za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
ZAOSTALO SELO I MODERNA POLJOPRIVREDA
Pretraga
Verzija za štampu
Deseta debata u okviru projekta Demokratski politički forum na temu "Zaostalo selo i moderna poljoprivreda", na kojoj je razgovarano o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi Srbije, kao i mogućnostima njenog razvoja s obzirom na teško stanje u našem selu, održana je u petak, 4. aprila 2008. u sali Narodne banke Srbije u Beogradu.

Uvodne reči u debati dali su Slobodan Milosavljević, ministar poljoprivrede u Vladi Republike Srbije i Zaharije Trnavčević, novinar. Debatu je vodila novinarka B92 Ljubica Gojgić.

U debati su učestvovali: Dragana Aleksandrić (Evropski pokret u Srbiji), Dušan Antonić (Agrobanka), Natalija Bogdanov (UNDP), Ružica Bogdanović (Udruženje urbanista Srbije), Momir Čabarkapa (Večernje novosti), Drago Cvijanović (Institut za ekonomiku poljoprivrede), Goran Đaković (Agropress IFAJ), Goran Delibašić (Poljoprivredni fakultet), Vesna Gajić (Poljoindustrija PKB Korporacija), Branislav Gulan (Privredna komora Srbije), Jagoda Jorga (Medicinski fakultet Beograd), Gojko Knežević (mlekara i farma „Muza“), Pavle Kucurski (Poljoprivredna proizvodnja „Agroplod“ Stapar), Rajko Majstorović (Agrobanka), Vladimir Marjanović (Agrofortech), Anđelka Mihajlov (Ambasadori životne sredine), Ivanka Milenković (Agromreža), Dragan Mirković (Agromreža), Đorđe Mojić (Epicentar), Nenad Novaković (TERRAS), Boban Orelj (Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu), Miloš Pavlović (Veterinarski fakultet), Radmilo Pešić (Poljoprivredni fakultet), Živojin Petrović (Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu), Milan Prostran (Privredna komora Srbije), Snežana Repac (Fond za razvoj Vojvodine), Arsen Rudan (Farmer&Spaić), Jelena Sajić (Moja farma), Tereza Skenderović-Horvat (Singidunum Univerzitet), Staniša Stojković (Udruženje urbanista Srbije), Miladin Ševarlić (Poljoprivredni fakultet), Jovan Tabakov (Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu), Brankica Tanović (Institut za pesticide i zaštitu životne sredine), Goran Vasić (Fond za razvoj Vojvodine), Milan Veljović (PKB Korporacija), Miodrag Vujošević (Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije), Vladimir Vuletić (Filozofski fakultet).
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da vas u ime organizatora ove debate, Centra za demokratiju, najsrdačnije pozdravim. Želja mi je da kažem, pre svega, nekoliko reči o Fondaciji "Centar za demokratiju", s obzirom da među vama ima veliki broj onih sa kojima se danas prvi put susrećemo, a sa mnogima od vas sarađujemo već jako dugo.

Centar za demokratiju je nevladina, nestranačka i neprofitna organizacija koja je osnovana 1994. godine, i koja razvija civilno društvo u Srbiji tako što osnažuje ljudske resurse i institucionalne kapacitete koji su ključni u procesu reformi. Radimo sa svim onim institucijama i sa svim onim grupama stanovništva koje smatramo ključnim faktorima ili kako se to danas kaže, stejk holderima ovih proevropskih reformi u Srbiji. 

Centar za demokratiju je 1994. godine osnovala grupa intelektualaca iz Srbije sa profesorom Mićunovićem na čelu i od tada smo stekli zaista veliko iskustvo u vođenju svih ovih programa koji se odnose na razvoj civilnog društva, demokratije, političke kulture, kulture dijaloga, itd.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan. Meni je zadovoljstvo što ću danas moći, pre svega, da vam pomognem u debati i da slušam o konstataciji da je selo zaostalo, ali da, nadam se, neće tako dugo biti. Inače sam neko ko bi se, da nisam novinarka, sigurno bavila poljoprivredom, to zasigurno zna i gospodin Zaharije Trnavčević.

Želim da vam objasnim kako smo zamislili da se ova debata odvija. Uvodničari će u po deset minuta dati uvodnu reč, a onda vas pozivamo da zaista učestvujete u raspravi, da replicirate, da iznosite nove ideje na sve ove teme koje je pomenula Nataša Vučković. Zaista nam je ideja da se što više ljudi uključi u ovu današnju raspravu.

Pošto pored mene sede dva stručnjaka, ja ću samo da podsetim ako je uopšte podsećanje potrebno, da više od 40% stanovnika u Srbiji prijavljuje da se na neki način bavi poljoprivredom i da u državi imamo više od 700.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujem. Dobar dan, pozdrav svima vama, a pozdrav i čestitke i pohvale organizatoru na izboru teme, pošto zaista mislim da je ovo jedna od najaktuelnijih tema, ali isto tako i najperspektivnijih tema za državu Srbiju.

Moj skroman utisak je da je selo u prethodnih godinu dana postalo mnogo aktuelnije, da je poljoprivreda mnogo češće u medijima, da je mnogo veće interesovanje i šire javnosti, ne samo one stručne i zainteresovane za poljoprivredu i srpsko selo. I ako smo tome u prethodnih desetak meseci bar malo doprineli moja malenkost i gospodin Zaharije Trnavčević, koji je inače moj specijalni savetnik u ministarstvu, dobro je.

Ipak, kada danas govorimo o selu stoji konstatacija koja je i u naslovu i u pozivu za ovaj sastanak, da je srpsko selo u proseku zaostalo, pri čemu ne mogu da se složim u potpunosti sa konstatacijom da nam je poljoprivreda previše moderna, tako da tu postoji razlika u mom shvatanju u odnosu na poziv na ovaj sastanak.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala. Ovo je tema o kojoj se može raspravljati ne deset minuta, nego deset sati i opet da se ne kaže sve, ali ja ću nastojati da se držim ovoga vremena i da vas podsetim da svi vi koji sedite ovde znate kakve su prilike na selu. Pogotovo ako ste putovali u inostranstvo, možete da procenite koji je stepen zaostalosti našega sela u odnosu na sela u srednjoj Evropi, a naročito u Evropskoj uniji, zapadnije od Mađarske i Slovenije.

Naše selo je zaostalo, životni standard na selu je niži nego u gradu, siromaštvo je ovoga časa više prisutno na selu nego u gradu i to nije podatak od juče. Takvo stane traje godinama i to je bio glavni razlog jedne visoke, neviđene migracije, koja se dogodila u agraru Srbije. Želeli smo da na današnji sastanak dođe iz Zagreba dr Vlada Stipetić, čovek koji je svojevremeno objasnio fenomen ovog neviđenoga egzodusa, neviđenoga stampeda koji se događao iz pravca sela u gradove, što je jedna neminovnost, ali je to toliko bilo burno, da su iza tih ljudi koji su otišli ostali stari ljudi i ostala su zapuštena imanja.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja imam jednu malu zamerku Ministarstvu poljoprivrede koja se tiče direktnih davanja poljoprivrednim gazdinstvima.

Isključivo se daje za gorivo, seme i đubrivo, a za nas u našem poljoprivrednom preduzeću koje obrađuje nekih 2.000 hektara je bitna zaštita bilja. Mi smatramo da će svako posle setve poorati, baciti đubre, uradiće sve to, ali da li će on sad ovu pšenicu poprskati herbicidima, pesticidima, da li će baciti poliarno đubrivo? Neće. Ali uradiće to jedino ako se bude ubacila neka subvencija od Ministarstva poljoprivrede.

Znači, možda bi trebalo malo smanjiti davanje za gorivo, seme, đubrivo, a stvoriti neko davanje ili subvenciju za hemijska sredstva. Znači, mogu ovi distributeri ili proizvođači hemijskih preparata napraviti neke ponude i dogovore u tom smislu, i to bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da dostavi svim poljoprivrednim proizvođačima.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Da krenemo od pesimističkog posmatranja ka optimističnom. Pesimistično bi mogle da glase dve strofe koje sam kao predsednik ocenjivačke komisije sela dobio prošle godine u jednom selu, a nažalost, ne znam ime autora.

Te strofe glase: "Moje selo u stvari nije moje, već pripada godišnjim dobima, jer preko cele godine u njega niko ne dolazi, samo proleće, leto, jesen i zima."

Optimistička varijanta bi glasila: Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Teodor Šulc, prilikom promocije i dobijanja tog značajnog, najvećeg priznanja, izrekao je najveću pohvalu poljoprivredi i selu, odnosno agrarnoj ekonomiji. On je rekao: "Siromaštvo je pokazatelj nepoznavanja ekonomike poljoprivrede". Dakle, nije jedna zemlja siromašna zato što je agrarna, nego zato što se neracionalno ponaša u oblasti agrarne proizvodnje.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Danas sam ovde u svojstvu predsednice nevladine organizacije "Ambasadori životne sredine". Imam jednu poruku, jednu napomenu i jedan predlog.

Poruka je da je jako lepo da smo se našli danas ovim povodom, da je ovde jedan širok tim ljudi koji veruju da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i da će se tako poboljšati položaj svih nas pa i položaj sela i položaj poljoprivrede.

Jedna napomena je da moramo biti u strategijama mnogo jasniji. Mi sada na stolu u raznim sektorima imamo razne strategije od kojih su mnoge suprotne jedna drugoj. Kad to na kraju stigne do srpskog seljaka kojeg dotiču ne samo strategija ruralnog razvoja nego i mnoge druge, onda on treba da procenjuje šta i kako treba da radi. Mislim da ljudima koji će to da rade predstoji ozbiljan posao usaglašavanja svih strategija sa strategijom približavanja EU.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Evo, ja mogu da kažem nekoliko kratkih odgovora uvaženom profesoru Ševarliću. Osetio sam se prozvanim u vezi objavljivanja imena ljudi koji su nenamenski potrošili sredstva koja su dobili kao podsticaj iz Ministarstva.

Mi smo kompletnu kontrolu završili svima, a otprilike 60% je onih kod kojih je utvrđeno da nisu potrošili sredstva shodno ugovoru. Dat je rok da opravdaju to ili time što će završiti objekte kako god znaju i umeju iz svojih sredstava, pa time ispuniti tu obavezu ili pokriti računima nešto što su uradili, a nisu to uradili na način kako je predviđeno ugovorom.

Vrlo iskreno da kažem, imao sam zahteve od mojih ljudi i ljudi sa terena da u svemu tome budemo maksimalno fleksibilni. To znači da ako je neko nešto napravio, a nije ispoštovao uslove ugovora u smislu da nije dostavio račune za kupljeni materijal, angažovano građevinsko preduzeće, opremu, da mi to negde uvažimo.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ovde sam danas u svojstvu konsultanta jedne velike nevladine organizacije, ako ne i jedine koja je u periodu od 2002. do 2006 .godine, i dan danas, sada uz prisustvo i drugih organizacija, radila na razvoju sela i razvoju rurala uopšte.

Ne bih htela ovde da se vraćam na ono što ne valja, jer valjda to svi znamo, ali bih volela da kroz nekoliko primera, a tu je i kolega Mirković koji će verovatno umeti i hteti da doda aktivnosti koje su usledile nakon 2007. godine, damo primer šta treba, šta smo uradili i koliko je efekata onoga što smo uradili imalo na razvoj. Uz dužno poštovanje novca koji je svima preko potreban, neophodan, mislim da je gospodin Trnavčević lepo rekao da nam treba znanje. Samo ću dati nekoliko primera.

Naime, 2002. godine uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i USAID, naša nevladina organizacija je organizovala ekskurziju svega 12 poljoprivrednih proizvođača u Mađarsku. To je bila ekskurzija koju nam je pomogla da organizujemo jedna nevladina organizacija iz okoline Horgoša, a srž delegacije su činili ljudi iz Topole.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Profesor sam sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ali sam ovde u svojstvu starijeg konsultanta za ruralni razvoj UNDP. Htela bih da se vratim na vašu prvu rečenicu i sugestiju koju je gospođa Gojgić rekla, a to je - dajte malo optimizma.

U tom smislu, ja imam malo više optimizma nego uvodničari i cifre koje su uvek dobar argument kada uporedimo Srbiju sa drugim zemljama u okruženju koje su slične privredne i socijalne strukture nisu na štetu naše zemlje.

Cifre kažu sledeće: Srbija nema 40% stanovništva koje radi u poljoprivredi, nego je 650.000 od aktivnog stanovništva zaposleno u poljoprivredi. Prema međunarodnim standardima o zaposlenosti i anketi o radnoj snazi to je ta cifra, a cifra od 45% je procenat srpskog stanovništva koje živi na selu. Oni često žive na gazdinstvu u Vojvodini, manje u drugim delovima u Srbiji, itd, ali to su cifre koje nisu nerazumne za ovaj deo Evrope i sveta.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan ispred Privredne komore Srbije, ja sam Milan Prostran. Želeo bih na jedan možda drugačiji način da pokrenem neka pitanja i dam neki svoj stav.

Smatram da naše mesto u zajedničkoj agrarnoj politici EU treba da tražimo kroz tri grupe proizvoda, a to su žita, voće i povrće, uljane kulture. Prvo bih želeo da me prihvatite kao savremenika agrarne srpske misli bez obzira na jedan kontinuitet koji traje 35 godina mog angažovanja na koncipiranju agrarnih politika, od neke tamo davne sedamdesete godine. Dakle i ja sam deo ovog sveta delimično, kao i gospodin Zaharije, i zato bih išao nekim svojim razmišljanjem.

Prvo, poljoprivreda je i globalni proces i pitanje je da li mi možemo da ovoga trenutka uočimo te procese, te promene, da li možemo da vidimo naše mesto u zajedničkoj agrarnoj politici EU. Moj odgovor je da imamo mesto u agrarnoj politici i zalažem se da kroz tri grupe proizvoda to svoje mesto tražimo. To su: žita, voće i povrće, uljane kulture. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Profesorka sam Singidunum univerziteta iz Beograda, a u svojstvu predstavnice Udruženja za organsku hranu TERRAS iz Subotice, naše prve nevladine organizacije u Srbiji koja je počela pre 18 godina da se bavi organskom poljoprivredom uvođenjem, instaliranjem i razvojem, širenjem ovih ideja na našim prostorima.

Meni je izuzetno drago što je u okviru projekta "Demokratski politički forum” stavljena ova tema na razgovor. Smatram da je ova tema izuzetno značajna, ne samo sa aspekta modernizacije sela, nego i sa aspekta ekonomske obnove naše zemlje, jer kao što iskustvo i istorija pokazuju, nijedna zemlja nije izašla iz krize sve dok nije rešila probleme iz oblasti poljoprivrede.

Pošto je naša zemlja, sudbina naše zemlje vezana za poljoprivredu, smatram da stvarno moramo prioritetnu pažnu posvetiti ovoj temi. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Zahvaljujemo vam na pozivu da učestvujemo u debati. Profesorka sam urbanizma, a ovde sam u svojstvu predstavnika Udruženja urbanista Srbije.

Mi se od 2000. godine bavimo simpozijumima koji su namenjeni temi sela, a inače naša asocijacija postoji već 55 i više godina, imamo dugu tradiciju i osnovni cilj naše asocijacije jeste profesionalna afirmacija struke.

Od 2000. godine imamo simpozijum namenjen temi sela, a naša prva tema je bila principi i praksa održivosti u razvoju naselja u Srbiji. Mislili smo da je vrlo interesantno da temu održivosti unesemo i u temu sela. Tu smo se, naravno, suočili sa stanjem u srpskom selu i da treba da pogledamo stvarno kakvo je pravo stanje srpskog sela.

Naši sledeći simpozijumi su se odnosili na predstavljanje jedne stvarno velike krize u kojoj je selo bilo pedesetih-šezdesetih godina i čitava ta destrukcija i siromašenje sela.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Ja sam ovde i predstavnik Garancijskog fonda AP Vojvodine, koji je najpoznatiji po svom programu podrške i obnove poljoprivredne mehanizacije.

Juče smo imali svečanu dodelu 572 traktora, zahvaljujući ovoj instituciji, državne pomoći, obnovljena je u poslednje tri godine mehanizacija u vrednosti od oko milijardu i šesto miliona dinara. Obilazeći često Vojvodinu, zajedno sa mojom koleginicom Repac koja radi u Fondu za razvoj, imali smo priliku da uđemo u svako vojvođansko selo, promovišući i rad naših fondova. Moja impresija iz tih razgovora i neposrednih kontakata je da je naše selo bremenito sektorskim problemima iz poljoprivrede, a s druge strane velikim brojem socijalnih problema.

Mislim da bi bilo dobro da se pokuša taj miks razdvojiti. Ministarstvo poljoprivrede da se bavi pre svega sektorskim problemima, razvojem sela i razvojem poljoprivrede, a sa druge strane ministarstvo zaduženo za socijalne probleme da razvija određene instrumente socijalne politike.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hvala na datoj reči, želim da se zahvalim i gospođi Vučković i našem dragom profesoru Mićunoviću što su me pozvali da prisustvujem na ovakvoj jednoj tribini i da imam prilike da vidim i ministra poljoprivrede i naravno gospodina Zaharija.

Prenosim pozdrave od sinoć iz sela Bikova, a ovo sve što sam ovde čula, daje mi mogućnost da odnesem neke malo bolje informacije, jer ja zaista nikada ne lamentiram nad tužnom sudbinom već želim da podstaknem naše poljoprivrednike.

Kroz sredstva Fonda za razvoj više od 52% od tih čuvenih 143.000.000 evra, do sada smo upravo uložili u naša gazdinstva u Vojvodini s obzirom da Fond za razvoj Vojvodine naravno finansira samo one koji imaju prebivalište ili sedište u pokrajini.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre, hvala onima koji su me pozvali, to je pre svih profesor Mićunović, a bez gospodina Zaharija ne bismo imali ovako kvalitetne razgovore.

Gospođo Horvat-Skenderović, ja Vam se puno zahvaljujem na Vašem izlaganju, zbog toga što ste moje izlaganje totalno skratili. Ja sam apsolutno za svaku Vašu reč, zapetu, tačku, novi red, iz razloga što sam ja to o čemu Vi govorite video u svetu.

Dodao bih tu nešto, a to je da mi nismo svesni da se poljoprivredna proizvodnja dobrim delom kreće ka proizvodnji organske hrane. Organska hrana traži u svojoj proizvodnji maksimalna učešća znanja, kroz kompletan menadžment i kroz kompletnu kontrolu koštanja. 

Šta to znači? Za sve što ulažem, moram da znam koliko košta, moram da pazim da li sam od toga dobio maksimum i u isto vreme da štedim na svemu mogućem, pre svega na parama, na vodi koje će biti sve manje, moram da štedim na fertilajzerima koji su se itekako pokazali kao problem posle izvesnog vremena, da zagađuju zemljište, itd. 
Opširnije >>>
Verzija za štampu
U uvodnom izlaganju je izrečena teza, smatram da je vrlo važna, o nedostataku znanja u bilo kom obliku. Mislim da je to jedan ograničavajući faktor u poljoprivrednoj proizvodnji. Tu tezu je danas izneo čovek koji je iskusan, gospodin Zaharije, pa se bojim da će ona u ovoj diskusiji biti prećutna i zato se ja sada vraćam na nju.

Ja često sa agroekonomistima uđem u dobru, naravno kolegijalnu polemiku, koji kad analiziraju, analiziraju problem poljoprivrede i sela sa stanovišta svog pristupa, a kontrateza bi mogla da bude ovo što je Zaharije danas rekao. Mi to možemo da pojednostavimo u svojim glavama i napravimo jedan misaoni eksperiment.

Danas kad imamo u vidu našeg seljaka, naše selo, kažemo da taj seljak ima dostupne kredite, da ima veći prosečni posed, da ima niz drugih beneficija, otprilike slično ono što imaju farmeri Evrope, ali ja sam apsolutno siguran i iznosim to namerno u gramatičkoj formi, da usled nedostatka znanja sve te beneficije, sve te dobre, pozitivne stvari će se istopiti na nacionalnom nivou.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Hteo bih da vas pozdravim i da vam se zahvalim što ste došli u ovako velikom broju. Kao što ste čuli, naša ideja bila je da uspostavimo neku vrstu društvenog dijaloga o svemu što je važno u ovoj državi, a mnogo štošta je važno.

Ljudi kod nas obično imaju gotove sudove, jedni druge ne slušaju, pokušavaju da nameću stavove i ima jako mnogo dezinformacija. Naš problem je prekid dijaloga ne samo u političkoj sferi, nego i u mnogim drugim. Na primer, danas nema ni ozbiljne literarne kritike, ni pozorišne, ni naučne, itd. Sve se to nekako odvija po nekim krugovima, bez otvorene javne debate.

Šta smo mi hteli sa ovom temom? Hteli smo da pokrenemo raspravu o tome da li mi znamo šta je to selo, da li je to nekakav naš resurs, šta može sa tim da se uradi i pre svega da li ga poznajemo. Ovakav jedan skup sigurno pruža informacije koje su nama neophodne, a upravo je dijalog tu da se suoče argumenti, da ministarstvo dobije vrlo podsticajne ideje, da svi ostali stručnjaci provere svoje mišljenje ili gledanje o ovome.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Dobar dan svima. Zahvaljujem se u ime Veterinarskog fakulteta što sam danas ovde prisutan.

Hteo bih da dotaknem sve ove teme koje nas tište, jer vidim da svi mi živimo za selo i poljoprivredu i vidim da je to nešto bolno. Svi smo vezani, dokazujemo se i sami pred sobom, a i pred ostalima, da nam je stalo i da želimo nešto da stvorimo.

Mislim da je organizator samog ovog skupa temom dao i odgovor. Tema koja glasi "Zaostalo selo i moderna poljoprivreda" sigurno ukazuje na to da Ministarstvo poljoprivrede treba da u svoj naziv inkorporira i šumarstvo, vodoprivredu, ali i ruralni razvoj. Cenim da će osoba koja to bude uradila i vlada koja to bude izglasala i napravila, tada stvoriti jedno moderno ministarstvo poljoprivrede, koje će imati daleko veća ovlašćenja i mogućnosti da pruži pravi doprinos razvoju poljoprivrede.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želeo bih ukratko da dam nekoliko komentara na ovako značajnu temu.

Ja sam predsednik Izvršnog odbora Agrobanke. Mi smo prisutni skoro u većini sela u Srbiji preko naših aktivnosti, štednje i kredita za razvoj, itd. Međutim, moram da napomenem da je ova tema vrlo složena i da zaslužuje da se posebno raspravlja.

Šta su razlozi za zaostalo selo u Srbiji, a šta je moderna poljoprivreda? Postoje regije u okolini Pirota, Niša, Bele Palanke, gde su cela sela ostala pusta. Zašto? Brza industrijalizacija odvukla je radnu snagu u gradove, ljudi su tamo formirali porodice, imaju svoje potrebe, itd. Posle je ta industrija propala, oni su nastavili da žive i preživljavaju, a na selu nije napravljen ni jedan pogon niti infrastruktura. Po nekim procenama godišnje u Srbiji oko 400 sela ostane pusto.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Poštovanje i hvala na prilici da govorim. Ja sam Đorđe Mojić iz Novog Sada iz preduzeća za strateški razvoj "Epicentar".

Moj neki prvi zaključak je bio da sam ja ovde zalutao jer dolazim iz preduzetništva, ovde ima izuzetno mnogo kompetencije, stručnih ljudi, kod nas struka nema ozbiljnog prava glasa kad je u pitanju poljoprivreda pošto ima potrebu da na političkom forumu izrazi svoje mišljenje. To znači da ona nije dovoljno ugrađena u neki dosadašnji sistem stvaranja strategije.

Drago mi je da Demokratski politički forum postavlja ovakvu temu i ona, ako je na pravi način sprovedena, može da bude ona priča koja bi, politički rečeno, glasila da se ovde brani Srbija. Braneći bogato selo, brani se Srbija, ne samo iz ekonomskih razloga već iz mnogih drugih.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Osećam potrebu da treba da kažem sledeće: Postoji podeljenost stanovništva u Srbiji, pa i podeljenost u poljoprivredi. Imamo one koji su prijemčivi, koji žele da usvoje neka nova znanja i one koji su podozrivi, skeptični prema svemu, pa i prema tome kada je u pitanju EU i sve pogodnosti koje iz toga slede.

Vrlo često kažem u nekim razgovorima da nama nije cilj EU, nama je posledica EU, ali treba mnogo toga dostići, u standardima pre svega, da bi to članstvo sutra bilo adekvatno.

Jedna od stvari koja je ovde indirektno pomenuta, a o kojoj želim da govorim jer je jako bitna jeste kontrola - kontrola kvaliteta hrane, fitosanitarna kontrola, o tome ovde nije mnogo govoreno. Zakon o zaštiti zdravlja bilja recimo, koji je mnogo širi po svom sadržaju, jedno dve godine je u proceduri i na usvajanju, ali nikako da se usvoji.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Najpre želim da zahvalim na ljubaznom pozivu. Ja sam Miodrag Vujošević, po poslovnom obrazovanju razvojni ekonomista, ekonometričar, doktor prostornog planiranja.

Uživao sam u prikazima pretežno sektorskih ili privredno-sistemskih strana diskusije ovoga problema.

Dodao bih nešto na one rasprave koje se tiču integralnog pristupa i govoriću o aspektu regionalizma i teritorijalnog upravljanja u ovoj stvari.

Kao što vam je poznato, od pre 10-15 godina u Evropi sektorske politike idu ka integrativnom upravljanju, dakle, regionalna, poljoprivredna i druge, i one se upodobljuju evropskim dokumentima koji su zajednički imenitelji za sve sektorske politike.
Opširnije >>>
Verzija za štampu
Želim da se zahvalim svima na učešću. Kao što ste videli, ove naše debate jesu multidisciplinarne, pre svega zbog toga što nam se čini da jedino na taj način možemo da ostvarimo jedan višestrani uvid u probleme koji postoje, a s druge strane da se upoznamo sa gledištima različitih sektora i oblasti, svi mi koji se bavimo ovim pitanjima iz državne uprave, privrede, iz same poljoprivrede i na kraju krajeva nevladinih organizacija.

Drugi razlog zbog kojeg nam se čini da su ove multidisciplinarne rasprave važne je to što one omogućavaju neku vrstu sinergije, prosto neku bazu za budući zajednički rad koji je u poljoprivredi jako potreban.

Smatramo da je za pitanje poljoprivrede i ruralnog razvoja jako važan multidisciplinarni pristup i intersektorski pristup i mi ćemo u našim narednim nastojanjima nastaviti da to primenjujemo.
Opširnije >>>