za odgovorna politiČka reŠenja
logo
logo
MOŽE LI SRBIJA BEZ NAUKE?
Pretraga
ANALIZA

Država ulaže 400 miliona evra u nauku

Uskoro izgradnja 1.000 nekomercijalnih stanova za naučnike

Ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić najavio da će država uložiti oko 400 miliona evra u nauku, kao i u podsticaj mladim ljudima koji su napustili Srbiju da se vrate i da rade za našu državu.

"Kredit od Evropske investione banke od 200 miliona evra dupliraćemo sredstvima iz budžeta i sa 400 miliona evra imaćemo najveći ciklus investicija u znanje naše nacije", kazao je Đelić.

On je najavio izgradnju 1.000 nekomercijalnih stambenih jedinica u Novom Beogradu, u Bloku 32, u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, koji bi trebalo da podmire stambene potrebe naučnika povratnika.

"Imaćemo novac od oko 20 miliona evra da vodimo specifične pregovore sa tim ljudima, jer je njima najvažnije da imaju ekipe, opremu i programe sa kojima mogu da rade", kazao je Đelić navodeći da već ima listu od 50 ljudi sa kojima su započeti pregovori za povratak.

POLITIČKE STRANKE I (NE)MOĆ POLITIČKIH INSTITUCIJA

Nataša Vučković, poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i generalni sekretar Centra za demokratiju

U tekstu se razmatraju razlozi koji utiču na slabljenje parlamenta kao demokratske institucije kroz analizu postojeće parlamentarne prakse i iskustva u Velikoj Britaniji i Srbiji. Osnovni predmet analize je moć parlamenta da obavlja svoje osnovne funkcije - zakondavnu, kontrolnu i predstavničku. U tom svetlu razmatra se dinamika odnosa između vlade i parlamenta i uticaj političkih stranaka na ovaj odnos, kao i drugi faktori koji utiču na poziciju parlamenta u savremenoj političkoj praksi - promene u medijima, globalizacija, snaženje uticaja međunarodnih, supranacionalnih i regionalnih organizacija i profesionalizacija politike. Uzimajući u obzir istorijske razlike, različite tradicije i domaninante kulturne obrasce koji utiču na politiku u Velikoj Britaniji i Srbiji, analiza ipak pokazuje sličnost pojava i procesa koji utiču na ugled i značaj parlamenta, kao i pokušaja da se parlament osnaži.

Nataša Vučković: Političke stranke i (ne)moć političkih institucija (doc, 206 kB)

SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I POSLEDICE PO PRIVREDU SRBIJE

U radu se analizira uticaj globalne ekonomske krize na privredu SAD, Evropske unije i na finansijski i realni sektor Srbije, kao i mere Vlade Srbije za ublažavanje efekata nastale krize.

Kao pozadina u radu prvo su opisani uzroci koji su doveli do finansijske, a kasnije ekonomske krize na tlu SAD i mehanizam prenošenaja krize sa tržišta SAD na druge delove sveta. Neposredni izazivači krize su regulatorna tela SAD (FED, SEC) i rejting agencije koji su svojim nesavesnim radom stvorili uslove za nastanak i eskalaciju krize do neslućenih razmera. Regulatorni i strukturni nedostaci globalnog finansijskog tržišta omogućili su transformaciju krize jedne zemlje u globalnu krizu zahvatajući u prvom talasu industrijski najrazvijenije zemlje sveta, da bi u drugom talasu bile zahvaćene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta. Nekada prednost finansijskih tržišta, njihov globalni karakter, sada u uslovima krize predstavlja najveću slabost. U uslovima globalizacije prostor za iznalaženje rešenja i izlaznih strategija je sužen, kako se stepen heterogenosti tržišta u svetu drastično smanjio.

Sledi analiza uticaj krize na ukupna privredna dešavanja Srbije i analiza programa Vladinih mera za ublažavanje efekata globalne finansijske i ekonomske krize. U analizi uticiaja krize na privredu Srbije prvo smo se osvrnuli na dešavanja na finansijskom sektoru Srbije, analizirajući efekte krize na bankarski sektor i tržište kapitala, da bi nakon analize finansijskog sektora svoju pažnju posvetili efektima globalne ekonomske krize na realni sektor Srbije i mere Vlade i Narodne banke Srbije za ublažavanje efekata krize.

Svetska ekonomska kriza i posledice po privredu Srbije (pdf, 1,38MB)

Izvor: www.fefa.edu.rs

The EU and the western Balkans

European Security and Defence Assebly
Assembly of Western European Union

(DOCUMENT A/2066, 16 June 2010, FIFTY-EIGHTH SESSION)

THE EU AND THE WESTERN BALKANS

REPORT
submitted on behalf of the Political Committee
by Piero Fassino, Chairman and Rapporteur (Italy, Socialist Group)

RECOMMENDATION 8562
on the EU and the western Balkans

The Assembly,

(i) Considering that:

- 15 years have passed since the signature of the Dayton Peace Accords and 10 years
since NATO’s military intervention in Kosovo;3
- over this period peace, stability and security have been guaranteed to the whole region
as a result of the military and political commitment of the international community;
- the new states to emerge from the Yugoslav Federation have consolidated their
democratic institutions;
- notwithstanding, there are still disputes which expose the region to new risks of
tension and the resurgence of nationalism;
- full integration of those states into the Euro-Atlantic institutions is essential to
promote the definitive stabilisation of the region;

Preuzmite kompletan dokument "The EU and the western Balkans"

Svi monopolisti će dobiti konkurenciju

Plan za suzbijanje dominacije pojedinih kompanija 

Država će uskoro početi da se obračunava sa monopolistima, saznaje "Blic" u Vladi Srbije. U pripremi je strategija za borbu protiv monopola po kojoj će konkurenciju dobiti sve kompanije koje imaju i zloupotrebljavaju dominantan položaj. Privrednici, istovremeno, zahtevaju više susreta sa vlastima. 

Naš izvor iz Vlade ovako objašnjava ideju antimonopolskog plana: 

- "Maksi" će uskoro dobiti novog vlasnika, ali država na srpsko tržište želi da dovede još trgovinskih lanaca. I u energetici, otvaranjem tržišta naftnih derivata u 2011. godini, NIS više neće imati monopol, ali ćemo i dalje insistirati na privlačenju konkurenata. Spremni smo čak i na interventni uvoz, pa makar morali da uvozimo mleko. 

Oštrija borba protiv monopola inicijalno je najavljena pre godinu dana. Tada su novim Zakonom o zaštiti konkurencije, predviđene stroge novčane kazne, i do deset odsto godišnjeg prihoda monopoliste, ali još nema rezultata jer sud još nije potvrdio nijedno rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, podseća za "Blic" Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije.