za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Profesor neće povišicu, sindikat hoće MMF

Izvor: Politika

Mnogo paradoksa obeležilo sedmu rundu pregovora: profesor Ekonomskog fakulteta neće veću platu, sindikati nastavljaju štrajk, mole Alberta Jegera da ne ide iz Srbije i predlažu izolaciju za „neuračunljivog oca”

Profesore, koga folirate? Ovim pitanjem se najčešće završava predavanje Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, kad studentima postdiplomcima kaže kako je protiv povećanja sopstvene plate. Iskreno priznaje da ga mnogi ne shvataju kad pokušava da im objasni zašto bi sebi „pucao u noge” ako bi se pridružio zahtevima štrajkača da se jednom delu zaposlenih u državnoj službi povećaju zarade. Obično smo svi kratkovidi kad su tave stvari u pitanju, kaže profesor Arsić. Dodaje da zna da povećanje državne potrošnje koje nema osnova u realnim izvorima znači manju potrošnju u budućnosti. Ekonomska logika je jasna – manje državnih investicija danas, lošiji standard sutra.

– Povećanje potrošnje značilo bi rast inflacije, slabljenje dinara, veću nezaposlenost u budućnosti – nabrajao je Arsić zbog čega mu se ne isplati da njegov mesečni ček bude teži za 24 odsto.

Rast cena uzrokovan povećanjem potrošnje obezvredio bi svaku povišicu, ubeđen je Arsić.

Profesor koji je protiv povećanja sopstvene plate nije jedini koji je ovih dana u paradoksalnoj situaciji. Prema oceni Alberta Jegera, šefa misije Međunarodnog monetarnog fonda, svi oni koji štrajkuju praktično sebi čine medveđu uslugu i „pucaju sebi u noge”. Da paradoks bude veći, dobar deo sindikalnih lidera veruje da visoki zvaničnik MMF-a govori istinu, ali od svojih zahteva i dalje ne odustaju.

– Ne sumnjamo da je tako – kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata.

Kad sindikati od srpskih ministara čuju argument da u državnoj kasi nema para ne kriju da im ne veruju. Sa druge strane, Ranka Savić otkriva zašto kad tu istu rečenicu čuju od Alberta Jegera veruju da zvaničnik MMF-a govori istinu.

– Zato što smo na mnogo veće razumevanje naišli od Međunarodnog monetarnog fonda, nego od vlade. Zato što sa njima imamo mnogo bolji socijalni dijalog i zato što nas svaki put saslušaju kad dođu u Beograd. Ti ljudi vrlo argumentovano objašnjavaju zašto neki potez ima ozbiljne posledice. Kao kada su izašli sa podatkom da je 400.000 ljudi u vreme krize ostalo bez posla. Bili smo zapanjeni, to je potpuno poražavajuće – kaže Savićeva i dodaje da zvaničnicima naše vlade ne veruje kad kažu da para u kasi nema jer čuju koliko se para nenamenski troši, koliko se poreza zbog sive ekonomije ne sakupi, koliko novaca iščezne u procesu javnih nabavki…

Na pitanje da li je čula da zaposleni u privatnom sektoru zameraju svojim kolegama čiji je poslodavac država da ne vide dalje od sopstvenog nosa, naša sagovornica odgovara: „Sve ja to znam, ali mi više ne gledamo na solidarnost.” Razočarana ignorantskim stavom ovdašnjih vlasti prema sindikatima, naša sagovornica dodaje:

– Znate li da su zvaničnici MMF-a bili zaprepašćeni kad su od nas čuli da želimo da MMF ostane u Srbiji. Albert Jeger se slatko nasmejao. Mi smo im rekli da nas je strah šta će biti kad oni odu – prepričavala je Savićeva ovu paradoksalnu situaciju za pregovaračkim stolom.

Priznaje još jednu stvar. Kao Ranka Savić zna da je bolje da novac ode za investicije u infrastrukturu nego za povećanje plata i penzija. Da li bi to smela da kaže svojim članovima, pitali smo:

– Niti bih htela, niti bih smela – kaže Savićeva i dodaje da su ljudi razočarani i žive u veoma teškim uslovima.Znate li da se 800 milijardi dinara iz državne kase godišnje potroši na plate i penzije, a samo 100 milijardi dinara na investicije, da se 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda ulaže u obrazovanje – pitala je Savićeva novinara „Politike”, a iz nje kao da je govorio MMF.

– Mi smo protiv ideje da novac od prodaje „Telekoma” ide u potrošnju. Te pare treba da se potroše za investicije – kazala je Savićeva. Dodaje i to da bi otvoreno svojim članovima rekla da ne treba da dozvole da vlast pred izbore kupuje glasove time što će novac od „Telekoma” otići u potrošnju.   

Na pitanje da li je tačno da se sindikati zalažu da MMF ostane u Srbiji, Branislav Čanak, predsednik sindikata „Nezavisnost”, odgovara pitanjem:

– Šta vas tu iznenađuje?

A na Jegerovu opasku da štrajkači „pucaju sebi u noge”, dodaje: „U pravu je čovek.” Kaže da u njegovom sindikatu štrajkuju prosvetari i da ne može da ih ne podržava u tome:– Svako ima pravo da štrajkuje kad je nezadovoljan.Za razliku od njih, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, ne misli tako.

– Što se nas tiče, dao bog da MMF više nikad ovde ne dođe – kazao je Orbović i dodao da zna mnoge zemlje kojima MMF nije pomogao.

Nije pitanje da li u kasi ima para, nego zašto nema, dodaje. Zašto ne pričamo o prihodnoj strani budžeta. Ubeđen je da su zahtevi štrajkača potpuno opravdani u situaciji kada država podiže cene koje su pod njenom kontrolom.

– I nismo mi socijalni slučajevi pa da nam dodeljuju pomoć – objašnjava Orbović zašto je za njih ponuda MMF-a neprihvatljiva. Kaže da su članovi njegovog sindikata realni i da nikada nisu tražili povećanje plata od 30, 40 odsto.

A da je država Srbija porodica koja živi na selu koja je „sve krave prodala” i ostala joj je još samo jedna („Telekom”) i da i nju hoće da proda da bi novac potrošila u kafani, šta bi onda rekao, pitali smo Orbovića.

– A zašto smo prodali krave? Ne možete stalno da izdržavate nekoga ko je sve krave isprodavao. Onda se takav domaćin izoluje. Znate kako to ide na selu, sin dođe kod oca i kaže mu: „Slušaj, tata, ti si neuračunljiv, sve si krave isprodavao.” I onda ga pošalje u sobu sa litrom rakije i preuzme vođenje domaćinstvom – objašnjava Orbović.

Koga mi onda ovde treba da izolujemo, pitali smo našeg sagovornika.

– Pa one što su sve krave prodali – zaključio je Orbović.

Anica Nikolić

objavljeno: 24.02.2011.