za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
DPF pita... Vesnu Marjanović

Razgovarali smo sa Vesnom Marjanović, narodnom poslanicom i predsednicom Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, na temu stanja u medijima i njihovog uticaja u društvu.

Kako vidite ulogu medija u Srbiji? Kakav je uticaj medija i njihova funkcija u tranzicionim procesima u Srbiji?

Mediji u savremenom svetu igraju ključnu ulogu u svakom društvenom procesu. Razvoj demokratije je danas nemoguć bez učešća medija, te oni i u Srbiji moraju imati tu ulogu. Njihov zadatak je da informišu građane i da im omoguće da donose odgovorne, promišljene odluke. Drugo, njihova je uloga je i kontrolna. Kritičkim i budnim okom medija, javnost kontroliše rad nosilaca javnih funkcija i državnih organa prateći da li se odluke donose u skladu sa interesima građana i društva, a ne u nekom partikularnom interesu. Mediji mogu biti vrlo efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije, u kreiranju podrške za demokratske procese u Srbiji, za edukaciju građana kroz kvalitetno i objektivno informisanje. Nisam sigurna da se ova jasno definisana uloga medija zaista na taj način i ostvaruje. Da bi taj ideal bio postignut, političari i vlasnici medija moraju smanjiti svoju potrebu da putem medija manipulišu javnim mnjenjem, a novinari i urednici pojačati osećaj odgovornosti prema istini odnosno prema činjenicama koju prenose građanima. Išla bih i korak dalje. Jedna vrsta antagonizma između medija i države odnosno političara i donosioca odluka može biti konstruktivna i poželjna, ali sve dok ne podriva institucije, ljudska prava, reforme i razvoj društva.

Na koji način mediji utiču na demokratske procese i kako bi mogli pomoći razvoju aktivnog građanstva bez kojeg nema pune demokratije?

Sloboda medija prostiče iz korpusa ljudskih prava, odnosno prava na slobodu izražavanja koje je inkorporirano u čl. 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Na taj način medijima je data moć i odgovornost da odražavaju stavove iskazane u javnom mnjenju. Takođe, ta odgovornost je utoliko veća kada znamo da je većina građana između dva izborna ciklusa, u ulozi posmatrača političkih procesa i da svoje stavove stvaraju pod uticajem informacija koje mediji prenose. U eri masovnih medija, njihov uticaj na javno mnjenje je ogroman. Mediji su zato, pored sistema obrazovanja po mom mišljenju presudna poluga za razvoj aktivnih građana. Zbog mogućnosti da značajno utiču na društvene promene mediji moraju da deluju na osnovu određenih demokratskih vrednosti i principa. To znači da je uloga medija da obrazuju građane, da im omoguće pristup informacijama koje nisu cenzurisane, iskrivljene i netačne. Kvalitet informacija koje su građanima dostupne znatno utiču na njihovu spremnost da učestvuju u demokratskim procesima.

Na koji način obezbediti objektivno i nepristrasno izveštavanje i nezavisnost medija?

Prvo, dobrom zakonskom regulativom koja će garantovati nezaviznost medija i poštovanje slobode izražavanja koje je istina često u konfliktu sa pravom na privatnost, na dostojanstvo ličnosti i na ugled, kao i sa potrebom društva da zaštiti poredak i moralne i etičke vrednosti. Stoga se paralelno moraju tražiti mehanizmi koji će zaštititi individualna ljudska prava i pronaći forme zaštite od govora mržnje i ekstremnih primera pretnji nasiljem. Potrebno je takođe stvoriti okvir za efikasno funkcionisanje regulatornih tela, ali i obezbediti uslove za rad novinarskih udruženja. Veoma je važno i pitanje jačanja obrazovnih institucija za buduće novinare i podrška profesionalnom novinarstvu. Na kraju, zakonski i organizacioni okvir medijske scene u Srbiji treba da stvori uslove za proizvodnju kvalitetnog sadržaja odnosno programa. Uloga medija u obrazovanju građana, razvoju kulturnih potreba, veoma je zanemarena u eri komercijalizma i borbe za rejting. U uslovima ekonomske krize, ovo pitanje postaje dramatično važno posebno kada je u pitanju javni servis. Zbog toga, mislim da je duboko pogrešna inicijativa da se ukine pretplata i potpuno pređe na budžetsko finansiranje javnog servisa. Takav stav je u suprotnosti sa evropskim standardima jer pretplata nije globa, kako se to prikazuje u javnosti, već je garancija autonomije javnog servisa.

Kako sprečiti tabloidizaciju srpskog društva u celini?

Tabloidi nisu naš izum. Oni su svuda deo medijske ponude, ali nisam sigurna da u tolikoj meri utiču na politička kretanja kao što je to slučaj kod nas. Istina, i zemlje sa dugom tradicijom slobode štampe i informisanja, kao što je Velika Britanija, danas potresaju političke afere proistekle izveštavanjem tabloida. Dakle, to je u velikoj meri globalni trend koji je rezultat činjenice da su mediji, pored sredstva informisanja i velika industrija koja ostvaruje profit povećanjem broja čitalaca i gledalaca. Ono što je problem, to je upravo činjenica da je pod velikim uticajem tabloida jedan prizeman, populistički i banalan način komunikacije postao deo našeg opšteg javnog diskursa i načina ponašanja. Pored toga, tabloidi postaju i sredstvo za politički progon i diskriminaciju pojedinaca koje ponekad prelaze granicu etike i objektivnog novinarstva. Verujem da će uvek na slobodnom medijskom tržištu postojati tabloidi, ali njihov uticaj će se smanjivati ukoliko postoji alternativa u snažnim institucijama, mehanizmima regulacije i samoregulacije, jačanju integriteta novinarske profesije, nezavisnosti od uticaja političkih stranaka, ali i vlasnika medija. Zato su veoma važne odredbe o tranparentnosti vlasništva i sprečavanju nedozvoljene koncentracije vlasništva u medijima. Zapravo, mi moramo da razbijemo jedan začarani krug, a to je da mediji imaju važnu ulogu da obrazuju građane. Jedino obrazovani građani mogu da se odupru "tabloidizaciji" društva. Dakle, u pitanju je jedan kompleksan i dinamičan društveni proces.