za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
Ko ima koristi od besplatne kulture?
Svakog dana besplatna kultura osvaja nove teritorije. Koncerti, izložbe, festivali, filmske projekcije: prošlog leta smo bili svedoci povećanog broja besplatnih kulturnih manifestacija. Na mreži, besplatno nelegalno daunlodovanje filmova, koje beleži konstantan uspon, sledi primer CD-ova i ugrožava izdavače DVD-eva. A što se tiče najvećih muzičkih produkcija, one su skoro položile oružje: tako se Univerzal, predvodnik borbe protiv piraterije i besplatnosti, ujedinio sa Nef Telekomom da bi ponudio neograničeno korišćenje muzike uključeno u pretplatu kod tog operatera.

Nikola Sarkozi nema dovoljno oštrih reči protiv kulture besplatnosti. Predsednik Republike je upravo ovlastio Denisa Olivena, vlasnika FNAC-a i osvedočenog neprijatelja piraterije, da preuzme misiju borbe protiv nelegalnog daunlodovanja. Naravno, priznaju oni uglas, besplatno daunlodovanje omogućava najvećem broju ljudi pristup snimljenim delima. Ali, pritom, kulturi su uskraćeni prihodi, što preti nestankom čitavog jednog sektora industrije i, na kraju krajeva, ugrožava i same umetnike.

Međutim, u isto vreme, ministarka kulture i komunikacije, Kristin Albanel, objavljuje spisak od devet muzeja zaduženih da, od 1. januara 2008. tokom šest meseci, sprovedu eksperiment besplatne posete njihovim stalnim postavkama. Ovog puta nije više reč o umetnicima ni o finansijskoj ravnoteži muzeja od kojih se, s druge strane, zahteva da povećaju sopstvene prihode. Ne, iskazani cilj je jednostavan i jasan: omogućiti najvećem broju ljudi pristup trezorima nacionalnih zbirki.

Ova ambicija je, bez sumje, legitimna. Prema istraživanjima kulturnih običaja Francuza, 55% osoba starijih od 15 godina nikad ne posećuju izložbe. Teško je zadovoljiti se time. Pa ipak, na rang-listi kulturne posećenosti, muzej dolazi odmah iza bioskopa, a daleko ispred pozorišta ili koncerata. Pre svega, da li je usvojena mera prilagođena željenom cilju? Drugim rečima, kome besplatnost ide u korist? Eksperiment koji je lansirala Kristin Albanel ima za cilj da to utvrdi. Ali, već sada, mnogobrojna istraživanja, koja se oslanjaju na prethodne eksperimente, u Francuskoj kao i u inostranstvu, omogućavaju da se odgovori na to pitanje.

Britanci su 2003, dve godine nakon što je vlada Tonija Blera uvela besplatni ulaz u muzeje, naručili od instituta Mori istraživanje o efektima te mere. Rezultat je bio neopoziv: globalna posećenost je, svakako, porasla. Ali socijalna i generacijska struktura publike se nije promenila. Preciznije: besplatnost su najviše iskoristili inače redovni posetioci.

Gradska uprava kulturnih poslova Pariza je, takođe, od 2002, pokušala da analizira posledice besplatnog pristupa stalnim postavkama četrnaest gradskih muzeja. Nalaz je identičan. Prema jednom bilansu, ustanovljenom krajem 2006, posećenost je doživela vrtoglav uspon tokom prve dve godine, da bi se stabilizovala na, još uvek značajnom nivou, od + 100%. Zauzvrat, naglašava Katrin Ibo, zamenica direktora kulturne baštine grada, "struktura publike je slabo evoluisala".

Jer, i ovde, sva istraživanja pokazuju da cena ulaznice nije glavna prepreka. "Besplatnost je sekundarna u konstrukciji i realizaciji projekta posećenosti" podvlače Katrin Gombo i Kristin Petr u svom delu Besplatan pristup muzejima i spomenicima sa stanovišta publike (Francuska dokumentacija, 2006). "Drugi kriterijumi su važniji, kao što su aktivno učešće u poseti, dostupnost mesta, njegova geografska blizina, odsustvo gužve kao i socijalni kontekst koji se ceni kao optimalan" preciziraju autorke.

"Efekat medenog meseca"

To su sve varijabile, neki put delikatnije i sigurno manje spektakularne, koje treba modifikovati. Svi muzeji upiru prstom u nacionalnu prosvetu i njenu nesposobnost da senzibilizuje decu za likovne umetnosti. Ali reformisanje umetničkog obrazovanja je dugoročan i skup poduhvat, koji ne daje brze efekte. Nasuprot tome, usvajanje besplatnosti pruža izrazito jasnu poruku i obezbeđuje kratkoročan razvoj, koji su istraživači nazvali "efekat medenog meseca". Ali po koju cenu?

Stoga, veliki nacionalni muzeji, koji su dosada uveliko bili pošteđeni eksperimentisanja, ne kriju svoju zabrinutost. Eksplozija dugih redova, efekat neočekivanog dobitka za strane turiste koji predstavljaju 80% plaćenih ulaznica u Luvru, Orseju i versajskom dvorcu, drastičan pad prihoda ustanova, povećanje cena privremenih izložbi, su mane koje se ističu. Luvr je, tako, izračunao samo deficit od prodaje ulaznica u iznosu od 40 miliona evra. Tome treba dodati neophodnost pojačanja ekipa obezbeđenja, modifikaciju uslova prijema posetilaca, itd. Besplatnost bi mogla čak da ima kontraproduktivan efekat na neke od ciljnih grupa. Tako je propusnica koja za 15 evra nudi besplatan ulaz tokom jedne godine onima ispod 26 godina, praćena individualnim kontaktima uz obaveštenja na Internetu i dodatne ponude. Šta će se desiti kada ti mladi, u nedostatku zainteresovanosti da se upišu, ne budu više evidentirani?

Usvajanje besplatnosti, naravno, ima nekoliko prednosti. Prva je simbolička, jer afirmiše pravo svih na uživanje umetničke baštine. Zatim politička, pošto manifestuje interes države za kulturu, pod uslovom, međutim, da ta odluka bude praćena dodatnim neophodnim kreditima, procenjenim između 150 i 200 miliona evra godišnje. I na kraju, praktična jer "menja upotrebu mesta", ukazuju Katrin Gombo i Kristin Petr. Kako su takođe primetile gradske kulturne službe Pariza, posete su učestalije, lakše, spontanije. Ide se u muzej za vreme pauze za ručak, ili pola sata pred neki sastanak, bez brige za rentabilnost, što pretvara ovu instituciju u sadržaj na dohvat ruke.

Ove tekovine zaslužuju da budu uzete u obzir. Ali ne smeju da prikrivaju ono što je bitno, to jest da besplatnost, sama po sebi, ni po čemu ne širi publiku muzeja. U vreme kad se prave bilansi, ako bi vlada htela da generalizuje ovu meru, mogla bi da evocira mesto muzeja, status umetnosti, konfor ljubitelja. Ali sigurno ne jedini cilj koji se danas ističe: kulturnu demokratizaciju.

(Objavljeno u listu "Le Monde", Pariz, 5. oktobra 2007)