za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
ANALIZA

Koliko bi koštalo odustajanje od EU

Ukoliko bismo odustali od Evropske unije imali bismo politički problem koji bi se onda odrazio i na ekonomiju, jer je to geopolitičko pitanje za zemlje EU”, kaže Goran Nikolić

Ima li nam života bez Evropske unije? Vojislav Koštunica, lider DSS-a, misli da ima i predlaže da Srbija zaboravi na članstvo u EU, ali da kao samostalna i politički nezavisna država ima razvijenu ekonomsku saradnju sa zemljama unije. Bez toga ne bi ni bilo lako jer, kako kažu ekonomski stručnjaci, gro trgovinske saradnje odvija se upravo sa zemljama EU i bilo bi vrlo teško sada preusmeriti taj kurs na neku drugu stranu.

Objašnjavajući da Srbija na tri načina sarađuje sa EU – putem trgovine, kapitala i radne snage, ekonomista Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije, kaže da je od 2005. do kraja oktobra 2011. godine izvoz u zemlje EU, računajući i Hrvatsku koja će uskoro biti članica, iznosio 90 odsto ukupnog izvoza, a uvoz iz tih zemalja bio je 80 odsto ukupnog uvoza. To znači da je u prethodnih sedam godina 85 odsto trgovinske razmene Srbije bilo sa zemljama EU i CEFTA.

Mjuzikl Zona Zamfirova

Autor: V. Strugar

Izvor: Novosti

Novi naslovi na repertoarima beogradskih pozorišta u skladu s vremenom i budžetom. Mjuzikl Kokana Mladenovića u Pozorištu na Terazijama

NOVA sezona u beogradskim teatrima uveliko je počela, a planovi (uprkos smanjenim budžetima) uglavnom su i dalje ambiciozni. Neki su već uobičajili tematske pozorišne godine, drugi nameravaju da svoj jubilej obeleže rimejkom velikih naslova, ali ima i onih koji još ne preciziraju repertoar jer iščekuju promene na čelu kuće...

DPF pita... Milenu Stefanović

Nakon debate "Da li je nebriga za kulturu nekultruna" porazgovarali smo sa učesnicom Milenom Stefanović doktorantkinjom Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Koji je aktuelni model kulturne politike u Srbiji?

S obzirom na činjenicu da je Srbija relativno mlada demokratija, model kulturne politike koji je aktuelan je takozvani prelazni ili tranzicioni model. U ovom modelu s jedne strane imamo kulturu zavisnu od starih modela upravljanja i (ne)planiranja, a sa druge strane imamo realnost aktelnog društvenog stanja u kome je kultura neinteresantna političkim elitama. Neophodnost promena u oblasti kulture je očiglednija nego ikada. Sa stalno opadajućim budžetima, ustanove kulture počeće da zatvaraju svoja vrata jer kada isplate osnovne troškove, neće imati sredstva za kreiranje i izvođenje programa...

DPF pita... Janka Veselinovića

Razgovarali smo sa Jankom Veselinovićem narodnim poslanikom i predsednikom Parlamentarne grupe prijateljstva Skupštine Srbije sa Hrvatskom o odnosima Srbije i Hrvatske u svetlu naznačajnijih političkih događaja u ovoj susednoj republici proteklih meseci.

Bili ste učesnik DPF debate o odnosima Srbije i Hrvatske u decembru 2008. godine. Koliko su se i u kom pravcu od tada promenili odnosi između dve države?

Od te godine bilo je niz uspona i padova u međusobnim odnosima. Generalno, vidljiv je trend poboljšanja odnosa i to gotovo na svim poljima. Najveće oscilacije odnose se upravo na političke odnose, koji su, što zbog unutrašnjih političkih dešavanja u Hrvatskoj i Srbiji, što zbog ostataka prevaziđenih politika, bili najviše podložni usponima i padovima. Međutim, normalizacija u ekonomiji, kulturi, sportu, kao i saradnja nadležnih policijskih i sudskih organa je u dobroj meri dovela do podnošljivije situacije. I obični građani to osete. Slobodnije se putuje, uspostavljaju se kontakti u oblasti nauke, obrazovanja i svim drugim oblastima. Poslednja predizborna kampanja u Hrvatskoj dovela je do ugrožavanja trenda političke normalizacije, ali mislim da je to iza nas i da nam predstoji dobra politička saradnja dve vlade i rešavanje zaostalih problema, koji čekaju dobru volju i aktivan rad.   

DPF pita... Vesnu Marjanović

Razgovarali smo sa Vesnom Marjanović, narodnom poslanicom i predsednicom Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, na temu stanja u medijima i njihovog uticaja u društvu.

Kako vidite ulogu medija u Srbiji? Kakav je uticaj medija i njihova funkcija u tranzicionim procesima u Srbiji?

Mediji u savremenom svetu igraju ključnu ulogu u svakom društvenom procesu. Razvoj demokratije je danas nemoguć bez učešća medija, te oni i u Srbiji moraju imati tu ulogu. Njihov zadatak je da informišu građane i da im omoguće da donose odgovorne, promišljene odluke. Drugo, njihova je uloga je i kontrolna. Kritičkim i budnim okom medija, javnost kontroliše rad nosilaca javnih funkcija i državnih organa prateći da li se odluke donose u skladu sa interesima građana i društva, a ne u nekom partikularnom interesu. Mediji mogu biti vrlo efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije, u kreiranju podrške za demokratske procese u Srbiji, za edukaciju građana kroz kvalitetno i objektivno informisanje. Nisam sigurna da se ova jasno definisana uloga medija zaista na taj način i ostvaruje. Da bi taj ideal bio postignut, političari i vlasnici medija moraju smanjiti svoju potrebu da putem medija manipulišu javnim mnjenjem, a novinari i urednici pojačati osećaj odgovornosti prema istini odnosno prema činjenicama koju prenose građanima. Išla bih i korak dalje. Jedna vrsta antagonizma između medija i države odnosno političara i donosioca odluka može biti konstruktivna i poželjna, ali sve dok ne podriva institucije, ljudska prava, reforme i razvoj društva.