za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
DPF pita... Janka Veselinovića

Razgovarali smo sa Jankom Veselinovićem narodnim poslanikom i predsednikom Parlamentarne grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Hrvatskom o odnosima Srbije i Hrvatske u svetlu naznačajnijih političkih događaja u ovoj susednoj republici proteklih meseci.

Bili ste učesnik DPF debate o odnosima Srbije i Hrvatske u decembru 2008. godine. Koliko su se i u kom pravcu od tada promenili odnosi između dve države?

Od te godine bilo je niz uspona i padova u međusobnim odnosima. Generalno, vidljiv je trend poboljšanja odnosa i to gotovo na svim poljima. Najveće oscilacije odnose se upravo na političke odnose, koji su, što zbog unutrašnjih političkih dešavanja u Hrvatskoj i Srbiji, što zbog ostataka prevaziđenih politika, bili najviše podložni usponima i padovima. Međutim, normalizacija u ekonomiji, kulturi, sportu, kao i saradnja nadležnih policijskih i sudskih organa je u dobroj meri dovela do podnošljivije situacije. I obični građani to osete. Slobodnije se putuje, uspostavljaju se kontakti u oblasti nauke, obrazovanja i svim drugim oblastima. Poslednja predizborna kampanja u Hrvatskoj dovela je do ugrožavanja trenda političke normalizacije, ali mislim da je to iza nas i da nam predstoji dobra politička saradnja dve vlade i rešavanje zaostalih problema, koji čekaju dobru volju i aktivan rad.   

Kako će ulazak Hrvatske u EU uticati na politiku prema Srbiji?

Dosadašnja verbalna podrška na evropskom  putu trebala bi da bude pretočena u značajniju podršku Hrvatske evropskom putu Srbije. Tu pre svega mislim na potrebu da ceo Balkan bude uključen u EU, jer jedino to obezbeđuje trajnu stabilnost ovog prostora. Teško je reći koliko će Hrvatska biti dosledna u stavu da bilateralne odnose ne koristi za moguća uslovljavanja prema Srbiji, kao što je to činila Slovenija prema njima. Teško je praviti takve projekcije, jer iako sam se u jednom radu detaljno bavio tim pitanjem, nisam mogao da izvedem jasne zaključke. Sve zavisi od odnosa u EU, ali i naših međusobnih odnosa. Iskreno verujem da će sadašnja hrvatska vlada dati podršku Srbiji na njenom putu ka evrointegracijama. Verujem da je to dugoročno od interesa i za Hrvatsku. 

Koliko će se, po vašem mišljenju, unaprediti odnosi sa Hrvatskom nakon nedavno završenih izbora?

Očekujem da će odnosi biti bitno unapređenje u odnosu na period pre izbora. Poslednja godina vlasti bivše premijerke ozbiljno je ugrozila te odnose i nadam se da će gospodin Milanović okrenuti sasvim  novi kurs. Njegove najave, a i sastav hrvatske vlade to mogu garantovati. I gospođa Pusić i gospodin Mimica i ostali ministri mogu se oceniti kao umereni političari kojima je stalo do dobrih odnosa u regionu. Gospodin Mimica je bio i predsednik parlamentarne grupe prijateljstva sa Srbijom. U toj grupi bili su još neki ministri. I dogovor sa SDSS o sprovođenju manjinske politike obećava bolje dane u odnosima Hrvata i Srba, ali i Hrvatske i Srbije. Imajući u vidu da će tu imati odličnu podršku predsednika Tadića i Josipovića smatram da će odnosi ići uzlaznom putanjom i da će se graditi partnerski odnosi.    

Koliko je realna najava nove hrvatske vlade da je moguće povlačenje tužbe za genocid protiv Srbije?

To je veoma složeno pitanje. Povlačenje tužbe je pravno i političko pitanje. Sa pravne strane tužba je bila nepotrebna i mislim da se oko toga slaže većina hrvatskih pravnika, koji se bave tim poslom. Međutim, u političkom smislu ona je u jednom momentu predstavljala „koristan“ politički poen. Sada su se stvari promenile. Suđenje se približava i ma koliko bilo korisno, sa pravnog stanovišta, da se tužba povuče i pitanje reši dogovorima, taj potez neće biti lak. Mislim pre svega na stav HDZ-a koji bi po tom pitanju pokušao da napadne postojeću vladu za izdaju nacionalnih interesa. Iako je realno istina sasvim na drugoj strani, odnosno, realno je da se tužbom ne dobije ništa, a  da se pregovorima reše neka otvorena pitanja u uzavreloj socijalnoj situaciji u Hrvatskoj to će biti teško objasniti. Zbog toga smatram da postoje i izvesna kolebanja u hrvatskoj vladi. Realno gledajući, tu stvar bi što pre trebalo staviti na dnevni red. Ne da se povlačenjem tužbi stvari stave pod tepih, već da se pitanja iz tužbe stave na dnevni red i da se započne njihovo rešavanje. To bi bio interes i Hrvatske i Srbije. Ovako, tužba će otežavati međusobnu saradnju, a pitanja se neće rešavati. Možda je način da se pobroje sva otvorena pitanja i da na njihovom rešenju započnu da rade ekspertske grupe, a da se paralelno radi na povlačenju tužbi.       

Mislite li da će pitanja teritorijalnog razgraničenja i imovine izbeglih Srba biti predmet posebnih pregovora ili će to biti usklađeno u okviru dogovora o  povlačenju međusobnih tužbi pred sudom u Hagu?

To su veoma važna pitanja i ona su kako deo nacionalnih politika tako i deo korpusa ličnih prava, koja su garantovana međunarodnim konvencijama. Ovde prvenstveno mislim na povatak i obnovu  imovine izbeglih Srba, ostavarivanje prava iz oblasti penzija i drugih imovinskih prava. Naravno, tu je važna i zaštita  manjinskih prava. Pitanje teritorijalnog razgraničenja će morati biti rešavano pregovorima ili arbitražom. U svakom slučaju, radilo se o zajedničkim pregovorima ili pregovorima koji bi bili podeljeni na pojedine oblasti, vremena za čekanje nema. I pored normalizacije odnosa, sva ključna otvorena pitanja između dve države još stoje otvorena. I povratak izbeglica, obnova, nestala lica, pitanje granica Itd. Sve to govori da se ovom pitanju mora postupiti na ozbiljan način I da bi to trebalo da bude jedno od prioritetnih pitanja dveju vlada.