za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Svi monopolisti će dobiti konkurenciju
Plan za suzbijanje dominacije pojedinih kompanija 

Država će uskoro početi da se obračunava sa monopolistima, saznaje "Blic" u Vladi Srbije. U pripremi je strategija za borbu protiv monopola po kojoj će konkurenciju dobiti sve kompanije koje imaju i zloupotrebljavaju dominantan položaj. Privrednici, istovremeno, zahtevaju više susreta sa vlastima. 

Naš izvor iz Vlade ovako objašnjava ideju antimonopolskog plana: 

- "Maksi" će uskoro dobiti novog vlasnika, ali država na srpsko tržište želi da dovede još trgovinskih lanaca. I u energetici, otvaranjem tržišta naftnih derivata u 2011. godini, NIS više neće imati monopol, ali ćemo i dalje insistirati na privlačenju konkurenata. Spremni smo čak i na interventni uvoz, pa makar morali da uvozimo mleko. 

Oštrija borba protiv monopola inicijalno je najavljena pre godinu dana. Tada su novim Zakonom o zaštiti konkurencije, predviđene stroge novčane kazne, i do deset odsto godišnjeg prihoda monopoliste, ali još nema rezultata jer sud još nije potvrdio nijedno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, podseća za "Blic" Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije. 

Najveći monopoli su u trgovini, preradi poljoprivrednih proizvoda i žitarica, kao što je soja i gde je dominantno učešće kompanije "Viktoria oil". Dominantan položaj u preradi mleka, kaže Bajalović, ima kompanija "Salford", a u proizvodnji cigareta "Britiš-ameriken tobako" (BAT), a slede ga "Filip Moris" i "Monus" čiji je vlasnik Predrag Ranković. U proizvodnji ulja postoji oligo-struktura u kojoj su "Dijamant", "Agrokor" i "Invej", dok monopol u energetici drže Naftna industrija Srbije i Elektroprivreda Srbije.

Privrednici, s druge strane, upozoravaju da vlada ima još "rupa" koje treba zakrpiti. Ocenjuju da je u dosadašnjoj borbi s krizom došlo do preokreta, ali da stopa rasta od 1,5 odsto za ovu godinu nije dovoljna.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, navodi da je saradnja privrednika i Vlade sada bolja, ali nedovoljna.

- Ne mogu se donositi zakoni, a da se za mišljenje ne pita privreda. Zakoni su se donosili bez javnih rasprava i po hitnom postupak pa se naknadno rušili ili dopunjavali, a za to vreme privreda trpi, kaže Bugarin za "Blic". Vladi najviše zamera nedovoljnu efikasnost u "giljotini propisa".

- Završeno je dve trećine posla, što je i privredi i državi sa problemima ozbiljna kočnica, ističe Bugarin.

U Ministarstvu ekonomije za "Blic" kažu pak da su nedavno razgovarali sa predstavnicima malih i srednjih preduzeća, a da se kvartalno sastaju sa najvećim izvoznicima. Dodaju da je samo ove godine kroz subvencionisane zajmove u privredu upumpano 1,3 milijarde evra.

Toplica Spasojević, predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, ocenjuje da je krajnje vreme da Vlada i poslovni ljudi reše problem nezaposlenosti, investicija i jačanja BDP-a.

- Vlada mora da radi na stabilnosti kursa, da obezbedi dugoročna sredstva, jeftinije kredite i da smanji evroizaciju. Sve to sa ulaganjem u poljoprivredu, industriju i energetiku može da obezbedi stabilnost sistema. Potrebna je i Razvojna banka, ali i dokapitalizacija Fonda za razvoj, smanjiti mu troškove i možda uvesti dinarske kredite, kaže Spasojević za "Blic". On dodaje i da se mora otkloniti negativan stav prema velikim privrednicima, što je i uslov da se neko od njih nađe među političarima.

Nikola Pavičić iz "Sintelona" kaže da je dobro što imamo slobodnu trgovinu sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i Ukrajinom, ali da je pitanje da li možemo i da proizvedemo robu za takva tržišta. Jer, prosečna starost mašine u Srbiji skoro 30 godina. U odnosu na region to je kaskanje od 12 godina.

- Zato je izvoznike potrebno subvencionisati. Nemamo ni političku stabilnost koja je preduslov za privlačenje stranih investicija, a sporna je i pravna sigurnost jer je sudske odluke još moguće kupiti, kaže Pavičić za "Blic".

Ekonomista Vladimir Vučković, profesor na "Megatrend univerzitetu", tumači da je suština nužnih promena u smanjenju birokratije u poslovanju, reformi javnog sektora i smanjenju subvencija iz budžeta za javna preduzeća.

- Tako bi državni aparat bio efikasniji, a za privredu bi bilo više sredstava, tumači on.

U anketi Unije poslodavaca Srbije sa 17.000 privrednika, njih 14.000 smatra da su korupcija i kriminal glavni uzroci ekonomskih problema. Na drugom mestu je nestručnost ljudi koji vode zemlju, a slede politička nestabilnost i nespremnost na reforme.

Šta privrednici traže od Vlade

- Više susreta sa vlastima
- Razvojnu banku
- Povoljnije kredite
- Efikasnije sudstvo u naplati potraživanja
- Podsticaj za uvoz sirovina
- Stabilan kurs
- Ulaganje u poljoprivredu, industriju i energetiku
- Podsticaje za izvoz
- Bržu "giljotinu" propisa
- Političku stabilnost i pravnu sigurnost
- Brži povraćaj PDV-a

Razvoj farmi i brža naplata duga

Slobodan Petrović, direktor "Salforda", kaže da Vlada mora više da podržava poljoprivredu.

- Hrvatska litar mleka subvencioniše sa 14 evrocenti, a Bosna sa 11 centi. U Srbiji je to 1,4 evrocenti i subvencije dobijaju samo mali proizvođači - kaže Petrović i dodaje da su potrebna i bespovratna sredstava i više beskamatnih kredita za razvoj farmi.

Za privrednike je i dalje gorući problem nelikvidnost, iako su intervencijom države veliki trgovinski lanci urednije platiše.

- Nisu, međutim, i srednji trgovci. Sporovi oko naplate traju po nekoliko godina - kaže za "Blic" Miroslav Miletić, direktor koncerna "Bambi Banat", i dodaje da je potreban i podsticaj za uvoz sirovina.

U Britaniji istraga protiv "Dajmlera", "Skanije"...

Britanski Biro za fer trgovinu (OFT) pokrenuo je istragu protiv velikih evropskih proizvođača kamiona povodom monopolskog utvrđivanja cena, među kojima se nalaze i nemački auto-giganti "Dajmler" i MAN, švedski "Skanija" i "Volvo", prenele su agencije, navodeći da je u toj akciji jedna osoba pritvorena. Takođe, "Fijatova" filijala "Iveko" saopštila da je spremna da u potpunosti sarađuje s istražnim organima.

Kompanije protiv kojih je povedena istraga mogle bi da budu kažnjene do 10 procenata njihovog ukupnog godišnjeg prometa, dok šefovi tih firmi mogu da dobiju kaznu zatvora.

Suzana Bojadić

(Preuzeto sa www.blic.rs, 20. septembra 2010)