za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
"MEDIJI U SRBIJI – VIŠE ILI MANJE REGULATIVE"
Pretraga
Verzija za štampu
Postojeći zakoni kojima je regulisana oblast medija u Srbiji bili su dobri u trenutku kada su doneti, ali sada postoji potreba za njihovim usklađivanjem sa standardima u zemljama Evropske unije, jedan je zaključaka debate na temu "Mediji u Srbiji - više ili manje regulative", koju je organizovao Centar za demokratiju u okviru projekta "Demokratski politički forum".

Debata je održana 23. oktobra 2008. u sali Narodne banke Srbije u Beogradu, a uvodne reči dali su pomoćnik ministra za medije u Ministarstvu kulture Dragan Janjić i predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Nadežda Gaće. Debatu je vodila urednica Radija B92 Suzana Trninić.

U razgovoru su učestvovali: Tanja Petrović (ANEM), Rodoljub Šabić (Poverenik za informacije od javnog značaja), Velimir Ćurguz Kazimir (Ebart Konsalting), Smilja Maksimović (Pokrajinski sekretarijat za informisanje), Rade Veljanovski (FPN), Miroljub Radojković (FPN), Marko Blagojević (CeSID), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet), Dragan Bisenić (Ekonomist magazin), Miljenko Dereta (Građanske inicijative), Marijana Stojčić (Ženski informativno-dokumentacioni centar), Milica Radovanović-Dumonjić (Evropski pokret u Srbiji), Aleksandar Avramović (RTS), Stanislav Veljković (RTS), Jelena Volić-Hellbusch (Pravni fakultet Univerziteta Union), Ivan Cvejić (BETA), Nataša Vučković (Centar za demokratiju), Milan Stanimirović (narodni poslanik), Boško Jakšić (Politika), Zoran Popović (Ministarstvo spoljnih poslova), Ivana Stefanović (Ministarstvo kulture), Jovanka Matić (Institut društvenih nauka), Snježana Milivojević (Fakultet političkih nauka), Danja Janjić-Milin (Novosadska novinarska škola), i drugi.

Pozivamo Vas da pročitate sadržaj izlaganja učesnika u debati i uključite se u dijalog na našem FORUMU. Forum DPF je mesto gde možete da iznesete svoj stav, kažete svoje mišljenje, date svoj predlog, pošaljete svoju poruku i na taj način učestvujete u kreiranju politike!
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Zadovoljstvo mi je i čast da otvorim današnju debatu u ime Fonda Centar za demokratiju. Pretpostavljam da su organizatori tu čast meni pružili, između ostalog, što sam dugogodišnja saradnica ove organizacije, ali sam istovremeno odnedavno vrlo zainteresovana za oblast medija u Srbiji i kao predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje.

Dakle, pozdravljam vas sve i zahvaljujem se što ste se pojavili ovako u impozantnom broju.

Neću praviti neke velike uvode zato što imamo više nego kompetentne uvodničare, ali ono što je jasno - to je da je ova tema poslednjih, ja bih rekla, sigurno godina, ali intenzivirano u poslednjih nekoliko meseci, između ostalog i zahvaljujući inicijativama i radu Ministarstva za kulturu i informisanje i pomoćnika za medije, gospodina Janjića, dakle tema o tome šta treba i na koji način vidimo budućnost medija u Srbiji, postala je vrlo aktuelna.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala Vesna. Dobar dan svima, ja sam Suzana Trninić, novinarka sam RTV B92.

Meni je zaista veliko zadovoljstvo što ovde danas mogu da prosto posredujem u razgovoru koji će voditi ljudi od kojih sam u najvećem broju i sama učila novinarstvo, što u redakcijama, što na Fakultetu političkih nauka.

Tema okruglog stola je "Mediji u Srbiji - više ili manje regulative", tu su kompetentni sagovornici koji će moći i da otvore interesantnu i korisnu debatu iz koje ćemo, verujem, uspeti da dobijemo i potrebne zaključke kako bismo svi znali šta očekujemo od tog seta zakona koji vlada priprema, koji bi trebalo da urede medijsku oblast u Srbiji.

Ovaj okrugli sto, kao što je Vesna i rekla, održava se u okviru projekta Demokratski politički forum koji vodi Fond Centar za demokratiju, sve to naravno uz podršku Fridrih Ebert Fondacije i Olof Palme centra.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan i hvala. Ovo "dama" je bilo namerno rečeno pošto želim pre Dragana Janjića da kažem neke teze koje će, nadam se, doprineti našoj boljoj današnjoj diskusiji.

Dugo sam razmišljala i kod kuće sam ostavila blizu sto stranica teksta koje je Nezavisno udruženje novinara Srbije u protekle dve godine slalo određenim bitnim faktorima u ovom društvu, da li se radi o Savetu RRA, da li se radi o javnom servisu, da li se radi o ministarstvima... Onda sam shvatila da je najbolje da to ostavim kod kuće, jer će ispasti da je Nezavisno udruženje novinara prepotentno i da se pravimo važni, što naravno nije tačno.

Ova tema medija u Srbiji i rasprave koje se u poslednja dva meseca vode na tu temu, na žalost, strahovito me podsećaju na periode devedesetih ili na sam početak 2000. godine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Prvo da vidimo da li je ovo intervju ili uvodno izlaganje, od ove serije pitanja to mi nije jasno. Šalim se, naravno. Dobar dan svima, zadovoljstvo mi je što sam ovde i što mogu da iznesem aktivnosti koje ima Ministarstvo kulture na prilagođavanju medijske regulative evropskim standardima.

U poslednjih sedam dana ovo je četvrti okrugli sto na ovu temu, to samo pokazuje koliki interes postoji za nju i to takođe pokazuje da je Ministarstvo kulture kada je pokrenulo celu ovu inicijativu bilo u pravu, dakle da je to nešto što je zaista potrebno raditi.

Mi govorimo o prilagođavanju naše medijske regulative evropskim standardima. Evropski standardi su definisani u raznim evropskim dokumentima, direktivama, poveljama, itd. Pri izradi regulative mora se voditi računa o tome vrlo pažljivo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ne, gospodin Janjić nije rekao da ne treba menjati koncept. Koliko sam ja shvatila, on je rekao da imamo javni servis, da on formalno jeste javni servis, ali da suštinski nije postao javni servis i da tu treba tražiti modalitete.

Mislim da je tu priču da se piše novi zakon o javnom servisu i da je to samo zbog toga da bi bio smenjen gospodin Tijanić, mislim da je gospodin Tijanić to tako razumeo i krenuo u javnu kampanju da je to zakon protiv njega.

Postoje sredine koje imaju poseban zakon o javnom servisu koji nije deo kompletne radiodifuzije, ali većinska, bolja iskustva su da je javni servis uvek deo radiodifuzije, mislim da samo Crnogorci i Slovenci od bivših naših republika imaju rešenje da su odvojili javni servis i napravili poseban zakon o javnom servisu. Koliko shvatam Slovenci će se ponovo sada vratiti u kompletnu radiodifuziju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Gospodin Janjić je upravo rekao da su zakoni u pripremi, teško mi je da predvidim to dok ne vidimo oko kog teksta ćemo da razgovaramo. Ali ono što mislim da je važno i zato su ovi razgovori dobri, to je da pre nego što dobijemo bilo kakav predlog od vlade postoji jedna opšta razmena mišljenja u kojoj ćemo mi imati priliku da čujemo što više argumenata i stručne javnosti i medija i svih zainteresovanih, kako bismo mogli da donosimo ono što se zove informisane odluke.

Moram da kažem da to nije uvek slučaj sa predlozima koji stižu u parlament, da nemamo uvek dovoljno vremena da dobijemo tu količinu informacija koju mislim da možemo da očekujemo u ovom slučaju, jer već imamo otvorene razne teme, ponuđene različite modele, mislim da je to ono što je uvek dobro pre nego što neki predlog dođe na raspravu u nadležni odbor, pa zatim i plenarno.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Radio sam u lokalnom mediju Radio Vrbas i listu Glas. Osam godina sam poslanik DS u republičkom parlamentu, pratio sam događanja u medijskoj sferi, čak sam svojevremeno bio i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe za izmene i dopune Zakona o radiodifuziji.

Naravno da sam za privatizaciju medija, za medijski pluralizam i slobodu javne reči. Samo treba odrediti koji je to model Pa evo kako to izgleda. Bio sam svojevremeno potpredsednik i predsednik opštine Vrbas i mi smo znali neminovno da će doći do privatizacije lokalnih medija. Pripremali smo te medije za privatizaciju i pripremali smo ih na taj način što smo ih pripremali da opstanu na tržištu i da budu primamljivi da ih sutra neko kupi i da mogu uopšte da opstanu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovo o čemu ću ja govoriti ima nekih dodirnih tačaka sa ovom temom, i mislim da neki podaci mogu biti vrlo indikativni za ovo o čemu danas razgovaramo.

Anketirali smo pre svega glavne urednike medija i obuhvatili smo ukupno 306 ljudi i 306 medija i to samo informativnih medija, medija sa nekom značajnom informativnom produkcijom, vrlo različitih, znači i agencija i štampe, dnevne, nedeljne, RTV stanica, RTV emitera.

Kada smo pitali te glavne urednike šta oni misle, da li postojeći zakoni adekvatno regulišu medijske slobode i prava, urednici su bili podeljeni, otprilike pola-pola. Oko 49% smatra da oni to regulišu na adekvatan način, a 48% ima negativan stav o tome.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala. Ono što sam hteo da kažem kada sam došao danas ovde, vezano je za nešto što je već pomenuto - javni interes.

Javni interes je jedna izuzetno važna stvar, i kada govorimo opšte o medijima moramo da se zapitamo šta je zapravo funkcija medija u kontekstu tog javnog interesa, šta je sadržaj tog javnog interesa.

U tom smislu, kada je reč o lokalnim medijima, skoro je jedan jako dobar rad odbranjen na Filozofskom fakultetu. Rad se odnosio na neposredno odlučivanje građana pre svega na lokalnom nivou i tu sad dolazimo do te priče o javnom interesu. Mediji su tu da na neki način omoguće da ljudi na lokalnom nivou, kada je reč o neposrednoj demokratiji, imaju mogućnosti da kvalitetno i kvalifikovano odlučuju. Bez tih informacija nema neposredne demokratije na lokalnom nivou.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hteo bih nekoliko reči da kažem povodom ovog o čemu je govorio kolega Vuletić. Naravno, veoma je važno da novine govore istinu. Zašto je važno? U suprotnom - one falsifikuju prošlost. Kako se mi odmičemo vremenski, posle sto godina kada neko uzme te novine, on će to tretirati kao stvarni dokument i tako mi falsifikujemo prošlost, naravno sa svim implikacijama koje postoje.

Hteo sam ovde da skrenem pažnju na jedan drugi fenomen. Naravno sve ovo o čemu je ovde reč je aktuelno i naravno da vas jako zanima kako će izgledati zakonska regulativa, kako će izgledati procesi privatizacije, itd. Ali ja bih govorio o nečemu što je možda opštijeg karaktera.

Svi ljudi, veliki ljudi, politički mislioci koji su se zalagali za slobodu štampe, svi, od Tomasa Pejna, Stjuarta Mila... ukazivali su na opasnost zloupotrebe štampe. Vrlo rano je shvaćeno da postoje i negativni elementi nečega što je inače veoma pozitivno i prvi korak slobode, pravo govora, pravo izražavanja, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja se zahvaljujem organizatorima što su nas pozvali na razgovor i predstavnicima ministarstva koje je ovih dana u nekoliko navrata organizovalo razgovore o medijima, što najavljuje jednu, kako se to ovde kaže burnu jesen, zimu.

Na nekima od tih razgovora sam učestvovala. Jedan je bio održan nedavno u nekadašnjem SIV-u, ne znam kako se sad zove, i bila sam na čitavom tom sastanku koji je trajao nekoliko sati. Posle njega sam se osećala kao da sam bila u nekoj vremenskoj kapsuli, lansirana izvan vremena, naročito prostora, ne znajući šta se uopšte sa medijima u Evropi dešava, a sve vreme slušajući priču kako se mi trudimo da zadovoljimo evropske standarde i ugradimo ih u neku našu regulativnu akciju koja predstoji.

Danas se malo drugačije osećam, kao da sam promašila temu, i sve se nešto nećkam da li da govorim o tome šta sam ja razumela da je stajalo u pozivu ovog sastanka. To je jedna ozbiljnija konceptualna priča, kako mi vidimo medijski razvoj u ovoj zemlji, uz uvažavanje svih ovih tema, radu parlamenta, pisanju medija, medijskoj slobodi, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da kažem samo nekoliko stvari koje sam propustio.

Prvo, mi u Ministarstvu kulture smatramo da država treba potpuno da izađe iz medija, ali to nije odluka koju može da donese ministarstvo. Ministarstvo kulture može da radi na utvrđivanju neke medijske politike, ali ovo je van naših ingerencija, to je pitanje za vladajuću većinu i ja se potpuno slažem da to treba uraditi i da to u krajnjoj liniji nije u skladu sa evropskim standardima.

Što se tiče drugih stvari, da mi nismo još ratifikovali direktive, itd, kada sam prošle godine došao na ovo mesto mi smo ih slali na ratifikaciju i onda je pala vlada. Kad god se dolazi do nečega, mi imamo neke izbore, tako da je to prilično jedna komplikovana stvar.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Naše današnje pitanje je bilo ili tema je bila "Mediji u Srbiji - više ili manje regulative". To je retorički vrlo lepo postavljeno pitanje i za nas iz akademskog kruga vrlo ograničavajuće pitanje. To je, znači, tema i o tome treba govoriti, a ne razlivati se u raznim pravcima.

Na to pitanje ja imam samo jedan direktan odgovor - regulative što manje. Prema tome, ako je to bilo kao retorika, ako je glavno što se od nas tražilo kao mišljenje, evo, ja se javno izjašnjavam i glasam za to da regulative bude što manje.

I sve me više zabrinjava ovo pominjanje, te ovaj zakon, te onaj zakon, bojim se da ćemo se prenormirati, a rešenja ili povodi za donošenje tih zakona su toliko minorni ili dnevnopolitički da ćemo se posle čuditi šta nam je sve to trebalo. Silna energija, silni papiri, zakonske norme koje jedno vreme treba da traju, a ostaju u arhivama i svedoče o sitnim političkim obračunima zbog kojih su bili iznuđeni, da tako kažem.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mi nažalost jesmo u situaciji ovih poslednjih dana da stalno ponavljamo iste stvari, ali još je više "nažalost" što to radimo uglavnom u krugu potpuno istih ljudi.

Ja sam već više puta do sada u sličnim prilikama rekao da mislim da je jedan od ključnih problema naše i medijske regulative i transformacije našeg medijskog sistema u tome što mi u ovom društvu od početka, kada smo pristupili tom poslu izrade nove zakonske regulative, nismo imali pravi društveni konsenzus o tome šta mi hoćemo u toj sferi i taj se problem nama evo vuče već osam godina.

Da smo na početku svi seli - i predstavnici vlasti i predstavnici medija i medijskih udruženja i medijski eksperti i pravni eksperti i pogledali šta su evropski standardi i čemu teži demokratski savremeni svet i u kom pravcu se razvijaju i transformišu medijski sistemi - mi o mnogim stvarima danas ne bismo više vodili raspravu, nego bismo znali, prvo, šta su standardi, drugo, znali bismo da li mi te standarde prihvatamo ili ne prihvatamo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovani učesnici ovog značajnog skupa koji se održava u nizu onih koji će se verovatno održavati u okviru javne rasprave o ovoj temi, iskoristiću nešto što se danas dogodilo, povodom jednog vrednosnog suda u jednom od uvodnih izlaganja, da pokušam da budem dovoljno ilustrativan.

Naime, profesor Mićunović i ostali učesnici ovoga skupa iz poslaničkog sastava bi i dalje bili ovde da smo ugasili kamere u skupštini, tako da bi sve bilo u redu.

Dakle, na početku današnjeg skupa rečeno je da smo upropastili drugi kanal RTS-a prenosima skupštine, a ja bih morao da vas podsetim, doduše i kolega Veljanovski je to pomenuo, da je naša reakcija na obavezujuće uputstvo koje je izdala RRA bila jasna, uređivački precizna, a u formalnom smislu je ishodovala i zahtevom, tj. podneskom Ustavnom sudu što je dovelo i do njegovog stava o oceni neustavnosti takvog akta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala. Potrudiću se da ne govorim dugo, zapravo mislim da je možda vreme da u ovaj skup unesemo i notu neozbiljnog.

Jutros mi pade na pamet jedan vic koji sam čuo davno, još kada sam bio mlad čovek, smišljam to da bih ilustrovao paradokse partipluralizma koji je bio svojstven nekadašnjem socijalističkom samoupravljanju. Vic se svodi otprilike na to kako stranac gleda kako jedan čovek ide i kopa kanal, a odmah pola sata iza njega ide drugi i zakopava taj kanal. I on pita: pobogu, šta radite, to je besmisleno? Oni kažu: ne, ne, to je vrlo smisleno, jedino ovaj iz trećeg OUR-a koji polaže cevi nije došao na posao.

Dakle, bojim se da ovakvi skupovi istomišljenika, neko je to i pre mene rekao, teško da mogu da daju neki pravi rezultat. Mislim da nije moguće isključiti mogućnost da na nekom drugom mestu sedi jedan drugi skup koji se zaklinje u iste ove ideje evropske, demokratske, u slične standarde, a koji zapravo nema ovaj aparat koji mi ovde koristimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pošto je postavljeno pitanje želeo bih to da pojasnim, podaci o naplati pretplate se nalaze na našem sajtu, ali ako dozvolite, ne želeći da trošim vreme, nisam detaljnije govorio o tom mehanizmu, mehanizam je vrlo bitan. Ako pitate za procenat naplativosti pretplate, onda moramo razgovarati o mehanizmu.

Reč je o sledećoj stvari: zakonom o radiodifuziji je, deo koji se odnosi na naplatu RTV pretplate od građana, rešenje je da preko elektrodistribucije na bazi korisnika elektroenergije, tj. vlasnika električnih brojila uzimamo ukupan broj tih korisnika elektrobrojila i ako se budemo bavili tim procentima bez utvrđivanja preciznog mehanizma, onda je svaki procenat netačan. O tome smo vrlo jasno govorili. Ako je reč o broju pretplatnika, između 1.400.000 i 1.500.000 ljudi svakog meseca plaća pretplatu i tendencija rasta je do 1.800.000. To je podatak koji je relevantan pošto znate da postoji baza podataka, i znate šta u zakonu piše i kako je do tog zakonskog rešenja došlo.
Opširnije >>>