale slične skupove i ranije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Ja bih želeo da iznesem nekoliko ocena o aktuelnom stanju i kako se stvari mogu u nekoj kraćoj perspektivi događati.

Poći ću od nečega s čime bi se svi sagovornici i u Hrvatskoj i u Srbiji složili, a to je da Srbija i Hrvatska nemaju problema sa budućnošću već samo problema sa prošlošću.

Ja mislim da ćemo mi imati u našem dijalogu dve dimenzije u odnosima. Tu prvu koja se tiče budućnosti, gde se u principu slažem da nema problema, ali ne možemo a da ne vidimo da nema nastojanja za liderskim nadmetanjem u regionu između Zagreba i Beograda, ali čak i nadmetanja i saplitanja oko procesa evropskih integracija, za koja mislim da je elitama potpuno jasno da niti će Zagreb sprečiti Beograd, niti će Beograd sprečiti Zagreb, kako god se ko nalazio u kojoj fazi.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala vam najlepša. Evo da se Hrvatska uključi u ovaj dijalog građana.

Prvo, ja bih vas zamolila da moje primedbe bilježite kao mišljenje jednog građanina Republike Hrvatske, ne kao predstavnika veleposlanstva. Osjećaću se malo slobodnije i mislim da ćemo imati otvoreniji dijalog, znači da stvarno možemo otvoreno i pošteno razgovarati i o onomu što se događa.

Prvo, moja ogromna zahvalnost, stvarno iskrena, i poštovanje prema ovom razgovoru i svim eventualnim sličnim koji će nakon ovoga nastupiti, jer ono što se pokazalo je da je možda najtragičniji dio naših odnosa nedostatak stvarne komunikacije. I onda u tome nastaje kaos. Ako vi nemate ljude koji su dovoljno zreli kad negde naslute problem daleko prije problema, reč hajde da sednemo i da vidimo kako ćemo to rješavati, ili do kud možemo dopustiti ovakve ili onakve interpretacije, onda dolazimo u jednu situaciju u kojoj niko sa nikim ne razgovara, tj. umjesto nas razgovaraju mediji i to je, pak, vjerovatno najgori dio odnosa između Hrvatske i Srbije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo da se zahvalim i na organizaciji skupa na ovu veoma važnu temu, a drugo, i na pozivu koji sam dobio.

Po shvatanju koje imam, radi se o rivalskoj strukturi nacionalizama, srpskog i hrvatskog, u poslednjih 150 godina. Još 1848. godine izbio je sukob oko Srema, BiH koja je već pomenuta je tradicionalna tačka takmičenja i sukobljavanja između dvaju nacionalizama. 

Naš sukob nije tako skorašnji, on ima dublje koreneDakle, nije baš ovaj sukob tako skorašnji, on ima dublje korene, a koreni su u nacionalističkim potraživanjima, posezanjima, u asimilicionističkim težnjama koje su imali i Hrvati u XIX veku kada su pod firmom jugoslovenstva želeli asimilirati Srbe. Ne treba smetnuti s uma da u XIX veku hrvatski nacionalizam jeste bio jugoslovenskog usmerenja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se i izvinjavam se, samo bih želeo da dodam dve-tri stvari reagujući na nešto što sam čuo.

Ovo što je rekao Žika Kovačević - da su svi ti govori za unutrašnju upotrebu, to je svuda tako. Ja sam radio u jednom projektu u Ujedinjenim nacijama, obeležili smo govore u UN i gledali gde su objavljeni. Sa vrlo malom izuzetnošću, samo u domaćim novinama. Znači da je važnije šta se kaže u direktnim pregovorima, o čemu nekada slabo znamo.

Gledajući ovo i slušajući gospođu Vlahutin, gledajući malo i ovo događanje u Međunarodnom sudu pravde, čovek ima onaj osećaj koji kažu da je vezan za tragediju: gledate kako se nešto neminovno loše događa, a vi ne znate kako da to sprečite.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala vam. Ja ću pokušati kratko da kažem sa težištem na to koliko aktuelan odnos između Srbije i Hrvatske utiče na naš i hrvatski put ka evropskim integracijama.

Mislim da aktuelna situacija u srpsko-hrvatskim odnosima ne može mnogo koristiti budućnosti jer je okrenuta prošlosti, a sa prošlošću se bavi onaj koji nema viziju budućnosti. Dakle, bilo bi u interesu budućnosti obeju strana da se civilizovano ti odnosi izvuku iz prošlosti. Da se kroz neku inicijativu ili kroz neku formu, kao što je Milorad Pupovac predlagao, razvija poverenje da bi se pokušalo i što više sprečilo povampirenje.

Mislim da bi za tu inicijativu i u tom pravcu trebalo da delaju političke elite i jedne i druge države, da prestanu da odluke suda koriste za unutrašnju političku upotrebu jer, što je rečeno, rečeno je. Ta euforija što je bila i sa jedne i sa druge strane, mislim da bi tu sad trebalo da stave tačku i da sad stvarno pristupe racionalnom prevazilaženju te situacije i da se kroz medije ona ne razbuktava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja ću se potruditi da sažmem svoje izlaganje, počeću bez posebnog uvoda, direktno na temu.

Pre svega, ja mislim da je ovde pitanje šta je politički cilj Srbije i Hrvatske. Da li su politički cilj zaista dobrosusedski odnosi i da li su spremne ove dve države da svoje političke aktivnosti usmere ka tom cilju?

Kad govorimo o odnosima, misli se na više subjekata. Dakle takva svest mora da postoji i kod jednog i kod drugog subjekta, naravno uvažavajući sve ono što je ovde izneto: da zbog politike koja se dešava u regionu ti odnosi imaju refleksije na stabilnost u regionu i da treba uvažiti i druge činjenice i uključiti ih u te naše međusobne odnose.

Ali ako bismo pošli od pretpostavke da Srbija i Hrvatska zaista žele da unaprede svoje odnose, onda bi trebalo da rade sve na tome da taj cilj dođe što pre, uz što manje muka i truda, ali sa što više volje i što efikasnije.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo sam kratko htjela dopuniti. Sve se nekako slaže, ako primećujete, sa određenim odmacima, ali sve nekako svi idemo toj nekakvoj zajedničkoj ideji. Meni se čini da prvo treba pokušati pristupiti ovomu što racionalnije.

Ponekad kad čitam hrvatske novine i kad čitam srpske novine, kako živim i tamo i ovamo, to su dvije paralelne realnosti. I kako sad te dve paralelne realnosti nekako djelom barem preklopiti. Ako je taj sud u Hagu jedan od mogućih načina da se nešto rješi, hajde, neka ga. Znači ako političke elite nisu bile u stanju, jer to su samo političke elite mogle napraviti, nisu bile u stanju da to rješe, izvan te situacije. Da biste vi razumeli malo bolje Hrvatsku, čini mi se.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala organizatorima na pozivu i ipak samo jedan kratak uvod.

Dakle, za ovim stolom sedimo i razgovaramo na način kako razgovaraju ljudi koji zapravo imaju, reklo bi se, potrebu da te odnose između Srbije i Hrvatske poprave. Međutim, razmišljam da sam kojim slučajem novinar koji izveštava sa ovoga skupa i kada bih prenosio šta je ono što su zaključci, razmišljam o tome šta bih napisao, koji se argument iskristalisao ovde zbog koga bi ti odnosi trebalo da budu bolji. Čuli smo šta se sve može učiniti da bi ti odnosi bili bolji, ali zbog čega? Svako od nas ima neke intimne razloge zašto, ali šta je ono što je objektivno, zbog čega bi objektivno trebalo te odnose učiniti boljima?

Čuli smo da je reč o nekakvoj integraciji u EU. To je stvar na relativno dugom štapu. Uostalom, u EU se nalaze i zemlje čiji međusobni odnosi takođe nisu sjajni, znači ni to samo po sebi ne može biti argument.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala. Ja ću se nadovezati na gospodina Vuletića, mislim da znam odgovor na njegovo pitanje ali nisam siguran da znam odgovor na jedno drugo pitanje. Znam odgovor na pitanje zbog čega normalizacija odnosa - nesumnjivo da je to zbog običnih građana, i Hrvata i Srba, u najgrubljem smislu običnih građana, i u Dubrovniku i u Kninu i u Novom Sadu, i na jednoj i na drugoj strani granice, ali nisam sasvim siguran da znam odgovor na pitanje kako doći do te normalizacije. To je jedno teže pitanje.

Nesumnjivo da je normalizacija odnosa potrebna zbog običnih građana, ali kako doći do te normalizacije? Sada bih se nadovezao na kolegu Ristića, ali i na gospođu Romanu, kada je u pitanju neophodnost dijaloga između hrvatske i srpske strane, i sa druge strane šta taj dijalog treba da donese.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala, pre svega na pozivu za učešće na ovom okruglom stolu za temu koja je bitna ne samo danas, bila je bitna prethodnih 50 godina i verovatno i sledećih 50 godina ćemo pričati o istim stvarima.

Ja bih svoje izlaganje započeo jednom metaforom kojom bih pokušao da opišem srpsko-hrvatske odnose zadnjih 100 godina i da ih anticipiram makar za vreme našega veka.

Ukoliko smo u dve Jugoslavije imali brak iz romantike, sa zaklinjanjem u ljubav i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji, koji je završio sveopštom tučom, čak bez brakorazvodne parnice, gde je po kući letelo sve, i tanjiri i nameštaj, u budućnosti treba da imamo brak iz računa, znači iz interesa, sa metaforom onog čuvenog predbračnog ugovora koji je na Zapadu jako popularan, gde se zna šta se unosi u integraciju, šta ko dobija ako dogovor propadne, i potpuno po uzoru na integraciju EU - da se ide sa donjeg nivoa prema gornjem i da se putem tih malih koraka sektor po sektor nekako objedinjuje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala. Uvaženi profesore Mićunoviću, dame i gospodo, dozvolite mi da na početku kratkog izlaganja istaknem značaj javnog preispitivanja teških pitanja u podeljenim društvima kakvo je nesumnjivo srpsko društvo.

U tom smislu hvale je vredan napor Centra za demokratiju da otvori teška pitanja naše sadašnjosti, a jedno od takvih pitanja nesumnjivo se tiče srpsko-hrvatskih odnosa.

Ja sam podstaknut, pre svega različitim izlaganjima da je ovde reč o istorijskim pitanjima, da napravim jednu distinkciju, i zato mi ne zamerite što ću početi jednim istorijskim kuriozitetom iz IX veka. Naime, prvi pomen Srba na Balkanu vezan je za 822. godinu, kada se Sorabi navode u analima Franačkog kraljevstva. O njima se kaže da je Ljudevit Posavski posle trogodišnjeg otpora Francima pobegao k Srbima, koje pleme ili nacija naseljava veliki deo Dalmacije. Dakle prvi pomen Srba u istorijskim izvorima vezan je za dolazak jednog hrvatskog prvaka koji je, da nevolja bude veća, prekršio gostoprimstvo Srba tako što je jednog od njihovih vođa od kojih je primljen, na prevaru ubio. Ovako, dakle počinje istorija međusobnih odnosa.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovani profesore Mićunoviću, poštovane dame i gospodo, najpre da zahvalim organizatoru na pozivu da mogu govoriti na ovom skupu.

Igrom slučaja ja sam seo između dvojice ljudi, ambasadora Simurdića i gospodina Janka Veselinovića, za koje lično mislim da su uložili veliki napor u izgradnju srpsko-hrvatskih odnosa, svaki na svoj način.

Onako nezvanično pričajući, osnovni, elementarni utisak da ovu 2008. godinu u smislu srpsko-hrvatskih odnosa možemo zvati godinom neprekidnog rušenja onoga što je u prethodnih sedam-osam godina, znači od 2000. naovamo, bilo napravljeno.

Iziskivalo bi naravno mnogo napora da sada analiziramo šta i zašto se sve to dogodilo i kako se to dogodilo, veliki broj argumenata se ovde i čuo u tom smislu. Ja ću istaći i pokušati da naglasim jedan fenomen i možda neka moja dva-tri zapažanja koja u tom smislu mogu pomoći da ponešto vidimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala vam. Dobar dan svima i hvala vam što ste me pozvali. Ja ću se zaista truditi da samo par reči kažem.

Mi smo ovde utvrdili da su odnosi između Srbije i Hrvatske u poslednje vreme zategnuti, ali treba imati na umu da se odnosi razlikuju od oblasti do oblasti saradnje i da nisu isti, da njihov kvalitet varira.

Saradnja u oblasti kulture je veoma dobra i postoji tendencija stalnog rasta zbog jedinstvenog jezičkog i kulturnog područja, zbog tradicionalnih vezaU tom smislu, u onim oblastima koje su manje vezane ili nisu vezane za našu problematičnu prošlost, da je tu saradnja bolja, za razliku od oblasti koje su striktno političke, saradnja na državnom nivou, i gde se srećemo sa ovim problemima o kojima smo govorili. Tako da treba praviti razliku u saradnji u oblasti kulture ili ekonomije i saradnji na ovom političkom ili da kažemo državnom nivou.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Izneo bih dve napomene, samo, malo sam iznenađen što se ovde govori o čisto srpsko-hrvatskim odnosima, o ratovima između Srba i Hrvata i Srbije i Hrvatske.

Ja bih samo podsetio, posebno očekujem od istoričara da doprinesu da se to pitanje malo kompleksnije i pravilnije shvati, Srbi i Hrvati se nisu prvi put sukobili kao Srbi i Hrvati jer tada možda nisu bili ni svesni svoje nacionalne pripadnosti, razlike ili sličnosti među njima, već kao pravoslavci i katolici. Dakle moji preci koji u Hrvatskoj žive od 1528. godine, bili su dobrodošli kao Srbi, kao ratnici, kao sluge Austrougarske u borbi protiv Turaka, kao što su i 150 i 200 godina pre toga radili, ali nisu bili dobrodošli kao pravoslavci i tu su odigrali ulogu, nikakvi Hrvati ili nikakva Hrvatska jer je Hrvatska tada bila pod Austrougarskom, pa je kasnije bila pod Budimpeštom, nego su ulogu odigrali Vatikan i druge organizacije i uticajni faktor iz tog vremena.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo, zahvaljujem se svima na učešću. Mogao bih ovu debatu da završim sa jednim primerom iz istorije, ili da se malo našalim, ili iz literature.

Ovde se postavilo pitanje, mi tragamo za istinom i to je razlog svakog dijaloga. To sa istinom nije tako lako i ako me pitate, moje životno iskustvo će vam reći da će laž uvek trijumfovati i da su uzaludni napori da ćemo mi otkriti istinu. Ali, bilo bi strašno i za čovečanstvo i za sve nas da ne tragamo zbog toga za istinom.

Ima kod Anatola Fransa jedno mesto za vreme Drajfusove afere, pominjem ga zbog toga da znate da su i drugi umeli da budu ludi, da budu zli, i to veliki narodi, a ne samo mi, dakle kad su svi podivljali na jadnoga Drajfusa kao primer propasti Francuske, ugleda francuske armije i svašta je tu bilo i to se prenelo na univerzitete. Na jednom malom univerzitetu gde je profesor klasičnih jezika gospodin Beržere gledao to, i odjedanput se našao na drugoj strani da potestuje protiv te sulude rojalističke, šovinističke, itd, antisemitske kampanje. Rektor koji je jedini još bio na toj strani, zapanjen pošto nije primećivao tog nesretnog klasičara koji se dopisivao pet godina oko nekog Vergilijevog stiha, pozvao ga je i rekao mu: ja se izvinjavam, Vi ste stvarno čovek za poštovanje, Vi takođe kao i ja verujete da istina mora pobediti. Kaže Beržere: koješta, mene samo nerviraju ovi prostaci što razbijaju izloge, što pričaju glupe rečenice, inače laž je toliko lepa, prihvatljiva, raznolika, fantastična. Sad, zamislite da je Šekspiru palo na pamet da opiše realnu ledi Magbet, to bi bila katastrofa, mi bismo videli nekakvu dosadnu plemkinju koja plete ili veze, a ne bismo videli onako fantastičnu figuru kakva je bila. Naravno, ovo više govorim kao šalu da se malo relaksiramo na kraju ove velike debate.
Opširnije >>>