za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
VISINA ŠKOLARINA: DA LI JE NAŠE VISOKOŠKOLSKO OBRAZOVANJE JEDNAKO DOSTUPNO MLADIMA U SRBIJI?
Pretraga
Verzija za štampu
Učesnici XI debate u okviru projekta "Demokratski politički forum", koja je u organizaciji Centra za demokratiju održana u petak, 11. jula 2008. u zgradi Narodne banke Srbije, raspravljali su o visini školarina i dostupnosti obrazovanja mladima u Srbiji.

Uvodničarka Martina Vukasović, direktorka Centra za obrazovne politike, ukazala je da Srbija ima slabo razvijen sistem studentskih kredita i stipendija, kao i da dostupnost visokog obrazovanja nije određena samo visinom školarina nego i drugim faktorima.

Dodatni problem u vezi sa školarinama je nepostojanje jasnih kriterijuma na osnovu kojih fakulteti određuju školarine i netransparentnost finansijskog poslovanja fakulteta. Što se tiče finansiranja od strane države, postojeća Uredba o finansiranju nije usklađena sa Zakonom o visokom obrazovanju koji je usvojen pre tri godine - rekla je Vukasovićeva.

Narodni poslanik Konstantin Samofalov je u uvodnom izlaganju rekao da obrazovanje mora biti prioritet i da očekuje da će novoformirana Vlada Srbije biti u mogućnosti da učini obrazovanje znatno dostupnijim.

Školarine su previsoke u odnosu na standard i bilo bi izuzetno značajno da se razmotri mogućnost njihovog smanjivanja, posebno za najsiromašnije studente - rekao je Samofalov.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Ja sam Nataša Vučković, generalni sekretar Fondacije Centar za demokratiju iz Beograda i veliko mi je zadovoljstvo da vas pozdravim u ime Centra za demokratiju i da vam se zahvalim što ste se i ovog vrelog dana odazvali našem pozivu da razgovaramo i vodimo debatu o problemu školarina i dostupnosti visokog obrazovanja u Srbiji.

Želela bih da se posebno zahvalim svima onima koji su doprineli pripremi ove debate, to su pre svega Centar za obrazovne politike i naši saradnici u brojnim nevladinim organizacijama, kao i grupi narodnih poslanika, mlađih narodnih poslanika koji su se odazvali pozivu da prisustvuju i aktivno učestvuju u ovoj našoj debati.

Demokratski politički forum je jedan od projekata koji Centar za demokratiju vodi još od početka 2007. godine. Naš cilj je da u okviru tog projekta otvaramo ona pitanja za koja smatramo da su važna politička, društvena i ekonomska pitanja, o kojima treba da razgovaramo na strateški način uz učešće svih onih važnih aktera koji mogu da doprinesu traženju i pronalaženju najboljih rešenja za reforme koje sprovodimo u Srbiji, za pitanje razvoja i održivosti naše zajednice.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala. Meni je drago što već kao po pravilu ja vodim ove debate. Želim da dodam da smo na ovu današnju debatu pozvali i novog ministra, ali se on nije pojavio, što mislim da je šteta jer bi, uverena sam, doprineo raspravi.

Više zbog kolega novinara nego zbog učesnika jer svi vi to dobro znate, hoću da podsetim da su i ovo proleće obeležili protesti studenata na više beogradskih fakulteta. Studenti su se pobunili zbog novog povećanja školarine i povećanja cena studiranja, što je po oceni raznih studentskih organizacija neprimereno visoko. S druge strane profesori, dekani fakulteta, odnosno jedan deo njih, smatraju da cena koja se plaća ne da nije visoka, nego da je nedovoljna i da ne pokriva osnovne troškove fakulteta.

I studenti i profesori čini mi se dele stav da je 3,5% iz državnog budžeta koliko se izdvaja za obrazovanje nedovoljno. Procene su da bi najmanje 6% možda podmirilo nekakve osnovne potrebe.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Pre svega želim da se zahvalim Centru za demokratiju što je pokrenuo ovu temu. Mislim da i kolege iz studentskih i omladinskih organizacija dele tu zahvalnost budući da se na neki način o dostupnosti obrazovanja veoma retko govori. Drago mi je da su u stvari ove dve teme povezane, dakle visina školarina i dostupnost visokog obazovanja budući da se to i sa neke strane uklapa u ono što Centar za obrazovne politike radi.

Mi trenutno završavamo dva istraživanja upravo na ove dve teme. Jedno istraživanje je vezano za inkluzivnost i efikasnost visokog obrazovanja gde smo razmatrali na koji način socioekonomske karakteristike studenata utiču na dostupnost visokog obrazovanja i posle toga i na završavanje visokog obrazovanja, a sa druge strane trenutno je u pripremi publikacija koja se bavi finansiranjem visokog obrazovanja u regionu i koja će biti prvo štampana na engleskom budući da će imati strane recenzente, a onda na srpskom. To je nešto što možete da očekujete otprilike u oktobru ili novembru ove godine.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre želim da se zahvalim Fondu Centar za demokratiju i profesoru Mićunoviću na pozivu i na otvaranju ove izuzetno značajne teme.

Obrazovanje je svakako jedan od nosećih stubova svakog društva koji je na žalost u Srbiji u prošlosti bio vrlo često zapostavljen. Ja ne bih ulazio sada u pitanja zbog čega jer bi nam to oduzelo zaista previše vremena, ali verujem da ćemo nakon formiranja ove vlade sa opadanjem tenzija u društvu imati prostora da se sa mnogo više energije posvetimo problemu obrazovanja i uopšte mladih ljudi.

Činjenica je da je Srbija zemlja u tranziciji, sa velikim brojem problema, ali je i činjenica da obrazovanje mora da bude apsolutni prioritet i ja verujem da ćemo u naredne četiri godine sa novoizabranom socijalno odgovornom vladom imati mogućnost da učinimo obrazovanje znatno dostupnijim, znatno kvalitetnijim i da će sredstva za obrazovanje postepeno rasti u skladu sa ekonomskim i socijalnim uslovima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Sadašnje stanje u visokom obrazovanju je takvo da nama treba jedna duboka reforma, a sigurno da je finansiranje visokog obrazovanja kičma te reforme jer se ljudi ponašaju prema sistemu finansiranja. To je najbolji mehanizam za regulaciju bilo kojih odnosa, pa i odnosa u visokom obrazovanju.

Cena školarine je samo manifestacija jednog sistema visokog obrazovanja i ako želimo da govorimo ne populistički već suštinski, a vreme posle formiranja nove vlade mislim da je idealno vreme za reforme, da se onda populizam ostavi za vreme kampanje, a da se sad govori o suštini.

Nama treba jedan potpuno novi sistem finansiranja visokog obrazovanja koji bi bio u skladu naravno i sa Ustavom, ali koji bi zadovoljio neke ciljeve.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imam šest tačaka. Sve se u suštini svodi na ono što ću prvo reći. Srbija već 20 godina nema nikakav razvojni plan. Pre nego što znamo gde želimo Srbiju kroz pet, deset ili 20 godina ne možemo napraviti ni plan razvoja visokoškolskog sistema. Dakle bez razvojnog plana svaka druga priča je potpuno besmislena.

Drugo, mi nemamo osnovne statističke pokazatelje. Ja sam zadivljen da je Martina Vukasović uopšte uspela da izvuče ovoliko statistike koliko je izvukla, jer u Ministarstvu prosvete ne znaju čak ni koliko ima privatnih fakulteta a kamoli nešto drugo da znaju.

Treće, kod nas se priča užasno mnogo o društvu znanja. Voleo bih da nađem deset ljudi na Univerzitetu u Beogradu koji su u stanju da definišu šta je to društvo znanja, koji su plusevi i minusi, koliko ono uopšte postoji, kako postoji, kako se razvija i tako redom.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Apsolutno se slažem sa poslednjim zaključkom profesora Rajića. Pogledajte mrežu visokoškolskih ustanova u Srbiji. Ako biste vršili neku analizu i pokušali nešto da racionalizujete, pa polovinu fakulteta bismo mogli zatvoriti.

Od 1990. godine na ovamo imali ste lom, nikada više nećemo imati mašinsku industriju kao što smo imali, ali imate mašinske fakultete - Kraljevo, Kragujevac, Beograd, Niš, i da ne navodim čitav niz drugih, a na drugoj strani nemate fakultete koji bi bili potrebni u ovom trenutku za ovu zemlju.

Mi nemamo spremnost političkog faktora da uđe u taj rizik i da izvrši racionalizaciju mreže. To je jedno krupno pitanje, mi zadržavamo status quo i onda naravno kada dođete na sistem finansiranja, što kaže profesor Rajić, glavno pitanje budu školarine, a one su periferna stvar, apsolutno se slažem. Čitav niz drugih stvari vezanih za život i rad fakulteta su pre toga, pa tek onda dolazi pitanje školarina.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pre svega dobar dan svima, ja ću se truditi da budem i kraći od predviđenih pet minuta.

Slušao sam naše cenjene profesore, u velikom delu ja mogu da se složim sa nekim izjavama sem sa ovom poslednjom, poslednjim odgovorom na ovo pitanje. Ja ipak ne mogu da se složim sa tim da neko plaća školarinu da bi taj fakultet kupio projektor pošto se podrazumeva da taj neko ko upisuje fakultet da ga upisuje valjda zbog uslova koji već postoje na tom fakultetu, njegovog programa i njegovih uslova da taj program može da prezentuje nekome ko dolazi.

Ja ne želim da se ponavlja nešto što u ovoj zemlji traje od 2000. godine, kada sam ja došao u Beograd na fakultet, a to je da se taj fakultet renovira dok ja slušam predavanja, da ja više čujem burgije ili majstore kako se smeju, nego profesora. Ipak, fakultet se mnogo promenio, to je bila neka cena koju je morala moja generacija da plati zbog nekih generacija koje su sada na mom fakultetu.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde je pokrenuto dosta zanimljivih pitanja, ali pre svega meni je upalo u oči kada se postavljalo pitanje zašto bi se od državnih univerziteta očekivalo da poštuju drugačije standarde kada je u pitanju finansiranje od privatnih univerziteta.

Sasvim je u srži različit smisao postojanja privatnog od postojanja državnog univerziteta. Privatni univerzitet ima profit kao svoj osnovni cilj što postiže dobrim ugledom, dobrom vrstom usluge, kvalitetnim nastavnim planovima i programima, boljoj mogućnosti zapošljavanja njihovih studenata kasnije, itd, dok država nije osnovala univerzitete da bi te ustanove sticale određenu vrstu profita, već da bi pomogla edukaciju i produkovanje stručnog kadra koji će kasnije zapravo da donesu korist čitavom društvu.

S druge strane, tu postoji i pravo pojedinaca da se usavršavaju. Dakle u tom smislu što poreski obveznici dotiraju državne univerzitete, utoliko državni univerziteti ne mogu da se ponašaju tržišno, da na neki način traže jednak tretman kao privatni univerziteti. Ukoliko se to čini, onda mi možemo prosto da kažemo: država neka da studentima vaučer, recimo, od tih 85 plus 111 hiljada dinara, pa neka oni odluče gde će studirati, da li na državnom ili na nekom privatnom fakultetu, ukoliko tako gledamo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zamolila bih da se od strane diskutanata dobro uzmu u obzir podaci koje je prorektor Medojević rekao. Ako uzmemo to u obzir, moje mišljenje je da ovu temu "Visina školarina: Da li je naše visoko obrazovanje jednako dostupno mladima u Srbiji?", ako je simplifikujemo i malo obrnemo stvar možemo reći: Da li fakulteti treba da se odreknu bilo kakve školarine kako bi visoko obrazovanje bilo dostupno svakome? 

Visina školarine je pitanje ekonomske i socijalne politikeVisoko obrazovanje je još uvek veoma dostupno u našoj sredini, to je moje mišljenje i o tome mogu da kažem par reči kojima bih to potkrepila. Ja mislim da mi treba da se bavimo ovde jednim drugim pitanjem, uvodničar je malo, po mom mišljenju, obrnuo tezu, pa umesto da govori o dostupnosti kvaliteta obrazovanja, a da pitanje visine školarine ne stavlja u kontekst vezan za visokoškolske ustanove, nego visina školarine, dostupnost, da se posmatra s obzirom na socijalne razlike. To je pitanje ekonomske i socijalne politike.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih samo htela da iskoristim privilegiju, kao predstavnik organizatora, da istaknem sledeće: nije naša intencija bila da pozivanjem na ovu debatu na bilo koji način dovodimo u konflikt studente, odnosno mlade ljude, i univerzitet i fakultete.

Ideja je da zapravo razgovaramo o tome koji su mogući mehanizmi, naravno ne samo kroz fakultet i univerzitet, da vodimo računa više o tome na koji način je visoko obrazovanje dostupno mladim ljudima, jer mislim da ćemo se svi složiti, a i istraživanje koje je Martina predstavila govori u prilog tome da je velika neravnopravnost, zapravo, onih mladih ljudi koji dolaze u Beograd, koji nemaju iste resurse koje imaju beogradski studenti, to svi znamo iz našeg iskustva, kao nekadašnji, današnji studenti, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja bih prvo se osvrnuo na ono što je gospođica Vukasović u svom istraživanju rekla. Pri tom moram reći da je zaista izuzetno istraživanje pre svega zato što smo prvi put imali kao javnost priliku da vidimo neke podatke koji nisu baš prijatni za oko a ni za uho: 45% odustajanja - izuzetan podatak, iako ga prati podatak o tome da 40% generacije, ako sam dobro razumeo, upisuje visoke škole ili fakultete, pa je kolega, čini mi se iz G17 plus, rekao da on misli da je to loše, da ne treba da bude toliki procenat populacije visoko obrazovan.

Ja opet podsećam, čini mi se da je i gospođica Vukasović to istakla, da recimo u Danskoj, jedan veoma visok procenat ljudi završava fakultete. Imam tu čast da poznajem gospodina koji je bio danski ambasador ovde kod nas, gospodin Osana, koji mi je više puta istakao neke detalje vezane za razvoj društva u Danskoj i za visoko obrazovanje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dolazim iz Sektora za omladinu Ministarstva omladine i sporta i jasno je da smo danas ovde prisutni, odnosno ja kao predstavnica ministarstva, s obzirom da je prioritet ministarstva poboljšanje kvaliteta života mladih.

Takođe, Nacionalna strategija za mlade je pomenuta nekoliko puta, ona je doneta 9. maja 2008. godine i svakako da se jedan deo strategije upravo odnosi na obrazovanje. Međutim, ono što moram pomenuti nije samo formalno obrazovanje i visoko obrazovanje, već i neformalno obrazovanje.

U svakom slučaju, ono što je pre svega ovde značajno za nas i ono što sam ja u stvari želela da kažem, jesu brojna pomenuta pitanja, jeste da se apsolutno slažem sa prethodnim govornikom da je potrebno sistemski urediti neke stvari, ali se tu ne slažem kada gledamo npr. kriterijume, da se različiti kriterijumi prave za različite fakultete. Jasno je da su neki fakulteti možda teži ili neki lakši, ali kriterijumi za mlade moraju biti jedinstveni, jer mi ne možemo da pravimo za određene stvari, za stipendije i neke druge stvari različite kriterijume.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem se na pozivu, ja ću pokušati da budem konkretna, mada će to ići na neke globalne predloge i neke uvide za koje se meni čini da prosto treba da imamo ovde u vidu.

Prvo, smatram da je ovaj razgovor malo kasno organizovan, odnosno kasno za ovu školsku godinu, ali pošto ja nisam ni za kakva parcijalna rešenja, niti ova koja se sada ad hoc predlažu, ja mislim da bi uopšte trebalo temeljnije prići razgovoru i pripremama za njih, ovo što je koleginica Martina već učinila i kolega je dao neke ideje, mislim da ovakvi razgovori treba da budu temeljno pripremljeni.

Ovaj razgovor danas je počeo citiranjem stava premijera da vlada prepoznaje u stvari potrebu za visokim stručnjacima i da su oni uslov napredovanja društva. Ja bih rekla da je lepo da se on toga setio, ali mi iz godine u godinu imamo sve lošije ministre za obrazovanje, jer to je sektor koga niko ne želi da se prihvati.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Mislim da bi za ovu diskusiju bilo važno pomenuti da sam ja do pre nekoliko dana radio u jednom stručnom komitetu u Evropskoj studentskoj uniji, u Komitetu za komodifikaciju obrazovanja i da sam se između ostalog bavio i pitanjem finansiranja univerziteta i pitanjem školarine.

Ono što svakako jeste zaključak to je da je u Evropi trend ili uvođenje školarine u nekim zemljama koje je nisu imale ili rast visina školarina u onim zemljama koje tradicionalno imaju sistem školarina. Isto tako postoji veliki broj zemalja u Evropi koje nemaju školarine i nemaju potrebe za time. Navešću nekoliko primera: Danska, Norveška, Češka, Finska, Slovačka, čak i Mađarska. Vi profesore Medojeviću znate da je Mađarska do skoro bila zemlja u tranziciji, oni imaju veliki budžetski deficit, da su imali puno problema sa tim, ali da su imali sistem školovanja apsolutno zasnovan na školarinama do skoro, bez ijednog budžetskog studenta, a ove godine, od proleća čini mi se, oni nemaju više školarine, znači svi njihovi studenti upisani su na budžet.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Cena školarina o kojoj smo krenuli danas u diskusiju, zapravo je samo odraz ukupnog lošeg materijalnog položaja obrazovanja u našoj zemlji i zapravo to je situacija u kojoj fakulteti dele sudbinu sa lošim položajem svih ostalih nivoa obrazovanja.

Ne može se govoriti samo o visokom obrazovanju, s obzirom da je obrazovanje jedan celovit proces, a da se pritom problemi u visokom obrazovanju ne povežu sa problemima koji su postojeći na svim nivoima, od predškolskog, preko osnovnog i srednjeg, pa do visokog obrazovanja.

To je i statistika koju smo videli na početku vrlo jasno pokazala, videli smo podatke da imamo zapravo veliki broj neefikasnih učenika na nižim nivoima obrazovanja. Ono što je zajedničko može se reći da zapravo u našem sistemu obrazovanja nema sistema obrazovanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala vam, ja sam iz Nacionalne službe za zapošljavanje i takođe sam ispred te službe članica Nacionalnog prosvetnog saveta, ali ne za visoko obrazovanje.

Kada god se pokrene pitanje obrazovanja, bilo kog nivoa, sad pričamo o tercijarnom, i bilo kog njegovog aspekta ili problema, mi sebi otvaramo jednu Pandorinu kutiju. Ta Pandorina kutija se zove da ova zemlja nema strategiju obrazovanja.

Vi na fakultetima razvijate Bolonjski proces, primenjujete Bolonjsku deklaraciju, pod kapom ste ministarstva. To isto ministarstvo uopšte ne brine o tome da implementira analogni proces, odnosno analognu evropsku deklaraciju takozvanu Kopenhagenšku deklaraciju u oblasti srednjeg, sekundarnog obrazovanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Imam potrebu da napomenem jednu inicijativu, mislim da je jedan od uslova jednake dostupnosti obrazovanja kampus forma srednješkolskog i visokog obrazovanja. Mi nažalost nemamo tu kampus formu. Mislim da bez takvog jednog sistema nećemo ostvariti ni efikasno ni kvalitetno obrazovanje.

Nažalost, 2001. godine ja sam u velikom broju navrata podnosila takvu inicijativu smatrajući da postoji mogućnost baš za Beogradski univerzitet da izvrši jednu vrstu razmene sa vojskom, da se kasarne i ogromni prostori kojima vojska raspolaže u gradovima Srbije koji se nalaze u centralnim zonama, pod zelenilom, da se napravi razmena i da počnu da se formiraju ti kampus sistemi, nažalost to nije imalo nikakvog odjeka, izuzev u Nišu gde je niški fakultet od vojske otkupio preko opštine jednu kasarnu gde će biti formiran kampus.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Pokušaću da razjasnim neke stvari za koje mi se čini da nisu bile dovoljno jasne, pošto sam se trudila da pričam dovoljno brzo da sve stane u deset minuta.

Dakle, što se tiče uredbi i neusaglašavanja sa Zakonom o obrazovanju iz 2005. godine, mislila sam na to da Zakon o obrazovanju podrazumeva u suštini kroz reformu Bolonjskog procesa veći proces na ishode učenja, a cela uredba je fokusirana na neke ulazne parametre. Kao što ste na kraju krajeva i vi sami rekli, uredba kao takva nije usklađena sa standardima za akreditaciju koji su proistekli iz tog zakona, što onda naravno stvara probleme da fakulteti u suštini nemaju neki instrument kako bi mogli da ispune te standarde za akreditaciju.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Samo želim da kažem da mi je bila velika čast da učestvujem na debati sa ovolikim brojem profesora univerziteta i da uprkos kritikama koje možemo da imamo i koje mogu da budu opravdane, i na račun fakulteta i pojedinih profesora, da treba malo više i njih da uvažimo i da čujemo njihov glas.

Slažem se sa Martinom da okrivljujući konstantno jedni druge nećemo uspeti da dođemo do kvalitetnih rešenja. Ne mogu da se složim u potpunosti sa tvrdnjom da je ovaj resor bio nepoželjan, da niko nije hteo da ga se prihvati. Ipak u programima stranaka koje čine ovu vladu, to su socijaldemokratske stranke, iako ima puno kritika na račun toga, ipak je ovo prva vlada koja se zasniva na programskim principima i programskim bliskostima, a ne na nekakvim političkim nužnostima, iako ima i takvih primedbi.
Opširnije >>>