za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Srbija je poreski raj za najbogatije
Vlada lakšim putem obezbeđuje prihode

Autor: V. Spasić

Oko dvadesetak hiljada "registrovanih" domaćih bogataša, a nezvanično mnogo više i dalje će moći da uživa u poreskom raju zvanom Srbija. Porez na dohodak u Srbiji iznosi 10, odnosno 15 odsto, dok u drugim zemljama dostiže i 70 odsto. Slično je i sa dažbinama za posedovanje džipova, jahti ili aviona. Najava Vlade Srbije u julu da će porez za bogate biti povećan na 20 do 40 odsto ostala je samo najava.

Na drugoj strani, zbog loših prihoda u budžetu najavljuje se povećanje PDV-a, koji će kroz poskupljenja najviše dodatno opteretiti najsiromašnije. Stručnjaci kažu da država povećava samo PDV i akcize jer je ove poreze najlakše naplatiti, a i ne mora da se zamera najbogatijima. Istina, samo zaustavljanje džipova predstavlja opasnost i za policiju, a kamoli povećavanje nameta za posedovanje ovih četvorotočkaša, ali i jahti i aviona. Tako slične naknade plaćaju vlasnici džipova i oni koji imaju dosta slabije i luksuznije automobile. Da se ne spominju simbolične godišnje naknade od nekoliko hiljada evra za jahte i desetak za avione. 

Prihod veći od 1.349.784 dinara u 2007. godini, koliko je iznosila osnovica za oporezivanje, prijavilo je 17.625 građana Srbije. Najveći prijavljen dohodak bio je nešto manji od 300 miliona dinara, ili 3,7 miliona evra, a plaćeni porez 45 miliona dinara ili više od pola miliona evra. Koliko je najbogatijih bilo u prošloj godini, znaće se posle 16. marta kada je rok za podnošenje poreskih prijava. Postoji mogućnost da se ukupni dohodak, u koji ulaze prihodi po više osnova, smanji zbog olakšica, ali ne više od 50 odsto. Svi koji posle ovih odbitaka budu imali prihod veći od 1,6 miliona dinara, ili 2,7 miliona ako su stranci (rezidenti), platiće porez. Poreska stopa od deset odsto važiće za one koji su imali do 3,3 miliona dinara, a ako su zaradili više, biće oporezovani sa simboličnih 15 odsto. Porez se plaća na razliku između osnovice i ostvarenog dohotka.

Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, kaže da se ovih dana stalno priča da se pare iz budžeta daju ovome ili onome, što je u suštini loše, a ne pominje se od koga ih treba uzeti. Srbija, prema njegovim rečima, ima najniže poreze na bogate. "Da li možete zaraditi negde u Evropi milion evra a da platite porez 15 odsto. Toga nema nigde", rekao je Zec pre nekoliko dana za B92.

Neki stručnjaci predlažu da se uvede sintetičko progresivno oporezivanje. To znači da se sve vrste primanja, a ne samo zarada, obračunavaju i oporezuju zajedno po istoj stopi, koja odgovara poreskoj snazi građana. Oni koji su najmanje plaćeni ne bi imali poreski izdatak za ostvarene prihode, a najimućniji bi se oporezovali po stopi od 40 ili 50 odsto. Stope poreza na dohodak u drugim zemljama dostižu i do 70 odsto.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da bi trebalo smanjiti i osnovicu od 1,6 miliona, ali i povećati stope oporezivanja. Ovo bi, kako ističe, morala da prati i odluka o davanju olakšica građanima koji bi morali da plate porez zbog toga što investiraju u kupovinu stana, akcije ili nešto drugo, jer se ne mogu porediti s onima koji su uložili u kupovinu džipa. Povećanje nameta za bogate, ipak, mora da se posmatra u sklopu celog poreskog sistema. U EU direktni porezi - na dohodak, dobit, imovinu, iznose 70 odsto, a indirektni - PDV, akcize 30 odsto, dok je u Srbiji obrnuto.

- Kod nas se oporezuje potrošnja, a ne prihodi. Umesto da se razmišlja o povećanju poreza na dohodak, priča se samo o PDV-u i akcizama. Ovi nameti pogađaju mnogo više ljudi, naravno, najviše one najsiromašnije - ističe Zdravković.

Država ignoriše porez na bogate, prema rečima ekonomiste Nikole Tasića, jer ne bi mogla da obezbedi koliko joj treba i ne mora da se zamera moćnima. "Na primer, PDV pogađa više siromašne, manje bogate, a i mnogo ga je lakše naplatiti", navodi on. I Tasić smatra da je neophodno uvesti progresivnije oporezivanje i navodi da se, na primer, u SAD onima sa nižim dohocima vraća deo sredstava koji uplate na ime ove obaveze državi. On ističe da je Srbija "navučena" na poreze kao što su PDV ili akcize.

- Osim povećanja poreza na dohodak, država bi mogla da razmisli i o efikasnijoj naplati postojećih nameta i smanjenju rashoda. Svi pričaju o beogradskim splavovima i kafanama kao nečemu što vole turisti, a niko kako se u njima plaća porez - ističe Tasić.

Članovi RIK oslobođeni poreza

Poslanici, ali i ministri i sudije sa milionskim putnim troškovima, odnosno naknadama za rad u Republičkoj izbornoj komisiji, neće platiti porez na dohodak. Tako će ih država još jednom častiti. Te sreće neće biti direktori javnih preduzeća sa velikim bonusima. Putni troškovi poslanika i naknade za rad u RIK-u, kako navode u Poreskoj upravi, prema Zakonu o porezu na dohodak izuzimaju se iz dohotka za oporezivanje. Ne računaju se ni dividende iako mnogi na osnovu njih zarađuju i po 20 miliona dinara godišnje. U dohodak koji se oporezuje ulazi plata, prihodi od samostalne delatnosti, nepokretnosti, od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, od davanja u zakup pokretnih stvari, prihodi sportista i sportskih stručnjaka...

Prioritet Vlade

Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić je kao jedan od prioriteta nove vlade najavio uvođenje progresivnog oporezivanja, više stopa u odnosu na visinu primanja, kojim bi bogatiji slojevi plaćali namet po višoj stopi. Nekoliko dana pre njega državni sekretar Ministarstva finansija Janko Guzijan najavio je reformu sa sličnim ciljem. On je, međutim, predložio da se uvede jedinstvena viša stopa, ali i da se neoporezivi deo znatno poveća, čime bi se u praksi postigla progresivnost.

(Članak je objavljen u listu "Blic", 15. februara 2009)